anksioznost posle virusa!!!

[dakon]

Strah od vožnje autom hmmmm, kako riješiti. Ja mislim jedino suočavanjem sa tim strahom, prvo neka neko bude pored tebe kad voziš pa udri po drumu dok možeš. Vjeruj mi da će strah onda polagano nestajati, ali vjeruj mi polagano, neće odjednom.

Ja lično sam imao jedno vrijeme kad sam upao u ovaj sheet, čitavu malu kolekciju strahova, od te kolekcije bilo je i da nema šanse da sjednem u autobus, tramvaj, nedaj bože da me neko vozi automobilom .
Jedino nisam imao strah kad ja vozim! Pa tako nisam izlazio iz kola gdje god da krenem.
Evo primjera. Pošalju me negdje na teren, normalno sve obezbjeđeno kola,ili autobus. Jok, ja u svog golfića i o svom trošku na put, toliko mi se taj strah uvrtio u glavu.
Zato nebrini, jest gadno ali samo te mogu razumjeti ljudi koji su još u tome ili su to već doživjeli, vjeruj mi

[tarcika]

evo i mene...

ONTARIO,ja sam letos bila u najgoroj fazi ove gluposti...desavalao se da po par dana ne mrdnem iz kuce,pa skupim snagu da odem do prodavnice,u setnju...
e,onda je doslo more koje nisam mogla da izbegnem(mislim da ljudi ne mogu da veruju da sam ovako razmisljala).jedva sam sela u kola i do granice izmedju Bugarske i Turske otputovala cuvajuci dete od dve godine i vozeci se "milijon" kilometara samo kroz polja suncokreta!
pomisljala sam na to "sta ako...",ali znala sam da to sve sto moze da se desi moze i da resi pola bensedina!imala sam tablete u torbi i to je bila moja snaga,ma koliko ludo zvucalo.a ja sam se u tom periodu jos uvek brinula za svoje aritmije koje postoje.

tako da ti mozes da se tesis jos jednom stvari a to je da si ti fizicki zdrava osoba i da SIGURNO stizes ziva i zdrava na svoje odrediste!

popij neki caj pred put,a i ovih dana da se smiris i stalno sebi ponavljaj da ti ides da uzivas i da je svaka voznja autom normalna stvar i da ne mozes da sedis u kuci i da cekas da ti prodje sve samo od sebe!

i jos nesto:SVE STO MOZE DA TI SE DESI NA PUTU U DIVLJINI,MOZE I U TVOJOJ KUCI!

nema na putu nicega "opasnog" po tvoje zdravlje!

smiri se,jer kada odes tamovracanje ce da ti bude bar dva puta lakse!

a sve to ce da ti da startnu motivaciju da krenes u napad na svoje napade!

skupi snagu,opusteno se smesti u kola(zavali sediste ako treba) i meditiraj do tamo!

i,naravno seti se nas i toga da nisi jedina i toga da sam ja doputovala ziva i zdrava sa mora...

a,da!a na moru?!na moru sam se provela FENOMENALNO i znam da bih crkla od muke da nisam detetu pruzila to zadovoljstvo!

ovako sam dvostruko srecnija!

i posle svega toga imaces i snagu i volju da nastavis da se boris!

ne moze sve da iscezne,ali da mozes da vodis jedan normalan zivot!

pozdrav od mene,pa se javi!


minja,super je sto setas,pa i ako preskace nema veze.

i meni se tako desava da dok bilo sta radim tesko ili brzo hodam ili setam nista mi ne fali,a tek kada se primirim,pogotovu uvece ono krene da skacka!

slobodno samo setaj jer kiseonik moe samo da nam pomogne za ovo nase!

pozdrav svima!

majjo,bre,gde si ti?

[danka]

ontario, taj strah tokom voznje je zaista cest.
Postepeno se prevazilazi... cak i da dobijes napad tokom voznje, moras imati u glavi da i tada (tokom napada) ti vladas situacojim.
A to znaci, da nikao ne smes naglo zakociti, vec polako preci u traku za zaustavljanje pa tu stati.
Pa kontrola panike disanjem (sporim, stomacnim, polako brojati kod udisaja, pa isto i kod izdisaja - izdisaj je vrlo vazan, da je do kraja.... a ako te to sve mrzi, pa imaj u kolima papirnu kesu pa stavi u nju nos i usta i disi normalno) - znaci moze se to i u kolima kontrolisati.
A sto se tice pomoci, pa imas mobilni, eto neka podrska, sigurnost.
U pocetku, obavezno imati suvozace.


