anksioznost posle virusa!!!

[tarcika]

strah koji osecam kada trebam da izadjem iz kuce je ogroman.da ne pominjem dalek put,ispite...organski problem jeste tu ali ljudi sa njime zive normalno.kardiolog mi je rekao da uzimam vitamine i da se normalno ponasam,ali...ko je prosao ovo i uspeo da se izbori ili neko strucan neka pise...hvala!

[minjab]

Evo mene kao živog primera. Ne znam koji je organski problem kod vas u pitanju ...ali ako pronadjete moje postove pod opcijom ''traži'' aritmija ventricularis....... Naći ćete da su posledice posle virusa koji je napravio ''dar-mar''po organizmu učinio svoje.Isto strah od izlaska,a sama da izadjem i da ne pomislim automatski počinje preskakanje i strah, pu na letovanja i zimovanja mi se pretvarao u noćnu moru (šta ako mi tamo pozli-redovno pitanje...).Topovezujem sa tim jer sam prve jake simptome osetila baš na zimovanju...E onda sam otišla kod psihijatra i kad je počeo da mi piše koje tabletice da gutam ,onda sam ja rešila (ne znam kako) da pokušam da uzmem stvar u svoje ruke i da probam sama na silu.Ma mučila sam se ......ali sad idem sama ima tu još malo straha i onog čuvenog pitanja ''samo da mi ne pozli kad sam sama '' ali nadam se da ću i to prebroditi.Moraću ,jer psihijatar ne dolazi u obzir -ne zbog tableta ,ja mislim da to može i bez istih jer ne volim lekove.

[tarcika]

pre svega:hvala na odgovoru.Ja sam prelezala taj koksaki i i mam skoro stalne tahikardije i preskakanja koja su veoma neprijatna.a sto ti kazes kada sam uplasena jos veca preskakanja osecam.moj kardiolog mi je kao rekao da to ne moze na nervnoj bazi ali sam ja ubedjena da kada ja ''nadrukam'' adrenalin sve je moguce.kada imam ogroman napad straha ili jos bolje receno treme pred obicne zivotne aktivnosti ja se prvo pripremam po dva sata.moram da jedem kao da mi ne bi pao secer,moram da imam u torbi pola bensendina od 5 mg da bi mi drzao sigurnost.da poludi samo neko ko me gleda a ne ja sama...muz me podrzava ali me ne razume i ne ide mu u glavu kako se ja to plasim da idem daleko od kuce.pogotovu sto sam veoma drustvena i uvek je oko mene dosta prijatelja,a sada se plasim guzve,nenadanih poseta...to mi ne ide u glavu.koliko od prilike treba da se prebrodi kriza bez lekova?ja uzimam caj od maticnjaka i kao smiri me ali ni to mi nije trajno resenje.isla sam kod psihoterapeuta i radila neke testove i ona me ubedjuje da nemam nikakvo oboljenje vec je to samo faza.nesto mi dugo traje ta faza...imam i volju za zivotom i cerkicu koju cuvam i obozavam i fax sam nastavila i super mi ide...ali ovo me ubi...sada sam jos kao i bolje,setam,izlazim u kupovinu,teram sebe da ne mislim i uspeva mi cesto ali onda se desi jedan ogroman napad panike i ja se opet vracam na start.hvala ti u svakom slucaju i ako imate za mene jos neki savet molim Vas,pisite!!!

[tarcika]

minjab,opet ja..posto prvi put pricam sa nekim ko je imao slicne tegobe ne znam ni odakle da pocnem ni koliko da te gnjavim.ako budes bila tu i sutra pokusacu da nadjem vremena i ja pa da se malo vise ispricamo...hvala,jos jednom..vec mi se hrabrost malo vraca pa odoh u setnju...tu blizu...hehehehe..moram malo da se salim i na svoj racun....laku noc....

