prijatelji

[bobans1983]

Verice, saljem ti puno snage,
puno pozitivnih misli, molim se Svetoj Petki zastitnice dece i majki
da ti pomogne da istrajes u svojoj borbi.
Javi se kad mozes.
Veliki pozdrav svima.

[cemi]

Dragi moji prijatelji,juce u 12 sati umro je moj voljeni otac,posle 2 godine velike borbe,sa analizama koje su pokazivale da vise nema bolesti,umro je,a da su dan pre toga posle mnogobrojnih snimanja,lekari meni rekli,gospodjo on je zdrav covek.Umro je bez velikih bolova, u polu snu, onako kako je zeleo u svojoj kuci,dok sam ga ja drzala za ruku.Boli do neba,sutra je sahrana a ja to ne mogu da prezivim....

[gile52]

Драга Цеми,
искрено саучешће. Управо твој задњи пост је оно најстрашније у овој преписци. Пуно јављања са лепим вестима, пуно нових догађања, па онда нешто крене како не ваља, па опет нове наде, стално успони и падови, бескрајна нада, у свему томе страх, а на крају иде овај кратки пост "јуче, јутрос, ноћас, или кад већ, умро је ...". Нажалост. Мораћеш издржати сву ту бол, јер немаш куд. Један живот нам је дат и морамо да га проживимо онако како умемо. Неко прође без оваквих трагедија, неко не, како кога задеси. И ја имам тај страшни бол и како време пролази све је страшнији, мој син ми све болније недостаје. Поготово сада у време празника, не знам где бих са собом.
Али све се мора издржати, јер не можеш нестати онда када пожелиш, зато што много боли, већ настављаш да живиш, јер се другачије не може.
Поздрав, све најбоље,
Мила

[Biljaa]

Dragi moji prijatelji,juce u 12 sati umro je moj voljeni otac,posle 2 godine velike borbe,sa analizama koje su pokazivale da vise nema bolesti,umro je,a da su dan pre toga posle mnogobrojnih snimanja,lekari meni rekli,gospodjo on je zdrav covek.Umro je bez velikih bolova, u polu snu, onako kako je zeleo u svojoj kuci,dok sam ga ja drzala za ruku.Boli do neba,sutra je sahrana a ja to ne mogu da prezivim....

Jaoj,Cemi zaista nemogu da verujem.Pored svih onih kontrola koje su davale veliku nadu ovakav sok.Zaista nemogu da verujem i znam da nevredi da te tesim jer to nepomaze.Neka ti samo bude uteha da se nije mnogo mucio,jer veruj mi te scene nekoga ko se muci i gusi i trazi pomoc a pomoci nema se urezu za ceo zivot u mozak i nikad ne nestanu a ja se nadam da ce makar poceti da blede.
Stvarno mi je neizmerno zao jer sam tvog oca gledala kao nekoga ko ce probiti one glupe statistike al eto...
Celoj porodici moje iskreno saucesce a ti se draga drzi.

Veliki pozdrav.

[kat0404]

Draga Cemi,
Primi moje saucesce.Izdrzaces,draga,bas te ,,bije,,ali se nadje snage i hrabrosti.
Mila puno pozdrava,zelim ti da nadjes mir,a dete je na mestu ,gde izostaje ,bol,patnja,mrak...
Pozz.svima,u ovo doba godine se obicno pozeli najbolje,pa ucinimo da nam svaki dan bude bolji od prethodnog,pa makar mislili i da nije tako.

[Biljaa]

Dragi moji prijatelji sve najbolje u Novoj godini vam zelim.

[bobans1983]

Samo da se javim

[verica70]

Dragi prijatelji svima na ovom forumu zelim Srecnu Novu ...Cemi moje iskreno saucesce ...Mila da smo bogdo mogle da biramo pa umesto nase dece mi i da bolujemo i da nas nema to bi se zvala sreca ali napred se mora i bas ta visa sila nas i pokrece i daje snagu da istrajemo...Ako bog da 15 januara bi trebali da krenemo ...mada je ostala jos jedna hemo 7 januara...a doktor nedozvoljava pre 14 ;on se boji krvarenja'...a zadnji put nas je poslao kuci ukinuo svu terapiju i cekao da vidi reakciju ili sta vec za sedam dana...od tada pije cetiri litre caja dnevno i krenulo je na bolje....

bice bolje...mora...