Minja, ja mislim da kada srce kuca mirno i ravnomerno, tada tesko dolazi do bilo kakve panike. Takvo je bar moje iskustvo... zato se pitam da li je OK sto tebi dr ne daje nista za aritmiju...
Posle toliko godina, ja sam oguglala na sve drugo sem na aritmiju (Koja je bila cesca u mladim danima, da cuknem o drvo).

Ono sto Dakom pise, ono kako treba izbegavati ljude koji nas nerviraju, a takvih ima - tu smo svi slicni: preosetljivi.
Ja se zaista trudim da reci nekih ljudi prosto samo prodju kroz moje ushi! I da me je bas briga.
Ali, to je stvarno dug proces, pa opet jos uvek (Mada znatno redje) u nekim trenucima znaju da me iznerviraju ljudi na za cije misljenje uopste ne bi trebalo da marim.

pozdrav
PS: Doktoru Ivici zelim brz oporavak.

[majja]

Ca osvima, tu sam, tu sam

Nego, nema nista novo, pa nemam sta ni da kazem!! U principu sam ok, da ne prizivam zlo, necu da se hvalim preterano

Ontario, i ja bih ti rekla (iz iskustva), isto sto i Tarcika. Sve sto moze da ti se desi na putu,moze i u kuci. I najvaznije je da ubedis sebe u to.

Svi smo mi manje vise, prolazili i prolazimo krzo slicne situacije i jeste tesko, ali bolrimo se nekako!


Dr Ivice, nadam se da Vam je malo bolje!!


Pozz svima, cujemo se

[Jasna60]

Vidite da smo svi prolazili kroz iste stvari.

Znate da i ja nisam smela da vozim sama, ali kad covek dodje u situaciju da mora, onda ne razmislja da li sme ili ne sme. O Novom Sadu sam vec pisala, ali pre dve godine na slavi kod sestre mojoj kcerki se zaglavila kost od ribe u grlu.

Nas doktor na hitnoj i pored naocara nije nista video, pa nas je poslao u Sombor u bolnicu. 20km, a 23.00h. Sve sam se nadala da ce se sestra ponuditi da ide sa nama, ali bezobraznica jedna, nije.

Sta mi je drugo preostalo, nego da sednem u kola i vozim. Sve vreme smo pricale i salile se, kost je izvadjena, u povratku isto sale na racun njene halapljivosti, i sve je proslo OK.

Sada vozim na duze staze i sama. Pustim muziku "do daske" pa ponekad cak i pevam

Samo, sto kazu i ostali, covek mora sebe ubediti da sve moze i da se nista nece desiti

Pozdrav svima.

Majjo, tarci saljite slike. Uuuuuups, ja se jos nisam slikala...

[ontario]

Cao drustvo moje!Hvala Vam na svakom savetu sve je dobrodoslo!
Vidim da nisam sama pa mi je lakse jer se necete smijati.Sutra cu Vam sve napisati,da li sam se usudila i sta je bilo,doduse bice kasno vi cete spavati s obzirom na razliku vremena.Mozda cu i sesti u auto i poci na put pa ako umrem nek umrem vec jednom.Ja se ne mogu vise ovako patiti.Ovo je cini mi se gore od pakla!Do skorog odgovora nadam se budite mi svi skupa lepo pozdravljeni i neka Vas Bog dragi cuva!

[tarcika]

jasna sada sam poslala sliku!

ontario samo napred i pisi nam!

minja,sta radis ti?jel opet setas?ako,ako...

majjo,dobro si se javila...pa ni ja nemam nesto narocito pametno da kazem pa opet pisem..

caos!