[minjab]

Ne sekiraj se ja se najsigurnije osećam kada sam na ''poznatoj teritoriji''.Od svega novog imam da kažem neku tremu.Ni moj suprug to baš ne razume ali mi je dosta pomogao u svemu i hrabrio me.
Što se tiče pitanja -koliko treba kriza bez lekova da se prebrodi....Ja je za neke situacije još nisam prebrodila ,ali tešim sebe ako ne uspem sama ne ginu mi lekovi i lekari (ne volim ni jedno ni drugo pa mi bude lakše kad pomislim na to)
Vidiš ja sam bila očajna što ne mogu da dobijem dete (mada se još ne predajem) i mislila sam da žene koje imaju decu ne mogu da zapadnu u tako nekakva ''čudna stanja'' Kod mene je i psiha i organsko oboljenje učinilo svoje da se strahovi malo malo vrate ,pa onda nestanu ,pa eto opet I mislim da mi je i pomisao na to da ne ostanem sama jeziva.
Eto toliko kad budem imala vremena eto mene ponovo

[tarcika]

hvala na svemu...ovih dana sam u plus fazi pa setam i zavrsavam obaveze sama.sto se tice deteta,ja sam svoje strahove ''zaradila'' teskim porodjajem(secen mi je i grlic materice i imala sam reviziju odmah po porodjaju-sve na zivo a dok me nisu porodili deset sati sam imala stravicne bolove na pola minuta,minut a nisam mogla da se ''otvorim'').uzas jedan,a imala sam 21 godinu kada sam rodila cerkicu i cim sam je ugledala sve je prestalo.medjutim taj sok za mene koji sam dozivela verovatno je ostavio trag.jedna moja tetka je bila dosta anksiozna(mnogo losije je bila od nas) i pila je lekove a nije mogla da zatrudni deset godina i to joj je bio ogroman teret.medjuti ostala je u drugom stanju,ostavila lekove izgurala rizicnu trudnocu do kraja i ja sada imam sestru od 11 godina.Tetka je za nju plasljiva nenormalno ali je super roditelj i sve nas hrbri za sve zivotne probleme.znas,valjda kada prevazidjes taj strah od smrti svei ostali problemi ti deluju mali.njoj su neverovatno pomogle psihoterapije i stalno mi prica da su je psihijatri kljukali lekovima i da nije bila ni za sta.od kako je krenula na psihoterapije to je bila druga zena.sto se tice mene ja imam strah plus jer sam sa cerkicom sama do poslepodne kuci pa se stalno pitam sta ce da bude sa njom ako se ja srusim u kuci a nju nema ko da pazi.a ona je nestasna dosta pa jurim oko nje i nervozna sam a ne smem da se iskaljujem na njoj vec sve gutam i smeskam joj se a ovamo mi je haos u telu.ali,ja se nadam i verujem da ce da se sve sredi samo mi je zao sto imam 24 godine i trebam da sam sada najaca a ja kao neka baba samo kukam....

[dr ivica]

Tarcika,

Imate agorafobiju kao posledicu odmaklog nelecenog panicnog sindroma. To se leci kombinacijom medikamenata, psihoterapijom i promenom stila zivota. O ovome smo vec pisali. Mozete mi se javiti na PM ili mobilni. Sve najbolje.

[tarcika]

