anksioznost posle virusa!!!

[Mrs_Parker]

Andjelija, nemoj da razmisljas o kojekakvim tumorima i oboljenjima glave. Ovo je cista panika pa skakanje pritiska ili skakanje pritiska pa panika. Posto smo tako osetiljivi, nagli skok pritiska nam dize uzbunu i odmah sledi panika. Kod manje osetljivih bi to sve proslo neprimeceno. I ako je bio skok pritiska nije morao biti veliki... dovoljna je oscilacija.
Savetovala bih ti da odes na jedan dobar pregled kod kardiologa. Ja sam skoro to obavila. Kostalo je ali sam mirna. Mogu ti na pp reci gde sam isla ako zelis. Uvek sam bila od onih 90-60, ali ispalo je da imam povisen pritisak i dobila sam lekic, shvatila sta se desava i sada sam ok. Do sada sam samo pratila tahikardiju i preskakanja a nisam imala pojma da mi pritisak za cas odleti na 150/110. Nisam im ni verovala dok nisam nosila holter za pritisak. Sada mi je jasno zasto mi zuji jace u usima kada se popnem par stepenica... odmah skace pritisak. Moram ti reci da spustanjem pritiska spustio mi se i puls, a i strah se smanji kada znam sta je. Cak i kada me uhvati frka, pa skoci pritisak, znam da je to od frke i da mi nece biti nista.

[Predsednik]

@Mrs_Parker
Koji lek popijes?
Zanimljivu teoriju imas, mada tesko je to sprovoditi u praksi moras da priznas. Evo meni sinoc skoci pritisak u jednom trenutku i morao sam da se iskuliram jedno 10-15min i da popijem lekic, a neko drugi (manje osetljiviji) nebi to ni osetio mozda. Jednom drugar dosao do mene, i merili pritisak, kad on 90 puls (normalan pritisak), ja ga pitam jel ti dobro-kaze on da je sve ok i da nista ne oseca, a ja bi se npr.tresao. Tesko je ziveti sa ovim tegobama (ne bi ni najgorem neprijatelju pozelo) a jos teze sto na ovom forumu nema nikoga kad ti treba. Ja npr. imam 1000 podpitanja ali kome ih postaviti?

[Predsednik]

I jos da dodam, odem ja kod prijateljice koja ima slicne tegobe, pogledam nalaz UZ kao ono prolaps a ona kaze sve je to iz glave, a ja u sebi mislim kakve crne glave kad imas prolaps zeno. Tako su i meni trubili na psihosomatskoj bazi, odem na UZ kad ono mitralna regurgitacija, odem na magnetnu rezonancu kad ono hipoplazija VB sliva. Znaci kad je mali pritisak ne valja, ljulja se u glavi, kad je veliki odmah se opipavam trazim puls, lezim itd, sta ciniti?

[Mrs_Parker]

Imam i ja prolaps i priraslice ne perikardu, ali to ne znaci da sam srcani bolsenik sve dok srce radi dobro. Te oscilacije pritiska koje se desavaju su vise napravljane od strane vegetativnog nervnog sistema nego od samog srca.

[Predsednik]

Slazem se sa odgovorom, nisi mi rekla koji lek pijes za pritisak? Jos nesto da kazem sa sam se delimicno i oslobodio straha i radim neke stvari normalno neke jos ne, i onda kad se desi napad opet se vratim na pocetak i par dana budem non stop u kuci itd. A to sve te ometa i zivcira i ne mozes normalno ziveti sa tim. Dok npr. ova moja drugarica ona uopste ne izlazi nigde vec godinu dana.

[Mrs_Parker]

Pila sam godinama Propranolol a sada pijem Concor, magnezijum i Q10.

[dakon]

Pila sam godinama Propranolol a sada pijem Concor, magnezijum i Q10.

Jesuli se tegobe smanjile otkad pijes te lijekove(konkretno aritmije i povecan pritisak)
Pozzzz....

[Predsednik]

Meni konkretno od kad pijem concor puls se smanjio na 65-70, a pre nikad nije bio ispod 80. Pritisak je uglavnom normalan, skoci sa vremena na vreme i tu nastaju panika i strah i voleo bih konkretno lek za to ako postoji. A Mg bi mogao da ukljucim...

