i neki recept za ukusnu hranu bi dobro dosao!!!!
BABY KUVAR
Moderatori: mr ph. Silvio, moderato, admin, vlada99
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
-
jesy
- Stalni član
- Postovi: 2010
- Pridružio se: Uto Apr 01, 2008 6:10 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: tu u vashoj blizini
- Kontakt:
REKLAMIRANJE NEZDRAVE HRANE UTICHE NA
GOJAZNOST DECE
Svake godine više od 400.000 dece postaje gojazno u EU. Najgora situacija je u Velikoj Britaniji, dok je u Italiji 36% a u Španiji 27% dece gojazno. Marketinške kuće i mediji snose dobar deo odgovornosti za ovako loše stanje. Značajnio uvećanje promocije hrane koju deca ne bi smela da konzumiraju (junk food).
"Povećanje gojaznosti kod dece u Evropskoj Uniji otkucava kao tempirana bomba", tvrde zdravstveni eksperti i hitno zahtevaju kod evropskih Vlada da učine više na zabrani promocije nezdrave hrane (junk food) kod osetljivih grupa.
"Svake godine više od 400.000 dece postaje gojazno u EU", tvrdi komesar za zdravlje u EU Marios Kiprionu na osnovu istraživanja koje je sprovela organizacija International Obesity Taskforce. Trend povećanja broja gojaznih među decom je naročito izražen od sredine '90-tih.
Najgora situacija je u Velikoj Britaniji, dok je u Italiji 36% a u Španiji 27% dece gojazno. Ova deca su podložnija pretnjama kao što su dijabetes, bolesti srca, rak i razni problemi psihološke prirode. "Ova pojava je kompleksne prirode a čine je kombinacija nekvalitetne ishrane i smanjene fizičke aktivnosti" - tvrdi Suzana Logstrup iz organizacije European Heart Network (EHN) - "Roditelji decu sve više odvoze do same škole, fizičku aktivnost su zamenile kompjuterske igre a poseban problem je dvostruko uvećanje broja porodica, koje zbog načina života, nemaju vremena za kvaliteto spremanje dnevnog obroka".
"Ali i marketinške kuće i mediji snose dobar deo odgovornosti za ovako loše stanje", tvrdi gospođa Logstrup, "suočeni smo sa značajnim uvećanjem promocije hrane koju deca ne bi smela da konzumiraju na televiziji, Internetu i u vidu sponzorstva raznih skupova."
U Italiji, od svih televizijskih promotivnih poruka za dečiju hranu, čak 49% čine reklame za nezdravu hranu. U Danskoj i Velikoj Britaniji taj procenat iznosi skoro 100% - tvrdi se u EHN izveštaju. "Reklamne poruke imaju presudan uticaj na dečiji izbor hrane, kupovno ponašanje i potrošnju", tvrdi gospođa Logstrup i dodaje da je direktna posledica toga loša ishrana kod dece. Njena organizacija podržava zabranu emitovanja reklama koje promovišu nezdravu hranu i osvežavajuće napitke a koje su usmerene prema deci do 21 čas na radiju i televiziji širom EU.
Preduzete mere u EU
Prošle godine, Brisel je upozorio kompanije, proizvođače ovakve vrste hrane da ograniče reklamiranje svojih proizvoda ili će se suočiti sa zakonskim posledicama. Međutim sadržaj poruke je kontraverzan. Francuski liberal Žan-Mari Kavada kaže da je EU posegla za "vrlo restriktivnom" zabranom protiv nezdrave hrane ali ne zna za primer da je ta mera primenjena na nekoga. Evropska komisija je u maju 2006. usvojila zakon o ishrani i zdravlju, koji bi trebao da dovede do unapređenja robnih marki.
Početkom ove godine, Unija proizvođača bezalkoholnih pića, koja predstavlja industriju "tešku" 38 milijardi eura saopštila je da će nametnuti dobrovoljnu zabranu reklamiranja proizvoda upućenih deci. Devet velikih kompanija, proizvođača osvežavajućih pića, među kojima i Pepsi, Koka-kola i Cadburi Šveps su se saglasile da ne plasiraju propagandne poruke u štampane medije, Internet i RTV gde su više od 50% publike deca ispod 12 godina.
Švedska je još 1991. godine zabranila reklamiranje proizvoda namenjenih deci do 12 godina. Sličan postupak je načinila i Norveška. Prošle godine je Irska donela zabranu reklamiranja slatkiša i brze hrane. Oni su u zakonsku regulativu uneli odrednicu zabrane upotrebe poznatih ličnosti iz sveta umetnosti i sporta u promovisanju nezdrave hrane za decu. Grčka je zabranila reklamiranje dečijih igračaka između 7 i 22h i totalnu zabranu reklamiranja igračaka-oružja.
Pravilnik iz 1989 je uključivao odrednicu da "reklamne poruke ne smeju koristiti dečije neiskustvo i ne smeju direktno ohrabrivati decu da nagovaraju roditelje na kupovinu reklamiranih roba".
Reklamiranje bez granica
Novi predlog predviđa reviziju zakonodavstva u sferi reklamiranja širom EU. "Televizija bez granica" direktiva iz 1989, predmet je diskusije u Briselu.
Kamen temeljac zakona je princip "zemlja porekla", prema kom audiovizuelne poruke objavljene u elektronskim medijima treba da budu u skladu sa zakonom zemlje u kojoj su nastali.
Po toj direktivi, na primer, tv stanica iz Francuske može da emituje reklamne poruke u Švedskoj, a da pri tome ne čini ništa nelegalno.
Švedska, koja je jedina članica EU sa totalnom zabranom reklamiranja za decu, u potpunosti podržava princip "zemlje porekla" kao deo unutrašnjeg tržišta. "Ali, Štokholm preduzima odlučne korake u reviziji direktive koja bi uključila deo teksta "elektronski emiteri su dužni da uzmu u obzir nacionalne vrednosti u zemljama članicama", kaže švedski diplomata Jerker Stattin.
Evropski komesar za medije Vivian Reding naglasila je, početkom godine, da države članice EU mogu preduzeti akcije protiv audio-vizuelnih medija i provajdera ako se dokaže da su zloupotrebili princip "zemlje porekla".
"Problem nadležnosti je veoma osetljiv i želela bih da naglasim da Komisija razume zabrinutost nekih država članica vezano za ovaj problem i mogućnost zloupotrebe lokalnog zakonodavstva" - kaže gospođa Reding. "Mi znamo i poštujemo to, više od svega nam je stalo da zaštitimo socijalno ugrožene grupe i potrošače u državama članicama.
Gospođa Logstrup, uprkos mnogobrojnim kritikama, stalno insistira na zabrani reklamiranja nezdrave hrane za decu širom EU. Po njenom dubokom uverenju u slučaju neuspeha njene kampanje problem sa dečijom gojaznošću će biti nastavljen.
GOJAZNOST DECE
Svake godine više od 400.000 dece postaje gojazno u EU. Najgora situacija je u Velikoj Britaniji, dok je u Italiji 36% a u Španiji 27% dece gojazno. Marketinške kuće i mediji snose dobar deo odgovornosti za ovako loše stanje. Značajnio uvećanje promocije hrane koju deca ne bi smela da konzumiraju (junk food).
"Povećanje gojaznosti kod dece u Evropskoj Uniji otkucava kao tempirana bomba", tvrde zdravstveni eksperti i hitno zahtevaju kod evropskih Vlada da učine više na zabrani promocije nezdrave hrane (junk food) kod osetljivih grupa.
"Svake godine više od 400.000 dece postaje gojazno u EU", tvrdi komesar za zdravlje u EU Marios Kiprionu na osnovu istraživanja koje je sprovela organizacija International Obesity Taskforce. Trend povećanja broja gojaznih među decom je naročito izražen od sredine '90-tih.
Najgora situacija je u Velikoj Britaniji, dok je u Italiji 36% a u Španiji 27% dece gojazno. Ova deca su podložnija pretnjama kao što su dijabetes, bolesti srca, rak i razni problemi psihološke prirode. "Ova pojava je kompleksne prirode a čine je kombinacija nekvalitetne ishrane i smanjene fizičke aktivnosti" - tvrdi Suzana Logstrup iz organizacije European Heart Network (EHN) - "Roditelji decu sve više odvoze do same škole, fizičku aktivnost su zamenile kompjuterske igre a poseban problem je dvostruko uvećanje broja porodica, koje zbog načina života, nemaju vremena za kvaliteto spremanje dnevnog obroka".
"Ali i marketinške kuće i mediji snose dobar deo odgovornosti za ovako loše stanje", tvrdi gospođa Logstrup, "suočeni smo sa značajnim uvećanjem promocije hrane koju deca ne bi smela da konzumiraju na televiziji, Internetu i u vidu sponzorstva raznih skupova."
U Italiji, od svih televizijskih promotivnih poruka za dečiju hranu, čak 49% čine reklame za nezdravu hranu. U Danskoj i Velikoj Britaniji taj procenat iznosi skoro 100% - tvrdi se u EHN izveštaju. "Reklamne poruke imaju presudan uticaj na dečiji izbor hrane, kupovno ponašanje i potrošnju", tvrdi gospođa Logstrup i dodaje da je direktna posledica toga loša ishrana kod dece. Njena organizacija podržava zabranu emitovanja reklama koje promovišu nezdravu hranu i osvežavajuće napitke a koje su usmerene prema deci do 21 čas na radiju i televiziji širom EU.
Preduzete mere u EU
Prošle godine, Brisel je upozorio kompanije, proizvođače ovakve vrste hrane da ograniče reklamiranje svojih proizvoda ili će se suočiti sa zakonskim posledicama. Međutim sadržaj poruke je kontraverzan. Francuski liberal Žan-Mari Kavada kaže da je EU posegla za "vrlo restriktivnom" zabranom protiv nezdrave hrane ali ne zna za primer da je ta mera primenjena na nekoga. Evropska komisija je u maju 2006. usvojila zakon o ishrani i zdravlju, koji bi trebao da dovede do unapređenja robnih marki.
Početkom ove godine, Unija proizvođača bezalkoholnih pića, koja predstavlja industriju "tešku" 38 milijardi eura saopštila je da će nametnuti dobrovoljnu zabranu reklamiranja proizvoda upućenih deci. Devet velikih kompanija, proizvođača osvežavajućih pića, među kojima i Pepsi, Koka-kola i Cadburi Šveps su se saglasile da ne plasiraju propagandne poruke u štampane medije, Internet i RTV gde su više od 50% publike deca ispod 12 godina.
