BABY KUVAR

[sludjena mama]

Gojazna deca izložena riziku od zdravstvenih problema

U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije navodi se da najmanje jedna i po milijarda ljudi ima prekomernu težinu, dok se oko 400 miliona ljudi smatra gojaznim. Ono što je još šokantnije je činjenica da se milioni dece već smatraju previše debelim.


Dve studije rađene na američkoj deci pokazale su da bi to mogao da bude odraz uznemiravajućeg globalnog trenda. Nije tajna da previše odraslih ljudi širom sveta ma prekomernu težinu.

Ali kada se 20 miliona dece, starosti ispod pet godina smatra predebelim, istraživači su se zabrinuli zbog rizika od dobijanja hroničnih bolesti kada ta deca postanu starija.

Istraživanje na najmanje 36.000 dece u Severnoj Americi pokazalo je da loše navike u ishrani i manjak vežbanja stvaraju rizične faktore za srčana oboljenja, uključujući visok nivo holesterola i dijabetes.
Da bi stvari bile gore, testovi na nekoj od te dece nagovestili su sužavanje i stvrdnjavanje arterija. To je stanje koje je inače povezano sa odraslima. Postoje takođe i naznake da porodične navike u ishrani mogu da utiču na prekomernu težinu dece. Naučnici sa univerziteta Viskonsin proučavali su najmanje 2.000 dece iz porodica sa niskim primanjima, starosti ispod tri godine i ustanovili nešto veoma iznenađujuće. Deca su bila iz hispanskih, afro-američkih i belačkih porodica.
Merenjem težine i visine svakog deteta, rezultati su pokazali da hispanska deca do tri godine, imaju duplo više šansi da imaju prekomernu težinu i gojaznost nego crna i bela deca istog uzrasta. Istraživači nisu mogli da objasne vezu između rasnog porekla i gojaznosti. Ono što su otkrili je da su deca čiji, roditelji imaju prekomernu težinu, pod dvostruko većim rizikom da i sama budu takva i da bebe koje su dojene tokom najmanje šest meseci od rođenja imaju bolje izglede da ostanu normalne težine.[color=red][/color]

[sludjena mama]

evo nekih recepata:
PITA OD JABUKA (za zimske veceri, uz fini čaj )
8-10 jabuka
1/2 soljice ječmenog slada - hrpa B vitamina!)
1/2 kasicice cimeta (ja stavim više)
1 soljica nasuvo poprženih i narezanih lesnika
2 kasicice brašna

Ogulite jabuke, narežite i kuvajte 10min sa ječmenim sladom, cimetom i brašnom da bude gusto. Dodajte lesnike. Stavite da se hladi.

2 soljice (oko 2dl, može čaše od jogurta) brašna tip 850
1/2 soljicekukuruznog brašna
1/2 soljice ulja
1/2 soljice soka od jabuke (bez šećera)
prstohvat soli
zamesite- ako vam se čini pretvrdo, dodajte malo više ulja. testo treba biti poput resice uha na dodir- to je najsličniji opis koji mogu naći
Podelite na dva dela, razvaljajte svaki. Ispecite prvu koru 10min na 180 stepeni na nauljenom limu. Ohlađenusmesu od jabuka stavite na ispečenu koru, pokrijte drugom korom, slepite rubove i izbušite rupice da može izlaziti para. Pecite pola sata na 180-200 stupnjeva.

[sludjena mama]

KROMPIR KNEDLE SA BOSILJKOM I PEČURKAMA (moja deca ih obozavaju )

(za 4 osobe)
# 1 kg kuvanog krompira
# 2 tosta
# 2 žumanca
# 40 gr brašna
# 400 gr pečuraka po žalji
# 2 glavice luka
# 1 čen belog luka
# 300 mililitara supe
(koristite koncentrat za supu)
# 2 kašike pavlake
# 4 kašike seckanog bosiljka


Hleb iseći na kockice i osušiti u rerni, kao tost.
Krompir,oljuštiti,oprati i skuvati. Pred kraj kuvanja posoliti, a skuvan krompir procediti i ispasirati. U pire umešati brašno i jaje, dosoliti po ukusu i vlsžnim rukama oblikovati knedle. U svaku knedlu utisnuti nekoliko kockica tosta.
Knedle kuvati u provreloj vodi desetak minuta (dok se nekoliko puta same od sebe ne okrenu) Pečurke oprati i iseći na polovine. Iseckati crni i beli luk i propržiti ga na ulju, dok ne dobije kristalno žutu boju, a onda dodati pečurke i pržiti ih oko 5 minuta. Zatim dodati supu i ostaviti dok "ne pusti ključ". Na kraju umešati pavlaku, posoliti, pobiberiti i skloniti sa vatre.
Knedle vaditi jednu po jednu i valjati ih u sitno seckani bosiljak i servirati sa pečurkama.