doktore,opet ja i na ovu temu... :oops:ja sam radila neke psiho testove i psihoterapeut mi kaze da nemam nikakav poremecaj vec da sam u toj fazi(ma sta to znacilo s obzirom koliko ta faza vec traje) i dala mi je neke tablete(da ih ne reklamiram) na bazi maticnjaka,nane i valerijane i rekla mi da pijem caj od maticnjaka.sve je to ok odredjeno vreme dok ne dodje dan kada dobijem napad tahikardije u redu u banci i pobegnem kao da telefoniram da se ne bih srusila.na poslednjem ispitu(u junu sam ocistila godinu i stvarno se trudim da sve obaveze uskladim) nisam mogla da izadjem iz kola sat vremena jer su mi se oduzele noge i ruke.ni bensendin nije pomogao dok nisam skupila snagu i rekla i sebi :"idi i srusi se vec jednom!!!".pozvala sam jednu tetku koja je imala jos vece probleme i posle dva min razgovora ja sam usla u ucionicu i dobila devetku!!!moja poenta je da mi malo treba da se vratim u normalu(ponekad se isplacem i kazem suprugu da me je strah od smrti) ali mi jos manje treba i da se uplasim i da sebi stvorim nepodnosljivo osecanje(napominjem FIZICKO).Jer ja nisam ni mrzovoljna,ni tuzna,imam veliku volju za zivotom,volim da cuvam dete,da ucim ali kada mi se desi da na nervnoj bazi osecam sve simtome infarkta(?!?!?!) onda to stvarno bude strasno.cim to stanje prodje ja opet imam volju i za izlascima i sebe obavezno isprobavam da postavim neki cilj gde trebam da idem ili da pozovem goste i budem u guzvi...sta mislite,da li cu da se vratim u normalu?sada imam jos veci pritisak da se sredim jer mi je pocela skolska godina...hvala jos jednom i izvinite ako sam Vas udavila...

[dr ivica]

Verujem da ste puni volje za zivotom i da normalno ne osecate depresiju, niti anksioznost, a ipak, telesni simptomi provaljuju iz Vas. Ne znam ko je Vas psihoterapeut, ali nije u pravu da nemate nikakav poremecaj. Ne postoje nikakve "takve faze" u zivotu, pogledajte uostalom vecinu vrsnjaka oko sebe. Prolongiranje stanja u kome se nalazite je veoma opasno - jer ce se agorafibija i panicni napadi ucestati i ozbiljno uticati na Vas kvalitet zivota. Molim Vas da razmislite o uzimanju antidepresiva i sedativa sto pre, primer kombinacije koja je efikasna su FLUNIRIN kapsuje, 1 ujutru, plus KSALOL tablete od 0,5 ili 1mg, 2x1.

Pozdrav.

[majja]

A kako se uopste dobija koksaki virus??!!

[tarcika]

i ja osecam da mi je potrebna neka terapija jer mi je vise mucno da se borim sama i da na kraju krajeva opterecujem celu porodicu stalnim kukanjem i sedenjem kao da sam baba..borila sam se godinu i po dana i vidim da mi je sada malo bolje nego letos ali da mi je gore nego pre godinu dana.Isla sam na more ovog leta sa porodicom u Bugarsku(mislila sam 5 dana pred more da otkazem jer sam bila haoticna) medjutim na moru sam super prosla i imala sam ''samo'' jedan napad panike koji sam sama resila.Normalno sam plivala,suncala se,jedino sto sam mnogo jela(drzalo mi je to sigurnost da nece da mi kao padne secer na plazi).doktore,jer posle terapije tezak proces ''skidanja'' sa oovih lekova?toga se najvise plasim...koliko dugo ovi lekovi se obicno piju u ovakvim slucajevima?znam da je sve individualno,ali...HVALA

[tarcika]

pa,majo,ja mislim da veliki broj ljudi nosi virus a i ne zna da ga ima.medjutim,najbitniji je jak imunitet i lezanje svakog obicnog virusa...ja sam kao srednjoskolka izlazila u grad i igrala po celo vece pod visokom temperaturom i bronhitisom(?!?).i to je trajalo skoro celu jesen...nisam htela ni lekove da pijem...zato sada mucim muku...postoji toliko tih virusa da ne treba da razmisljas o njima ako nemas tegobe..samo odlezi svaku temperaturu i uzimaj vitamine kroz hranu i sve ce da bude ok...ovo je moje NESTRUCNO misljenje,vec samo ono na sta sam ja naisla kada sam se sa time srela...