[tarcika]

sada se setih jedne situacije od pre neki dan(da nije tuznobilo bi smesno ):

bila ja na predavanjima,naravno sama kolima,sedela fino,odslusala sve sto treba i vracam se kuci(ka mom gradu).na jednoj raskrsnici sretnem kuma i stanem da se pozdravimo.on,kada me je video,prvo sta me je pitao:"jel si ti dobro?nesto si mnogo bleda...gde si bila?"
ja mu kazem,a on:"a,dobro,vidim da si nekako iscedjena kao krpa!"

nastavim ja kolima dalje i razmisljam...jao,pa sto sam bleda,pa sta je to i td...i narvno,krece mi blaga nelagodnost...nema veze..."ugusim" to u sebi kao i obicno i normalno stignem kuci.

tih dana sam bila u onim zenskim danima,nista nisam doruckovala,a i zbog cerke sam legla kasno a ustala rano..uglavnom imalo je dosta banalnih razloga da budem bleda.

sta je mene iznerviralo?
pa,to da meni moze neko iz sale ili bilo kako da kaze nesto i da ja to shvatim kao zdravo za gotovo!

ej,da se ja uspanicim zato sto mi je neko rekao da sam bleda,a dobro se osecam!...bar do tada...

jel se,bre,i vama to desavalo ili sam ja poseban slucaj?

kako sam ja postala nesigurna u sebe za ovo vreme,a sam Bog zna kakva sam bila...mogao je neko hiljadu puta da mi kaze da nesto nije dobro za mene,ali ja idem glavom kroz zid...a sada...sada mi neko kaze da sam bleda i ja vec krecem da panicim!

sto je najgore od svega do tog trenutka sam bas bila zadovoljna i sto idem sama i sto je sve bilo kako treba i td..

tako..

opet se ja ispricah,a niko me nista nije pitao...

tako,ljudi...

caos!

[danka]

Tarcika, tako je i kod vecine nas... mislim, podlozni smo tudjem uticaju.
Ja se non-stop borim protiv toga.
Svesno se trudim da me primedbe tipa "sto si bleda" (jer ja sam veome svetle puti) ne doticu (ali cim se trudim, to znaci da obracam paznju)... mada ja obavezno stavim malo rumenila uvek, a posebno ako sam lose spavala

Jasna napisala:
"Nas doktor na hitnoj i pored naocara nije nista video, pa nas je poslao u Sombor u bolnicu. 20km, a 23.00h. Sve sam se nadala da ce se sestra ponuditi da ide sa nama, ali bezobraznica jedna, nije."

Opet nasa preosetljivost.
Sta ima sestra da se sama ponudi, zatrazi sama, Jasna!
E, to je ono sto kod sebe razvijam: ako mi treba pomoc sestre, ja je trazim!
A, ranije mi kao neki ponos (?) nije to dozvoljavao, vec isto cekam da se sestra sama seti.... Eto, o toj preosetljivosti pisem: sta ima da se sama seti, zatrazimo slobodno pomoc, pa ako je ne dobijemo - lepo, a ako je dobijemo - jos lepse!
pozdrav

[majja]

sta je mene iznerviralo?
pa,to da meni moze neko iz sale ili bilo kako da kaze nesto i da ja to shvatim kao zdravo za gotovo!

ej,da se ja uspanicim zato sto mi je neko rekao da sam bleda,a dobro se osecam!...bar do tada...

jel se,bre,i vama to desavalo ili sam ja poseban slucaj?

kako sam ja postala nesigurna u sebe za ovo vreme,a sam Bog zna kakva sam bila...mogao je neko hiljadu puta da mi kaze da nesto nije dobro za mene,ali ja idem glavom kroz zid...a sada...sada mi neko kaze da sam bleda i ja vec krecem da panicim!

Izvini sto se smejem, ali tacno znam sta pricas!!

I ja se uspanicim od takvog obicnog komentara! I cak, i ako me neko zeza, u stanju sam da odmah prebledim!!

Tako da nisi jedina, ne brini!!

[minjab]

Ajoj, kako se pronađoh, kako bre Tarci da li se nekom dešava, pa naravno ,još pitaš.Ma što reče Majja ne mora otvoreno ni da mi kaže , ako mia da nekog nagoveštaja tipa ''tamni su ti nešto podočnjaci ili mi se čini'' - gotovo već mi nešto govori da nije baš samnom sve uredu.Ma užas.

A to što Ontario kaže, ja isto imam nelagodnost( ne strah - baš onako neku tremu ) kad sam sama u kolima ,kad nisam onda je ok.I to naročito kad je gužva....... Kad nije frka u gradu i ne toliko ,ali kad se mili ili stoji ,ma ako nisam 1 - 2 puta pomislila da ostavim auto ,pa šta mu Bog da.(Ja mislim da sam samo tad i išla sama autom)

Izgleda da smo ovde svi ko štancovani, samo što neko malo više cvika od jednog,neko od drugog.