[sludjena mama]

PROKELJ SA JAGNJETINOM (jedva sam ih naterala da probaju prokelj,na ovaj nacin ga jedu a ne bune se!!!!!)

# 800 gr jagnjetine bez kostiju
# 800 gr prokelja
# 250 gr crnog luka
# 3 čena belo lika
# 8 dl kokošije supe


# 3 naseckana paradajza
# 1 kašičicu
suve majčine dušice
# ulje
# so i biber

Sitno naseckani luk i beli luk propržite na ulju pa dodajte jagnjetinu sečenu na kocke. Dodajte majčinu dušicu, prelijte supom, poklopite i dinstajte sat vremena na niskoj temperaturi. Tada dodajte prokelj i dinstajte 15-20 minuta. Posolite i pobiberite. Služite toplo.

[sludjena mama]

jos malo saveta

Nikada nemojte kritikovati dete zbog težine, fizičkog izgleda ili načina na koji jede, kažu naučnici koji su obavili istraživanje o uticaju negativnih komentara na psihički razvoj i samopouzdanje dece.

Istraživanje je pokazalo da negativni komentari imaju dugoročno loš efekat na emocionalno zdravlje mladih žena.
Naučnici su proučavali 455 devojaka koje su učestvovale u programu borbe protiv gojaznosti. Ispitanice su davale odgovore na to da li su u okviru primarne porodice dobijale negativne komentare vezane za njihov izgled, debljinu ili način na koji jedu.

Negativne kometare o telesnoj težini i odnosu prema jelu slušalo je 82 odsto ispitanica u periodu kada su bile deca. Oko 50 odsto njih izjavilo je da su ih majke često kritikovale zbog debljine, a 40 odsto reklo je da su to činili očevi.
Čak i kada neko iz uže porodice uputi samo nekoliko negativnih komentara vezanih za telesnu težinu deteta, to ima nesagledive posledice na njegovo samopouzdanje.
Neka prethodna istraživanja su pokazala da negativni komentari vezani za telesnu težinu mogu doprineti razvoju opasnih poremećaja u ishrani kao što su anoreksija i bulimija.
Autori istraživanja predlažu nekoliko saveta koji mogu pomoći roditeljima:

- Izbegavajte kritikovanje i zadirkivanje u vašoj porodici

- Ohrabrite vaše dete da se bavi nekim sportom i da jede zdravu hranu, umesto da drži dijetu

- Pokažite na sopstvenom primeru detetu kako da živi zdravo: jedite zdravu i svežu hranu, vežbajte i održavajte telesnu težinu

- Nemojte se žaliti na sopstveno telo

- Nemojte kritikovati druge ljude zbog njigove telesne težine ili izgleda.

[sludjena mama]

PIRAMIDA zdrave ishrane dece OD TRECE GODINE PA NADALJE

Dobro uravnotežena i zdrava ishrana bazirana je na uzimanju raznovrsne hrane, koja sadrži sve potrebne hranjive sastojke i optimalan dnevni unos energije, koji omogućava normalan rast i razvoj dece.
Pravilnim unosom hranjivih sastojaka telo održava vitalnost i aktivnost, osigurava se visoka energetska aktivnost i otpornost na bolesti. Hrana koju jedemo mora biti u ravnoteži s telesnim potrebama i sadržati dovoljnu količinu kalorija, belančevina, uglenih hidrata, masti, vitamina i minerala.
Ishrana dece mora biti zasnovana na piramidi zdrave ishrane.

