prijatelji

[verica70]

Draga Bobans ovo sto si podelila sa nama sa foruma ti je veoma pametan potez,covek mora da izbaci iz sebe sve... oseca se bar jedno vreme lakse. Ja sam izgubila tatu u januaru a seku 73godiste u martu pre pet godina jos nije prosao dan da mi seka ne nedostaje u svakome trazim nesto njeno osmeh, pogled bilo sta...za tatu sam bila strasno vezana jer nas je on sam odgajio posto je mama umrla kada sam imala sest godina. Kada sam seku izgubila tada sam rekla boze hvala ti sto tata ode pre ...Kazu coveka sto neubije to ga ojaca pa neznam sta to mene ojaca kada evo sada sa sinom ovoliko problema a ja jos na nogama,ja problema cetrnaest godina a seka divan zivot imala, sin 15g cerkica 12 ...Moja koleginica je izgubila muza pre 12god. ostala sama sa cerkicom od tri godine posvetila se poslu i cerkici maksimalno i sto puta mi je rekla glavu gore zivot ide dalje nekome je majka a nekom maceha.Rana u srcu nikada nama koji izgubimo svoje najdraze nece da zaraste ali moramo napred svacij bol za njega je najveci ali samo nek deca ostanu iza nas to ja sam cak rekla mojoj deci da pevaju kada dodje dan da mene isprate pa bilo to i sutra ,veliki poz.drzi se jer sada si i otac i majka i ja ti zelim svu srecu.Pozdrav svima sa foruma Sladjo ljubim te mislim na tebe ovo sa bubrezima se doktoru uopste nesvidja a tek u cetvrtak ce ostale analize da radi,on kaze da je endoksan jad napravio a mesna koju je ukljucio tek pre petnaest dana nije po protokolu videcemo jos u cetvrtak sta ce da radi a vec mislimo definitivno da jos negde pokusamo Sanja je isla na VMA nemoze cove da bude pametan sta da radi.Pred Lakijem je rekao sada SVE danima nismo mogli da ga smirimo i tako...Bice bolje...mora...

[bobans1983]

Hvala verice

Meni ovaj forum nekad dodje kao ispoved.
Mnogo tuge i patnje ali mnogo prijatelja sam
ovde upoznala.Nekad sam ovde pisala nesto sto i
najdrazima ne kazem.Neke stvari trpi samo ovaj forum.
Pokusala sam nekad s majkom i sestrom da pricam, da
podelim neke misli oko moje tragedije.
Racunam nemam nikog blizeg.
Da bi me zastitile koriste lose metode.
Tipa:
Nemoj to da pricas
Nemoj da razmisljas o tome
Nemoj stalno da pominjes muza,bice ti lakse.
Nemoj da places.
A suze su lek,kad god sam se isplakala, bilo mi je posle,
bar malo lakse.
Onda sam pred njima imala izlive besa, suza.
Pa pobogu, kazem im,nemogu stalno da se pravim
kao da se nista nije desilo,kao da on nikad nije postojao.
Ne mogu da prestanem da se suzdrzavam pred svima.
I pred decom i pred svekrom i svekrvom,negde moram.
Ustvari i one su ga mnogo volele,misle da ce da me zastite
ako to precutno svi trpimo.
A nije tako.
Placite kad vam se place.

[verica70]

