prijatelji

[snjezana]

kako Neco nisi hrabra?To, bas to sto kazes moramo dalje iziskuje nadnaravnu hrabrost, Ja ti mogu cestitati na tome.I ja mozda jesam hrabra (barem mi se tako cini) ali kadse tice djece pretvaram se u rusevinu kojoj nije stalo do zivota. Eto, u jednom takvom periodu se sad nalazim al podizu me opet utjesne rijeci zena i muskaraca sa ovog foruma. a vjerujem i u Boga koji ce svim ovim patnjama jednom reci stop, Neco, sto kod ti za sebe rekla ja ti se divim. Misli na tebe kao i ostale borce Snjezana

[verica70]

Sinoc nisam znala sta me toliko vuce da ostavim poruku,mada sam svaki put isla sa nadom da cu te naci ovde ...to mi se desilo i pre par meseci ,draga Sladjo u mislima si mi svaki bozij dan nema dana da ne pogledam slike na fejsu,mamu poput tebe treba upoznati, ja kada tonem svesna sam da lakiju nepomazem puno...a tonem cesto,to kod tebe nisam primetila,znaci dala si Neci maksimum od sebe,a Bog mu dao miran san,jer voljeni nikada ne odlaze,ostaju u srcima vecno,.Poz. i za Bilju veliki danas laki primio hemo i celo popodne kijavica virus ...ma bice bolje mora...Ljubim te Sladjo ljubi mi cero poz. muza i hvala ti sto si se javila ,hvala ti puno!

[STT]

Samo da znate da mislim na sve vas.Slađo,nema utjehe,ali,kao što si i sama rekla,zbog tvoje djevojčice,moraš dalje.Moram još jednom ponoviti nešto,što sam prije par mjeseci napisala...Sve je lako,i najteža bolest nije ništa,samo kad su nam djeca zdrava.Najviše snage treba roditeljima bolesne djece.Ako vam išta znači,mi smo uz vas.Neka i vas i vašu dječicu Bog sačuva.

[Biljaa]

Laki,svi smo uz tebe!
Verice nejedi se,vec si bila u svemu ovome i znas da je dobar ishod sasvim moguc i za Lakija neminovan.
Sladjo,jesi hrabra si,nisi ni svesna kakav utisak ostavljas na sve nas.Licno se nekad i postidim.

Veliki pozdrav za sve.

[sanči]

Prošlo je mnogo vremena od mog poslijednjeg javljanja. Čitam redovno sve novosti na forumu al rijetko imam snage da se javim jer vidim da i dalje odlaze naši najmiliji.. i malo i rijetko ima dobrih vijesti.. Svim onima koji su nekog izgubili moje iskreno saučešće. 12-tog je bila godišnjica mome ocu... šta reći... teško je i mnogo mi mnogo nedostaje.. Trudim se da zadržim lijepa sjećanja na njega a one teške dane u borbi sa tumorom potiskujem.. Majka mi je i dalje slomljena i izgubljena.. guramo nekako, zdravi smo i to je najvažnije. Puno vas sve pozdravljam, a posebno Suzanu, Zlatiborca, Bobans, Natašu i Evelinu.. koji su bili samnom na ovim stranama kad mi je bilo najteže..

[bobans1983]

Sladjo moje najiskrenije saucesce u tvom bolu.
Sanci, pozdrav draga.
Drago mi je sto je svako od nas ucinio koliko je
mogao,nekada su reci utehe najvaznije.
Cemu inace sluze prijatelji...
Javljajte se ljudi, nemojte samo da citate.
Napisite bilo sta.
Zbog nas koji smo ovde i zbog onih kojih vise nema.

[oldtimer]

Sladjo, moje najiskrenije saucesce!!


Retko navracam na ovu temu (tacnije, retko stizem na red od klinaca), ali sam primetila da sam uglavnom u nekoj fazi cekanja - cekam kontrole, cekam rezultate, itd. E, necu vise da cekam - dragi moji, ko god (i kad god) je u fazi prolaska kroz Beograd, neka mi se javi bar dan ranije, da izorganizujemo neku kaficu (ako ne i nesto vise).

Poziv NIJE 'reda radi', NIJE ogranicenog trajanja, STALNO je otvoren, pa izvolite, javite se!!

Btw, drustvo iz Beograda, ko god/kad god pozelite, javite se da se nadjemo!!

Pozdrav!!!

[cemi]

Cao, drustvo, nadam se da me niste zaboravili, ja vas svakako nisam.Kod nas je sve Ok, tata je prosle nedelje radio skemer i rezultati su hvala Bogu odlicni.Nema promena, metastaza, krvna slika i svi tumor markeri dobri.Jos ne mogu da poverujem da smo se izvukli, svaki put pre nego sto udjemo kod lekara nervoza me ubija...ali proslo je vec dve godine, valjda bi se nesto pojavilo do sada.
Ja se polako opustam, ali svakodnevno citam sta ima novo kod vas...
Sto se tice ispijanja kafice, racunajte na mene i zakazite datum i mesto tu sam!
Puno vas pozdravljam!