[majja]

pa,majo,ja mislim da veliki broj ljudi nosi virus a i ne zna da ga ima.medjutim,najbitniji je jak imunitet i lezanje svakog obicnog virusa...ja sam kao srednjoskolka izlazila u grad i igrala po celo vece pod visokom temperaturom i bronhitisom(?!?).i to je trajalo skoro celu jesen...nisam htela ni lekove da pijem...zato sada mucim muku...postoji toliko tih virusa da ne treba da razmisljas o njima ako nemas tegobe..samo odlezi svaku temperaturu i uzimaj vitamine kroz hranu i sve ce da bude ok...ovo je moje NESTRUCNO misljenje,vec samo ono na sta sam ja naisla kada sam se sa time srela...

I ja sam to isto radila, doduse ne kao srednjoskolka, ali nakon toga....... Izlasci su mi bili neizostavn deo zivota (i to bas kao i ti-igranje po celu noc), a glavni moto mi je bio - ako mogu bolesna da idem na posao, mogu onda i da se provodim!! Malo alkohola za unutrasnju sterilizaciju, votkica ce da "ubije" sve u grlu, djus da pomogne sa vitaminom C i sve ce biti super!!

Zato me je sada (verovatno) sve stiglo pa sam postala i hipohondricna, i anksiozna, i depresivna, i nervozna.......a mama mi je leeepo govorila, a ja je nisam slusala........, tako da sada imam tegoba za izvoz!!

A sto se nervoze tice...........pa ne mogu bas da se kladim da celovecernji provodi po diskotekama gde buka prevazilazi sve moguce granice izdrzljivosti nasih usiju i mozga, nema uticaja na sve to...........a ja sam se bas svojski trudila da ne preskocim ni jedno vece, godinama.........verovatno sam se zato sada pretvorila u sopstvenu babu sa svim zivim mogucim i nemogucim dijagnozama, stvarnim ili izmisljenim!!

Nece me pitati starost (ne mogu da odolim a da ne ubacim: ako je uopste budem i docekala!!) gde mi je bila mladost, ali se sada sigurno svakodnevno pitam: "A sto bas meni sve to da se desava?"

[tarcika]

prepoznajem se!!!trosila sam telo do maksimuma...ja sam jos dok sam bila prvi razred gimnazije imala anoreksiju i za deset meseci sa 80 kg spala na 39 kg a visoka sam bila oko 178 cm.ne mozes da zamislis kakva sam bila...kao hodajuci kostur...sreca moja pa sam prosla bez posledica("sem" ovog ludila),rodila dete ali mislim da sam taj koksaki i zaradila tako sto sam ludovala do zore pod temperaturom...sto ti kazes pije se alkohol a lekovi sa time ne idu pa sam uvek birala ovo prvo !sto kazes sada sa 24 godine se ponasam ko neka baba i jos gore,samo gledam sta mi fali...Meni je ovaj dr.Ivica u dva odgovora stvarno pomogao i ja se sada osecam hrabrije...Do sada sam bila napolju,zezala se i isla u posetu.Averuj mi da mi je nekada(tj.vrlo cesto) problem i da idem negde u goste KAO da mi se ne slosi tamo pa sta cu onda da radim. Posto ti nisi bas tako kao ja moj ti je savet da sto manje ostavljas sebi prostora za razmisljanje i da se fizicki aktiviras u smislu svih aktivnosti koji ti skrecu misli sa tvojih umisljenih bolesti..moze to da bude cak i samo ribanje kupatila ili usisavanje kuce,ili jednostavno sredjivanje tela kupkom,kremicama,sminka....vec ce da ti bude lakse... moras da nadjes svoje ventile.ovo su moji nestrucni saveti ali koji meni pomazu...a ako nesto ne valja javice se dr.Ivica i ispravice me...

[dr ivica]

Potpuno ste u pravu u svim vasim razmisljanjima. O onim lekovima - terapija obicno traje oko pola godine, a potom se smanjuju doze. O zavisnosti ne treba brinuti, jer je manja steta nego ne leciti se.