[andjelija81]

zola, bas si ti to sve lepo apsolvirala ma jasno je i meni da je verovatno u pitanju panika, a ne neka bolestina, jer mi u tom slucaju to stanje ne bi trajalo 10 minuta, pa proslo samo od sebe kad da nista nije ni bilo. ali meni tada bude strasno lose, imam jaku slabost i nesvesticu i ja tada moram da legnem!!!! ili bar da se jako zavalim na naslon. nekada mi bas bude neprijatno kada sam kod nekoga, jedva nekada uspem to da sakrijem.
Predsednik, htela sam isto ovo da ti napisem sto je MRS parker vec napisala.

Imam i ja prolaps i priraslice ne perikardu, ali to ne znaci da sam srcani bolsenik sve dok srce radi dobro. Te oscilacije pritiska koje se desavaju su vise napravljane od strane vegetativnog nervnog sistema nego od samog srca.

Ja isto imam prolaps i priraslice plucne i srcane maramice i ima jedno 4,5 godina kako znam da to imam. mogu ti reci da niko od doktora ne pridaje neku vaznost tom prolapsu. moja mama ga isto ima i njoj je kardiolog (inace vrsni strucnjak, profesor na fakultetu) rekao da to znaci npr. kao da ima malo veci nos i nista vise. a meni je rekao da mi jedino ne bi dao da budem pilot sa tom dijagnozom, sve ostalo moze. mogu da treniram, mogu da se normalno poradjam, znaci sve!! sto se tice tih priraslica, rekao je da to je to posledica prelezane bolesti na nogama i ja znam kada je to bilo jer sam jedne zime imala 3 bronhitisa i da je to kao kada se poseces pa imas oziljak na ruci. znaci, nema pomoci, ali ni opasnosti od toga, jedino me moze boleti kroz grudi na promenu vremena i to je to.
dobila sam savet da se utopljavam, pazim promaje, svaku prehladu prelezim uz antibiotik, vodim uredan zivot, dovoljno sna, 3 obroka dnevno i samo polivitaminska terapija.
od prosle godine su pocele moje tahikardije i aritmije .. mislim da sam sama tome mnogo doprinela jer sam mnogo maltretirala svoje telo. tada sam pila 3,4 meseca propranolo i concor i sve se vratilo u normalu .. ali ovog leta sam imala uzasn puno stresova, svakoga dana sam bukvalno bila pod stresom, i to je rezultiralo time sto mi je jednog dana u julu mesecu pozlilo u gradu, imala sam pritisak 140/110, a puls 140 i bilo mi je uzasno, mislila sam da je gotovo sa mnom! od tada pijem lekove i nikako da mi najzad bude dobro.
mislim da je kljucno ono sto je zola rekla, znaci ne umem adekvatno da reagujem na stres, definitivno! i drugim ljudima se desavaju lose stvari, al ljudi zive i bore se sa problemima, jaki su .. ne razboljevaju se na nervoj bazi. tako mi se onda jos vise produbljuju strahovi jer nisam dobro fizicki, pa se onda jos i za to brinem
npr. jako sam nervozna kada treba da idem da vadim krv ili da idem kod lekara, danima sam nepodnosljiva, ne moze da mi se pridje ni sa rakljama! jedva jutros skupih hrabrosti da odem u ambulatu da dam krv i sad sam kao na iglama. .plasim se da nesto ne bude u redu sa rezultatima, plasim se da idem kod ocnog da mi gleda ocno dno, plasim se svih ostalih pregleda na koje moram i pritiska me neka teskoba samo kada pomislim, kao da mi neki crni oblak stoji nad glavom. . .
planiram trudnocu, ali se zbog svoje lude glave ne usudjujem. pa zar da se ovako svaki put tresem kad budem vadila krv ili isla na pregled. . .???
izvinite na opsirnom pismu, pozdravljam vam PUNO, drzite mi se