Švedska je još 1991. godine zabranila reklamiranje proizvoda namenjenih deci do 12 godina. Sličan postupak je načinila i Norveška. Prošle godine je Irska donela zabranu reklamiranja slatkiša i brze hrane. Oni su u zakonsku regulativu uneli odrednicu zabrane upotrebe poznatih ličnosti iz sveta umetnosti i sporta u promovisanju nezdrave hrane za decu. Grčka je zabranila reklamiranje dečijih igračaka između 7 i 22h i totalnu zabranu reklamiranja igračaka-oružja.
Pravilnik iz 1989 je uključivao odrednicu da "reklamne poruke ne smeju koristiti dečije neiskustvo i ne smeju direktno ohrabrivati decu da nagovaraju roditelje na kupovinu reklamiranih roba".
Reklamiranje bez granica
Novi predlog predviđa reviziju zakonodavstva u sferi reklamiranja širom EU. "Televizija bez granica" direktiva iz 1989, predmet je diskusije u Briselu.
Kamen temeljac zakona je princip "zemlja porekla", prema kom audiovizuelne poruke objavljene u elektronskim medijima treba da budu u skladu sa zakonom zemlje u kojoj su nastali.
Po toj direktivi, na primer, tv stanica iz Francuske može da emituje reklamne poruke u Švedskoj, a da pri tome ne čini ništa nelegalno.
Švedska, koja je jedina članica EU sa totalnom zabranom reklamiranja za decu, u potpunosti podržava princip "zemlje porekla" kao deo unutrašnjeg tržišta. "Ali, Štokholm preduzima odlučne korake u reviziji direktive koja bi uključila deo teksta "elektronski emiteri su dužni da uzmu u obzir nacionalne vrednosti u zemljama članicama", kaže švedski diplomata Jerker Stattin.
Evropski komesar za medije Vivian Reding naglasila je, početkom godine, da države članice EU mogu preduzeti akcije protiv audio-vizuelnih medija i provajdera ako se dokaže da su zloupotrebili princip "zemlje porekla".
"Problem nadležnosti je veoma osetljiv i želela bih da naglasim da Komisija razume zabrinutost nekih država članica vezano za ovaj problem i mogućnost zloupotrebe lokalnog zakonodavstva" - kaže gospođa Reding. "Mi znamo i poštujemo to, više od svega nam je stalo da zaštitimo socijalno ugrožene grupe i potrošače u državama članicama.
Gospođa Logstrup, uprkos mnogobrojnim kritikama, stalno insistira na zabrani reklamiranja nezdrave hrane za decu širom EU. Po njenom dubokom uverenju u slučaju neuspeha njene kampanje problem sa dečijom gojaznošću će biti nastavljen.
nije srecan onaj ko ima shta zheli,
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
-
jesy
- Stalni član
- Postovi: 2010
- Pridružio se: Uto Apr 01, 2008 6:10 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: tu u vashoj blizini
- Kontakt:
Hrana Vašeg deteta mora sadržati sve hranjive supstance i energiju potrebnu za rast.
Znamo da ono što jedemo utiče na naše zdravlje i telo. To je još važnije kod dece: njihov nezreo imunološki i probavni sistem čini ih osetljivijima na hranu koju jedu. Do posledica može doći odmah (proliv, povraćanje, zatvor….) ili su one manje vidljive i javljaju se nakon nekoliko godina (pretilost, bolesti srca ...).
Zbog svih tih razloga, a i zato što se prehrambene navike uče u mladosti, hrana Vašeg deteta važna je od samog rođenja.
Od rođenja do prve godine života najvažnija hrana Vašeg deteta je mleko. U dobi od 18 meseci ono se hrani kao i ostali u porodici. Kako preći s majčinog ili dečjeg mleka na čvrstu, raznoliku hranu?
Koja hrana više odgovara Vašem detetu?
Vaše dete je uzrasta od 0 do 5 meseci
Vaše dete je uzrasta od 5 meseci do 1 godine
Vaše dete ima 1 godinu i više
Vaše dete je uzrasta od 0 do 5 meseci
Mleko je jedina hrana koju će odojče piti od rođenja do 4 – 6 meseci života. Majčino mleko je, ako doji, najbolje za novorođenče: sadrži sve potrebne hranjive supstance za rast i prilagođava se kako dete raste. Međutim, ako ne možete dojiti, postoje mlečne formule. Pitajte svoga lekara ili babicu za savet
Vaše dete je uzrasta od 5 meseci do 1 godine
Prošlo je 5 meseci od rođenja deteta, vreme je brzo prošlo i Vaše dete se već dosta promenilo. Spava manje, diže se, čuje se, itd. Hranljive potrebe se menjaju, pa treba promeniti i njegovu ishranu da bi zadovoljila nove zahteve.
Majčino mleko je još uvek najbolja hrana za dete, ali ako ne možete dojiti, mlečne formule mogu zadovoljiti sve njegove potrebe ako ih koristite kao deo raznolike ishrane.
Već sa 5 meseci dete je spremno otkrivati nove ukuse i svojstva. Veliki je to korak na putu ishrane, a i psihološki: malo po malo Vaše dete će jesti kao i odrasli. Ali … budite strpljivi. To će se dogoditi postepeno, bez da preskačete važne korake.
Pre nekoliko godina preporučeno je da se već u ranijoj dobi daje raznolika hrana. Ali, danas se mnogi stručnjaci slažu da to ne bi trebalo pre 4. do 6. meseca. Pre toga majčino mleko ili dečja formula daju Vašem detetu dovoljno hranljivih supstanci. Njegov nerazvijeni probavni sistem ne može savladati čvrstu hranu. Rano davanje raznolike hrane može povećati rizik od razvitka alergija.
Nekoliko jednostavnih pravila s ciljem da se izbegnu problemi:
Počnite svaki put s jednom vrstom hrane i to u malim količinama: detetu treba vremena da otkrije i oceni nove ukuse.
Ako smatrate da Vaše dete ne voli neku hranu, nemojte na njoj insistirati ili ga prisiljavati, već mu je pokušajte dati kasnije u nekom drugom obroku.
Nemojte zaboraviti, obroci predstavljaju posebno vreme između Vas i Vašeg deteta, iako ponekad morate stvarno biti strpljivi!
Što trebate znati …
Hrana je klasificirana u 5 kategorija
Voće
Povrće
Mlečni proizvodi
Jaja
Meso i riba
Da bi imali uravnoteženu prehranu potrebno je jesti barem jednu porciju od svake vrste hrane na dan. Isto važi i za decu kada pređu na čvrstu hranu.
Postepeno uvođenje mešovite ishrane
To je važan korak u životu Vašeg deteta. Ovde ćete naći neke savete koji će Vam pomoći. Nemojte zaboraviti da smo Vam na raspolaganju za svaku dodatnu informaciju koju trebate, pa nam se obratite: [email protected]).
Uzrast Vašeg deteta
4 meseci, 5 meseci, 6 meseci, 7 meseci, 8 meseci, 9 meseci, 1 godina
Od 4. meseca
Od 4. meseca možete dati svojem detetu nekoliko čajnih kašičica na dan žitnih pahuljica prilagođenih deci. Počnite s «dijastaza» pahuljicama, koje su najviše prilagođene još uvek nezrelom probavnom sistemu Vašeg deteta. Mešajte to s bočicom nakon što ste proverili preporučenu količinu na uputstvu. Isto tako možete dete početi prilagođavati na ukuse voća i povrća.
Povrće
Izbor povrća je velik (grašak, tikvice, spanać, šargarepa, pečurke ...). Trebali bi početi davati pire od povrća, koji pomešate u bočicu (s mlekom ili mlečnom formulom) ili dajete kašičicom.
Za ručak počnite sa čajnom kašičicom i onda postepeno povećavajte. Možete osim džemova koristiti sveže ili smrznuto povrće. Kuvajte ga (bolje ga je pripremiti na pari kako bi se sačuvala većina vitamina i minerala), pomešajte s malom količinom mlečne hrane za decu ili vode kako bi dobili glatki gotovo tečni pire. Nemojte dodavati so, detetu to ne treba, a i naša ishrana već prirodno sadrži so.
Voće
Počnite s jabukama, kruškama i bananama, zatim šljivama, breskvama ili kajsijama kao sokovima, mešano ili kompot. Ako voće nije zrelo kuvajte ga. Zapamtite, ne dodavati šećer (ili samo vrlo malu količinu). Isto kao i povrće uvedite ga postepeno: čajna kašičica (pomešana u bočicu ili ga dodajte kašičicom) za ručak.
Od 5. meseca
Mlečni proizvodi
Možete početi uvoditi u ishranu deteta mlečne proizvode (uz mleko), kao što je jogurt, sveži sir. Moraju biti prirodni bez ili gotovo bez šećera. Jedna do dve čajne kašičice na kraju obroka može biti dobra zamena za voće. Ako je Vaše dete alergično na belančevine kravljeg mleka nemojte mu davati mlečne proizvode pre dogovora s lekarom. Na našoj stranici "Probavne tegobe odojčadi" možete naći više informacija o alergijama i kako ih sprečiti.
Mlečni proizvodi ne mogu potpuno nadoknaditi majčino mleko, koje je još uvek na prvom mestu u ishrani odojčeta. Dete od 1 godine još uvek popije 500 ml mleka na dan. Kravlje mleko ne zadovoljava detetove potrebe: u slučaju da ne dojite, upotrebljavajte mlečnu formulu barem do prve godine starosti deteta.
Od 6. meseca
Sa 6 meseci detetu se mogu u ishranu uvesti jaja, piletina i riba. Međutim, opet postepeno kako bi se izbegli problemi.
Jaja
Oprez ako vam je dite sklono alergijama (kao što je astma, ekcemi, alergije na hranu ...) ili ako član porodice ima alergije (roditelj, brat/sestra ...). Tada preporučamo da sačekate do kraja 1. godine i tek tada uključite jaja u ishranu.
Dok dete ne navrši 1. godinu dajte mu samo žumance, tvrdo kuvano i izdrobljeno. Možete ga pomešati s pireom od krompira. Počnite sa polovinom žumanceta, zatim povećajte na celo jednom nedeljno.