Osnovu piramide čine proizvodi od žitarica, uključujući pirinač, (smeđi i beli), testeninu i hleb (najbolje crni ili integralni jer je bogat vlaknima). Ovi proizvodi Su odličan izvor vitamina B.
Vrlo vredne namirnice su grašak i pasulj (mahunasto povrće).
Svakodnevno bi trebalo jesti puno povrća, naročito zelenog lisnatog, kao što su spanać i blitva, i svežeg voća. Te namirnice su bogat izvor vitamina i minerala, kao i biljnih vlakana, a osim toga sadrže i nisku količinu masti.
Treću stepenicu piramide čine mlečni proizvodi (jogurt, mleko, svež sir), krto meso, piletina, riba i jaja. Te namirnice su bogate belančevinama koje su osnova za proizvodnju hormona i enzima. Mleko i mlečni proizvodi su glavni izvor kalcijuma, koji utiče na rast i razvoj, povećava čvrstinu kostiju i štiti od osteoporoze u zrelim godinama.

Na samom vrhu piramide nalaze se namirnice koje sadrže visok procenat masti, šećer i so, koje bi trebalo uzimati u malim količinama. Deca BI TREBALO da imaju pet obroka dnevno, tri glavna (doručak, ručak i večeru) i dva međuobroka.
Obroke bi trebalo uzimati u pravilnim vremenskim razmacima. Doručak je izuzetno važan obrok, koji se ne sme preskočiti. Doručkom se u organizam unese 40 odsto dnevnih energetskih potreba. Deca koja ne doručkuju često su pospana, slabije postižu koncentraciju. Uravnotežen doručak od žitarica punog zrna ne deblja, što je važno naglasiti školskoj populaciji, kada devojke, u želji da se ne udebljaju, preskaču upravo taj obrok.

Posebno značenje ima užina, koji bi trebalo da bude sastavljena od hrane visoke prehrambene vrednosti, a niže energije. Nikako
se ne preporučaju slatkiši, grickalice, "brza" hrana (hot-dog, hamburger) i gazirana pića. Takvi proizvodi su niske prehrambene vrednosti, s visokim sadržajem masti i koncentrisanih ugljenih hidrata, što može da prouzrokuje prekomernu telesnu težinu. Gojaznost postaje faktor rizika za nastanak velikog broja hroničnih bolesti tokom života, a poznata je i kao važan faktor u nastanku psihičkih poremećaja, posebno u razvoju adolescencije.

Nepravilna ishrana može da rezultira i preterano niskom telesnom težinom, razvojem anemija (malokrvnosti) zbog nedostatka gvožđa, uopšte smanjenom otpornošću organizma.
Na razvoj prehrambenih navika dece najveći uticaj imaju roditelji, ali svakako treba naglasiti i uticaj SREDINE na oblikovanje detetove ličnosti i usvajanje navika zdravog hranjenja i ponašanja.

(Iz knjige Suzane Janković, dr.med., "Pedeset saveta za zdravlje")

[sludjena mama]

evo jednog zanimljivog otkrica!!!!


Gusti sok je zdraviji


Mnogi ljubitelji soka od jabuke uglavnom smatraju da je bistri sok čistiji i zdraviji.

Međutim, pokazalo se da oni sokovi koji sadrže i meso jabuke imaju više sastojaka koji smanjuju rizik od raka.

Voće sadrži polifenole, antioksidante koji mogu da unište one hemikalije u organizmu koje oštećuju ćelije u telu.

Naučnici su proučavali samo sok od jabuke, tako da je ostalo nepoznato da li se ovo saznanje može primeniti i na druge voćne sokove.

Jedno prošlogodišnje istraživanje je pokazalo da konzumiranje voćnih i sokova od povrća više od tri puta nedeljno može da smanji rizik od Alchajmerove bolesti.

Kanadski naučnici su preporučili da bi trebalo piti čašu soka od brusnice na dan kako bi se sprečio srčani udar i povećao nivo dobrog holesterola u telu za osam odsto.

[sludjena mama]

a sada malo o vrstama mesa...



# Juneće meso Spada u koncentrovanu hranu jer sadrži veliki broj neophodnih nutrijenata. Izvanredan je izvor proteina i gvožđa, cinka, vitamina B2, B6, načina.