[andjelija81]

htela sam samo da vam jos nesto kazem, dosla sam do jednog zakljucka!
mislim da gresimo u jednom - sto nasim mislima pridajemo suvise znacaja. ja sam ih svesna stvarno, i trudicu se da ih zapisujem i racionalizujem. verujem da i drugi ljudi ponekad imaju MISLI, ali na njih ne obracaju paznju, i pametniji su od mene!! znaci, sto im vise paznje posvecujemo, gajimo ih, ususkavamo. .umesto da ih odgurnemo kao nesto pogresno, nepotrebno . . ponekad pomislim da sam stvarno opsesivna kada se o mislima radi.
i htela sam vam samo reci da treba da se trudimo da nesto naucimo iz naseg (pogresnog) ponasanja. na taj nacin cemo situaciju preokrenuti u nasu korist. kada se vec mucimo ovoliko, da bar bude neke koristi!!!

[Predsednik]

@andjelija81
Normalno je to da budes nervozna tog dana kad vadis krv i cekas rezultate... i meni bude taj dan ocaj zivi... A zamisli kako je meni bilo kad sam radio test na glukozu, gde svakih sat vremena ti vade krv i "pisas" i tako 4 sata, a u medjuvremenu da poludis od dosade... A meni se prvi put desilo ovakvo stanje negde sa 18 god. znaci ubzan puls blabla... i od tada sam postao maksimalno lenj ali se tegobe nisu posle javljale. A svo to vreme sam pusio ko lud (2kutije dnevno) i ziveo ne 200 nego 300 na sat, spavao malo, oslabio do tacke anoreksije u 26god. I od tada sam mislio da ce se stanje popravljati vremenom (ajde mogu reci samo da sam se ugojio jedno 12 kila) ali se nesto posebno i ne popravlja vec oko godinu dana, i anksioznost, agorafobija, strah ili sta vec drugo je prisutno u velikoj meri. Napadi su se razredili, nisu tako ucestali kao pre ali kad te strefi vraca te na pocetno stanje. A pitanje je da li postoji lekic za sve ovo?

[kivi zelena]

Dragi sapatnici,

prosla sam svasta sa svojom anksioznoscu, i raznim stanjima svog tela. Visok pritisak, razne senzacije pocevsi od malog prsta na nogama , pa do glave , uzas. Ali najstrasnije od svega je ono sto Andjelija pominje , a to je STRAH, strah od svega i svacega i lepog i ruznog. Ja to zovem ,,strah od zivota,,! Bilo gde da krenem i bilo sta da radim , javlja se teskoba
i knedla u grlu. I tako od l999. Isla sam na sve moguce terapije , psihoterapije , pila sedeative i antidepresive, malo se primiri, za nijansu, pa opet. Najgore je kad se nesto lose desava, ja se ukocim , mogu samo da legnem kao ti Andelija i da patim,jednom recju, ja se razbolim. Citam vase postove i prepoznajem se i nisam mogla a da ne odreagujem. Uzasno mi je kad moram u takvom stanju da uradim nesto oko klinaca, takva nikakava, malaksala, isprepadana ,a moras , pa makar se srusila i trudis se da oni ne vide , jer nesvesno , oni upijaju tvoje ponasanje , i bojim se da ga jednog dana ne usvoje kao svoj ,,obrazac,, ponasanja. I dalje se borim, radim na sebi, slusam psihologa kod kojeg trenutno idem, putujem iako je to ponekad nocna mora, jer Boze sta cu ja , ako mi se tamo nesto desi? A desi mi se , na svaku promenu vremena, mali napad, koji sam naucila da iskuliram i ne pokvarim deci letovanje. Veoma je tesko, sta cu , iz ove koze ne mogu!

Zelim vam svima da sto brze prebrodite svoja losa stanja i pokusate da ignorisete senzacije koje remete normalan i kvalitetan zivot. Potrazite pomoc strucnjaka, psihologa ili psihijatra, pomocice vam da nadjete put i
i nacin da se izborite sa ,,azdajom,,. Jeste da su skupi , ali ja se odreknem mnogo cega da bih dobila kvalitetnu strucnu pomoc, a vi koji zivite u vecim gradovima , imate mogucnost da to dobijete i besplatno. Razne psiholoske radionice i slicno.
Bila sam opsirana , ali sve sa zeljom da vam pomognem bar malo.
Pozdrav svima !