Meso, riba
Kao i kod jaja preporučujemo da ne uvodite ribu dok dete ne napuni 1. godinu života, ako je dete sklono alergijama. Izaberite krto meso i ribu kao što je govedina, teletina, piletina, ćuretina, oslić, iverak, list, bakalar. Dve čajne kašičice na dan dovoljno je za šestomesečno dete. Menjajte meso i ribu.
Meso treba biti kuhano na pari bez dodatka masnoće, a riba kuvana ili kuvana na pari (pazite na riblje kosti), isceđeno i pomešano s povrćem.
Od 7. meseca
Mlečni proizvodi
Možete povećati količinu i dati Vašem detetu 3 do 4 čajne kašičice mlečnih proizvoda kao što je jogurt. Možete mu isto tako postepeno sve više davati da proba novu hranu kao što je mekani sir (camembert, ribani, grojer).
Od 8. meseca
Povrće
Dete želi probati novo povrće kao što je sirovo povrće (paradajz, krastavac ...) kao i testeninu. Izaberite tanku testeninu koju ćete moći mešati s supom ili pireom. Možete to koristiti nekoliko puta nedeljno da zamenite povrće.
Voće
Dete može sada probati crveno i citrus voće, kivi i grejp. Međutim oni moraju biti pažljivo pripremljeni: citrus voće mora biti oguljeno i tanko narezano (čak i bela kožica). Grejp treba također oguliti i odstraniti koštice. Od kivija i crvenog voća se napravi kašica, s tim da se prethodno odstrane koštice.
Uvedite ih postepeno u detetov jelovnik bez da izbacite voće za koje znate da dete voli.
Od 9. meseca
Meso i riba
Mogu se sada povećati na 3 do 4 čajne kašičice na dan. Možete uvesti novi ugodan ukus (svinjetina, jagnjetina, ovčetina, kunić) kao i ribu (sardine, tunjevina, losos). Sada možete meso prirediti na grilu, ali još uvek bez masti.
Školjke su jedina vrsta hrane koja se još ne uvodi u dečji jelovnik. Budite strpljivi. Bolje je čekati dok dete navrši 2 godine, pa ih onda uvesti.
Od 1. godine
Jaja
Belance se sada može uvesti, ali samo kuvano. Ostali načini pripreme (npr.kajgana, meko kuhano, omlet ...) uvodi se nakon 2. godine života.
Mlečni proizvodi
Mlečni proizvodi mogu se dati nakon svakog obroka, a količina se postepeno povećava.
Povrće
Sada se detetu mogu dati krompiri, bez obzira na koji način priređeni. Pazite samo da ga ne dajete prečesto (jednom ili dvaputa nedeljno). Uzrastu od 15 meseci može se uvesti suvo povrće i pirinčane pahuljice: dobro ih skuhajte i izmiksajte sve dok ih dete ne bude moglo žvakati bez poteškoća.
Znamo da ono što jedemo utiče na naše zdravlje i telo. To je još važnije kod dece: njihov nezreo imunološki i probavni sistem čini ih osetljivijima na hranu koju jedu. Do posledica može doći odmah (proliv, povraćanje, zatvor….) ili su one manje vidljive i javljaju se nakon nekoliko godina (pretilost, bolesti srca ...).
Zbog svih tih razloga, a i zato što se prehrambene navike uče u mladosti, hrana Vašeg deteta važna je od samog rođenja.
Od rođenja do prve godine života najvažnija hrana Vašeg deteta je mleko. U dobi od 18 meseci ono se hrani kao i ostali u porodici. Kako preći s majčinog ili dečjeg mleka na čvrstu, raznoliku hranu?
Koja hrana više odgovara Vašem detetu?
Vaše dete je uzrasta od 0 do 5 meseci
Vaše dete je uzrasta od 5 meseci do 1 godine
Vaše dete ima 1 godinu i više
Vaše dete je uzrasta od 0 do 5 meseci
Mleko je jedina hrana koju će odojče piti od rođenja do 4 – 6 meseci života. Majčino mleko je, ako doji, najbolje za novorođenče: sadrži sve potrebne hranjive supstance za rast i prilagođava se kako dete raste. Međutim, ako ne možete dojiti, postoje mlečne formule. Pitajte svoga lekara ili babicu za savet
Vaše dete je uzrasta od 5 meseci do 1 godine
Prošlo je 5 meseci od rođenja deteta, vreme je brzo prošlo i Vaše dete se već dosta promenilo. Spava manje, diže se, čuje se, itd. Hranljive potrebe se menjaju, pa treba promeniti i njegovu ishranu da bi zadovoljila nove zahteve.
Majčino mleko je još uvek najbolja hrana za dete, ali ako ne možete dojiti, mlečne formule mogu zadovoljiti sve njegove potrebe ako ih koristite kao deo raznolike ishrane.
Već sa 5 meseci dete je spremno otkrivati nove ukuse i svojstva. Veliki je to korak na putu ishrane, a i psihološki: malo po malo Vaše dete će jesti kao i odrasli. Ali … budite strpljivi. To će se dogoditi postepeno, bez da preskačete važne korake.
Pre nekoliko godina preporučeno je da se već u ranijoj dobi daje raznolika hrana. Ali, danas se mnogi stručnjaci slažu da to ne bi trebalo pre 4. do 6. meseca. Pre toga majčino mleko ili dečja formula daju Vašem detetu dovoljno hranljivih supstanci. Njegov nerazvijeni probavni sistem ne može savladati čvrstu hranu. Rano davanje raznolike hrane može povećati rizik od razvitka alergija.
Nekoliko jednostavnih pravila s ciljem da se izbegnu problemi:
Počnite svaki put s jednom vrstom hrane i to u malim količinama: detetu treba vremena da otkrije i oceni nove ukuse.
Ako smatrate da Vaše dete ne voli neku hranu, nemojte na njoj insistirati ili ga prisiljavati, već mu je pokušajte dati kasnije u nekom drugom obroku.
Nemojte zaboraviti, obroci predstavljaju posebno vreme između Vas i Vašeg deteta, iako ponekad morate stvarno biti strpljivi!
Što trebate znati …
Hrana je klasificirana u 5 kategorija
Voće
Povrće
Mlečni proizvodi
Jaja
Meso i riba
Da bi imali uravnoteženu prehranu potrebno je jesti barem jednu porciju od svake vrste hrane na dan. Isto važi i za decu kada pređu na čvrstu hranu.
Postepeno uvođenje mešovite ishrane
To je važan korak u životu Vašeg deteta. Ovde ćete naći neke savete koji će Vam pomoći. Nemojte zaboraviti da smo Vam na raspolaganju za svaku dodatnu informaciju koju trebate, pa nam se obratite: [email protected]).
Uzrast Vašeg deteta
4 meseci, 5 meseci, 6 meseci, 7 meseci, 8 meseci, 9 meseci, 1 godina
Od 4. meseca
Od 4. meseca možete dati svojem detetu nekoliko čajnih kašičica na dan žitnih pahuljica prilagođenih deci. Počnite s «dijastaza» pahuljicama, koje su najviše prilagođene još uvek nezrelom probavnom sistemu Vašeg deteta. Mešajte to s bočicom nakon što ste proverili preporučenu količinu na uputstvu. Isto tako možete dete početi prilagođavati na ukuse voća i povrća.
Povrće
Izbor povrća je velik (grašak, tikvice, spanać, šargarepa, pečurke ...). Trebali bi početi davati pire od povrća, koji pomešate u bočicu (s mlekom ili mlečnom formulom) ili dajete kašičicom.
Za ručak počnite sa čajnom kašičicom i onda postepeno povećavajte. Možete osim džemova koristiti sveže ili smrznuto povrće. Kuvajte ga (bolje ga je pripremiti na pari kako bi se sačuvala većina vitamina i minerala), pomešajte s malom količinom mlečne hrane za decu ili vode kako bi dobili glatki gotovo tečni pire. Nemojte dodavati so, detetu to ne treba, a i naša ishrana već prirodno sadrži so.
Voće
Počnite s jabukama, kruškama i bananama, zatim šljivama, breskvama ili kajsijama kao sokovima, mešano ili kompot. Ako voće nije zrelo kuvajte ga. Zapamtite, ne dodavati šećer (ili samo vrlo malu količinu). Isto kao i povrće uvedite ga postepeno: čajna kašičica (pomešana u bočicu ili ga dodajte kašičicom) za ručak.
Od 5. meseca
Mlečni proizvodi
Možete početi uvoditi u ishranu deteta mlečne proizvode (uz mleko), kao što je jogurt, sveži sir. Moraju biti prirodni bez ili gotovo bez šećera. Jedna do dve čajne kašičice na kraju obroka može biti dobra zamena za voće. Ako je Vaše dete alergično na belančevine kravljeg mleka nemojte mu davati mlečne proizvode pre dogovora s lekarom. Na našoj stranici "Probavne tegobe odojčadi" možete naći više informacija o alergijama i kako ih sprečiti.
Mlečni proizvodi ne mogu potpuno nadoknaditi majčino mleko, koje je još uvek na prvom mestu u ishrani odojčeta. Dete od 1 godine još uvek popije 500 ml mleka na dan. Kravlje mleko ne zadovoljava detetove potrebe: u slučaju da ne dojite, upotrebljavajte mlečnu formulu barem do prve godine starosti deteta.
Od 6. meseca
Sa 6 meseci detetu se mogu u ishranu uvesti jaja, piletina i riba. Međutim, opet postepeno kako bi se izbegli problemi.
Jaja
Oprez ako vam je dite sklono alergijama (kao što je astma, ekcemi, alergije na hranu ...) ili ako član porodice ima alergije (roditelj, brat/sestra ...). Tada preporučamo da sačekate do kraja 1. godine i tek tada uključite jaja u ishranu.
Dok dete ne navrši 1. godinu dajte mu samo žumance, tvrdo kuvano i izdrobljeno. Možete ga pomešati s pireom od krompira. Počnite sa polovinom žumanceta, zatim povećajte na celo jednom nedeljno.
Meso, riba
Kao i kod jaja preporučujemo da ne uvodite ribu dok dete ne napuni 1. godinu života, ako je dete sklono alergijama. Izaberite krto meso i ribu kao što je govedina, teletina, piletina, ćuretina, oslić, iverak, list, bakalar. Dve čajne kašičice na dan dovoljno je za šestomesečno dete. Menjajte meso i ribu.
