Vaistinu vaskrse!!
Sve hoću da pitam pa mi misao odluta, da li se javlja negde dr Ivica, šta li je sa njim, kako je on?!
Od mog poslednjeg javljanja, pa do sada, stanje je skoro nepromenjeno. Svaki dan mi (bar nešto) fali.
Jedan jedini dan sam bila skroz ok (i to ceo
), a sve ovo ostalo....bože sačuvaj.Sve češće imam ispade sa pritiskom, bude mi 130/90 i baš ga teško podnosim i uglavnom je propraćen i tahikardijama. Bila sam kod kardiologa, "uhvaćena" mi je tahikardija na ekg-u (98/min), izrazila je želju da mi uradi i UZ srca, ali tek kad budem izvadila krv. Iskucala je tamo još neke stvari, ali ja nemam pojma gde sam ostavila taj izveštaj
.
Dakone, tebe je baš stislo pa ne pušta....
Šta radiš, da li se krećeš ili si u kući non stop?
Danka, svaka čast za avion, ne bih se usudila da ekperimentišem
Svakako sada predstoje lepi dani i puno druženja!!
Jasna, kako si ti, kakvih dešavanja ima kod tebe, jel se sredila situacija kod vas (možeš i na pp da ne zbunjujemo narod okolo
).
I ja sam počela da pijem Beviplex, jer sam par dana (od svih onih ostalih kada mi uvek NEŠTO fali) imala utisak kao da sam prilepila vrelu peglu na desnu stranu lica koliko me je sve peklo i bolelo. I povuklo se to, da li od B vitamina ili je prošlo samo od sebe nemam pojma, ali važno je da je prošlo.
Gde nam je Tarčika??!!
Zola, kod mene je i dalje neuhvatljivo vreme dešavanja svih ispada, uopšte se ništa spektakularno ne dogodi, dodje i dalje samo od sebe. U zadnje vreme mi se češće dešava u onom periodu pre nego što me uhvati san. Ajmee groznog li osećaja. Samo odjednom kreće nervoza, dlanovi mi budu potpuno mokri, stegne mi se u sred stomaka (u onom delu koji ja zovem dušom, izmedju srca i stomaka
), krenem da mrdam nervozno stopalima i dok pokušavam da "ubijem" to, samo krene da lupa kao pomahnitalo, kao da maraton trčim, a ne da ležim. I kako dodje, tako i prodje, dok traje ni malo nije prijatno, ali pregrmim nekako bez većih "ispada".
Inače, užasno sam postala zaboravna. To već prevazilazi sve moguće mere normale, nekada se osetim kao da padam sa Marsa. Ne nekada, nego često i nebitno je da li se radi o nekom dogadjaju iz prošlosti ili u skorije vreme.
Pre neki dan, u sredjivanju ormana (zimske-letnje stvari), pronadjem neku majicu, OGROMNA je...gledam, zagledam, nemam pojma odakle mi
. Pozovem dečka i usledio je razgovor:
- Hej, pronadjoh jednu majicu, biće super za tebe, taman je tvoj broj.
- Aaaaa, to je sigurno od nekog bivšeg?!
- Vrlo moguće, al nemam pojma, tek, biće odlična za tebe.
- A kakva je?!
- Ja počnem da mu pričam šta sve piše po njoj bla, bla...
- A jeeeliiiii??!! A da nema na toj majici ....bla bla bla..
- Eeee iiimaaaaa!!
- A da nema i ....bla bla bla......
- Eeee iiimaaaaa i toooo, otkud znaš?!
- Pa tu sam ti majicu ja dao prošle godine kada si bila na "letovanju" dve nedelje kod mene i izmedju ostalog si spavala i u njoj......
......dobro je, bar nisam zaboravila da sam bila kod njega, mogla sam ga i pitati: "A ko si ti??"
!!
Sada vas sve pozdravljam, ako sutra budem ok možda provedem dan sa Minjom, zvala me je kod nje na Uskršnji ručak i pozdravljam vas unapred i u njeno ime.