[evelina]

Oldi draga,

Ja sam u fazi cekanja. Cekam skener u ponedeljak. Na IORS-u. Rezultati ce - ko zna kada! Tumor marker vadim sledece nedelje. Cekam.

Eh da mi se nije desilo ono sto mi se je desilo prosle godine i da mi se bolest nije vratila nakon 8 meseci, ja bih sada bila "uobicajeno" nervozna. Onako kako su nervozni onkoloski pacijenti kada idu na svoje redovne kontrole. Ako Bog da, mozda ce ovo biti moja prva u nizu redovnih kontrola.

Nekako mi je svega dosta.

Savetovala sam nasoj dragoj Srpkinji da ne cacka i ne raspituje se oko iznenadne smrti svoje koleginice, a ja sam na kraju uradila istu stvar. Pozvala sam svoju bivsu cimericu. Njen otac mi je rekao da je u kupatilu i da ce mi se javiti. Ja sam znala da se nece javiti. Videla sam je 3.07. Ona je dolazila nakon ko zna kog ciklusa hemo kod nase dr u ambulantu, a ja sam bila u bolnici na proceni. Nisam je prepoznala. Verovatno sam vam pisala kako je odbijala da se vidimo. Prestala je da me zove. Kada sam je videla znala sam da je to radila zbog mene.

Pocela sam da je sanjam, da mislim na nju. Ruka bi mi krenula ka telefonu, pa bih je povukla kao da sam se opekla. Na kraju nisam vise mogla da izdrzim. Morala sam da obavim jos taj jedan poziv. Pocetkom prosle nedelje sam pozvala. Javila mi se je njena majka. Moju dragu Snezu smestili su 26.08. u bolnicu "Nova Vita" u Rakovici. Oni brinu o njoj u njenim poslednjim danima.

Vecina onkologa ce vam reci da se ne druzite vise nego sto je potrebno sa drugim pacijentima. Ne zblizavajte se! Neko ce patiti!

I sad se pitam zasto sve ovo pisem? Doze antidepresiva i anksiolitika su mi povecane. Lekovi cine da se osecam kao zombi. Ne osecam strah, ne osecam srecu. Osecam nistavilo!

[evelina]

Luda zena! Skener mi je u cetvrtak 17.09! Htela sam da izmenim u svom postu, ali glupi sistem mi vise ne dozvoljava.

[bobans1983]

Pozdrav evelina i drzi se.
Glupa recenica ali ja drugu ne mogu da smislim.
Ako neko ima najbolje sanse onda si to ti.
Tumor uhvacen u najranijoj fazi.
Na vreme odstranjen.
Redovne kontrole, stalno pracenje,bezbroj (mozda i preko) tumormarkera i
snimka skenerom i cega sve jos ne.
Kad smo pitali za mog muza gde je pogreseno,rekli su da je prvi put kasno
stigao,sto mi i znamo.Previse vremena izgubljeno dok je gad rastao.
Ti si ucinila sve sto je do tebe.
Veruj mi da najgore osecanje jeste krivica, nemar.
To kod tebe ne postoji.
Mislimo svi na tebe i molimo se da sve bude dobro.
Samo Bog zna da si zasluzila srecu.Svaku.
Pozdrav i javljaj se.Nisi ti zombirana cim nam se javljas.
A antidepresivi ... hvala onom ko ih je izmislio.

[srpkinja]

Dragi prijatelji,
sta da napisem a da bar malo pomognom svima nama ovde... da izvucete pouku iz moje greske. Pokusate zaboraviti bar ponekad na bolest. Svojim dragim obolelim priredite sto je moguce vise lepih tema i dogadjaja.

Da "ne druzite se vise nego sto je potrebno sa drugim pacijentima".. ili vise nego sto morate..??

Vecina onkologa ce vam reci da se ne druzite vise nego sto je potrebno sa drugim pacijentima.

A ja cu dodati, ono sto znate ali vredi ponoviti i upamtiti, izbegavajte svaki razgovor na temu karcinoma...tako cete imati mogucnost da manje razmisljate o bolesti i da se podsecate.

Znaci treba sto manje podsecanja na bolest ali kako to postici ako svaki dan u drustvu cujete uzasne vesti o ovoj opakoj bolesti. Pa ne moze se covek izolovati i isplanirati svaku situaciju.

Mislila sam da sam jaka i da mogu podneti i prisustvovati sahrani koleginice(savest mi je nalagala da odem na njen poslednji ispracaj, pa zajedno smo radile ) koja je preminula od karcinoma a niko od nas nije ni znao da boluje. Odmah da kazem, draga Evelina, da nisam otisla da bilo sta saznam o pojedinostima njene bolesti vec iz postovanja prema njoj i njenoj porodici koje poznajem dvanaest godina. Medjutim nisam izdrzala, u povratku za Budimpestu pozlilo mi je i zavrsila sam istog dana na neurologiji i ostala petnast dana u bolnici..sreca u nesreci je jedino sto su mi rekli da ovo sto mi se desilo nema veze sa tumurom koji mi je odstranjen pre dve godine.