[verica70]

Danima gledam i pitam se gde ste svi ja se iskreno nadam da se odmarate i uzivate sto bih najvise volela da je tako...Inace kupili smo i karte i sa bozijom pomoci 20 januara krecemo za Holandiju!Veliki poz. za sve Biljo iskreno mi je zao sto te nema vise tako na forumu a meni si bila velika podrska i veoma draga ...eto mom taji je 12 pet punih godina kako nas je ostavio i bas nocas sam ga sanjala...nece to da izbledi nikad ali samo boga molim da ide po redu i to su i njegove reci bile stalno cak se stalno salio sa zetovima da kada umre oni nadju trubace da ga prate...i sada kad cujem pesme njegove Banja Luko i jos neke sita da se isplacem ...zivimo od tih uspomena i ponosa sto su bili bas nasi roditelji sestre prijatelji...

bice bolje...mora...

[Biljaa]

E draga moja Verice ja sam tu.Prosto nemogu a da po nekoliko puta dnevno nedodjem i nepogledam sta ima novo i svaki slobodan trenutak neprovedem na ovom forumu.Nemoj misliti molim te da ti i dalje nisam podrska,pa ja po ceo dan mislim na mnooge sa ovog foruma i molim se dragom Bogu za Lakija,Slavka,sina od duplebake (javi se molim te ako ovo procitas),molim se Bogu i za nasu Sladju a i za Milu kojoj nemam snage da napisem ijednu utesnu rec a milion puta sam krenula,napisala pa obrisala.
Verice sve sto procitam duboko mi se ureze u pamet i po ceo dan mislim o tome a iskreno volela bih da se konacno malo opustim i da makar pola sata prodje i nemislim ni na ovaj forum ni na svog tatu kojeg nema vec tri meseca i pet dana.Pokusavam da kod kuce budem "normalna" i da deci nista nefali al kad dodje noc i svi zaspu ja hocu da se raspadnem od bola.Pocela sam i da radim i eto to me nakratko zaokupira i uliva mi nadu da cu sve manje dolaziti ovamo i misliti na onaj period koji je prosao a ja ga stalno iznova i iznova pretumbavam u glavi i nemam mira pitajuci se dal sam sve ucinila.

Jos jednom Verice,veruj mi ja sam tu,ti samo pisi a ja pratim i drzim fige.
Zelim vam srecan put i najbolje moguce vesti kad se vratite i ljubi Lakija umesto mene.

PS:Bilo bi divno kad bi mogla makar nakratko odande da nam se javis.

Veliki pozdrav i drzim fige.

[bobans1983]

Verice,puno srece ti zelim.
Svi cemo srcem biti uz vas.
Ako neko tamo ima racunar (verujem da ima)samo nam se javni.
Saljem ti puno pozitivne energije i puno poljubaca.

[gile52]

