prijatelji
-
sosabgd
- Novi član
- Postovi: 46
- Pridružio se: Sub Mar 08, 2008 1:14 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: beograd
ZA CVET BG
Moje saucesce, nisam znala za sestru, nije me bilo dugo na forumu. Budi jaka kao i do sada i tu sam ako ti treba rame, ruka, osmeh...
Otkud nekom pravo da preuzme ulogu Boga pa da sudi koliko će ko još na ovom svetu?Strašno! Draga moja mama miro,tako su i meni rekli,mesec,dva...kad se nisam onesvestila,tražim vodu,a dr mrtav hladan kaže"gospođo,pa vi znate kakva je to bolest..."Moja divna majka živela je još godinu dana posle toga,kažu zahvaljujući mojoj borbi i volji da živi,nešto malo HT posle kojih joj je bilo bolje,a onda...prolazi i osmi mesec...ja vreme,kao i Zlatiborac,provodim na groblju.Tamo sam najsrećnija.Teško je,srašno,iako sam svaki slobodan sekund provodila sa njom.Do zadnjeg dana bila je na nogama,šetale smo se,pile kafu po kafićima,išle na pijacu,vozile bicikl,a taj zadnji dan provela sam sa njom u krevetu pokušavajući svojim telom da ugrejem njeno koje je počeo da obliva hladan znoj.Verovatno si ovo već pročitala ako nas pratiš,a ako ne ,sada ćeš,na žalost biti sve češće ovde.Meni su snagu,u sitne sate kada dođem kući,davali ovi divni,hrabri,veliki ljudi.
Danas je mamin Uskrs,okupili smo se kod tate da obeležimo ovaj dan,prvi put bez nje,njenog toplog osmeha i raširenih ruku da nas sve prigrli...zato miro živi svaki sekund za nju,nemoj se raspadati,jer kad je ne bude teško ćeš se sastaviti baš kao i ja...
Pojavile mi se neke grozne mrlje po rukama,sumnjaju na psorijazu,užas,baš mi je to falilo...
Držite se dobri ljudi,volim vas sve
Danas je mamin Uskrs,okupili smo se kod tate da obeležimo ovaj dan,prvi put bez nje,njenog toplog osmeha i raširenih ruku da nas sve prigrli...zato miro živi svaki sekund za nju,nemoj se raspadati,jer kad je ne bude teško ćeš se sastaviti baš kao i ja...
Pojavile mi se neke grozne mrlje po rukama,sumnjaju na psorijazu,užas,baš mi je to falilo...
Držite se dobri ljudi,volim vas sve
Dragi Cvete i Crnko,
Iskreno saucesce. Necu nista da vam pricam jer eto prolazi cetvrti mesec bez mog tate. Za svo ovo vreme sanjala sam ga samo jednom, a tako bih volela da ga vidim!
Oldi, najdraza moja sapatnice - samo da ti javim da sam spremna za kafu (tj. caj - bljak).
A sada, sve vas, moje drage prijatelje, obavestavam da su se povukle sve metastaze, da je marker na normali. Doslo je do kompletne regresije.
Juce sam se vratila, nakon 5 paklenih dana, iz bolnice. Prosla sam pakao prethodni mesec. Ma koliko ja bila hrabra, panika se pojavi odjednom. Prikrade se i okuje mi srce i pozelim da svemu dodje kraj. I ne mogu vise da podnesem igle, ni stavljanje braunile, ni pucanje vena, ni mucnine, ni bolove u zglobovima... Ne mogu da podnesem tu neizvesnost da li cu se izvuci. Da li cu pobediti?! Ne mogu da podnesem pomisao da ce se citava stvar ponoviti za godinu, dve... Svi su mi govorili da imam sjajne prognoze za izlecenje, da je kancer u pocetnom stadijumu, a sve se je vratilo nakon 8 meseci. Sta sada da ocekujem? Da li da se radujem?
Znam, ne treba tako razmisljati, ali to su one oluje u mozgu koje jednostavno ne mozete utisati istog trenutka kada se pojave. One besne i lome i poslednje ostatke samopouzdanja, hrabrosti. Tek kada vas rasture, polako se oporavljate, sakupljate sve svoje delice i krecete iz pocetka.
Verujte mi, laze svako onaj koji kaze da se ne boji. Strah cuci u svima nama. Samo je pitanje da li cemo uspeti da ga prihvatimo kao sastavni deo nas. Da prihvatimo da svaka bol ne znaci automatski i metastazu. Da prihvatimo zivot takav kakav jeste. Eto, trudim se da prihvatim svoj zivot.