Sto se antidepresiva tice oni su izgleda neophodni zbog straha koji je nazalost normalan kod ove bolesti. Da sam uzela nesto za smirenje verovatno ne bih zavrsila dvadesetog avgusta tamo gde sam zavrsila...ali eto svaka skola se placa a ova moja preskupo. Sad znam da mi nije bilo mesto tamo..

Pozdrav!

[kat0404]

Drage moje dame,
uglavnom vi pisete,pa neka se ne ljuti muski rod,ako neko od njih cita.
Moram da priznam da bas nisam redovna u citanju i da nekada letimicno prodjem i zato zelim da iskreno izrazim saucesce svima koji su izgibili svoje drage.Ja verujem u vecni zivot.Tesko je izgubiti dete,ali Gospod nam da onoliko koliko mozemo da podnesemo.U ovom nasem besmislenom zivotu,sve ima smisla i sve ima poruku,a koliko znamo da procitamo ,to je na nama.Svako od nas neka zaviri u sebe i zapita se zasto se to meni desava?Mnogi ce naci odgovor.
Moja prijateljica je dobila pre 15god. karcinom dojke,sa meta promenama u lokalnim zl.Posle terapije(hirurgija,hemo),evo je ziva i zdrava.Nikada ne prica o bolesti i nikada ne ide na sahrane.
Jednom mesecno ,prvog ponedeljka,sastaje se moje drustvo iz srednje skole.Ja sam ponekad prisutna i desilo se da sam poslednji put sedela do drugarice ,koja je pre 11 god. operisala rak dojke sa meta promenama u zlezdama i koja je na moju pricu da sam bila sa muzem na moru,a da to nije za nj. preporucljivo,rekla da je ona posle zavrsene terapije u junu u sred avgusta ,sa kosom koja jos nije porasla,isla u Grcku i da je samo prebacivala peskir ,na deo koji je bio izgoreo od zracenja.
Zivi svoj zivot,jede sve,a muz joj je umro prosle godine,od srca.Ja nisam ni znala da je ona imala rak.
Optimizam se uci.To sam cula i naucila od mog dragog sestrica.Zivite svoj zivot,ne mislite na kontrole i zaboravite na bolest.Antidepresivi ,sami , nece vam doneti mir.Jos puno zadataka je pred vama,potrudite se ,nadjite svoje promasaje i krenite novim putem.
Na kraju da se izvinim svima koje ce moj post da uznemiri,ali saljem poruku,zivite normalno,bavite se drugim stvarima,navela sam par primera,a u njih spada i moj muz,a i ja sam prosla tesku operaciju i verujte mi rak mi tada nije bio ni u ,,malom mozgu,,i stvarno ga nisam imala.
Kakve su ti misli takav ti je zivot.Ja sam sada pukla oko ove kuce,to mi se dugo nije desilo da izgubim kontrolu i sta,odmah su iskocile moje hronicne bolesti,kao cupavci iz kutije.Sada sebe ,,sredjujem,,....
Pozz.voli vas Kat...

[bobans1983]

Hvala na postu kat i hvala ti sto si me u najtezim trenucima
okrenula Bogu.Pozdrav tebi draga prijateljice i pozdrav svima
sa foruma.Neka ne mrzi nove clanove da malo procitaju
stare postove sa pocetka "prijatelja" teme koju je kat i
zapocela.Mislim da tu ima svega sto vam treba.
Svaka tema debelo sazvakana.
Da su mi lekari rekli bar deo onoga sto sam ovde kasnije
mozda bi sve bilo drugacije.
Verujem da oboleli od ove bolesti imaju 1000 pitanja i jos
toliko potpitanja.Lekar zaista nema toliko vremena da sve
to objasni.Nadam se da ce jednom neko izdati brosuru
sta i kako s rakom, pa davati pacijentima jer toga je zaista
mnogo.Medjutim i pored svega mi smo ovde, vecina laika,
svaki problem prezvakali,na svoj laicki nacin iz teskih muka
i iskustava.
Pozdrav jos jednom svima i laku noc.

[Natasha2]

Dragi moji,
Evo da se javim i ja.Javljate se,vidim i pomažete jedni drugima,lepo.Ustvari nije lepo što smo tu,alii...Sanči,draga,i mi smo mami dali godinu,podigli spomenik,skinuli crninu,a meni ništa lakše nije,i neće biti.Zauvek će mi nedostajati,kao i tebi...
Ni moje zdravstveno stanje nije najbolje, od tada imam povišen holesterol,index arteroskleroze i koješta,a mršava sam i ništa ne jedem.Mnogo radim i jurim na sto strana.Tata mi je dobro i zdrav je, hvala dragom Bogu,ali ja ipak svaki dan letim kod njega ne bi li mu nadoknadila prazninu,a znam da je to nemoguće.Dragi moji prijatelji pozdravljam vas sve i držite se,budite,jaki ,mudri i ponosni kao i do sada.I kad god vam pišem ja plačem kao kiša.Zašto?Ljubim vas sve...