Sta reci za izjavu sinoc u dnevniku naseg dragog ministra:,Od danas se nece desiti da oboleli od raka nemaju krevet, ako dodje do toga oduzima se sestrama soba,ako i dalje nema kreveta i dokori gube pravo na sobu...od danas nijedan pacijent nesme kupiti lek za rak...E dragi moji forumasi nisam se skoro ni nasmejala tako slatko pa trebalo bi da ovo proslavimo jer bar jedan problem imamo manje...Bar ja malo malo pa nema endoksana...E jos samo videti da li je i ovo dobar vic nasih dragih ministara ili istina ali u svakom slucaju nije lose nekad da nas i nasmeju jer to je najjaci lek za svaku bolest...Do povratka iz Bg. veliki poz. za sve .Biljo znam da ce ti trebati vremena da ponovo budes sa nama ali znaj da nam nedostajes Sladjo Ljubim te i da znas da smo ja i Laki poslali taju kod tebe na teren ,videla si na fejsu kako lepo cuva ceru!
p.s.Draga Bobans znam kako ti je i veruj mi da mi nije mama i te dece iz bolnice i ovog foruma mislim da bih davno odlepila a u vreme kada sam izgubila tatu i seku bog mi podari jednu slatku devojcicu,cerkicu i to posle dva sina i u poodaklim godinama 33 kada sam tatu izgubila nisam ni znala da sam vec mesec dana trudna a posle tek ...Kad god mozes isprazni se i glavu gore jer evo ja sada vodim najvecu bitku u zivotu i znam da je moram dobiti druge nema!
Glavu gore mora biti bolje...

[sladjaneca]

I ja sam se nasmejala na izjavu ministra,znas i sama kako je bilo prepuno na odeljenju u jednom boksu dve mame i dvoje dece kad je tako sa decom kako li je tek gde su odrasli, nikad se nece dovesti to u red.Dal se secas Verice#Brankovica iz B.luke dolazili na kontrolu U B.G.pa svratili do mene mala Andjela je dobro porasla je i super izgleda.Javi se kad dodjete iz B.G. DA CUJEMO STA KAZE DOKTOR,DA SAM NA TVOM MESTU TRAZILA BIH DA PROVERI STANJE BUBREGA pre nego sto nastavi terapiju da nebude nedaj boze citiram"znate majko bubrezi su oslabili ne moze vise da prima terapiju"sta u tom slucaju?oni se uvek drze protokola a sta je sa posledicama?pozdrav svima!

[Biljaa]

Ma neznam koliko puta krenem da nesto napisem al mi se neda.Sta da kazem,sem da je bol prevelika i cini mi se da je svakim danom sve gore.Par dana sam bila skroz mirna i mislila da sam skrenula pa me je cak i savest grizla sto nemogu ni suzu pustiti al sad vidim da je to bilo samo trenutno i sto bi se reklo zatisje pred oluju.Idem svaki dan na groblje,misleci da cu se na taj nacin isprazniti i kuci nastaviti normalno al nikako mi neide.Trudim se zbog dece da budem prisebna i da im nadoknadim vreme provedeno sa tatom al nemogu pa nemogu.Najgore mi je kad mi najmladji sin koji ima 4 godine kaze da je i on tuzan zbog dede i kad me pocne ispitivati gde je on sada i dal je jos uvek bolestan a nakraju mi kaze da nebudem vise tuzna.

Sto se tice ministra zaista nemam komentar,sem da opet slusamo lazi,lazi,lazi.

Veliki pozdrav i znajte da sam cesto tu sa vama i da ce doci vreme da cesce pisem.

[evelina]

Da se prikljucim smehotresnoj olimpijadi glede pametovanja (sa sve onako teatralnim bacanjem naocara i unosenjem u kameru) naseg dozivotnog ministra. On je "covek" za sva vremena! Eto, predlozise ga njegove gastro kolege za akademika, ali se ovi drugi nedaju!

Samo da vam javim da sam ipak juce vadila marker jer nisam mogla da sacekam do kontrole 30.10.
Od 22.09. sa 25 stigao je na 35 (ref.granica je u toj lab 21).

Toliko vodim racuna o ishrani, pijem toliko raznih preparata, cajeva da maltene obroke uguravam s mukom u raspored. Neznam. Videcu sta ce moja dr da kaze.
Sve se nesto nadam da je, posto marker raste i pada (kada je stanje normalno), eto juce bio dan kada je porastao, a da ce pred kontrolu da padne.