Meso treba biti kuhano na pari bez dodatka masnoće, a riba kuvana ili kuvana na pari (pazite na riblje kosti), isceđeno i pomešano s povrćem.
Od 7. meseca
Mlečni proizvodi
Možete povećati količinu i dati Vašem detetu 3 do 4 čajne kašičice mlečnih proizvoda kao što je jogurt. Možete mu isto tako postepeno sve više davati da proba novu hranu kao što je mekani sir (camembert, ribani, grojer).
Od 8. meseca
Povrće
Dete želi probati novo povrće kao što je sirovo povrće (paradajz, krastavac ...) kao i testeninu. Izaberite tanku testeninu koju ćete moći mešati s supom ili pireom. Možete to koristiti nekoliko puta nedeljno da zamenite povrće.
Voće
Dete može sada probati crveno i citrus voće, kivi i grejp. Međutim oni moraju biti pažljivo pripremljeni: citrus voće mora biti oguljeno i tanko narezano (čak i bela kožica). Grejp treba također oguliti i odstraniti koštice. Od kivija i crvenog voća se napravi kašica, s tim da se prethodno odstrane koštice.
Uvedite ih postepeno u detetov jelovnik bez da izbacite voće za koje znate da dete voli.
Od 9. meseca
Meso i riba
Mogu se sada povećati na 3 do 4 čajne kašičice na dan. Možete uvesti novi ugodan ukus (svinjetina, jagnjetina, ovčetina, kunić) kao i ribu (sardine, tunjevina, losos). Sada možete meso prirediti na grilu, ali još uvek bez masti.
Školjke su jedina vrsta hrane koja se još ne uvodi u dečji jelovnik. Budite strpljivi. Bolje je čekati dok dete navrši 2 godine, pa ih onda uvesti.
Od 1. godine
Jaja
Belance se sada može uvesti, ali samo kuvano. Ostali načini pripreme (npr.kajgana, meko kuhano, omlet ...) uvodi se nakon 2. godine života.
Mlečni proizvodi
Mlečni proizvodi mogu se dati nakon svakog obroka, a količina se postepeno povećava.
Povrće
Sada se detetu mogu dati krompiri, bez obzira na koji način priređeni. Pazite samo da ga ne dajete prečesto (jednom ili dvaputa nedeljno). Uzrastu od 15 meseci može se uvesti suvo povrće i pirinčane pahuljice: dobro ih skuhajte i izmiksajte sve dok ih dete ne bude moglo žvakati bez poteškoća.
nije srecan onaj ko ima shta zheli,
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
-
jesy
- Stalni član
- Postovi: 2010
- Pridružio se: Uto Apr 01, 2008 6:10 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: tu u vashoj blizini
- Kontakt:
Pčelinji proizvodi za decu
Med
Med je sladak, gust, kristalan, viskozan proizvod koji medonosne pčele proizvode iz nektara cvetova medonosnih biljaka(četinara i lišćara) koji pčele sakupljaju,dodaju mu sopstvene specifične materije,transformišu i odlažu u ćeliji saća da sazri. Med sadrži različite vrste šećera, a prvenstveno glukozu i fruktozu.Osim fruktoze i glukoze, on sadrži proteine, aminokiseline, enzime, organske kiseline, mineralne materije, polen i druge materije, a može sadržavati saharozu, maltozu i druge polosaharide.
Deca vole najviše da jedu bagremov med. On jeste najlepši, ali dobar je i livadski med, lipov med, šumski med...
Zbog čega je med koristan za dečiji organizam?
Zahvaljujući velikom sadržaju prostih šećera, med je dragocena, prirodna, visoko vredna i lako svarljiva hrana, koja posle uzimanja direktno prelazi u krvotok. Stoga se med preporučuje kako zdravim osobama, tako i obolelim, a naročito deci i rekonvalescentima. Med je vrlo pogodna hrana za decu, za sportiste, za one koji se bave fizičkim ili intelektualnim radom. Med je odličan regulator krvnog pritiska. Pomaže normalne funkcije srca. Upotrebom meda popravlja se malokrvnost. Med korisno deluje kod nervne i psihičke iscrpljenosti, kod oboljenja štitne žlezde, hroničnog i akutnog oboljenja organa za disanje, a kod oboljenja jetre med se smatra ne samo kao nezamenjiva hrana već i kao lek. Optimalna količina meda za odrasle osobe iznosi 60-100 grama dnevno, a za decu upola manje. Med najbolje uzimati tri puta dnevno i to: ujutru 30 grama, u toku dana 40 grama i uveče oko 25 grama.
Kako koristiti med?
Med najbolje uzimati rastvoren u toploj vodi, ili tako da se sto duže zadržava u usnoj duplji.
Med namazan na hleb, preko margarina ili putera je super poslastica.
Med ne treba nikad stavljati u vreli čaj ili vrelo mleko, niti ga zagrevati iznad 45O, jer on teda znatno gubi svoja dragocena lekovita svojstva.
Najgori način uzimanja meda je kada se med proguta sa hladnom vodom.
Deco, jedite med i:
Brže ćete rasti,
bićete odmorniji,
bićete jači,
bolje ćete spavati,
bićete veseliji,
razdraganiji,
spremniji za školu...
Zašto je cvetni prah koristan za dečiji organizam?
Cvetni prah je proizvod koji pčele radilice sakupljaju i dodajući mu specifičnu sopstvenu materiju, oblikuju ga u grudvice i smeštaju u ćelije saća;. Dosadašnja iskustva u upotrebi polena potvrđuju njegovo višestruko dejstvo: polen omogućuje bolju cirkulaciju krvi u mozgu, olakšava umni napor, pospešuje rast dece,poboljšava vid dece i odraslih, doprinosi suzbijanju bolesti srca i krvnih sudova, povećava hemoglobin u krvi, poboljšava vitalnost i zdravstveno stanje organizma.Polen, praktično sadrži sve što je dečijem organizmu potrebno.
Mleč kao super hrana za dečiji organizam
Matični mleč je proizvod sekrecije žlezda mladih pčela. Matični mleč se mož smatrati kao super hrana. Veoma je cenjen u medicini predstavlja dragocen faktor organizma. Mleč pomešan sa medom u odgovarajućoj srazmeri predstavlja izvanredan prirodni regenerator koji deluje na: funkcionisanje i jačanje muskulature, povećanje apetita, obnavljanje bolešću izmorenog organizma, poboljšanje opšteg stanja iznurenih i deprimiranih osoba, poboljšanje zdravstvenog stanja u celini, povećanje fizičke snage itd.
Zašto je propolis koristan za dečiji organizam?
Propolis je proizvod pčela koji nastaje mešavinom prirodnog pčelinjeg voska i smolastih materija koje pčele sakupljaju sa lisnih pupljaka drvenastih biljaka. Propolis kapi prdstavljaju rastvor propolisa u alkoholu. Ovaj sasdtav ima širu primenu u lečenju više oboljenja i spada u sredstva prirodnog leka koji deluje na štetne bakterije i vrši dezinfekciju unutrašnjih organa grla-krajnika, tankih i debelih creva, tako da pomaže u lečenju oboljenja čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Pomaže pri varenju, daje dobar rad srca, smiruje napetost živaca i daje miran san. Pomaže brže zalečenje kod opekotina i posekotina.
Med
Med je sladak, gust, kristalan, viskozan proizvod koji medonosne pčele proizvode iz nektara cvetova medonosnih biljaka(četinara i lišćara) koji pčele sakupljaju,dodaju mu sopstvene specifične materije,transformišu i odlažu u ćeliji saća da sazri. Med sadrži različite vrste šećera, a prvenstveno glukozu i fruktozu.Osim fruktoze i glukoze, on sadrži proteine, aminokiseline, enzime, organske kiseline, mineralne materije, polen i druge materije, a može sadržavati saharozu, maltozu i druge polosaharide.
Deca vole najviše da jedu bagremov med. On jeste najlepši, ali dobar je i livadski med, lipov med, šumski med...
Zbog čega je med koristan za dečiji organizam?
Zahvaljujući velikom sadržaju prostih šećera, med je dragocena, prirodna, visoko vredna i lako svarljiva hrana, koja posle uzimanja direktno prelazi u krvotok. Stoga se med preporučuje kako zdravim osobama, tako i obolelim, a naročito deci i rekonvalescentima. Med je vrlo pogodna hrana za decu, za sportiste, za one koji se bave fizičkim ili intelektualnim radom. Med je odličan regulator krvnog pritiska. Pomaže normalne funkcije srca. Upotrebom meda popravlja se malokrvnost. Med korisno deluje kod nervne i psihičke iscrpljenosti, kod oboljenja štitne žlezde, hroničnog i akutnog oboljenja organa za disanje, a kod oboljenja jetre med se smatra ne samo kao nezamenjiva hrana već i kao lek. Optimalna količina meda za odrasle osobe iznosi 60-100 grama dnevno, a za decu upola manje. Med najbolje uzimati tri puta dnevno i to: ujutru 30 grama, u toku dana 40 grama i uveče oko 25 grama.
Kako koristiti med?
Med najbolje uzimati rastvoren u toploj vodi, ili tako da se sto duže zadržava u usnoj duplji.
Med namazan na hleb, preko margarina ili putera je super poslastica.
Med ne treba nikad stavljati u vreli čaj ili vrelo mleko, niti ga zagrevati iznad 45O, jer on teda znatno gubi svoja dragocena lekovita svojstva.
Najgori način uzimanja meda je kada se med proguta sa hladnom vodom.
Deco, jedite med i:
Brže ćete rasti,
bićete odmorniji,
bićete jači,
bolje ćete spavati,
bićete veseliji,
razdraganiji,
spremniji za školu...
Zašto je cvetni prah koristan za dečiji organizam?
Cvetni prah je proizvod koji pčele radilice sakupljaju i dodajući mu specifičnu sopstvenu materiju, oblikuju ga u grudvice i smeštaju u ćelije saća;. Dosadašnja iskustva u upotrebi polena potvrđuju njegovo višestruko dejstvo: polen omogućuje bolju cirkulaciju krvi u mozgu, olakšava umni napor, pospešuje rast dece,poboljšava vid dece i odraslih, doprinosi suzbijanju bolesti srca i krvnih sudova, povećava hemoglobin u krvi, poboljšava vitalnost i zdravstveno stanje organizma.Polen, praktično sadrži sve što je dečijem organizmu potrebno.
