anksioznost posle virusa!!!

zola29 · Post od **zola29** » Uto Sep 30, 2008 11:28 pm

Majjo Dakone, Pavlov, jedino sto mogu reci da zivot nije fer, a to svi znamo. Zato moramo da budemo jaci od sebe i makoliko da je tesko, moramo dalje .

Ja ovih dana samo sto odradim na poslu ( sama ne znam ni kako , puno puta ni sta radim) sve misli su mi da mi mami bude bolje , a ja jedino sto mogu , to je da zovem svaki dan i da pratim situaciju iz ove daljine.

Minjab , Jasna , Danka i celo drustvo , javite se kad uzmete malo vremena.

Sve vas pozdravljam , nadam se da ce nam i Dr Ivica dati neki srucan savet , kako prevazici ono sto ne mozemo promenuti , a vazno nam je .

majja · Post od **majja** » Sre Okt 01, 2008 12:35 am

judith napisao:Majjo, procitala sam sta se sve desavalo. Mnogo mi je zao zbog tvoje mame. Zao mi je i sto zivot nikako da ti dozvoli da stanesh i okrenesh se malo sebi, posle svega sto ti se desilo. Bash je previshe sada i ovo sa tatom. Sta se dalje desava po tom pitanju?
Kako si ti ?
Ne znam ni sta da ti kazem .
Javljaj kako si.
Drzi se.
Ljub.

Ah pa gde si ti, drago mi je da te vidim, iako je povod totalno

Ništa se ne dešava, tata je i dalje u bolnici, svaki čas idem kod njega, jako je loše, definitivno je tumor, samo sada čekamo rezultata biopsije pleure. On je već upao u fazu kada mu se gadi hrana, ima užasne bolove, počeli su da mu daju Trodone.....

Znam sve šta sledi, mogu sve i da prognoziram, skoro pa u dan......

Samo se nadam da se neće namučiti koliko i mama, al njoj je sve dodatno otežavao i proces na mozgu (mislim na metastaze), kod tate za sada nema jasnih indicija da se tamo nešto dešava, mada ja to ne bih tvrdila sa sigurnošću. Meni se čini da ima a da se još uvek ne vidi. Jednostavno sada znam da prepoznam taj pogled, govor....... Uhhhhhhh

A ja ne znam kako sam živa, sve isto ponovo gledam, učestvujem u tome, ali se definitivno više ne nadam (da može biti bolje). Veliki poraz doživeh sa mamom, mislim na poraz od bolesti i koliko god da mi je teško, iskustvo mi govori da želim da se to što pre završi, ako me razumeš.

Znam da zvuči surovo, ali to je jedino racionalno. Na žalost.

Ubijena sam u pojam totalno, upadam iz stresa u stres, ne smem ni da mislim kako će se to odraziti na moje zdravlje, ali sada ni nemam vremena za to. Jedino što mogu da kažem je, da sam beskrajno tužna, da mi mama svakim danom sve više nedostaje i da sam premorena od života.

Kako si ti???!!?!

Pozdrav i ostalom delu ekipe, nadam se da gurate nekako, samo me brine što minje nema. Mene uvek brine kad nje nema......

minjab · Post od **minjab** » Sre Okt 01, 2008 6:13 pm

Majo evo me .....
svratim ponekad ovde ali nešto nemam snage da se javim .....čitam sve ovo o tati i veruj mi ne smem da te pozovem,Svaki dan pomislim na tebe i strah me da te pozovem ,a volela bih da mogu da te iščupam iz svega konačno skroz!
Pa ovo stvarno treba biti ne jak ,......nego van serijski jak da pregura ovo što je snašlo tebe i Dakona !
Molim te da se ne predaješ i da ne pominješ više da ti je muka od života ,ako ikako budeš u mogućnosti tj .ako ti trebam ili ako želiš da izađemo na kafu ili već šta znam slobodno me pozovi ,SLOBODNO!

Mene ovih dana nešto smoriša aritmijje i imam ispod pazuha bol niz ruku,refleks od dojke ,ma malo sam se nešto uplašial, možda sam ipak trebala da idem na onu mamografiju ,a ja iscepala uput jer mi je muka od belog mantila!

Sve u svemu ugovor za posao imam do polovine novembra.....pa onda......ko zna verovatno kraj, a ne bih volela!

