Dimaggio, srecan ti rodjendan!!
Tu sam Minjab, sve je ok, nego sam danas opet jurcala po gradu (tacnije: nasem kraju)
, morala sam da odem u biro da mi overe knjizicu, ali su uveli neki novi zakon da se vise ne overava tamo nego u socijalnom, tako da sam ovih dana skupljala informacije za to..........da ne davim, gomila komplikacija, tek NE MOGU VISE IMATI ZDRAVSTVENU KNJIZICU, osim ako mesecno placam 1.600 dinara
, a ona mi je narocito sada preko potrebna, jer na 3 meseca moram kontrolisati stitnu zlezdu, i ne daj boze da moram u bonicu, onda mogu samo da iskocim iz sopstvene koze.
Nisam regularno udata, ne mogu preko MM da regulisem knjizicu, tako da sam danas dobrano zasukala rukave i obilazila ustanove, te "izboksovala" da uz 2 svedoka mogu potvrditi da zivim preko 3 godine u vanbracnoj zajednici, koja se priznaje, tako da cu moci preko njega i knjizicu da overavam. I PONOSNA SAM NA SEBE, samo da Vam kazem!!
Nocas opet nisam spavala, samo 20 min pre nego sto ce jutros sat zvoniti, ali sam se spremila, "namestila mozak" i frizuru, nabacila sminkicu i u "akciju".
Kod mene je zaista prisutan problem i treba mi strucno lice, da osim REBT terapijom postignem ovo sto i Damaggio, da me malo i usmeri, jer jednostavno to ne znam ili ne mogu sama!!
Glavni problem mi je nedostatak samopostovanja (u tome mi je knjiga pomoga, da mogu da se "lociram"). A zasto je to tako???!! Paaaa ne znam, ali znam da je sigurno i ovo jedan od razloga:
minjab napisao:Danka je potpuno u pravu , ja se isto divim Majji ,ona je verovatno našla neki ventil na taj način što izlazi iz kuće i šeta, to je super. I svaka joj čast.......Kod mene bi to isto bio super ventil samo kad bi neko mogao da protumači sledeće.
Definitivno nemam strah od izlazaka napolje, ali trideset godina sam živela u najstrožijem centru BG i sad kad odem kod mojih ja izlazim bez bilo kakvih razmišljanja.Ali kad sam svojoj kući Voždovac ja sam u stanju danima da sedim kući ,i kad suprug ne radi tada izađemo,Zašto? Prvo mrzi me da idem busom (mislim da je to odgovor
) ,drugo dok se spremim da krenem odavde do grada izgubim bar 45-min( mislim da je to odgovor
), Itd, itd.
E sad ja da imam strah od izlazaka ne bih smela da bazam i idem po kafićima sa drugaricama ,bez supruga nikako ,ali šta je sad ovo .Činjenica da ne mogu da prihvatim sredinu već tri god. ( i hvala Bogu opet se uskoro vraćamo u moj kraj
) ,ali u šta se sortira ovo što ne znam šta je.
Minjab i ostali, ovo sto ste od Minjab procitali, ISTO VAZI I ZA MENE, s'tim sto nisam na Vozdovcu, nego na Mirijevu!!!
U dlaku je isto!!!!
Da li je u pitanju razmazenost, ja ne znam (govorim sada u svoje ime), i znam da mnogi ljudi koji su naucili da "putuju" to gledaju tako, mozda bih i ja da nisam zivela kao i Minjab na Vracaru, ni to takodje ne znam, ali cinjenica je da mene ubija to gubljenje vremena na "put" do centra.
Doduse, u zadnje vreme sam "namestila mozak" (mnogo volEm ovaj izraz
) i cesto i sama idem autobusom, stavim slusalice u usi i slusam muziku, i nemam zaista nikakvu frku.
Mnogo sam se zatvorila, a posto je MM na terapiji i radi, kada dodje kuci nema sanse da bilo gde mrdamo zajedno, tako da sam ja primorana da izlazim sama. Dugo vremena mi je jedini "izlazak" njegova bolnica, i njegova kakaradna familija, ali ne bih o tome, jer je jako tesko za svariti i neverovatno je kakvi su to ljudi, pala sam u depresiju i dosla u stanje da niti bih koga vidjala, niti bih gde isla.