Ne mogu vise ljudi.
Sledece nedelje idem kod svog psihica. Neka me naroka tabletama. Hocu da otupim i da vise nista ne osecam. Trenuci srece su sve redji. Strah, strepnja su postali moja stvarnost.

[verica70]

Sada sam morala da se javim a dace bog da se cujemo i u ponedelja zapravo moj sin se ispraznio na svog dok. hematologa i rekao da od njega vise nece da cuje ni lepo ni ruzno danas smo bili kod urologa u ponedeljak u sedam sati ultra zvuk a magnetnu ce videti da odradi sto pre nada se da mora biti dobro mada nam je rekao da nema sta sto se nemoze odstraniti ...ko pre par dana rece da je ova nasa borba maraton svaka cast ...

Veliki poz. za sve, glavu gore MORA BITI BOLJEEE.,..

[Natasha2]

Vise nista nece biti kao nekad.Moj tatica je preminuo 05.10. u pola tri ujutru i sahranjen 06.10.,na moj rodjendan.

Tatice VOLIM TE.

Biljo,draga
Primi moje iskreno saučešće.
Šokirana sam,ovako mali grad,a ja nisam čula.
Žao mi je iskreno,znam kroz šta si prošla kao i svi mi koji smo izgubili naše najdraže.
Budi jaka i čuvaj se,trebaš svojoj dečici.A da više ništa neće biti isto,verujem ti.Prošla je godina od smrti moje majke,ja se nisam oporavila i nikad neću.Dani prolaze,a ona meni tako nedostaje.

[Natasha2]

Vise nista nece biti kao nekad.Moj tatica je preminuo 05.10. u pola tri ujutru i sahranjen 06.10.,na moj rodjendan.

Tatice VOLIM TE.

Biljo,draga
Primi moje iskreno saučešće.
Šokirana sam,ovako mali grad,a ja nisam čula.
Žao mi je iskreno,znam kroz šta si prošla kao i svi mi koji smo izgubili naše najdraže.
Budi jaka i čuvaj se,trebaš svojoj dečici.A da više ništa neće biti isto,verujem ti.Prošla je godina od smrti moje majke,ja se nisam oporavila i nikad neću.Dani prolaze,a ona meni tako nedostaje.

[Biljaa]

Dragi prijatelji hvala svima,i onima koji su mi saucesce izjavili preko privatnih poruka i ovde na "prijateljima".
Sta reci sem da mi je sve teze i da mi se ona narodna da vreme leci sve cini prosto neverovatno.
Razdiru me misli dal sam jos nesto mogla uciniti,mada moja okolina koja je upucena u to sta sam sve radila i gde sam sve isla i kako sam se borila sa lekarima kaze da zaista nema potrebe da se ikada preispitujem.
Muci me jos milion stvari a jedna od njih je sto sam za svog tatu otisla u crkvu i zapalila svecu i pomolila se Bogu da ga sto pre primi jer gledati onu muku i patnju vise nisam mogla.Strasno mi je i to sto sam ga morala lagati al sta cu,kako da mu kazem istinu da je gotovo i da pomoci nema.Stalno mi je u glavi kako je i on bio optimista i nadao se maltene do kraja,al je ipak na kraju kad je shvatio pozvao brata i mene da se oprosti i da nam kaze da nemoze vise izdrzati,jadan moj taja kao da se pravdao.Taj put nisam smogla snage da ga tesim,bodrim i lazem da ce biti bolje vec sam cutala a srce mi se cepalo i rekla sam kad mi tada nije puklo nece nikada.Eto ja se malo izjada vama jer mi je jako tesko opterecivati porodicu a nadam se da cete se malo cesce i javljati jer verujte mi cesto mislim na vas sve i koji se jos borite i koji ste izgubili svoje najdraze.

Pozdrav

[No Nick]

Pozdrav, Biljo (pozdrav i svima ostalima), iskreno mi je žao što se desilo...