Sve vas puno puno pozdravljam i krivo mi je što nema malo veselijih stranica kao nekada kad smo se ovde baš slatko smejali

pavlov · Post od **pavlov** » Sub Okt 04, 2008 11:21 am

Pozdrav za sve , nadam se da ste dobro
Moja malena pokupila sarlah u obdanistu i sad se borimo vec 4 dana pije antibiotik , temparatura ide dole gore pa sam sva van sebe,Juce je dr opet gledao ,pa kaze da ako i danas temperatura naglo skoci da moramo promjeniti antibiotik
Njoj otekli krajnjaci ko sljive,slabo jede , jedino je tjeram da pije
Kod nas dole bi odmah dali injekcije , ali ovi ovdje sirup , pa ako ne pomgne moras lezati u bolnici da bi dobio injekciju
Samo da bude bolje Sva sam slomljena, jos sama muz radi pa da bar neko ima da mi ode u kupovinu namjernica , ma samo da pita kako smo jebem ti tudjinu

judith · Post od **judith** » Ned Okt 05, 2008 1:15 pm

Nije mi jasno, kako je moguce da ti se sve desava u nekoliko meseci. Ako vazi pravilo :"Zivot te udari onoliko koliko mozesh da podnesesh ." - Sta je onda ovo ? Testiranje krajnih granica ? Nije fer.

Ne znam kako cesh sa vec potrosenom fizickom i emotivnom energijom ponovo kroz sve da prolazish , ali nadam se da ce sve trajati sto krace , ako je situacija vec takva ( nije surovo - zakljucujem iz licnog iskustva).

Navijam da cesh biti dobro , da cesh na kraju imati vremena i energije da
nadjesh mesto za sva ovo sto ti se sada desava i krenesh dalje. Ti si jaka i veoma brizna osoba - na zalost , takvima zivot uvek servira ovakva iskustva. Molim te javljaj sta se desava i kako si .
Znaj da ne prodje dan da ne pomislim sta li se kod tebe desava .
lj

Mrs_Parker · Post od **Mrs_Parker** » Uto Okt 07, 2008 2:04 am

Vidim majjo sve bolje od boljeg

Kako si sada?

majja · Post od **majja** » Uto Okt 07, 2008 6:00 pm

Hvala na pitanju, sad napisah tamo....... bolje mi je u toliko što nemam više mučnine, ali me glava i dalje boli i puno mi se spava te to i radim. Odmaram ceo dan.

Judith, izvini, tek sada videh da si ovde pisala. Šta da ti kažem?! Vidiš i sama!

Bila sam juče kod psihijatra, kaže mi žena da joj se uopšte "ne dopadam" i da me je depresija dobrano uzela pod svoje. Pre hemije mi je rekla da probam sa kapsulama kantariona, a ako to ne pomogne, trebalo bi što pre da mi uključi neku terapiju, jer baš očigledno tonem. A valjda ću se izvući??!

lj

dr ivica · Post od **dr ivica** » Uto Okt 07, 2008 8:08 pm

Sekundarna depresija usled panicnog poremecaja i novih stresnih situacija. Ne pomaze tu kantarion, nego okretanje novog lista.

majja · Post od **majja** » Sre Okt 08, 2008 2:09 am

dr ivica napisao:Sekundarna depresija usled panicnog poremecaja i novih stresnih situacija. Ne pomaze tu kantarion, nego okretanje novog lista.

Dr Ivice, molim Vas da mi ovo rastumačite: KAKO da ga okrenem kad mi se uopšte ne okreće, na trenutak sam potpuno ravnodušna ka svemu, a sa druge strane, i kad opustim strune malo, samo tražim novu količinu stresa i adrenalina, kao da mi je organizam sada navikao na to.

Jel imate neki predlog, savet?!?!

Pozdrav i hvala, majja

dakon · Post od **dakon** » Sre Okt 08, 2008 10:00 am

majja napisao:Hvala na pitanju, sad napisah tamo....... bolje mi je u toliko što nemam više mučnine, ali me glava i dalje boli i puno mi se spava te to i radim. Odmaram ceo dan.

Judith, izvini, tek sada videh da si ovde pisala. Šta da ti kažem?! Vidiš i sama!

Bila sam juče kod psihijatra, kaže mi žena da joj se uopšte "ne dopadam" i da me je depresija dobrano uzela pod svoje. Pre hemije mi je rekla da probam sa kapsulama kantariona, a ako to ne pomogne, trebalo bi što pre da mi uključi neku terapiju, jer baš očigledno tonem. A valjda ću se izvući??!

Pozdrav.
Tacno tako Majjo kao da ti hvali stresa, tako je i kod mene.
Ja sam juce bio kod psihića, taj kad me je vidio odmah mi je dao terapiju i sad pored onih za aritmiju pijem rivotril i demetrin kao konbinaciju znaći zajedno.
Usput da kazem da mi je majka lošije, juće sam je vodio na magnetnu bio sam kao pratnja jer ona je sve manje pokretna, ma ludilo......

zola29 · Post od **zola29** » Sre Okt 08, 2008 2:14 pm

Majjo , Dakone citam sve sta se desilo za kratko vreme i ponekad stvarno nam treba sva podrska koju mozemo dobiti da bi prosli kroz ono sto prolazimo.

Pavlov, nadam se da ti je cerkica bolje i da si se ti malo oporavila .

Minjab, Jasna i celo drustvo , gde ste svi , d ali ste prezauzeti kako ide?