Preostale su mi jos, minimum, 2 hemo. Mozda cu dobiti jos 2, a mozda i necu. Spremna sam na sve. Barem sada u ovom trenutku kada vam pisem. I placem.
Iskreno saucesce. Necu nista da vam pricam jer eto prolazi cetvrti mesec bez mog tate. Za svo ovo vreme sanjala sam ga samo jednom, a tako bih volela da ga vidim!
Oldi, najdraza moja sapatnice - samo da ti javim da sam spremna za kafu (tj. caj - bljak).
A sada, sve vas, moje drage prijatelje, obavestavam da su se povukle sve metastaze, da je marker na normali. Doslo je do kompletne regresije.
Juce sam se vratila, nakon 5 paklenih dana, iz bolnice. Prosla sam pakao prethodni mesec. Ma koliko ja bila hrabra, panika se pojavi odjednom. Prikrade se i okuje mi srce i pozelim da svemu dodje kraj. I ne mogu vise da podnesem igle, ni stavljanje braunile, ni pucanje vena, ni mucnine, ni bolove u zglobovima... Ne mogu da podnesem tu neizvesnost da li cu se izvuci. Da li cu pobediti?! Ne mogu da podnesem pomisao da ce se citava stvar ponoviti za godinu, dve... Svi su mi govorili da imam sjajne prognoze za izlecenje, da je kancer u pocetnom stadijumu, a sve se je vratilo nakon 8 meseci. Sta sada da ocekujem? Da li da se radujem?
Znam, ne treba tako razmisljati, ali to su one oluje u mozgu koje jednostavno ne mozete utisati istog trenutka kada se pojave. One besne i lome i poslednje ostatke samopouzdanja, hrabrosti. Tek kada vas rasture, polako se oporavljate, sakupljate sve svoje delice i krecete iz pocetka.
Verujte mi, laze svako onaj koji kaze da se ne boji. Strah cuci u svima nama. Samo je pitanje da li cemo uspeti da ga prihvatimo kao sastavni deo nas. Da prihvatimo da svaka bol ne znaci automatski i metastazu. Da prihvatimo zivot takav kakav jeste. Eto, trudim se da prihvatim svoj zivot.
Preostale su mi jos, minimum, 2 hemo. Mozda cu dobiti jos 2, a mozda i necu. Spremna sam na sve. Barem sada u ovom trenutku kada vam pisem. I placem.
-
evo mene
- Aktivan član
- Postovi: 269
- Pridružio se: Sre Jul 23, 2008 7:17 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: tivat
Draga,draga Eveli (':D')(':lol:'),konačno da se javiš i to sa kakvom divnom vijesti.Čestitam,draga,na hrabrosti,na istrajnosti,na volji da nastaviš dalje,BEZ OBZIRA NA SVE.Samo tako nastavi,upornost se isplati.
Moramo biti svjesni da naša borba nikada ne prestaje,uvijek će biti i straha i strepnje i suza(blago onom ko može zaplakati).Ali,takože moramo biti svjesni da je život divna pojava,da vrijedi boriti se za svaki tren.Nemojte mi zamjeriti što sam za život napisala da je pojava...došlo mi tako.Lijepo spavajte,narode forumski(što bi rekla naša kat ili oldi,nisam sigurna).
Moramo biti svjesni da naša borba nikada ne prestaje,uvijek će biti i straha i strepnje i suza(blago onom ko može zaplakati).Ali,takože moramo biti svjesni da je život divna pojava,da vrijedi boriti se za svaki tren.Nemojte mi zamjeriti što sam za život napisala da je pojava...došlo mi tako.Lijepo spavajte,narode forumski(što bi rekla naša kat ili oldi,nisam sigurna).
Evelina,jako mi je drago da je sve u redu i iskreno se nadam da ce takvo stanje potrajati.
Moj tata se odlicno oseca i super izgleda al taj moj grc u stomaku nepopusta.Uvek mislim sad ce zazvoniti telefon da mu je lose il da cu oticu kod njega i mame a on u krevetu.Nemogu da Vam opisem koliko mi je lakse kad odem a on u nekom poslu.Neverovatno kako covek moze da ignorise svoju bolest.Najsmesniji mi je kad ga neko pita kako je a on odgovara:"Odlicno,sto pitas,kako si ti"?
Gde ste bre ostali Bobo,Cemi,Cejka,Kat...Javite se.
Moj tata se odlicno oseca i super izgleda al taj moj grc u stomaku nepopusta.Uvek mislim sad ce zazvoniti telefon da mu je lose il da cu oticu kod njega i mame a on u krevetu.Nemogu da Vam opisem koliko mi je lakse kad odem a on u nekom poslu.Neverovatno kako covek moze da ignorise svoju bolest.Najsmesniji mi je kad ga neko pita kako je a on odgovara:"Odlicno,sto pitas,kako si ti"?