Davno sam mislio da se javim na ovoj temi, no ne znam ni sam zašto već nisam. Moja majka je obolela od raka pluća. U principu je to bilo neizlečivo onda kada je registrovan. Već je kasno bilo.

Sada je kući, već 2 meseca, ima bolove. Mnogo toga čovek shvati kada vidi tako nešto. Ja spavam sa njom u sobi, sama ne može do toaleta da ode. Mislim da joj je malo lakše kada sam ja tu, ali svejedno vidim da ima bolove i teško joj je. Ne mogu da se stavim u njen položaj i shvatim kako ona sve to podnosi.

Naravno, ja sam imao svoje borbe, još uvek ih ponekad imam. Šta će sve biti - pojma nemam, ali kao verujući smatram da se sa Bogom prolazi lakše kroz svaku patnju nego li bez Njega. Mojoj mami bih jedino voleo reći kako ovaj život nije sve što se nama pruža, niti je smrt zadnja reč koja je rečena nekom biću. Postoji nada, postoji život nakon ovog života, to je jedino što meni bar ima smisla. Koliko je život surov, valja nam je svima jasno...zato ostaje nada.

[Biljaa]

Pozdrav, Biljo (pozdrav i svima ostalima), iskreno mi je žao što se desilo...

Davno sam mislio da se javim na ovoj temi, no ne znam ni sam zašto već nisam. Moja majka je obolela od raka pluća. U principu je to bilo neizlečivo onda kada je registrovan. Već je kasno bilo.

Sada je kući, već 2 meseca, ima bolove. Mnogo toga čovek shvati kada vidi tako nešto. Ja spavam sa njom u sobi, sama ne može do toaleta da ode. Mislim da joj je malo lakše kada sam ja tu, ali svejedno vidim da ima bolove i teško joj je. Ne mogu da se stavim u njen položaj i shvatim kako ona sve to podnosi.

Naravno, ja sam imao svoje borbe, još uvek ih ponekad imam. Šta će sve biti - pojma nemam, ali kao verujući smatram da se sa Bogom prolazi lakše kroz svaku patnju nego li bez Njega. Mojoj mami bih jedino voleo reći kako ovaj život nije sve što se nama pruža, niti je smrt zadnja reč koja je rečena nekom biću. Postoji nada, postoji život nakon ovog života, to je jedino što meni bar ima smisla. Koliko je život surov, valja nam je svima jasno...zato ostaje nada.

Pozdrav No Nick.I meni je jako zao sto moras proci kroz sve ovo ali iz svoje koze nemozes pa ti stoga mogu reci samo da ako zelis bilo sta reci svojoj majci,to uradi jer je jako bitno kasnije za tebe i tvoju psihu.Ja sam mom tati mnogo toga rekla ali ipak je bilo par stvari koje nisam mogla prevaliti preko usta pa me sad to jako boli.Uglavnom ja se nadam da je on to sve znao i osecao i da mi nezamera jer zna da je poslednjih godinu dana moj svaki dan ispunjen sa razmisljanjem o njemu,kako da mu pomognem i olaksam muke.Trudila sam se da sto vise vremena budemo zajedno a cini mi se da je najbolja i najvaznija stvar sto sam poslednje dve noci bila sa njim jer je on to zeleo.Rekao mi je da bi voleo da ostanem jer se oseca sigurnije.

I da,verovanje u Boga i verovanje da sa smrcu neprestaje zivot me i drzi i daje mi snagu nada da cemo moj tata i ja opet jednoga dana biti zajedno.

Pozdrav i javi kako ti je mama i sta sve koristi da ublazi bolove.