Sve to za posledicu ima uzasan nedostatak samopostovanja a iz toga proizilazi i nedostatak samopouzdanja, jos kad se nadoveze i po neki "napad na dugme", osecam se nesposobnom da zivim, i sama sebe ubijam u pojam, osecam se nesposobno, pricam da sam nesposobna, slusam da sam nesposobna i to je zacarani krug!!
A sad cu da Vam kazem sta mi se deslio danas.
Odlazim na biro i pocinjem razgovor sa referentom, pitam je o mogucnostima prekvalifikacije (sa srednjom pedagoskom sam totalno promaseni slucaj
), razgovor je potrajao neko vreme, zena me je "ispreskakala" sa nekim pitanjima i doslovno mi je ovako rekla: "Vi ste jedna inteligentna devojka, vedra, bistra, komunikativna, elokventna i lepa, savrseni ste za rad sa decom, mozete da se prekvalifikujete za vaspitaca i da radite u obdanistu ili da cuvate decu u okviru porodice!!!"
Ja sam se toliko lepo osecala slusajuci njenu "procenu" i verujte mi, toliko mi je ulila samopouzdanja, da sam tako vedra i nasmejana uspela da zavrsim celu pricu oko knjizice u socijalnom i u opstini, jos kad sam MM javila za to, poceo je da me zeza da, kako sam pocela, mozda bih uz dva svedoka izboksovala i penziju kao ratni veteran!!
E sad, zasto Vam sve ovo pricam??!!
Ne smemo se zatvoriti u kucu, moramo se kretati i imati neke obaveze koje ce da nas "teraju" napolje, sto ja volim da kazem "dokoni um, djavolja rabota", koje ce da nas nateraju da se sredimo, malo lepse obucemo, a ne da se po ceo dan vucaramo po kuci u trenerci ili pidzami, da namestimo frizuru, a ne da budemo cupavi po ceo dan, jer smo u kuci (ovo opet pricam u svoje ime, a verujem da je tako i kod Vas kada ne zilazite napolje!!) ne mora to da bude posao i svakodnevna obaveza (za sta se ja u ovom stanju osecam potpuno nesposobno, iz prostog razloga, jer prvenstveno nemam fizicki snage zbog neredovnog spavanja i malo kilograma (da ne kazem grama
), ali korak po korak MORAM praviti.
Drugarice su me "uzele pod svoje" (naravno, one slobodne, bez muzeva i dece, jer njihov zivot ide u potpuno drugacijem pravcu i ceo dan im je naravno i opravdano, potpuno drugacije koncipiran), cekaju me da mi prodje ova nedelja, jer cekam "stomak" da me prodje, i da od iduce nedelje krenemo na pilates!!
Ljudi, kad sam ja danas uspela u najgorem mogucem PMS-u da se osecam ovako lepo, verujem da moze svako!!
Samo moramo da budemo jaki i uporni!! Evo kako je samo jedna sitnica uspela u meni da pokrene lavinu pozitivnog razmisljanja, i shvatila sam da sam dozvolila da losi ljudi oko mene, koji su negativni i nezadovoljni i dokoni i zlobni, svojim smicalicama uticu na mene da se uz celu nasu pricu osecam lose (ovde mislim na svekrvu i zaovu koje nam zagorcavaju zivot na svaki moguci nacin!!!) i koje su takodje doprinele tome da ja vremenom pocnem da se osecam jako lose.......Jednostavno, to vise NE ZELIM DA IM DOZVOLIM!!
Sve takve likove, koji me ubijaju u pojam svojom zlobom, zelim da izbacim iz svog zivota, jer ako me ovako "digla" danas meni nepoznata osoba, zasto da zatvaram vrata onima koji me vole i koji samo mogu da mi pomognu da se osecam jos bolje!! A ja ih ne vidjam, jer mi je muka odo ovih koje moram da vidjam, pa mi iscrpe i zadnju kap energije, da ne bih vise nikoga ni vidjala!!!
Izvinjavam se na duzini posta, ali morala sam sve da vam napisem, ima tu jos smesnih detalja iz prethodnih dana, ali cu o tome drugi put, sada sam bas preterala!!
Neeema te!