Mleč kao super hrana za dečiji organizam
Matični mleč je proizvod sekrecije žlezda mladih pčela. Matični mleč se mož smatrati kao super hrana. Veoma je cenjen u medicini predstavlja dragocen faktor organizma. Mleč pomešan sa medom u odgovarajućoj srazmeri predstavlja izvanredan prirodni regenerator koji deluje na: funkcionisanje i jačanje muskulature, povećanje apetita, obnavljanje bolešću izmorenog organizma, poboljšanje opšteg stanja iznurenih i deprimiranih osoba, poboljšanje zdravstvenog stanja u celini, povećanje fizičke snage itd.
Zašto je propolis koristan za dečiji organizam?
Propolis je proizvod pčela koji nastaje mešavinom prirodnog pčelinjeg voska i smolastih materija koje pčele sakupljaju sa lisnih pupljaka drvenastih biljaka. Propolis kapi prdstavljaju rastvor propolisa u alkoholu. Ovaj sasdtav ima širu primenu u lečenju više oboljenja i spada u sredstva prirodnog leka koji deluje na štetne bakterije i vrši dezinfekciju unutrašnjih organa grla-krajnika, tankih i debelih creva, tako da pomaže u lečenju oboljenja čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Pomaže pri varenju, daje dobar rad srca, smiruje napetost živaca i daje miran san. Pomaže brže zalečenje kod opekotina i posekotina.
nije srecan onaj ko ima shta zheli,
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
-
jesy
- Stalni član
- Postovi: 2010
- Pridružio se: Uto Apr 01, 2008 6:10 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: tu u vashoj blizini
- Kontakt:
Ishrana dece od 3 do 5 godina
Hrana nije nagrada
Izbegavajte forsiranje, navaljivanje, nagovaranje i nagrađivanje za jelo. Ako mališan odugovlači sa jelom i jede duže od pola sata, sklonite tanjir i ograničite ili ukinite užinu.
Nutritivne navike su među najvažnijim stvarima koje dete uči. One imaju dugoročne efekte na zdravlje i blagostanje i često ih je vrlo teško menjati, što mnogi koji imaju probleme sa telesnom težinom dobro znaju. Adekvatna ishrana je dobra prevencija za nutritivne probleme kao što su gojaznost, slabe kosti, diabetes, kardiovaskularne bolesti. Ona takođe pomaže da dete poraste do svog punog potencijala. Mnoge studije su pokazale da vrsta hrane koju roditelji daju deci ima najveći uticaj na to kako će ona učiti da jedu. Najlakše će, naravno, naučiti da se dobro hrane ako se roditelji hrane pravilno. Deca budno prate odrasle i imitiraju ih. Ako vi nemate dobre nutritivne navike, šanse da ih imaju vaša deca nisu najbolje. Drugi odrasli ili deca sa kojima dete obeduje imaju takođe značajan uticaj na to kako će ono naučiti da jede. Često se dešava da predškolsko dete jede u obdaništu i neće da jede kad dođe kući. Ako se žalite na to u njegovom prisustvu, skretanje pažnje na njegovo odbijanje samo će potencirati takvo ponašanje.
Uživanje sa porodicom
Ako vaš mališa uživa u jelu zajedno sa ostatkom porodice, on će naučiti socijalni aspekt ishrane: ušešće u ishrani i prijatnom razgovoru u vezi dnevnih aktivnosti. I, uglavnom će slediti vaš primer. U danima kad je dete umorno, ili suviše gladno, ili neraspoloženo da čeka porodični ručak, najbolje je da ga nahranite ranije. Dajte mu obrok odvojeno, ili napravite malu užinu pre nego što stigne ručak.
U uzrastu od dve do pet godina apetit varira. Poštujte te promene, sačekajte vreme kad je dete gladnije, i onda mu ponudite hranu. Apetit mlađih predškolaca pojačava se tokom perioda intenzivnog rasta i smanjuje kada su umorni ili uzbuđeni. Najbolje je napraviti mirnu atmosferu, servirati hranu atraktivno, ostaviti je na stolu dovoljno dugo (ne duže od 30 minuta) i ne komentarisati ponašanje deteta za stolom. Mnogi mališani ostavljaju hranu koja im je prvi put ponuđena. Nemojte se zbog toga brinuti, ponudite je sledećeg dana. Deca kao i odrasli neku hranu vole, a neku ne. Nije neobično što odbijaju novu hranu (treba je ponuditi desetak puta da bi se na nju navikli).
Hranu ne treba forsirati
Izbegavajte forsiranje, navaljivanje, nagovaranje i nagrađivanje za jelo. Deca nauče vrlo rano da kontrolišu roditelje ostatkom jela. Ako odugovlači sa jelom i jede duže od pola sata, sklonite tanjir i ograničite ili ukinite užinu. Nemojte misliti da time kažnjavate dete, jer je ono ponekad suviše umorno da bi jelo, možda će se razboleti ili jednostavno nema apetit tog dana. Ako gubitak apetita potraje, uradite lekarski pregled sa laboratorijskim analizama.
Češći, a manji obroci
U uzrastu od dve godine vaš mališan je dovoljno dobro razvio motorne veštine da se hrani bez pomoći i treba mu dozvoliti da to i radi. Od tada, pa nadalje, njegova ishrana će se pretežno sastojati od čvrste hrane. Može se početi sa davanjem obranog mleka a dnevni jelovnik bi trebalo da se sastoji od češćih manjih obroka (obično tri obroka i dve užine između).
Deca najbolje znaju koliko će jesti. Ona su, na primer, vrlo osetljiva na temperaturu hrane, većina ne voli suviše toplu ili hladnu hranu. Njima se sviđa hrana u boji, neobično ukrašena. Treba izbegavati prekuvanu hranu, jer uglavnom više vole sirovu ili obarenu. Takođe, ukusnije im je sočno, nego suvo meso. Većina dece više voli da jede iz ličnog pribora za jelo, a to pomaže roditeljima u serviranju malih količina hrane. Iako svako dete ima jedinstvene nutritivne navike, možete pratiti neka generalna uputstva da biste znali da li dete uzima dovoljno odgovarajućih materija.
Raznovrsna hrana
Naglasak u piramidi ishrane za dete iznad dve godine je na pet glavnih grupa namirnica, od kojih je svaka važna za održavanje dobrog zdravlja. Zato mu treba ponuditi raznovrsnu ishranu iz svih grupa namirnica:
hleb, žitarice, pirinač, pasta
povrće
voće
mleko, jogurt,sir
meso, riba, jaja, mahunarke
Važno je ponuditi i raznovrsnu hranu iz iste grupe. Različiti nutrijenti potrebni su za različitu ulogu u organizmu.
Proteini su potrebni za rast. Potrebe za proteinima se uglavnom mogu zadovoljiti iz namirnica kao što su mleko, meso, ribe, jaja, sir.
Kalcijum je potreban za formiranje kostiju i zuba. Najviše ga ima u mleku i mlečnim proizvodima, a manje u lisnatom povrću.
Gvožđe je važan mineral koga ima u mesu, ribi, jajima, tamnom lisnatom povrću i obogaćenim žitaricama. Nedostatak gvožđa je problem jednog broja mlađe predškolske dece. Slabo napredovanje, smanjen apetit, slabost i slaba koncentracija mogu biti znak deficita gvožđa. Servirajte hranu bogatu gvožđem sa hranom bogatom vitaminom C, koji povećava absorpciju gvožđa. Citrusno voće i tamno zeleno i žuto povrće su dobar izvor vitamina C i A.
Voda je potrebna za regulaciju funkcija dečjeg organizma. Procentualno, dečji organizam sadrži znatno više vode od odraslih i može brže da dehidrira, pa decu treba ponuditi vodom nekoliko puta dnevno.
Masti su neophodni nutrijenti u dečjoj ishrani. One obezbeđuju dodatne kalorije i potrebne nutrijente za rast i aktivnost. Njihov udeo ne sme prelaziti 30% dnevnih potreba. Takođe, važan je tip masti koji se koristi. Zasićene masti iz mesa i mlečnih proizvoda podižu nivo holesterola više od nezasićenih masti, kakve su u maslinovom ulju. Zato udeo nezasićenih masti u dnevnom obroku treba da iznosi 10%.
Slatkiši obezbeđuju veliku količinu kalorija a imaju malu nutritivnu vrednost. Zato ih treba ograničiti, tim pre što, ako se zadrže na njima, izazivaju kvarenje zuba. Bolje je dati ih deci na kraju obroka kad će obilje izlučene pljuvačke pomoći da se sa zuba spere kiselina koja izaziva karijes. To je model po kome treba da se konzumiraju slatkiši, a za užinu je bolje dati voće. Naravno, obrok je bolje završiti voćem nego slatkišima pa detetu treba ponuditi atraktivno serviranu voćnu salatu. Neki slatkiši, međutim, sadrže kvalitetne nutrijente (npr. sladoled, sutlijaš), jer obezbeđuju dobar izvor kalcijuma. I u čokoladi ima dobrih sastojaka - gvožđe, magnezijum, kalcijum (mlečna). Takođe, ona je okidač za oslobađanje serotonina i endorfina u mozgu, koji podižu raspoloženje. Njena loša osobina je što je opterećena kalorijama, štetna je za zube i smanjuje apetit za drugu hranu.
Deca vole užine
Posle navršene 2 godine može se ponuditi mleko sa 2% mlečne masti ili obrano umesto punomasnog mleka. Količinu treba ograničiti na oko 600 ml, a sok na 120 ml dnevno.
Užine bi trebalo ponuditi između obroka jer je malom detetu teško da kroz samo tri glavna obroka obezbedi kalorije i nutrijente koji su mu potrebni. One su takođe zgodne za uvođenje nove hrane. Često će dete odbiti hranu u glavnom obroku, ali će je prihvatiti za užinu. Ona će mu obezbediti mnogo više od kalorija. Za užinu se može dati: pecivo, mesni sendvič, voće, voćni sok, jogurt, sir ili mleko.
Navike u ishrani koje treba izbegavati su: korišćenje bočice, veće količine slatkiša, guste sokove, zaslađene žitarice, čips, smoki.
Nikada ne insistirati da se sve pojede
Ne budite ni suviše zabrinuti, ni ravnodušni u formiranju nutritivnih navika. Uloga roditelja je da ponudi raznovrsnu hranu, ali nikada ne treba insistirati da se ona pojede po svaku cenu, jer se tako može napraviti neprijatna scena i kod deteta stvoriti odbojan stav prema određenoj vrsti hrane.