[zola29]

andjelija, nasmejala si me sa zakljuckom apsolviranja a odgovor na to je , da to ucenje nema kraja i uvek nesto mozemo nauciti, promenuti dodati , zavisi kako i sta nam odgovara. da , dosta sam dala vremena ,sedeci na predavanjima , a kasnije izvlaceci ono sto je meni bijo cilj i ideja da postignem , izmenem naucim.
Slazem se u potpunosti sa zapisivanjem i racionalizom negativnih misli svojih pa kad imamo koji minut na raspolaganju i drugih osoba koje nas okruzuju
jer tada vidimo tacno sta i na koji nacin mozemo promenuti . Svesna sam da ne mozemo nicije misli promenuti i da nam to nije posao (hvala Bogu) ali mozemo svoje negativne zamenjivati u pozitivne , tj da rade za nas , za nas cilj sto zelimo postici , za razliku sto nam samo prave smetnje i barikade.

Predsednik, pitas da li postoji lek za sve nase tegobe , kako da ne postoji , postoji sigurno za svakog od nas kad nam treba , a jedino sto lek ne moze da izmene ono sto moramo sami.Zakljucak bi bijo , nema predavanje dok ne pronadjemo sta nam pomaze i naucimo sta nam odmaze, sa lekom ili bez njega zavisi od potrebe.

dakone , nadam se da su aritmije pod kontrolom , da li si dobijo zadovoljavajuce odgovore za lek koji uzimas i za zastitu od tog loseg efekta, sta mozes licno da preduzmes?

pozdrav svima !

[Mrs_Parker]

Pila sam godinama Propranolol a sada pijem Concor, magnezijum i Q10.

Jesuli se tegobe smanjile otkad pijes te lijekove(konkretno aritmije i povecan pritisak)
Pozzzz....

Jesu, i puls se smanjio, jedino sto teze disem, ali to je izgleda od pluca. Nisam to ni primecivala od tahikardija, mislila sam da od njih ne mogu dobro da disem.

[majja]

Jos nesto da kazem sa sam se delimicno i oslobodio straha i radim neke stvari normalno neke jos ne,i onda kad se desi napad opet se vratim na pocetak i par dana budem non stop u kuci itd. A to sve te ometa i zivcira i ne mozes normalno ziveti sa tim. Dok npr. ova moja drugarica ona uopste ne izlazi nigde vec godinu dana.

Ovo je i dalje i kod mene prisutno iako sam naučila da se izborim sa tom panikom, mada ne uvek. Nekada me unezveri i pobedi, ali kad prodje, to je klasično zakucavanje u krevet, reke suza, beznadje i očaj.
Ali, često ne dozvolim sebi taj "luksuz" i na silu se nateram da se pokrenem (nakon dan, dva, tri) i bude mi loše napolju, manta mi se, ali se generalno bolje osećam kada se vratim kući.

I ono što je najbitnije, što sam naučila kada će napad da me spopadne: to je UVEK dva do tri dana nakon nekog stresa! I tada, kada se stres stiša, samoj sebi, nekada čak i na glas kažem, nekada i zapišem, da će napad zasigurno doći i da treba da ga iskuliram, jer je samo posledica trenutnog nerviranja. Od tog momenta, kada to izgovorim, prestanem da razmišljam o tome i vratim se svakodnevnim aktivnostima. Kako prodje 2-3 dana, evo ga, TRAS, zvekne, a onda opet sebi kažem:A haaa to ti je od onoga, ok, iskuliraj, diši, proći će.
U zadnje vreme se to manifestuje tako što samo odjednom osetim veliku nervozu iz stomaka, ne znam šta bih sa sobom tada, dlanovi i stopala mi se zalede i oznoje jaaakooo i onda krene navala tahikardije. Dišem, mislim na nešto drugo i prodje. Sve ovo mi je lakše ako je u tom trenutku neko pored mene, ali vremenom sam naučila da iskuliram i kada sam sama. Najteže je kada me strefi noću, ali tada pišem drugarici kilometarski sms o svojim simptomima, neće je probuditi, jer gasi mob noću, a dok joj ja iskucam sve, meni napad prodje. Super je fora!!

Mene sada ubijaju noćne more, u 3 sam se probudila i od tada ne spavam.