prijatelji

crnka · Post od **crnka** » Čet Apr 09, 2009 11:12 pm

Hvala svima na recima utehe. Ali, od tog dana a evo vec dve nedelje je proslo ja ne mogu da se pomirim sa istinom da moje majke nema, da joj necu cuti glas, da je necu videti... svaki dan mi je sve teze cini mi se.

evo mene · Post od **evo mene** » Pet Apr 10, 2009 12:20 am

Draga Crnka,neke tuge nikada ne ‚‚prođu‚‚ali,dalje moramo.
Kat,prosto ti zavidim što putuješ,pa makar i službeno,da pričuvaš unuka.Ja od septembra nigdje nisam putovala(osim u Podgoricu,ali,to se ne računa).
Što se tiče evropskog svijeta,malo ih i žalim.Jesmo mi u velikom bedaku,jesmo navikli na krizu i prije nego je počela u svijetu,jesmo uvijek i za svašta nepravedno optuženi,ali,kad slavimo,slavimo.Nekako i sa malo znamo napraviti feštu.
Prije neko veče,moj muž i ja smo otišli čestitati prijateljima.Udala se kćerka.Sa srećom.Večerica,domaće vino,muzika za raspoloženje i puno,puno smijeha.Ma,kakva Nova godina...Zaboraviš na sve probleme,čak sam zaboravila i da me bole kosti(dok nismo došli kući).A,kad sam bila u Švedskoj,čak i naši ljudi su se adaptirali na njihov način života,pa više ne znaju ni da se provesele.(Ne kažem da ne bih rado živjela u toj divnoj zemlji,ali...)Prošlog ljeta,došli su nam u goste prijatelji moje sestre,Šveđani.Ljudi moji,to su potpuno drugačiji ljudi od onih koje sam upoznala.U pozitivnom smislu,naravno.Opušteni,veseli,ma kao da su ovdje godinama.E,sad,da li je to ono,kad odeš na odmor,pa se totalno opustiš,ne znam,jer ne pamtim kad smo negdje otišli na odmor.Svi misle‚‚živite na moru,šta će vam odmor.ccc...‚‚
A,mi jesmo malo lud narod,ali volim što je tako.Život je tako kratak i treba ga pojednostaviti,da nam svima bude prijatnije.
Samo da podsjetim da me srčka maltretira svakodnevno.Koja bi to ironija bila da,poslije svih muka,umrem od srca.Moraću se raspitati kako da doniram silikone.Ljubac svima,koliko vas ima.

oldtimer · Post od **oldtimer** » Pet Apr 10, 2009 9:56 am

kat0404, dobro dosla!

evo mene,

Oduvek sam tvrdila da mi nece rak doci glave, nego ja sama sebi,

Primer 1.

1997, dve operacije karcinoma stitne zlezde. Sutradan po otpustu iz bolnice, odem da gledam Mr Bean i zagrcnem se kosticom od bundeve,

(Inace, ni pre ni posle nikad nisam jela semenke u bioskopu, a ove sam slucajno nasla u muzevljevoj teksas jakni).

Bronhoskopija odmah, pa posle jos jedna, gomila snimanja, apscesi...da ne kucam sta sve ne,

Primer 2.

2007, dve operacije karcinoma jajnika - izmedju ostalog, izvadjene i limfne zlezde. Poucena prethodnim iskustvom, NE idem u bioskop, sedim kuci i gledam TV. Ustajem da odem u kupatilo, utrnula noga (nema limfnih zlezdi, a i kalcijum mi nizak), gubim ravnotezu, padam i - slomim nogu!!!

Rezime - od raka stitne zlezde, najteze mi palo kasljanje, od raka jajnika - sepanje!!

......

Eh, da - na hemoterapiji mi je najgora bila - zubobolja!!!! Tacnije, sto nijedan zubar nije hteo da mi popravlja zube...

oldtimer · Post od **oldtimer** » Pet Apr 10, 2009 9:57 am

.....

Biljaa · Post od **Biljaa** » Pet Apr 10, 2009 10:01 am

E,Oldi bas si me nasmejala.Molim te dodji cesce jer je ova poruka bar za mene dosla u pravom momentu.