Posle navršene druge godine (do četvrte) dete treba da uzme 1300 kalorija za 24 sata za normalan rast i dobijanje u težini. Kalorijske potrebe, međutim, variraju u zavisnosti od aktivnosti, kao i od građe i metabolizma, pa se nemojte brinuti ako vaše dete ne jede onoliko koliko vi očekujete.
Deca uzrasta od dve do pet godina obično porastu oko sedam santimetara i dobiju u telesnoj masi oko dva kilograma godišnje. Osnova ishrane u ovom uzrastu slična je ishrani odraslih, ali se količina znatno razlikuje.
Dete od dve godine može da:
- definiše šta voli, a šta ne voli
- može biti veoma zahtevno
- apetit opada jer se rast usporava
- odugovlači sa jelom
- voli da pomaže u kuhinji
- drži čašui šolju jednom rukom
- kašiku stavlja ravno u usta
- bolje žvaće hranu
Dete od tri godine je spremno da:
- se pravilno služi viljuškomi kašikom
- traži omiljenu hranu (zahteva slatkiše)
- može zahtevati jednu vrstu hrane nekoliko dana
- uglavnom više voli sirovo povrće od kuvanog
- voli da se igra spremanja hranei serviranja
- poboljšan mu je apetiti interesovanje za hranu
Sa navršene četiri godine predškolsko dete:
- za vreme obroka voli da priča
- može da jede tvrdu hranu
- više voli obojenu, atraktivnu hranu
- voli odvojenu hranu na tanjiru
- koristi viljuškui nož
- apetit postepeno raste
Saveti
Detetu ponudite raznovrsnu hranu (obilje žitarica, voćai povrća).
Odaberite ishranu sa manje slatkišai soli.
Servirajte namirnice bogate vitaminom C sa onima koje su bogate gvožđem (meso, tamno zeleno povrće).
Servirajte sveže voće kao desert.
Uvek koristite mršavo meso. Meso je nekad teško za žvakanje, zato koristite mleveno juneće meso, ribu.
Meso je mekše kad se kuva ili dinsta u sopstvenom soku, poklopljeno.
Uravnotežite hranu koju dete jede sa njegovom fizičkom aktivnošću.
Ishrana bi morala da obezbedi dovoljno gvožđa i kalcijuma za potrebe organizma u razvoju. a.
Uključite dete u spremanje hrane.
Kombinujte hranu različite bojei strukture, to će povećati njegov interes.
Tolerišite dečje manire za stolom. Pokažite svoje dobre manire, dete će učiti od vas.
Prilagodite ambijent obroku: odaberite odgovarajuću stolicu, pribor za jelo. Sprovedite rutinu pranja ruku prei posle obroka. Ne očekujte da će dete sedeti tokom čitavog obroka. Ono može ustati od stola ako je završilo.
Servirajte obrok dosledno. Planirajte obrok pre nego što dete postane suviše gladno, umorno ili iritirano. Ne galamite ako obrok ostane netaknut.
Ako jede dosta svežeg voća, povrća i žitarica, detetu ovog uzrasta neće biti potrebni dodatni vitamini. Vitamini koji potiču iz hrane najlakši su za korišćenjei u najboljim su kombinacijama.
Predlog dnevnog jelovnika
Doručak - a) žitarice sa mlekom ili
b) kajgana od jednog jajeta, kriška hleba, 30 g sira, šolja mleka ili jogurta
Užina - voće ili voćni sok
Ručak - a) pečena riba, brokoli i karfiol kuvani ili zapečeni sa ribom, parče hleba ili
b) juneće ćufte u sosu od paradajza, makaroni
Užina - voće ili voćni sok
Večera - a) makaroni sa sirom, mleko ili
b) pečena riba (50 g), krompir salata, malo parče hleba, jedna šolja
mleka ili jogurta
Hrana nije nagrada
Izbegavajte forsiranje, navaljivanje, nagovaranje i nagrađivanje za jelo. Ako mališan odugovlači sa jelom i jede duže od pola sata, sklonite tanjir i ograničite ili ukinite užinu.
Nutritivne navike su među najvažnijim stvarima koje dete uči. One imaju dugoročne efekte na zdravlje i blagostanje i često ih je vrlo teško menjati, što mnogi koji imaju probleme sa telesnom težinom dobro znaju. Adekvatna ishrana je dobra prevencija za nutritivne probleme kao što su gojaznost, slabe kosti, diabetes, kardiovaskularne bolesti. Ona takođe pomaže da dete poraste do svog punog potencijala. Mnoge studije su pokazale da vrsta hrane koju roditelji daju deci ima najveći uticaj na to kako će ona učiti da jedu. Najlakše će, naravno, naučiti da se dobro hrane ako se roditelji hrane pravilno. Deca budno prate odrasle i imitiraju ih. Ako vi nemate dobre nutritivne navike, šanse da ih imaju vaša deca nisu najbolje. Drugi odrasli ili deca sa kojima dete obeduje imaju takođe značajan uticaj na to kako će ono naučiti da jede. Često se dešava da predškolsko dete jede u obdaništu i neće da jede kad dođe kući. Ako se žalite na to u njegovom prisustvu, skretanje pažnje na njegovo odbijanje samo će potencirati takvo ponašanje.
Uživanje sa porodicom
Ako vaš mališa uživa u jelu zajedno sa ostatkom porodice, on će naučiti socijalni aspekt ishrane: ušešće u ishrani i prijatnom razgovoru u vezi dnevnih aktivnosti. I, uglavnom će slediti vaš primer. U danima kad je dete umorno, ili suviše gladno, ili neraspoloženo da čeka porodični ručak, najbolje je da ga nahranite ranije. Dajte mu obrok odvojeno, ili napravite malu užinu pre nego što stigne ručak.
U uzrastu od dve do pet godina apetit varira. Poštujte te promene, sačekajte vreme kad je dete gladnije, i onda mu ponudite hranu. Apetit mlađih predškolaca pojačava se tokom perioda intenzivnog rasta i smanjuje kada su umorni ili uzbuđeni. Najbolje je napraviti mirnu atmosferu, servirati hranu atraktivno, ostaviti je na stolu dovoljno dugo (ne duže od 30 minuta) i ne komentarisati ponašanje deteta za stolom. Mnogi mališani ostavljaju hranu koja im je prvi put ponuđena. Nemojte se zbog toga brinuti, ponudite je sledećeg dana. Deca kao i odrasli neku hranu vole, a neku ne. Nije neobično što odbijaju novu hranu (treba je ponuditi desetak puta da bi se na nju navikli).
Hranu ne treba forsirati
Izbegavajte forsiranje, navaljivanje, nagovaranje i nagrađivanje za jelo. Deca nauče vrlo rano da kontrolišu roditelje ostatkom jela. Ako odugovlači sa jelom i jede duže od pola sata, sklonite tanjir i ograničite ili ukinite užinu. Nemojte misliti da time kažnjavate dete, jer je ono ponekad suviše umorno da bi jelo, možda će se razboleti ili jednostavno nema apetit tog dana. Ako gubitak apetita potraje, uradite lekarski pregled sa laboratorijskim analizama.
Češći, a manji obroci
U uzrastu od dve godine vaš mališan je dovoljno dobro razvio motorne veštine da se hrani bez pomoći i treba mu dozvoliti da to i radi. Od tada, pa nadalje, njegova ishrana će se pretežno sastojati od čvrste hrane. Može se početi sa davanjem obranog mleka a dnevni jelovnik bi trebalo da se sastoji od češćih manjih obroka (obično tri obroka i dve užine između).
Deca najbolje znaju koliko će jesti. Ona su, na primer, vrlo osetljiva na temperaturu hrane, većina ne voli suviše toplu ili hladnu hranu. Njima se sviđa hrana u boji, neobično ukrašena. Treba izbegavati prekuvanu hranu, jer uglavnom više vole sirovu ili obarenu. Takođe, ukusnije im je sočno, nego suvo meso. Većina dece više voli da jede iz ličnog pribora za jelo, a to pomaže roditeljima u serviranju malih količina hrane. Iako svako dete ima jedinstvene nutritivne navike, možete pratiti neka generalna uputstva da biste znali da li dete uzima dovoljno odgovarajućih materija.
Raznovrsna hrana
Naglasak u piramidi ishrane za dete iznad dve godine je na pet glavnih grupa namirnica, od kojih je svaka važna za održavanje dobrog zdravlja. Zato mu treba ponuditi raznovrsnu ishranu iz svih grupa namirnica:
hleb, žitarice, pirinač, pasta
povrće
voće
mleko, jogurt,sir
meso, riba, jaja, mahunarke
Važno je ponuditi i raznovrsnu hranu iz iste grupe. Različiti nutrijenti potrebni su za različitu ulogu u organizmu.
Proteini su potrebni za rast. Potrebe za proteinima se uglavnom mogu zadovoljiti iz namirnica kao što su mleko, meso, ribe, jaja, sir.
Kalcijum je potreban za formiranje kostiju i zuba. Najviše ga ima u mleku i mlečnim proizvodima, a manje u lisnatom povrću.
Gvožđe je važan mineral koga ima u mesu, ribi, jajima, tamnom lisnatom povrću i obogaćenim žitaricama. Nedostatak gvožđa je problem jednog broja mlađe predškolske dece. Slabo napredovanje, smanjen apetit, slabost i slaba koncentracija mogu biti znak deficita gvožđa. Servirajte hranu bogatu gvožđem sa hranom bogatom vitaminom C, koji povećava absorpciju gvožđa. Citrusno voće i tamno zeleno i žuto povrće su dobar izvor vitamina C i A.
Voda je potrebna za regulaciju funkcija dečjeg organizma. Procentualno, dečji organizam sadrži znatno više vode od odraslih i može brže da dehidrira, pa decu treba ponuditi vodom nekoliko puta dnevno.
Masti su neophodni nutrijenti u dečjoj ishrani. One obezbeđuju dodatne kalorije i potrebne nutrijente za rast i aktivnost. Njihov udeo ne sme prelaziti 30% dnevnih potreba. Takođe, važan je tip masti koji se koristi. Zasićene masti iz mesa i mlečnih proizvoda podižu nivo holesterola više od nezasićenih masti, kakve su u maslinovom ulju. Zato udeo nezasićenih masti u dnevnom obroku treba da iznosi 10%.
