Tarci,svaka cast ja nebih mogao tako reagovati.
I sigurno da ženski dio populacije je nekad mnogo pribraniji u takvim momentima kad treba nekom pomoći, ono u sekundi.
A sad kad sve prođe pa onda tek počne frka to je ok. i ja sam isti.
A kad ti je taj čova poćeo držati pridiku, ti lijekovi nisu dobri trebala si mu lijepo reći....... nesmijem napisati jer poštujem sve na ovom forumu i nebih da budem vulgaran.
Stvarno mi nije jasno kako ljudi reaguju kad kažeš"popih apaurin"
Odma one face kao jesili poludio(mislim misle kao da si puko,odlijepio i ko zna šta) A 90 posto takvih su isto na nečem ili mnogo jaćem(mislim nema veze i to je za ljude) ali se prave i foliraju. A sad ko je iskren, on je odma crna ovca, užas koliko je naš narod zatucan.
U Americi, ma nema koji neide psihiću, neki samo makar da bi se izjadali a neki zbog stvarnih problema. Kod nas nedaj bože da nekome kažeš da ideš kod psihijatra, odma oni pogledi
Valjda nam je to tako sam Bog ostavio pa smo mi takvi kakvi smo.
Ja, još jedan primjer: Ja mislim da je to svima poznato. Boli nešto nekog nije bitno jeli prijatelj, poznanik, pogotovo roditelji nebitno ima neku tegobu pati se godinama, i na pitanje jesili bio kod doktora, odgovor je šta kod doktora ma nema šanse(ja sam bio takav sve do ovoga) i poslije ako je nešto bilo banalno, ono se normalno iskomplikuje.Nevjerovatno!!!
A sad Tarci mene hvata frka kad se neko guši, to mi je amanet od djetinjstva uvijek sam imao tu fobiju.
Znaći ako se neko počne gušiti u mojoj blizini ja sam odrvenio, ništa i nikakve koristi od mene. I neplivać sam. Bojim se da ću da se ugušim, pa ja kad odem na more(rijetko ali se i nekad i ode) sam u nekom hladu ili tropskom baru, jer kad sam blizu vode sa djecom u njoj, samo gledam da ne potonu nedaj bože
A djeca ko djeca,skaću igraju se dave se kao inat meni, kao da znaju da ja imam fobiju od gušenja.
A da paničari kao mi reagujemo bolje nekad nego"normalni" to je živa istina.Moj primjer...
Radeći kod jednog privatnika,dođoh u manastir Mileševa da montiram stepenište i ulazna vrata u manastir koje sam ja radio(to ti je kod privatnika tako poznata prića,jedan ćovjek=pet poslova
)
Uglavnom, vraćam se sa kolegom u Prijepolje kad na pola puta vidimo nešto se desilo,jedan ćovjek maše neznam zašto,
Izađem, i imam šta vidjeti kola slupana i to upala u jarak gdje protiće rijećica Mileševka.
Nevjerovatno strćim dole vidim troje u autu i odmah počnem čupati iz njega, nemogu sam, okrenem se i tek onda vidim da trojica ljudi stoje pored mene i samo gledaju. Dreknem se jedno pet šest puta i tek onda odreagovaše.
Dvije djevojke isćupasmo, jedna je bila u šoku ono disala je na svakih pet šest sekundi, dok mladić koji je vozio je izdahnuo na putu do hitne.
Kolega koji je bio samnom u autu nije mogao da siđe niti da se pomjeri. Kaže nešto me presjeklo nisam mogao ni da gledam A kamoli da siđem.
Jest da je i meni bila frka, meni je srce tuklo ko ludo čitavo vrijeme ali ja to za divno čudo sam registrovao kao normalnu stvar i nisam upao u frku
Ali zato poslije pio sam besedin od pet tri dana dok nisam malo došao sebi, ali tek poslije frke kao kod tebe tarci.
A to je bilo prije godinu ipo kad sam bio u mnogo gorem stanju nego sad, ma kako mnogo,mnogo na desetu.Tad sam imao užasne vrtoglavice svakih minut
Pozdrav svima od dakona
!!!
............sve je to za decu.... (ovo ti navodim svoje primere 
)!
