prijatelji

[damja]

evo mene opet..proslo je 15-ak dana od prve hemoterapije, kosa vec pocela da opada, osim toga i blage nemoci nema nekih vecih poteskoca...prije operacije je imala normalan secer, oko 3,5 sada ima oko 6 i to prije hemoterapije , dal ima neko slicno iskustvo sa povecanim secerom pozdrav

[Natasha2]

Prijatelji,gde ste,ovo je neverovatno!
Što se ne javljate i ne pomažete jedni drugima?
Ja se svako veče ubacim i ne mogu da verujem.Nadam se da ste svi dobro i da se zbog toga ne javljate,da vam je fino i uživate u ovim vrelim danima.Od srca vam to želim svima .Ljubim vas sve.Pozdrav

[Biljaa]

Dragi prijatelji ja neznam odakle bih pocela.Moj tata nikako da se resi upale pluca i ove odvratne bakterije koja nam stvara neverovatne probleme.Bio je 35 dana u bolnici pa 20 kuci i onda opet 18 u bolnici.Prosli ponedeljak je dosao i u petak su nalazi krvi opet pokazali upalu,tj.sigurna sam da su ga i otpustili zalecenog a ne izlecenog.Dr.iz kucne nege nas je opet poslala u bolnicu i tamo su tati prepisali terapiju i poslali ga kuci.Sad mu dolaze i daju injekcije i infuziju.Stanje je strasno a tata je juce imao i visoku temperaturu pa smo mu jedva skinuli.Dva dana nije ama bas nista jeo a danas je hvala Bogu poceo i odmah drugacije i izgleda.Veceras sam opet veliki optimista mada je situacija zaista teska jer je tati do te mere oslabio organizam da svi pripravci i specije koje mu dajemo slabo pomazu.Danas sam mu opet pravila pripravak od aloje al ovaj put sam nabavila bas tu najlekovitiju barbadensismiler.Neznam sta da vam kazem,ja nemogu da se pomirim sa tim da se kraj blizi i jos uvek pokusavam da i njega ubedjujem u to.

E,moja Natasa kamol srece da uzivam.Cak sam mislila da ce tati biti bolje pa da cu sa porodicom otici na odmor 7 avgusta al po svim prilikama nista od toga.Cini mi se da se i tata pomalo boji da ja odem.Nekako se najvise poverava meni i cini mi se da u mene ima najvise poverenja.Otom potom za godisnji jos cu videti sta ce reci na kontroli u cetvrtak.

Sve vas pozdravljam i zelim laku noc.

[bobans1983]

Mah, mah,.... samo da se javim i opravdam odsustvo.
Bila sam na Srebrnom jezeru, 40 dana, sama sa cerkom.
Pozdrav svima, posebno evelini.
Nisam stigla sve da procitam ali kad raspakujem kamp prikolicu
evo me opet s vama.Veliki je to posao a ja sama.
Sta da radim, mora se ziveti i ici dalje.
Ljubim vas sve i mislim na vas.

[bobans1983]

Alo gde ste svi

[majja]

Ušla sam ovde nakon dugo dugo vremena, nisam imala snage nakon svega prošle godine.....

Sa grčem u stomaku sam pokušala da čitam šta ste pisali, neke konce sam pohvatala, neke ne, plašim se da zadjem previše unazad, ne sećam se ni kada sam poslednji put pisala...

Jasna - ne znam šta se kod tebe dešava, pročitah pitanje (posledni post na prethodnoj stranici) i ne znam odakle si ni šta je u pitanju, ali ako može da ti pomogne, pokušaj da kontaktiraš Bel Hospice, oni se nalaze u Bgd-u, ugao Vladetine i Dalmatinske ulice, možda ti oni pomognu nekim savetom?!


Meni je i dalje jako teško da se pomirim sa činjenicama da sam od ove grozne bolesti izgubila oba roditelja u samo 5 meseci razlike, stalno me proganjaju misli da li sam mogla uraditi više, noću sam jače od godinu dana nakon mamine smrti imala košmare, sanjala sam je da se jako muči, da umire, ma spavanje mi je bilo noćna mora. Nakon godinu dana tih košmara, jednu noć sam je sanjala predivno, obe smo se smejale do suza, izmotavale, ma predivan mi je san bio, na kraju smo se pozdravile i ona je izmotavajući se, otišla kroz neka vrata, veselo mi mahala ne okrećući se, slale smo poljupce jedne drugoj i kada sam se probudila, uopšte nisam imala onaj trip da sam tužna što je to bio samo san, nego sam baš bila pod utiskom sna i presrećna što smo bile zajedno, što smo se smejale, izgrlile, izljubile, izmazile..... Od tada je nisam sanjala ni jedan jedini put. Ni lepo ni ružno.