Hvala ti,bre.

evo mene · Post od **evo mene** » Sub Apr 11, 2009 1:19 am

Oldi,ti luda ženo.Nadam se da se ne ljutiš,ovo ti je od mene kao neko tepanje(ne tepanje,u smislu da te utepam).Čovječe,što je ovaj naš jezik komplikovan,kako li se snalaze stranci,koji ga uče...dobro kaže moja sestra...uvijek si bila kratka i sažeta.šta ću,moram i ja imati neku manu(':lol:').Što reče Biljaa,baš si me nasmijala.Ti nam dođeš kao terapija,bar meni.
Nego,da nije to sa sjemenkom tvoj muž smislio?Ne bih da bacam čavliće,ali...(':evil:')
Nadam se da će nam se i opstali prijatelji javiti.Laku noć i pozdrav svima.

evo mene · Post od **evo mene** » Sub Apr 11, 2009 1:23 am

Sorry,nisam mislila opstali,nego ostali.Štamparska greška.

mama mira · Post od **mama mira** » Sub Apr 11, 2009 1:31 am

Mami iznenada otkrili pre dva meseca tumor na mozgu... operisana... oporavila se i sve ok osim frizure koja raste, kao da se nista nije desilo... jutros joj lose..hitno na skener... prognoza 7 dana do 3 meseca, u najboljem slucaju... Ljudi, kako se kroz ovo prolazi.... Odnese me uragan... Imam malo dete...

cvet_bg · Post od **cvet_bg** » Sub Apr 11, 2009 4:19 pm

Kako se prolazi kroz ovo?
Tesko i nikako...Danas je 20.dan od kad sam izgubila sestru...probudila sam se jutros u 4h,prva pomisao mi je bila na nju,san,secanje...
Pocinjem da placem i jos uvek nisam prestala...Neizdrzivo je...
Najvise me nervira kad mi kazu da moram da budem jaka,jer ,eto,imam decu,pa imam za koga da zivim i da se borim i da ih cuvam i td itd...
Ja sam imala decu i imala sam nju u isto vreme...Sad nje nema...
Niko ne moze da bude necija zamena...i svako je svet za sebe...
Moja deca su mala,zaboravice da je postojala ,iako su prvo nju prozvali "mama",iako je ona ravnopravno ucestvovala u njihovom odgoju kao i ja i pruzala im bezgranicno puno ljubavi...to me boli...
Svako ima svoj nacin kako da se izbori sa strahovanjima i tugom,ali nikome ne treba nametati kako da to uradi.
Najzdraviji je kad covek na prirodan nacin odboljuje,da primi udarac sto zesce moze,da pregrmi,a da onda ostavi vremenu sansu da intenzitet osecanja snizi...
Tebi je mama jos uvek ziva i jos uvek mozes da se oprostis od nje,da joj pricas o lepim stvarima i unucima i vremenu ili bilo sta lepo kroz sta ste prolazile ,mozes da joj posvetis svaki tren koji vam preostaje da budete zajedno.
Ja se sa svojom sestrom nisam oprostila,komplikacije su nastale iznenada i odnele je u roku od 20 sati.Dok sam jurila ka njoj,samo sa mislju da je zateknem zivu i da je zagrlim ,da joj kazem da se ne plqsi,da ce sve proci,da je svi mi volimo...da je lepa sa svojim maramama i belim kacketom,da je dobra,najbolja osoba koju sam poznavala u zivotu...da ce njene raskosne lokne plave boje ponovo da joj krase lice,cak i kad ih ofarba u sargarepa boju...da joj pricam kako smo pravile decje gluposti ,pa bezali od kuce u strahu od roditeljske kazne,pa prvi izlasci,kasni dolasci i smeh...uvek smeh...da joj kazem da mi je i sestra i najbolja drugarica...da je deo mene,bolji deo mene...onaj tih i nenametljiv,skroman tako zeljan zivota...

Nisam uspela i to me proganja i imam osecaj da sam se negde zaglavila i da je vreme stalo onog casa kad sam je vodila kod nove doktorke,a ona dosla sa osmehom na licu i pogledom punim nade...