Gde ste bre ostali Bobo,Cemi,Cejka,Kat...Javite se.
-
sosabgd
- Novi član
- Postovi: 46
- Pridružio se: Sub Mar 08, 2008 1:14 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: beograd
za Evelinu i drustvo
Evelina,
jako mi je drago sto si se ponovo javila, bas sam mnogo puta pomislila na tebe. Ti mi dodjes kao forumska mama jer si me dovela na pravo mesto (secas se kako sam pre godinu dana bila svuda osim na onkologiji). Nisam se ni ja dugo javljala, ali vas sve pratim s vremena na vreme.
Meni sledi nova operacija, u medjuvremenu se razbolela i moja mladja sestra, muz me ostavio, ali ja se ne dam. I necu. Strpljivo drzim ovaj kamen na ledjima i kad mi kolena zaklecaju - "dodjem" ovde i opet se ispravim.
Eto, cisto da znas(te) da ima i nas koji ne pisemo redovno , ali kojima sve ovo jednako mnogo znaci.
Drzite se, kiss od mene.
:wink:
jako mi je drago sto si se ponovo javila, bas sam mnogo puta pomislila na tebe. Ti mi dodjes kao forumska mama jer si me dovela na pravo mesto (secas se kako sam pre godinu dana bila svuda osim na onkologiji). Nisam se ni ja dugo javljala, ali vas sve pratim s vremena na vreme.
Meni sledi nova operacija, u medjuvremenu se razbolela i moja mladja sestra, muz me ostavio, ali ja se ne dam. I necu. Strpljivo drzim ovaj kamen na ledjima i kad mi kolena zaklecaju - "dodjem" ovde i opet se ispravim.
Eto, cisto da znas(te) da ima i nas koji ne pisemo redovno , ali kojima sve ovo jednako mnogo znaci.
Drzite se, kiss od mene.
:wink:
-
cvet_bg
- Stalni član
- Postovi: 97
- Pridružio se: Pon Maj 26, 2008 10:51 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: beograd
Evelina,
vesti koje si poslala su melem
I tako mi je drago sto si Ok,jer sam se zahvaljujuci tebi ,danas ,posle jutarnje kise suza,i nasmejala
Prvi post koji sam na ovom forumu procitala bio je ,parafraziram, "Sta sve mozes u Beogradu kad je petak"...
Ne secam se tacno ko ga je pisao,mozda ti,mozda neko drugi,ali sam ja tad,citajuci njega ,zapocela druzenje sa vama i iznova i iznova se dizala i nalazila snage za dalje.
Neizmerno je tesko kad covek ovde procita lose vesti,tad se uvuce strah,napetost,pa i panika,ali moramo da se izignemo iznad njih,i, ,uz malu pomoc prijatelja,da idemo dalje,koliko god taj put bio tezak...Naravno da je lakse kad nisi na njemu sam...
Sve vas pozdravljam !
vesti koje si poslala su melem
I tako mi je drago sto si Ok,jer sam se zahvaljujuci tebi ,danas ,posle jutarnje kise suza,i nasmejala
Prvi post koji sam na ovom forumu procitala bio je ,parafraziram, "Sta sve mozes u Beogradu kad je petak"...
Ne secam se tacno ko ga je pisao,mozda ti,mozda neko drugi,ali sam ja tad,citajuci njega ,zapocela druzenje sa vama i iznova i iznova se dizala i nalazila snage za dalje.
Neizmerno je tesko kad covek ovde procita lose vesti,tad se uvuce strah,napetost,pa i panika,ali moramo da se izignemo iznad njih,i, ,uz malu pomoc prijatelja,da idemo dalje,koliko god taj put bio tezak...Naravno da je lakse kad nisi na njemu sam...
Sve vas pozdravljam !
VAISTINU VASKRSE,draga Ontario.I ja tebi i tvojoj porodici zelim sve najbolje a narocito hrabrosti da vec jednom sednes u avion i doputujes.
Dragi prijatelji i vama i vasim porodicama zelim da ovaj divan dan provedete u harmoniji,a najvise vam zelim zdravlja,a za ostalo ima vremena.
Puno vas pozdravljam i ljubim.
Dragi prijatelji i vama i vasim porodicama zelim da ovaj divan dan provedete u harmoniji,a najvise vam zelim zdravlja,a za ostalo ima vremena.
Puno vas pozdravljam i ljubim.