Ali zato od tada tatu sanjam i to uvek tako da sam ja u opasnosti, da znam da se on brine za mene ali da nikako ne mogu da ga nadjem i da mu javim da sam ok.

Pre neki dan, 8.8. bi mami bio rodjendan. Raspala sam se tog dana, iz sna me probudilo lupanje srca, puls mi je bio 120, mislila sam da ću infarkt dobiti.......nisam smogla snage ni do groblja da odem

Što Nataša2 napisa u nekom od prethodnih postova, mislim da više nikada neću biti ista i neću moći da se radujem kao pre.

Ujna mi je sada u istoj priči, ja nemam snage da joj pomognem, a gledam kako kroz isto prolazi.....

Sve vas puno pozdravljam i želim što i sebi, da budemo jaki, da mi, koji smo izgubili najmilije smognemo snagu da idemo dalje, da se molimo za njihov mir, a vama koji ste na terapiji da ne gubite veru, ni jedna utakmica nije izgubljena dok se ne odsvira kraj. Bitno je sačuvati vedar duh i pozitivne misli.

Ljubim vas sve!!

[Biljaa]

Draga Majo,neobicno mi je drago da si uspela da se javis na ovoj temi i nadam se da je to ipak neki pomak tj.da si se bar malo oporavila od soka sto si u tako malom vremenskom razdoblju izgubila oba roditelja.Znas Majo kad sam citala tvoju muku i temu Dekubitus,mislila sam da ce mi srce puci,gusila sam se u suzama.Mislila sam da tako nesto nepostoji,a one slike i bol i patnja tebe i tvoje mame mi se urezala u pamcenje i srce.Molim dragog Boga da niko nikad neprodje kroz ono kroz sta ste vas dve prosle.Divila sam se i onim divnim ljudima i doktorima koji su ti bili podrska u verujem najgorem periodu tvog zivota.

Drzi se draga Majo i uzivaj u zivotu maksimalno jer si ti to definitivno zasluzia.

[evo mene]

Poslije peripetija sa netom,konačno da se javim.Ne mogu reći da sam srećna,ali da smo srećni,ne bismo bili ovdje.Žao mi je što ste(smo)svi u bedaku.Ne znam šta da kažem,osim da moramo dalje,svako na svoj način.
Bila sam na magnetnoj,ali nisu mi mogli ništa snimiti,jer sam ,zbog preljubaznog tehničara dobila napad panike(kao da mi nije peto snimanje MR).Čovjek me totalno izbezumio,prestala sam disati,a srčka...Zakazali mi 13.08.Trenutno pijem veselice,da me ne bi ,opet strefila klaustofobija.
Doktorki,koja me ‚‚vodi ‚‚1,5 godinu,a ne zna ni zbog čega dolazim,očitala sam teraviju.Niko me za tih godinu i po nijednom nije pregledao.Ma,digla sam frku,da je moj muž pobjegao glavom bez obzira..Baš me briga,meni je bilo lakše,a i u pravu sam.Poslije toga su me primjetili.
Bolovi ne prestaju,ne znam šta me čeka u četvrtak,ali nadam se da neće biti baš tako loše.Radim,došla mi familija,pa mi vrijeme nekako prolazi.
Svima vam želim makar malo bolje dane i da nas nada nikada ne napusti.Pozdrav od S.

[bobans1983]

Opa, neke novine, samo nema novih smalica.
Pozdrav svima i cestitke na obnavljanju foruma.
Vec sam mislila da su nas svi zaboravili.

[verica70]