Ja samo sto sam pocela novi posao , ni puna dva meseca , a ono vec pocinje da neradimo puno radno vreme jer nema posla . Ma sve krenulo nekako na levo

Mami mi je za sada malo bolje , a ja jos uvek proveravam svaki dan kako je i sta se desava . Tako da verovatno od tog pojacanog stresa , pritisak secka dole gore te aritmije , a ponekad mi se zavrti u glavi da moram odma da sednem bilo gde da uspostavim ravnotezu.

Svima veliki pozzz!

dr ivica · Post od **dr ivica** » Sre Okt 08, 2008 8:15 pm

Majo, kad bismo razgovarali i kad bih bolje upoznao Vasu svakodnevnicu, mozda bih mogao da dam i konkretniji savet. Ovako, mogu samo da kazem: PROMENA. Bas kao u onoj reklami za prasak za pranje vesa. MENJAJ SVE... Moze i nazad na staro, samo da je promena. Skok u akciju. Bez gledanja u ranu i cackanja kraste, bez okretanja unazad...

Svima sve najbolje.

majja · Post od **majja** » Sre Okt 08, 2008 11:59 pm

dr ivica napisao:Majo, kad bismo razgovarali i kad bih bolje upoznao Vasu svakodnevnicu, mozda bih mogao da dam i konkretniji savet. Ovako, mogu samo da kazem: PROMENA. Bas kao u onoj reklami za prasak za pranje vesa. MENJAJ SVE... Moze i nazad na staro, samo da je promena. Skok u akciju. Bez gledanja u ranu i cackanja kraste, bez okretanja unazad...

Svima sve najbolje.

Joj dr Ivice, ja ne znam gde mi je glava od akcija (ako izuzmem ova dva dana što ležim). Ali sve što radim, sve su to jako teške i stresne stvari, a MORAM da ih radim. Sada mi je tata u istoj priči kao i mama, on je u bolnici, ali ne živi u Bgd-u. Putujem kod njega često, gledam kako propada. Završavala sam oko administracije sve, ukradoše mu novčanik u bolnici sa svim živim dokumentima,pa sam morala to da sredjujem. Ganjam socijalno, opštinu, čekam poziv iz suda za ostavinsku.....još uvek sam mogo u svemu tome što MORAM a tako je bolno.

Kažete promena?! U svemu ovome što radim, usput i krečim, menjam raspored po stanu, zimsku-letnju garderobu.....non stop neka akcija koja MORA da se odradi a koja daje neki minimum zadovoljstva.

Htedoh da počnem da radim, na dan kada je počinjala obuka, morala sam kod tate, tako da i to pade u vodu.

Sada kao da mi treba da usporim, sredim sve ovo što moram, pa tek onda bi mogla da usledi neka promena (samo nemam uopšte ideju kakva), a dotle mislim da ću biti potpuno iscedjena.

Ne mogu da kažem da ne gledam u ranu, gledam je u mislima svaki dan, proždre me, obuzima, dan jedan ne prodje da se ne setim svih muka, vidim mamu svuda, u svojim pokretima, izjavama, pošalicama, crnom humoru, svuda je oko mene i to je tako bolno, jer me i kad se nečemu nasmejem, vrati u one teške momente

Sada me i sve ovo sa tatom podseća na to, sve je isto......tužno i bolno.

Imam ljude oko sebe, ali osećam se tako prazno, tako sam sama, a to boli do beskraja, grudi mi se kidaju, eksplodiraću od bola a ne znam kako da ga kanališem

Uhhh, eto, opet odoh u dubiozu.........

Dakon, nemam šta da ti kažem, vidiš da sam i sama na dnu, baš mi je žao što je i kod tebe isto. Drži se.

zola29 · Post od **zola29** » Čet Okt 09, 2008 1:55 am

Majjo rasplaka me tvoj bol

ali jedino sto mogu da kazem, da mora i "oblak" da prodje. Dobro je sto je Dr . Ivica tu , pa ce ti on pomoci strucno sta mozes i kako da bi sebi olaksala koliko se moze.

Ne znam , ali verovatno je to deo zivota , koji svako od nas (na slican ili drugaciji) nacin mora da prodje.

Pozz svima!

pavlov · Post od **pavlov** » Čet Okt 09, 2008 9:24 am

Stvarno ovaj zivot nas zna sibati do bola
Ali sta da se radi ostaje nam nada da sve to jednom mora stati i da mora poceti ici na bolje
Majjo stvarno mi je zao sto kroz sve to prolazis ali drzi se i to mora imati kraj
Ja sam sad lose , poslije svega dolazi racun , znaci drma me srce , aritmije sve mi se trese u grudima od lupanja
Malu sutra vodim na kontrolu i nadam se da vise nema nista u grlu
Ali opet u obdaniste i sve iz pocetka
Ja sam jos usamljena ,muz radi nas dvije po cjeli dan same i to me toliko muci a ne mogu nista promjeniti