Slatkiši obezbeđuju veliku količinu kalorija a imaju malu nutritivnu vrednost. Zato ih treba ograničiti, tim pre što, ako se zadrže na njima, izazivaju kvarenje zuba. Bolje je dati ih deci na kraju obroka kad će obilje izlučene pljuvačke pomoći da se sa zuba spere kiselina koja izaziva karijes. To je model po kome treba da se konzumiraju slatkiši, a za užinu je bolje dati voće. Naravno, obrok je bolje završiti voćem nego slatkišima pa detetu treba ponuditi atraktivno serviranu voćnu salatu. Neki slatkiši, međutim, sadrže kvalitetne nutrijente (npr. sladoled, sutlijaš), jer obezbeđuju dobar izvor kalcijuma. I u čokoladi ima dobrih sastojaka - gvožđe, magnezijum, kalcijum (mlečna). Takođe, ona je okidač za oslobađanje serotonina i endorfina u mozgu, koji podižu raspoloženje. Njena loša osobina je što je opterećena kalorijama, štetna je za zube i smanjuje apetit za drugu hranu.
Deca vole užine
Posle navršene 2 godine može se ponuditi mleko sa 2% mlečne masti ili obrano umesto punomasnog mleka. Količinu treba ograničiti na oko 600 ml, a sok na 120 ml dnevno.
Užine bi trebalo ponuditi između obroka jer je malom detetu teško da kroz samo tri glavna obroka obezbedi kalorije i nutrijente koji su mu potrebni. One su takođe zgodne za uvođenje nove hrane. Često će dete odbiti hranu u glavnom obroku, ali će je prihvatiti za užinu. Ona će mu obezbediti mnogo više od kalorija. Za užinu se može dati: pecivo, mesni sendvič, voće, voćni sok, jogurt, sir ili mleko.
Navike u ishrani koje treba izbegavati su: korišćenje bočice, veće količine slatkiša, guste sokove, zaslađene žitarice, čips, smoki.
Nikada ne insistirati da se sve pojede
Ne budite ni suviše zabrinuti, ni ravnodušni u formiranju nutritivnih navika. Uloga roditelja je da ponudi raznovrsnu hranu, ali nikada ne treba insistirati da se ona pojede po svaku cenu, jer se tako može napraviti neprijatna scena i kod deteta stvoriti odbojan stav prema određenoj vrsti hrane.
Posle navršene druge godine (do četvrte) dete treba da uzme 1300 kalorija za 24 sata za normalan rast i dobijanje u težini. Kalorijske potrebe, međutim, variraju u zavisnosti od aktivnosti, kao i od građe i metabolizma, pa se nemojte brinuti ako vaše dete ne jede onoliko koliko vi očekujete.
Deca uzrasta od dve do pet godina obično porastu oko sedam santimetara i dobiju u telesnoj masi oko dva kilograma godišnje. Osnova ishrane u ovom uzrastu slična je ishrani odraslih, ali se količina znatno razlikuje.
Dete od dve godine može da:
- definiše šta voli, a šta ne voli
- može biti veoma zahtevno
- apetit opada jer se rast usporava
- odugovlači sa jelom
- voli da pomaže u kuhinji
- drži čašui šolju jednom rukom
- kašiku stavlja ravno u usta
- bolje žvaće hranu
Dete od tri godine je spremno da:
- se pravilno služi viljuškomi kašikom
- traži omiljenu hranu (zahteva slatkiše)
- može zahtevati jednu vrstu hrane nekoliko dana
- uglavnom više voli sirovo povrće od kuvanog
- voli da se igra spremanja hranei serviranja
- poboljšan mu je apetiti interesovanje za hranu
Sa navršene četiri godine predškolsko dete:
- za vreme obroka voli da priča
- može da jede tvrdu hranu
- više voli obojenu, atraktivnu hranu
- voli odvojenu hranu na tanjiru
- koristi viljuškui nož
- apetit postepeno raste
Saveti
Detetu ponudite raznovrsnu hranu (obilje žitarica, voćai povrća).
Odaberite ishranu sa manje slatkišai soli.
Servirajte namirnice bogate vitaminom C sa onima koje su bogate gvožđem (meso, tamno zeleno povrće).
Servirajte sveže voće kao desert.
Uvek koristite mršavo meso. Meso je nekad teško za žvakanje, zato koristite mleveno juneće meso, ribu.
Meso je mekše kad se kuva ili dinsta u sopstvenom soku, poklopljeno.
Uravnotežite hranu koju dete jede sa njegovom fizičkom aktivnošću.
Ishrana bi morala da obezbedi dovoljno gvožđa i kalcijuma za potrebe organizma u razvoju. a.
Uključite dete u spremanje hrane.
Kombinujte hranu različite bojei strukture, to će povećati njegov interes.
Tolerišite dečje manire za stolom. Pokažite svoje dobre manire, dete će učiti od vas.
Prilagodite ambijent obroku: odaberite odgovarajuću stolicu, pribor za jelo. Sprovedite rutinu pranja ruku prei posle obroka. Ne očekujte da će dete sedeti tokom čitavog obroka. Ono može ustati od stola ako je završilo.
Servirajte obrok dosledno. Planirajte obrok pre nego što dete postane suviše gladno, umorno ili iritirano. Ne galamite ako obrok ostane netaknut.
Ako jede dosta svežeg voća, povrća i žitarica, detetu ovog uzrasta neće biti potrebni dodatni vitamini. Vitamini koji potiču iz hrane najlakši su za korišćenjei u najboljim su kombinacijama.
Predlog dnevnog jelovnika
Doručak - a) žitarice sa mlekom ili
b) kajgana od jednog jajeta, kriška hleba, 30 g sira, šolja mleka ili jogurta
Užina - voće ili voćni sok
Ručak - a) pečena riba, brokoli i karfiol kuvani ili zapečeni sa ribom, parče hleba ili
b) juneće ćufte u sosu od paradajza, makaroni
Užina - voće ili voćni sok
Večera - a) makaroni sa sirom, mleko ili
b) pečena riba (50 g), krompir salata, malo parče hleba, jedna šolja
mleka ili jogurta
nije srecan onaj ko ima shta zheli,
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
nego onaj koji ne zheli ono shto nema
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
ISHRANA PREDSKOLSKE DECE
Vaš predškolac ima pet i šest godina i znatno bolju kontrolu tela. On je oduševljen da pokaže svoje nove govorne veštine. Istina, više voli da priča nego da jede i jelo često zauzima drugo mesto u vreme obroka.
Dobra ishrana ne znači da dete ne može da jede ono što voli ili da mora da jede ono što ne voli. Ona podrazumeva raznovrsnost i umerenost u ishrani. Izbor onoga šta ćemo jesti važan je za postizanje dobrog zdravlja. Dete može izabrati izvesnu hranu, zato što je ukusna ili zato što je na raspolaganju. Redovni obroci i hranljive užine uključuju hranu bogatu ugljenim hidratima, voće i povrće, mlečne proizvode, mršavo meso, ribu, živinu, jaja, mahunarke. Potrebno je ponuditi dosta tečnosti posebno ako je toplo vreme ili su deca fizicki aktivna. Voda obezbeduje tečnost bez kalorija. Sem vode treba dati mleko i nezaslađene voćne sokove.
Vaš predškolac ima pet i šest godina i znatno bolju kontrolu tela. On je oduševljen da pokaže svoje nove govorne veštine. Istina, više voli da priča nego da jede i jelo često zauzima drugo mesto u vreme obroka.
Dobra ishrana ne znači da dete ne može da jede ono što voli ili da mora da jede ono što ne voli. Ona podrazumeva raznovrsnost i umerenost u ishrani. Izbor onoga šta ćemo jesti važan je za postizanje dobrog zdravlja. Dete može izabrati izvesnu hranu, zato što je ukusna ili zato što je na raspolaganju. Redovni obroci i hranljive užine uključuju hranu bogatu ugljenim hidratima, voće i povrće, mlečne proizvode, mršavo meso, ribu, živinu, jaja, mahunarke. Potrebno je ponuditi dosta tečnosti posebno ako je toplo vreme ili su deca fizicki aktivna. Voda obezbeduje tečnost bez kalorija. Sem vode treba dati mleko i nezaslađene voćne sokove.
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Doručak je još uvek veoma važan jer obezbeđuje energiju za igru u ranom delu dana ili aktivnosti u školi ( ako je dete krenulo u školu ). Deca koja doručkuju su mnogo živahnija, energičnija i kreativnija i postižu bolji uspeh u školi od onih koji izbegavaju obroke. Dobar doručak sastavljen je od složenih ugljenih hidrata i jednostavnih šecera (hleb, žitarice, voće, povrće) proteina ( mlečni proizvodi , jaja, ) i malo masti . Ugljeni hidrati obezbeduju brzu energiju, ali brzo napuste želudac, pa doručak sastavljen samo od njih čini dete u podne nezainteresovanim. Kada se dodaju mleko, jogurt, sir, jaja ,hrana ostaje duže u želucu i obezbeduje kontinuiranu energiju
Ručak je takode važan, jer obezbeđuje energiju za ostali deo dana. On treba da sadrži belančevine, masti, gvožđe, vitamine A i C i kalcijum.
Večera je najnaporniji obrok za većinu dece ovog uzrasta, pošto mnoga deca imaju užinu u vrtiću . Nikada nemojte prepuniti tanjir niti forsirajte dete da sve pojede ako nije gladno.Takođe ako znate da dete ne voli onu hranu koju ste planirali za taj obrok, kombinujte je sa onom koju dete voli i uključite ga u pripremanje. Biće mu zabavnije da jede hranu u čijoj je pripremi samo učestvovalo.
Naravno, ishrana treba da sadrži dobru proporciju namirnica iz svih pet grupa da bi obezbedila dovoljno hranljivih materija ( kao što su vitamini i minerali), proteini , vlakana bez mnogo masti ( naročito zasićenih) i šećera.
Ručak je takode važan, jer obezbeđuje energiju za ostali deo dana. On treba da sadrži belančevine, masti, gvožđe, vitamine A i C i kalcijum.