I tako pade i dr.Roso,samo me zanima gde su do sada bili /ako mi koji se hvatamo za slamku nemozemo da reagujemo/ pa gde je to nase ministarstvo da odma reaguje na nadrilekare...ili nisu obavesteni...dali je moguce da nisu znali ni gde ima kliniku u Beogradu,..kod cuvenog doktora samo malo mi je falilo da i mi zavrsimo,jer idemo glavom kroz zid,ma evo opet sumnjam i za noni u koji imam veliko poverenje,verujte mi da je najteze kada majka mora da ide dalje a snage nigde...jedne najsladje plave okice malog Nece vise ne sijaju,a bile su pune zivota,a Sladja najhrabrija mama koja je svima nama imala da uputi reci pune optimizma,i ona mora napred...i ja se najvise bojim tog sutra...Sladjo ako nekad ponovo dodjes na ovaj forum znaj da si bila najbolja mama u tirsovoj najbolji drug i covek ,skupi ces snagu i krenuti dalje jer ceru nemozes izneveriti.A valda ce nase ministarstvo pokloniti vise paznje obolelima od raka ,svaka cast penzionerima,ali njima su dali banjsko lecenje, ako i treba a dali treba poslati na planinu ili banju tu decu ili starije posle hemo i zracne...da li ima jos neko ogorcen pored svega kao sto sam ja ,veliko hvala urednicima ovog foruma a posebno doktorima to su ljudi sa velikim srcem i vidi se da ih je nazalost malo mada to nemenja njihovu velicinu...Hvala veliko.I na kraju sta nam je ostalo kome se obratiti jos za pomoc kada hematolog koji nas vodi nema vremena za razgovor,ili kako gospodja rece posle 1.5god nepoznaje pacijenta,gde jos pokucati na vrata a da nije prevara.Do januara moramo biti ovde a tada ako bog da icicemo ili Moskva ili Holandija ,to smo za sada nasli ..zahvaljujem se svima koji su mi pomogli za Moskvu s foruma...srecno svima, nadu i veru nikad ne gubite jer je tesko ponovo doci do njih...Glavu gore jer bice bolje Mora,...srecno!

[evelina]

Eh Verice, batali ogorcenost! Zdravstvo nam je kao drzava. Haoticno i prepuno mufljuza!
Okreni se sebi i sve licemerje oko sebe registruj kao da posmatras neku dramu na TV-u!

pozz

[verica70]

hvala veliko na savetu Evelina mnogo mi znace ove tvoje reci,poslednjih dana sve samo strasne vesti ...i tako da sam u pravi cas dobila ovaj savet vredan svakom od nas ko poseti ovaj sajt ,maksimalno si u pravu...Veliki pozz.,

[bobans1983]

Alo ljudi, gde ste svi?
Javite mi molim vas kako ste?

[kat0404]

Cao drustvo,
Kod mene je situacija toplo,TOPLO,hladno...
Muz i ja smo bili na moru 20 dana i prvi put da smo uzivali maksimalno,plivali i prosto se totalno opustili,sami u divnoj, super kuci mog sestrica,sami sa drustvom od pre 19 god.,iz bratske zemlje i danas pricaju o domoljubskom ratu ili tako nesto.Mi smo imali kucu ,kao i mnogi iz Srbije,ali posle petnaest godina skoro svi su prodali,pa i mi.Kupili uglavnom slovenci,koji sada imaju ,,prpu,,da ce da prodju kao mi ,jer se nesto spore oko morske granice i domoljupci nisu raspolozeni da ih gledaju,a pri tome se dalmatinci i zagrepcani ne slazu,uglavnom ne govore,a mi im dodjemo kao tampon zona.Otici posle 19 god. i divno se osecati,to je zaista uspeh.Nismo isli da vidimo nasu kucu.To bi bilo previse,za emocije...
Sto rece moj muz, prvi put da sam ovde ,a da nista ne radim.
E sada ide hladno.Vratili smo se na moju zalost,muz ima posla i kada je najlepse moras da prekines...kuca se skroz rastresla.Plafon mi postao kao talasi,a u donjem stanu,vrata ne mogu da se zatvore,kuca se slegla...Nesto popravljaju,odpadaju delovi maltera u stanu mi pala komadina,dobro nekog nije udarila.Komsija koji gradi uz dozvolu,2 sprata,zbunjen,placa popravke,a da li cemo ostati citavi e to pojma nemam.
Na moru smo procitali knjigu:,,Cim prezivim ovaj roman,,tako se zove, od autorke Mirjane Djurdjevic.Toplo preporucujem,tema je nasa sa ovog foruma u obliku krimi komedije,da sam se prvi put smejala citajuci i to na plazi,ja sama,citam i smejem se,a oko mene italijani.He,he,sta li su mislili?
Suzi,ako mozes nabavi je,poslala bih ti je ,ali sam uzela iz biblioteke.
Eto drustvo cao,ja napisah,a ko moze sta da razume ,sve zbrda zdola...

[bobans1983]

Kat, drago mi je da si se javila i da si se sa muzicem lepo provela na moru.
Veliki pozdrav za tebe i za Evelinu.
Eveli, nadam se da si se i ti odmorila ako ne na nekom lepom mestu, ono bar
kod kuce sa svojima i bez trzavica oko kontroli i terapije.