# Teletina bogatija holesterolom od junetine, ali takođe ima više načina, 2 -3 x više kalcijuma od junetine i svinjetine

# Jagnjeće mesoSpada u svestrana mesa sa punim ukusom i finom teksturom. Sadrži mnoge važne vitamine i minerale. Dobar izvor proteina, gvožđa, cinka, vitamina B.

# Kozje meso Slično je jagnjećem i ovčijem. Boja mu je od svetlo roze do svetlo crvene, čvrste je strukture, sa dobro rasporedenom mašću.

# Konjsko mesoProdaje se slično kao goveđe. Ovo meso je mršavije, neznatno slađeg ukusa, ponekad ukusa izmađu junetine i srnetine. Dobro konjsko meso je vrlo mekano. Sadrži više proteina i gvožđa i manje masti.

# Ždrebetina je mekša i svetlije boje. Spada u crvena mesa.

[sludjena mama]

# Živinsko meso

# Piletina je odličan izvor kompletnih proteina, kalcijuma, fosfora, gvožđa, riboflavina. Spada u najomiljenija mesa u dečijoj ishrani.Pileće meso je manje kalorično od junetine, sa manjim postotkom masnoće manje B12 vitamina , manje cinka i gvožđa , više esencijalnih masnih kiselina i lakša je za varenje.

Svi delovi pilećeg mesa nisu istog sastava. Tako, pileće belo meso ima 20% manje kalorija i dva puta manje masti od bataka ili karabataka. Takođe je dvostruko bogatije nijacinom (B vit), ali je zato 2 -3 puta siromašnije cinkom i gvožđem.

# Curetina ima više prednosti nad piletinom ( 20% manje kalorija i oko75% manje masti, dvostruko veća količina niacina). Sadrži više gvožđa i cinka. Čurka je prirodni sedativ jer sadrži amino kiselinu triptofan( esencijalnu amino kiselinu iz hrane) koji pomaže da telo proizvodi serotonin, izvanrednu supstancu, koja deluje umirujuće i igra ulogu u spavanju.

# Riba Sadrži visokovredne proteine i manje masti i holesterola od većine drugih mesa. Takođe je dobar izvor cinka, potrebnog za rast i selena koji jača imuni sistem. Tzv. uljaste ribe : losos, tunj, sardine sadrže omega 3 masti , « dobre masti», koje imaju zaštitnu ulogu i ulogu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. U ishranu odojčadi uvode se u poslednjem tromesečju prve godine.

[sludjena mama]

jos malo vrlo zdravih recepata za nasu decicu!!!



RIBLJI PILAV

# 1 šolja integralnog pirinča
# 1 glavica crnog luka očišćena i isitnjena
# 1 kafena kašičica maslinovog ulja
# 1 konzerva tunjevine
# 200 g mladog kukuruza
# 2 kafene kašičice iseckanog peršuna
# malo butera

Pirinač operite i skuvajte u ključaloj vodi ( 25 -30 min). U međuvremenu izdinstajte luk na ulju, sipajte ga u vatrostalni sud, dodajte kuvani pirinač, tunjevinu, kukuruz i peršun, poprskajte istopljenim buteromi zapecite u rerni 20 min na 175 C.

[sludjena mama]

SALATA OD PILETINE I KROMPIRA

# 150 g pilećih prsa
# 1 krompir
# 1 šargarepa
# 1 kriška celera
# 1/2 glavice crnog luka
# 1 kafena kašika maslinovog ulja
# 2 kafene kašičice peršuna

Skuvajte meso i povrće dok ne postane meko. Ocedite, ohladite, isecite na kockice. Stavite u odgovarajuću činiju, promešajte i prelijte maslinovim uljem.

ZIMSKI GULAŠ

# 450g junećeg steka
# 1 veliki crni luk
# 1 kafena kašika maslinovog ulja
# 800 ml supe
# 2 šargarepe, oljuštene i izrendane
# 1 paškanat
# 1 kafena kašičica iseckanog peršuna
# 1 šoljica paradajz pirea

Zagrejte rernu na 190 C. Isecite meso na kocke. Na ulju propržite luk dok ne postane staklast, dodajte meso i propržite dok se ne uhvati smeđa korica, sipajte supu , dodajte isečeno povrće i pire od paradajza. Smanjite temperaturu rerne na 170 C i pecite jelo oko 1h.