Nemoj da places pred njom,to nikako i samo sa osmehom,ako to ikako mozes,da ne primeti tvoju brigu,zna ona da ti nije svejedno,ali gledaj da joj popravljas raspolozenje koliko god mozes i da joj dajes nadu...

cvet_bg · Post od **cvet_bg** » Sub Apr 11, 2009 4:21 pm

dupla poruka

crnka · Post od **crnka** » Sub Apr 11, 2009 4:51 pm

Draga moja, meni je mama preminula pre tri nedelje, i jos uvek a mislim da nikad necu moci da to prihvatim. Strasno mi nedostaje, strasno... Sta da ti kazem, kad su nama rekli da "nece jos dugo, mozda par nedelja, mozda par dana a mozda par sati".... zvucalo je uzasno! Uzela sam bolovanje i bila uz mamu, svaki dan, svaki sat, svaki minut poslednjih mesec dana. I nemoj nikada plakati pred njom, nikada, smej se, trudi se da ona ne primeti tvoju bol, moja majka je stalno govorila "jao sto vas mucim" a u stvari ona se mucila. I veruj, iako ti kazu "vasa majka ce umreti uskoro" nikad ali nikad ne mozes da se pripremis na to! Ne mozes se pripremiti na vecni odlazak osobe koja te je donela na ovaj svet i koja te voli najvise na svetu. Sta da ti kazem, budi jaka, iako je to tesko, znam, prosla sam kroz to, trudi se da sto vise vremena budes sa njom, miluj je, drzi za ruku, mazi se sa njom, lezi pored nje, pricaj o unuku... I ja imam malo dete, 4 godine, koji obozava svoju baku, rekla sam mu da je baka sada zvezda koja ga gleda i cuva i mi svako vece kad padne mrak gledamo zagrljeni u nebo, vidimo najvecu zvezdu, posaljemo joj poljubac, kazemo koliko je volimo... Zao mi je moga oca, koji je sada sam, koji izadje u setnju sam, cita knjige po ceo dan jer nema sa kim da prica...
Meni su iskreno snagu davale poruke ljudi na ovom forumu koji boluju od ove uzasne bolesti a tako su hrabri, jaci od nas, ljudi poput eveli, evo mene, oldi... njima se divim. I uvek pomislim, boze kako li je njima kad citaju poruke nas koji smo izgubili svoje najmilije... Vi hrabre zene, svaka vam cast. Ja ne pisem cesto, ali redovno citam i kad neke od vas nema ja se iskreno zabrinem. Sad nema Eveli, i bas se pitam kako je.

crnka · Post od **crnka** » Sub Apr 11, 2009 4:52 pm

Sad sam i ja duplo poslala

snjezana · Post od **snjezana** » Sub Apr 11, 2009 5:23 pm

Ima pravo Crnka. Ja sam jedna od onih koja svakodnevno cita ove poruke. Upoznala sam se sa svim ovim hrabrim zenama a i muskarcima. Sa njima sam plakala, sa njima se smijala i od njih crpila veliku veliku snagu a to jos uvjek cinim makar mi je ovo prvi put da se javljam. Nisam izgubila ni jednu blisku osobu ali suosjecam od srca sa onima koji to jesu, jer to je neizmjerna bol. Neznam kako bi ja pred mamom zadrzala prave osjecaje, ali ti bar. pokusaj. A i tebe treba ohrabrenje a prijatelji sa ovog sajta sigurno ce ti ga dati.

cvet_bg · Post od **cvet_bg** » Sub Apr 11, 2009 11:46 pm

Ja isto pratim prijatelje,i delim i radosti i strahove i nade i iscekivanja.
\nekako,uz njihove price,imam utisak da sam u jednom velikom drustvu koje nekako ispunjava prazninu nastalu gubitkom,sa pozitivnim stvarima.
Veliki,najveci pozdrav za sve vas!

zlatiborac · Post od **zlatiborac** » Sub Apr 11, 2009 11:54 pm

Pozdrav,narode moj! Nije me bilo. u Velikom postu sam i molitvama u kome ste i svi vi prisutni. Danas, na Praznik Lazareve subote navrsilo se i sest meseci od upokojenja u Gospoda Boga moje drage majke. Za mene,dan kao i svaki drugi...jer.skoro svaki dan sam na groblju...tu se nekako najbolje osecam...Sa tog Svetog mesta ne mogu da vam se javim ali mogu da mislim na vas i da se molim za sve vas...da izdrzite...Raspadnut i popucan po svim savovima,molim Gospoda za sve Vas i prijate;ljski Vas pozdravljam...

"Sirotice moja,bogate duse,
da li je ovo san ili java?
U Rajske odaje,tiho sam usao,
Andjeo mi rece: Tvoja kraljica spava!"