Strahovi...

[marra84]

obratila sam se pre par meseci isla na razgovore sa psihijatrom i ona me je pitala da li hocu lekove ja sam rekla da ne...sve je u glavi i do sad se osecam extra...bez lekova...

[ZokaCA]

ja cu definitivno morati da se oslonim na neke lekove..ne mogu da vladam psihom

[cinnamon girl]

Jao kad vas citam kao da sam pojedine stvari ja pisala. Nemam bas isti problem ali ima podudaranja. Isto strahovi. Podudara se to da sam najbezbednija u svojoj kuci jer drzim stvari pod kontrolom i da se bojim blizine ljudi. Ali je kod mene to poprimilo jednu drugu dimnziju. Ja se ne bojim ljudi tek tako nego imam razlog (koji sam ja umislila).

Kao mala cula sam (ne znam koliko je to tacno) da je jedan covek oboleo od tumora na mozgu i da obzirom da se nije znao uzrok bolesti lekar mu je rekao da je mozda nekad zadobio jak udarac u glavu. Drugi slucaj je slican samo je u pitanju dojka. I ja od tada zivim u strahu da me neko udari da se ne bih razbolela. I sad je dotle doslo da se sklanjam od ljudi na ulici narocito kad vidim da u rukama drze kljuceve ili nekakav metalni predmet. U stanju sam da da istrcim na kolovoz ako je guzva na trotoaru i ne mogu da ih drzim na razdaljini bar od metra.

I sad sam toliko izgubila dodir sa realnoscu od straha da i kada me neko zakaci ja umislim da me je udario pa sto puta rekonstruisem dogadjaj a to je tako zamorno ljudi moji. Iscrpljuje me to psihicki a ne mogu da se nakanim da odem kod lekara. Uzmem samo po koji Lexogal i to je to.

[cinnamon girl]

Samo da se ispravim. Ispalo je da celog zivota zivim u tom strahu a nije tako. To je postalo akutno u poslednjih godinu dana mozda. Dok idem ulicom ja samo o tome mislim. A ranije ako me neko udari slucajno, ja se setim price is detinjstva i budem malo depresivna ali zaboravim na to posle pola sata. Sad sam postala opsednuta time. Jel mozete da verujete da ni momku ne dozvoljavam da mi dodirne grudi i samo se sklanjam od njega kad ga vidim da mase laktovima a sklon je da gestikulira.

[marra84]

ne verujem koliko ljudi postoji sa slicnim strahovima!!!!!!!!!ja sam pisala onoj emisiji kljuc pa se nadam da ce napraviti emisiju o tome...

[cinnamon girl]

Ma bilo bi lepo da nam ovde svrati i neki psiholog ili psihijatar da cujemo i njegovo (njeno) misljenje a i neki od drugih doktora da nam kaze da li od udarca moze da se dobije neka bolest i koja i koliko jak taj udarac treba da bude.

[marra84]

prekini da tripujes ja sam imala jak udarac u glavu sivena mi je glava malo iznad cela 8 kopci,cak mi je doktor rekao da sam malo nize udarila bilo bi opasno...i evo me ziva i zdrava...imam malo glavobolju na promenu vremena i to je sve....tako da opusti se malo....

[cinnamon girl]

E sad jos nekoga da nadjemo ko je udario grudi i ja sam izlecena.

Salim se, znam da je u pitanju trip i da moram da potrazim pomoc. A takva iskustva kao sto je tvoje mi puno pomazu.

Poz

[marra84]

od udarca u grudi sam i ja cula da moze da se dobije rak al to su sanse fazon 1:1000 ja vozim skejt i pala sam par puta na grudi i stomak i nije mi nista...tu veci uticaj vrsi nasledni faktor,ako ti je neko imao rak dojke u porodici imas sansu da ga i ti dobijes...veruj mi sve je u glavi mozak je cudna stvar....ali jako je bitno da ubedis sebe da se tripujes...mene kad uhvati panika viknem u sebi nemoj da me smaras sa tim tripovima i ono prodje....
moj jedini trip je sto ne vidim sebe u nekoj daljoj buducnosti i to me smara....
nemam decka vec jako dugo a verujem da bi mi to pomoglo da stvorim neku sliku buducnosti...

[cinnamon girl]

Zavisi puno i od toga u kakvom si psihickom stanju. Mislim da bi bilo dobro da nadjes decka ili bar nesto sto ce okupirati tvoju paznju jer mislim da je izlolacija vrlo pogodna za strahove kakvi su nasi.

A sto se tice naslednog faktora, nemam razloga za brigu.

Zaboravila sam da dodam, i ja nekad tako podviknem sebi ( u sebi) jer se samoj sebi smucim i samu sebe smorim tom paranojom da mi najradije dodje da se isamaram, ali ne pomaze.

[marra84]

hahaha ja sam juce sebi lupila samar i bas mi je prijalo kao da sam se probudila hehehe

izolacija nije resenje,ja se trudim da sto vise budem u kontaktu sa ljudima i ako mi to ne prija,do duse to mi ne prija iz razloga sto me je deda zamalo silovao kad sam imala 5 god....al dobro
bez obzira na sve ja otvoreno pricam o svemu,i trudim se da ne guram ljude od sebe,za sad hehehe

[cinnamon girl]

Ma kakvo resenje, ja bas kazem da je izolacija pogodna za razvijanje takvih strahova. Nikako izolacija i povlacenje u svoj svet jer time se strahovi samo pothranjuju.

Jesi li pricala sa nekim o iskustvu sa dedom? Rekla mami, tati?

[marra84]

znaju oni to jos odavno,niko nista nije uradio ja ga ne vidjam uopste sto manje to bolje,a zao mi je babe jer ne mogu nju da vidim zbog njega a nju obozavam,pricala sam sa psihijatrom i nista mi posebno nije rekla,pricala sa drugaricom isto mislim razgovor pomaze ono izbacis iz sebe sve negativno...to je razlog mojih panicnih napada...u pubertetu me je bas smarala ta pomisao sta je sve deda mogao da mi uradi, sad vise ne jer se osecam jacom od njega jer je on star i jos ima problema sa disanjem..ako samo da ode pa da mogu baku posle da posecujem....

[ZokaCA]

jao ja sam ostavila decka (posle 4 godina) jer nisam mogla da trpim njegov dodir...sada sam prestala i da mu se javljam na telefon...

[cinnamon girl]

Ja mislim da ce moj mene da ostavi ne budem li se promenila. Ovo utice na svaki nas fizicki kontakt pa i na seksulane odnose. Ajd videcemo.

Maro, kako je moguce da ti psihijatar nije dao nikakav savet da to prebrodis? I jos me nesto interesuje,koliko si tada imala godina kad se to desilo? Jer ako si bila sasvim mala moguce je da si ti to dozivela traumaticno i da ti se tada tako cinilo a da deda nije imao tu nameru? Mozda bi ti bilo lakse da zivis s tim ako tako postavis stvari.

Ja sam ovih dana kao malo popravila ponasanje na ulici, trudila se da drugi ljudi ne vide moj strah, isla opusteno i odjednom naletela na zenu koja je kupila novi dzoger i razmahivala njime dok je stajala. Da li mi verujete da sam pocela da placem na ulici?