[minjab]

Ajoj, kako se pronađoh, kako bre Tarci da li se nekom dešava, pa naravno ,još pitaš.Ma što reče Majja ne mora otvoreno ni da mi kaže , ako mia da nekog nagoveštaja tipa ''tamni su ti nešto podočnjaci ili mi se čini'' - gotovo već mi nešto govori da nije baš samnom sve uredu.Ma užas.

A to što Ontario kaže, ja isto imam nelagodnost( ne strah - baš onako neku tremu ) kad sam sama u kolima ,kad nisam onda je ok.I to naročito kad je gužva....... Kad nije frka u gradu i ne toliko ,ali kad se mili ili stoji ,ma ako nisam 1 - 2 puta pomislila da ostavim auto ,pa šta mu Bog da.(Ja mislim da sam samo tad i išla sama autom)

Izgleda da smo ovde svi ko štancovani, samo što neko malo više cvika od jednog,neko od drugog.

[ontario]

Cao drustvo moje!
Evo ne mogu da spavam od nervoze pred sutrasnju odluku.Ici ili ne ici?
Evo pripremila sam i poklone i sve je spremno izuzev mene.Jos kada sam videla da trebam ici autom sat vremena,a mozda i duze,a jos to da od mog mesta do tamo nema ni jedne jedine bolnice,a cini mi se ni naseljenih kuca dode mi da poludim.Svi u kuci cekaju moju odluku i svi su sretni samo mene niko ne razume i nemam sa kim da pricam o tome.Drago mi je da ste vi svi samnom!Kaze mi muz ma tako je i meni bilo!O da......kako da ne....da mu je tako bilo onda bi me ostavio namiru i nebi mi govorio ti vec unapred stvaras paniku.Sve je to protiv moje volje vi to znate prema tome sretna sam pa ja imam vas.Javicu vam se sutra obavezno!
Veliki pozdrav!

[Jasna60]

E, ontario, pa bas zato sto je i njemu tako bilo, zna da te ne sme ostaviti na miru. Ako se prepustis, bice sve teze. Sto pre pocni da se otimas, samo stisni zube.

#Eto Danka koliko je lakse davati savete drugima, a ne znamo ih primeniti na sebi. Ja sam uvek bila takva - ne odem kod komsinice na kafu dok me ne pozove, a ona dodje kad hoce. I to je za mene OK. A kad ja treba da odem, onda mislim - mozda cu joj bas sad smetati, mozda joj je neko dosao...

Pokusavam ja da se "ratosiljam" toga, ali malo teze ide

Danas sam kupila novu ves-masinu, idem jos malo da joj se divim, pa u krevet...

[majja]

E, ontario, pa bas zato sto je i njemu tako bilo, zna da te ne sme ostaviti na miru. Ako se prepustis, bice sve teze. Sto pre pocni da se otimas, samo stisni zube.

#Eto Danka koliko je lakse davati savete drugima, a ne znamo ih primeniti na sebi. Ja sam uvek bila takva - ne odem kod komsinice na kafu dok me ne pozove, a ona dodje kad hoce. I to je za mene OK. A kad ja treba da odem, onda mislim - mozda cu joj bas sad smetati, mozda joj je neko dosao...

Pokusavam ja da se "ratosiljam" toga, ali malo teze ide

E ja se jedino po tome razlikujem . Kad mi pomoc treba -trazim je, direktno i otvoreno. Isto tako svi oko mene mogu na to da racunaju, takodje!

Ne ustrucavam se nikada da pitam kada nesto ne znam (ne plasim se da cu ispasti glupa sto ne znam, jer bolje da pitam, nego da se "pravim pametna"), kad mi treba pomoc, ja je trazim - da se ne petljam sama kad vec znam da ne mogu..........ma to se odnosi na sve. Jako sam otvorena i direktna, borim se za ono sto zamislim, i kad zacrtam neto-pomoci nema, brda i planine sam u stanju da pomerim. I mislim da me ta osobina dosta odrzala u svemu ovome, prema tome, drage moje, ne ustrucavajte se, pruzajte svoju ruku, ali trazite i tudju kad vam je potrebna. Bice vam lakse!