Večera je najnaporniji obrok za većinu dece ovog uzrasta, pošto mnoga deca imaju užinu u vrtiću . Nikada nemojte prepuniti tanjir niti forsirajte dete da sve pojede ako nije gladno.Takođe ako znate da dete ne voli onu hranu koju ste planirali za taj obrok, kombinujte je sa onom koju dete voli i uključite ga u pripremanje. Biće mu zabavnije da jede hranu u čijoj je pripremi samo učestvovalo.
Naravno, ishrana treba da sadrži dobru proporciju namirnica iz svih pet grupa da bi obezbedila dovoljno hranljivih materija ( kao što su vitamini i minerali), proteini , vlakana bez mnogo masti ( naročito zasićenih) i šećera.
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Pri kraju predškolskog uzrasta, deca obično počnu da jedu više i mogu zahtevati redovne obroke. Mnogo su otvorenija za prihvatanje nove hrane nego nekoliko meseci ranije. Još uvek žele omiljenu hranu i u stanju su da uživaju u njoj .Shvataju da je hrana osnovni uslov života i da je raznovrsna ishrana potrebna za rast i aktivnost .
Ona prepoznaju koja namirnica pripada kojoj grupi i mogu da shvate zašto različitu hranu jedemo u zavisnosti od doba dana, situacije ili načina života. Kažu zašto neku hranu vole a neku ne vole sa razlogom shvataju da hrana treba ponekad da bude obrađena da bi se jela i pričaju o tome kako se hrana sprema. Oni uzimaju jednostavni pribor za spremanje hrane, pokazuju šta umeju npr: seckaju, peru, usitnjavaju, ljušte, pripremaju jednostava jela npr. sendviče, voćnu salatu. Takođe pripremaju hranu za sebe i drugove uz malu pomoć i shvataju da pojedini alati imaju specijalne namene kao toster, rende, mikser.
Deca ovog uzrasta shvataju da je prljava hrana opasna, jer sadrži mnoštvo mikroorganizama. Znaju da se različita hrana čuva na razne načine i koju hranu treba kuvati pre jela.
Demonstriraju svoje znanje praktično: peru ruke, sklanjaju kosu pozadi dok jedu i koriste sa sigurnošću pribor za jelo. Stariju predškolsku decu je lakše hraniti nego mladu. Ona uživaju u jelu, prihvataju novu hranu i uglavnom su prevazišla svoju sitničavost i nervozu.
U ovom uzrastu detetu je potrebno oko 18oo cal dnevno. Zadovoljavajuća ishrana mora obezbediti odgovarajuću količinu kalorija i hranljivih sastojaka.
Ona prepoznaju koja namirnica pripada kojoj grupi i mogu da shvate zašto različitu hranu jedemo u zavisnosti od doba dana, situacije ili načina života. Kažu zašto neku hranu vole a neku ne vole sa razlogom shvataju da hrana treba ponekad da bude obrađena da bi se jela i pričaju o tome kako se hrana sprema. Oni uzimaju jednostavni pribor za spremanje hrane, pokazuju šta umeju npr: seckaju, peru, usitnjavaju, ljušte, pripremaju jednostava jela npr. sendviče, voćnu salatu. Takođe pripremaju hranu za sebe i drugove uz malu pomoć i shvataju da pojedini alati imaju specijalne namene kao toster, rende, mikser.
Deca ovog uzrasta shvataju da je prljava hrana opasna, jer sadrži mnoštvo mikroorganizama. Znaju da se različita hrana čuva na razne načine i koju hranu treba kuvati pre jela.
Demonstriraju svoje znanje praktično: peru ruke, sklanjaju kosu pozadi dok jedu i koriste sa sigurnošću pribor za jelo. Stariju predškolsku decu je lakše hraniti nego mladu. Ona uživaju u jelu, prihvataju novu hranu i uglavnom su prevazišla svoju sitničavost i nervozu.
U ovom uzrastu detetu je potrebno oko 18oo cal dnevno. Zadovoljavajuća ishrana mora obezbediti odgovarajuću količinu kalorija i hranljivih sastojaka.
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
DECA STARIJA OD PET GODINA POSTAJU ODGOVORNA ZA UNOSENJE HRANE!!!!
Međutim njihove navike u ishrani uveliko su utemeljene na uticajima iz porodice u ranijem uzrastu. Zato je važno da čitava porodica ima zdrave navike u ishrani. Jedan od načina je da spremate hranu zajedničkim naporom. Pustite decu da idu sa vama u kupovinu, zajednički planirajte šte ćete jesti, zajedno pripremajte hranu.
Učešće u ovim aktivnostima povećaće interesovanje za jelo. Kada dete poodraste, ono pokazuje veću slobodu u izboru hrane i hrani koju jede van kuće, kod drugova ili kasnije u školi.
I ako rastenje nije tako brzo deca ovog uzrasta još uvek imaju velike nutritivne zahteve. Zato je neophodno da svi obroci i užine budu koncentrovani u maloj zapremini. Ako je unos hrane veći postoji mogućnost pojave gojaznosti, naročito ako su deca fizicki neaktivna. Zato ih treba fizički aktivirati, a unos energije biće svakako dovoljan kroz redovne obroke i užine.
Ako dete dobija u telesnoj masi, treba ga uključiti u neki sport: fudbal, šetnju sa psom, vožnju bicikla, plivanje. Glavne obroke i užine bazirati na osnovnim grupama namirnica a izbegavati masne i zaslađne obroke. I ako je gojazno, dete zahteva dobro izbalansiranu ishranu sa neophodnim nutrijentima koji obezbeduju rast i razvoj. [color=red][/color][color=#444444][/color]
Međutim njihove navike u ishrani uveliko su utemeljene na uticajima iz porodice u ranijem uzrastu. Zato je važno da čitava porodica ima zdrave navike u ishrani. Jedan od načina je da spremate hranu zajedničkim naporom. Pustite decu da idu sa vama u kupovinu, zajednički planirajte šte ćete jesti, zajedno pripremajte hranu.
Učešće u ovim aktivnostima povećaće interesovanje za jelo. Kada dete poodraste, ono pokazuje veću slobodu u izboru hrane i hrani koju jede van kuće, kod drugova ili kasnije u školi.
I ako rastenje nije tako brzo deca ovog uzrasta još uvek imaju velike nutritivne zahteve. Zato je neophodno da svi obroci i užine budu koncentrovani u maloj zapremini. Ako je unos hrane veći postoji mogućnost pojave gojaznosti, naročito ako su deca fizicki neaktivna. Zato ih treba fizički aktivirati, a unos energije biće svakako dovoljan kroz redovne obroke i užine.
Ako dete dobija u telesnoj masi, treba ga uključiti u neki sport: fudbal, šetnju sa psom, vožnju bicikla, plivanje. Glavne obroke i užine bazirati na osnovnim grupama namirnica a izbegavati masne i zaslađne obroke. I ako je gojazno, dete zahteva dobro izbalansiranu ishranu sa neophodnim nutrijentima koji obezbeduju rast i razvoj. [color=red][/color][color=#444444][/color]
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
http://www.youtube.com/watch?v=kVfCZvzV ... re=related
mislim da ce vam ovako biti sladje da pogledate!!!
mislim da ce vam ovako biti sladje da pogledate!!!
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
i naravno...jos saveta!!!!
Stvaranje pravilnih navika u ishrani
Navike i ponašanje dece za vreme jela su bitan aspekt pravilne ishrane.
Pravilne navike se stiču još u uzrastu odojčeta. U ovom uzrastu treba pažljivo pratiti signale koje šalje beba. Ovi signali često mogu biti nejasni roditeljima, na primer roditeljima može biti nejasan način na koji beba ispoljava glad, što može dovesti do vezivanja negativnih iskustava bebe za obrok.
Takođe, neka druga negativna iskustva koje je dete imalo prilikom jela (bol, povraćanje, gušenje) mogu rezultirati u odbijanju hrane dugo vremena nakon otklanjanja problema. Tada se stvara “začarani krug” - dete zbog negativnih senzacija odbija hranu, roditelji zbog toga vrše pritisak na dete, što dovodi do još jačeg odbijanja hrane. Ovaj oblik poremećaja treba suzbiti prekidanjem ovog lanca, promenom ponašanja roditelja koji bi trebalo da shvate problem i pomognu detetu da stekne pravilne navike vezane za ishranu.
Stvaranje pravilnih navika u ishrani
Navike i ponašanje dece za vreme jela su bitan aspekt pravilne ishrane.
Pravilne navike se stiču još u uzrastu odojčeta. U ovom uzrastu treba pažljivo pratiti signale koje šalje beba. Ovi signali često mogu biti nejasni roditeljima, na primer roditeljima može biti nejasan način na koji beba ispoljava glad, što može dovesti do vezivanja negativnih iskustava bebe za obrok.
Takođe, neka druga negativna iskustva koje je dete imalo prilikom jela (bol, povraćanje, gušenje) mogu rezultirati u odbijanju hrane dugo vremena nakon otklanjanja problema. Tada se stvara “začarani krug” - dete zbog negativnih senzacija odbija hranu, roditelji zbog toga vrše pritisak na dete, što dovodi do još jačeg odbijanja hrane. Ovaj oblik poremećaja treba suzbiti prekidanjem ovog lanca, promenom ponašanja roditelja koji bi trebalo da shvate problem i pomognu detetu da stekne pravilne navike vezane za ishranu.
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Podstičite decu da samostalno jedu
U periodu dohranjivanja, deca postepeno ispoljavaju želju da se sama hrane i često odbijaju pomoć roditelja. Roditelji treba da podstiču decu da se samostalno hrane, jer je to veoma važan korak u razvoju njihove samostalnosti i samopouzdanja. Deca vole da se igraju hranom, da je razbacuju oko sebe. Sprečavanje ove igre, kao i sprečavanje želje da se dete samo hrani, izaziva suprotan efekat i dovodi do toga da će vam se mališan mrštiti na bilo šta što mu ponudite za jelo.
U periodu dohranjivanja, deca postepeno ispoljavaju želju da se sama hrane i često odbijaju pomoć roditelja. Roditelji treba da podstiču decu da se samostalno hrane, jer je to veoma važan korak u razvoju njihove samostalnosti i samopouzdanja. Deca vole da se igraju hranom, da je razbacuju oko sebe. Sprečavanje ove igre, kao i sprečavanje želje da se dete samo hrani, izaziva suprotan efekat i dovodi do toga da će vam se mališan mrštiti na bilo šta što mu ponudite za jelo.
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!