[verica70]

Pozdrav svima na forumu,opet mi je trebalo vreme da nesto napisem a retko prodje dan da ne pogledam ovoj forum koji mi puno znaci...Zadnjih mesec dana smo imali malo vise problea sa m.kanalima bubrezima i tako ,bogu hvala krenulo je na bolje inace nisam se javljala ni magnetna kada je bila cisto je sve hvala milom bogu ovo sto je krvi bilo u mokraci to je endoksan ucinio svoje ali bice bolje...mora...Biljo kada citam tvoje postove veruj mi da mi se srce cepa,vraca me u 2004g kada sam na bozic prvu zelju imala da bog skrati muke mom tati jer nisam vise mogla muke njegove da gledam i otisao je 12 januara ...Sigurna sam da nismo jedine koje smo se bogu molile za tako nesto mene je to kidalo sve do dana kada sam dobila jos veci udarac 16 marta kada je seka bez ikakvog razloga sa niskim pritiskom nesvesticom i manjim bolom u grudima otisla kod mame i tate a mene eto jos na nogama i svaki dan se pitam boze pa kakva je ovo kazna sta je ovo sa mojim zivotom da li sam ja uopste normalna kada sam jos na nogama...hiljadu pitanja...a mislim da je odgovor samo jedan sto neznam ko bi mislio kada treba caj jedan drugi peti kada noni ma samo to me drzi pa cerkica kako da raste bez majke kao ja ...i sto puta kazem da 'konj' ovo nebi izdrzao ...
Sladjo za tebe veliki pozdrav ljubim te ljubi cerkicu poz.muza nema dana da nisi u nasim mislima zivot je cudo bozije i mora da se zivi i kada nam nije do zivota jer ima nesto zasta se mora boriti i ici napred...
Veliki poz. svima srecno jer mora biti boljeeeee....

[sladjaneca]

POZDRAV SVIMA!Verice mnogo mi je drago ,ali stvarno mnogo sto kod Laze ide na bolje i sto je magnetna rez.dobra to puno znaci..Nadam se da ce uskoro doci dan da zavrsite sa lecenjem,strah mora da bude prisutan ceo zivot ,ali neka to bude samo strah i nista vise.Mnogo me je pogodilo pre neki dan saznanje da je mala DJurdja ponovo na lecenju,njena mama mi je bila velika podrska u ovim teskim trenucima,sad ja pokusavam da nju utesim i bodrim u prestojecoj teskoj borbi....Biljo, i ja verujem da ima zivota posle smrti jer to mi daje snagu da nastavim....Evelini od srca zelim da ostane jaka kao sto je i do sada bila i sve da pokusa.Sve vas pozdravljam!!!!!!!!!!

[Biljaa]

Dragi prijatelji evo da se i ja javim.Mom tati je juce bilo mesec dana kako je umro a danas kako je sahranjen.Sve me boli,raznorazne misli mi se motaju po glavi i jedva cekam dan kad ce poceti samo lepa secanja na njega a ne samo slike poslednjih dana.
Zadnjih dana nisam stizala da se javljam jer sam krecila stan al sam cesto citala vase poruke,mada i niste bas nesto pricljivi.Verice,da mi je neko pre rekao da cu nekad u zivotu moliti Boga za smrt nekog koga volim rekla bih da je lud a eto i sama znas kako je to a verujem da si se i ti ponekad pitala dal si to ispravno uradila i dal si imala pravo na to. Sigurna sam da oni znaju da smo to radili zbog njih i da vise nismo mogli biti sebicni i misliti samo na sebe i svoju bol kad ih vise nebude.Jako,jako mi je drago zbog nalaza Lakija i sto kaze Sladja najbitnije je da se lecenje konacno zavrsi i da od svega u buducnosti bude samo prisutan strah pred kontrolu.
U mislima sam sa svima vama i cesto se setim Sladjo tebe i toga da nemogu da zamislim kolika je tvoja tuga,pomislim na Lakija i njegovu borbu a dosta se cesto setim i duplabake koja nam se odavno nije javila.
Ajte i vi stari "prijatelji",javite se jer ova tema i postoji zahvaljujuci vama.

Veliki pozdrav za sve.