Пошто се приближава време Веричиног поласка за Холандију са сином на лечење, да се јавим и ја. У сваком случају Верици и сину од срца желим да овај пут буде успешан у сваком погледу и да помогне у излечењу њеног сина. Свима осталима све најбоље у овој години. Онима чија борба још траје да у њој истрају и да победе ову опаку болест, осталима који овај форму прате због рођака, пријатеља, да нађу решења за њих.
После смрти мог вољеног сина мислила сам да прекинем са јављањем овде, јер ме све ово превише растужује, али ето опет повремено наиђем, ишчитам преписку, и онда на крају опет се јављам. Ово је ваљда људима који су још пуни бола као нека "причаоница".
15.1. биће тек три месеца како је умро мој син, а силна је празнина и туга иза нас. Прошла је наша прва Нова Година, први Божић, наша прва слава (коју наравно нисмо славили), наша прва Српска Н.Г., све без нашег Немање, који је управо ове зимске празнике обожавао. Недељама пре Н.Г. он би већ правио спискове намирница и пића за прославу, јер увек је он био организатор прославе сваке Н.Г., рођендана, било чега. Јурцао је за све - од обезбеђења простора, украшавања, монтирања музике и разгласа итд., до чишћења простора после прослава. У кућу би улетао на јуриш само да стојећи нешто поједе у кухињи, јер га друштво чека и жури, мора да уради то и то... За Бадњи дан не би стизао цео дан ни да дође да једе. Обожавао је те празнике, друштво, пријатеље. И сами његови пријатељи кажу како би - кад би се већ малтене сви разишли и ови његови најближи другари остали с њим и закукали да и они крену кући, јер је јутро - он увек запалио још једну цигарету и рекао "Где ћете, је л журите негде?" и онда би они чекали и гледали га како полако пуши још ту једну ко зна коју по реду цигарету, а он би то радио натенане, полако, с уживањем, као и све друго. Било ми је тешко да гледам његове другаре када су се скупили и изашли с нама на гробље за Н. Годину и 2. дан Божића како весело чаврљају и причају о свему и свачему, веселе се и договарају за изласке и прославу, јер млади су, за њих је живот исти као и прошле године и пре тога, Немања више не прави журке, али снаћи ће се и без њега. А ми? Ми не умемо да се снађемо без њега. Све ово време од његове смрти ми је нестварно. И оно што радим и оно што изговарам, чак и моје властите мисли, пречесто ми долазе однекуд са стране, као да посматрам нечији туђи живот. Само ме у свему што радим сваког дана понешто подсети на њега и пресече бол. Прођем улицом, видим завршавају радове на уређењу испред Општине, и помислим - ето Немања ово неће видети никада, а волео би да је могао да дочека. Баш испред наше зграде на расветном стубу су стављене плаве сијалице за украс. Опет помислим, баш је лепо кад се угаси светло у соби па са улице допире та плава светлост, Немањи би светлеле те сијалице право на његов кревет, волео би то. Кад почнем да једем за ручком супу, помислим Немања је обожавао супу, сад би слатко појео ту топлу супу, што га нема. За празнике сам правила колаче које је он волео. Одмах помислим што га нема да сад узме као некад, цео ред, а не парче. Због тога што је био дисциплинован што се тиче исхране у току лечења остао је жељан свега. И то ми је жао. Свега ми је жао. Али, нема помоћи. Они који остају морају даље да живе са својим болом. То могу да разумеју само они који су осетили исти такав бол. Људи којима живот нормално тече даље никада не могу имати ону праву комуникацију са онима који су унесрећени оваквим болом, речи којима нас они теше су испразне. Ипак, на овом форуму се помало тешимо међусобно. Понекад помаже.
Поздрав Верици и сину, Бобанс, Биљи, Цеми, Кат0404, Евелини, и свима осталима,
Мила

[sladjaneca]

Evo mene opet,nisam se dugo javljala imala sam problem sa kompijuterom,nadam se da ce sada biti ok.svi ovi praznici su bili jako tuzni za mene ali pokusavam da naucim da zivim sa ovim bolom.Sve vas puno pozdravljam i zelim vam svima puno snage i volje i da istrajete u svojoj borbi.
VOLJENE OSOBE NIKAD NE UMIRU I AKO SU OTISLE MEDJU ANDJELE!!

[snjezana]

drage moje velike zene, veliki borci
I ja citam prijatelje svakodnevno. nekad sa osmehom jer je nekoj od vas bolje, nekad sa nadom da ce biti bolje a nekad sa suzama kao danas.drage moje kolika li je vasa snaga kad pisete o vasim preminulim. ogromna je ta snaga kad pisete o dragima kojih vise nema, o ocevima, majkama sinovima.... Gde ste je samo pronasle? Iskreno mislim da ja tako nesto nebi izdrzala.
Budite mi i dalje takve, snazne a opet tako nezne, jer iako placem u vasim recima nalazim utehu.

[STT]

Dragi moji prijatelji,dugo ,dugo se nisam javljala.tehnički problemi,pomalo i oni drugi.Samo da znate da sam cijelo vrijeme mislila na vas i plašila se,koga neću naći na forumu,jeste li mi svi dobro i tako...Moje strepnje su se obistinile.Žao mi je,iskreno mi je žao,zbog svih patnji i svih tuga,koje ste doživjeli.Nema utjehe za roditelja,koji je izgubio najvrijednije u životu,nema...Ali,ako može pomoći,i ja i mnogi ljudi sa foruma,i oni ,koji se javljaju i oni ,koji su uz nas cijelo vrijeme,čitajući ono o čemu pišemo,svi smo uz vas.
Borba se mora nastaviti,ili borba protiv bolesti naše ili naših najmilijih,ili borba da se život nastavi,zbog onih ,kojima smo potrebni.Ali,MORAMO dalje,jer tako treba.Misli na vas vaša Suzana iz Tivta.