Servirati sa pečenim krompirom i zelenim povrćem.

[sludjena mama]

upravo sam se setila jos jedne lepe,slatke poslastice za nase najmladje


PUDING OD PREZLI

# 1 šolja prezli
# 1/4 šolje slatke pavlake
# 1 kašičica limunovog soka
# 1/8 šolje sitno naseckane jabuke
# 1/8 šolje seckanih suvih kajsija

Sve sastojke pomešajte u blenderu i poslužite u malim lepim šoljama.



slatko,zdravo,hranjivo!!!

[sludjena mama]

Zdravi obroci za školsku decu

Iako su danas školski obroci u skladu s pravilima zdrave ishrane, to ni na koji način ne garantuje da će vašem detetu biti prihvatljivi. Upravo je iz tog razloga možda najbolje rešenje da hranu za školu pripremate kod kuće, posebno ako to postane jednostavna zabava za sve.
Za početak, svaki roditelj bi trebalo da motiviše svoje dete da postane aktivni učesnik u kupovini namirnica. Prilikom kupovine, mesto u korpi trebalo bi da ima isključivo hrana koja na 100 g sadrži manje od 5 g masnoće i 15 g šećera. Decu, naravno, treba naučiti da i sami čitaju specifikacije proizvoda.
Uvedite u praksu da vaš radoznali školarac svake nedelje proba jednu vrstu voća, po sopstvenom izboru. Svakako, tokom šetnje supermarketom izbegavajte one police s čokoladama, keksom i gaziranim sokovima, jer ćete dete na taj način poštedeti teških iskušenja.
Po povratku kući dozvolite detetu da učestvuje u pripremi svog školskog obroka, kojem je preporučljivo dodati flašicu vode ili mleko. Gazirani sokovi, kao ni oni voćni koji najčešće sadrže popriličnu količinu šećera, nikako nisu dobar izbor.
Što se sendviča tiče, umesto peciva od belog brašna, obavezno bi trebalo uvesti u ishranu peciva od integralnog brašna, koja će detetu omogućiti dodatnu količinu vlakana i osećaj sitosti.

[sludjena mama]

Nekoliko ideja za zdrave i ukusne sendviče:

- Nemasno hladno meso (manje od 5 g masnoće na količinu 30 g).
Napomena: hladno meso može imati veliku količinu kalcijuma, pa je bolje upotrebiti ono što je ostalo od kuvane (sveže, neobrađene) živine, govedine, ili tanko narezane svinjetine.
- Tunjevina iz konzerve takođe je dobar izbor, ali tu treba biti oprezan s majonezom, koja mora biti ili potpuno nemasna ili barem s manje masnoće.
- Puter od kikirikija ulazi u uži izbor zbog relativno visoke količine nezasićenih, zdravih masnoća koje ne povećavaju nivo holesterola u krvi.
- Sir se dodaje kako bi se omogućila dodatna količina kalcijuma, posebno ako dete ne voli da pije mleko.
- U zdrave prelive za sendviče ubrajaju se kečap, senf i nemasni dresing za salate.

Zdrava alternativa može biti i hleb punjen povrćem, svežim ili sa žara (poželjno je dodati malo maslinovog ulja ili feta sira, ako dete to voli) ili hleb punjen sirom i namazom. Ili još bolje, kod kuće se mogu napraviti domaće tortilje, koje se premažu nemasnim namazom i napune po sopstvenom izboru.
Jedna od mogućnosti je tortilja s gril piletinom (ili kriškama ćuretine), malo struganog sira, nemasnog namaza, ili dresinga, dok se za slatko voćnu varijantu, tortiljom premazanom puterom od kikirikija ili marmeladom može omotati banana.
Uvek je dobro spakovati i neko voće, bez obzira da li je u pitanju sveže voće, voćni miks ili komadići sušenog voća. Dobar je izbor i sveže povrće, kao što su šargarepa ili krastavci, koje se može praktično spakovati s nekim zdravim sosom.
Takođe ne možete pogrešiti s voćnim jogurtom, krekerima ili kolačićima od pirinča.
Naravno, pre svega, potrebno je da odvojite nešto novca za kupovinu torbice ili kutije za transport hrane, i to s termo zaštitom kako bi hrana duže zadržala svežinu.
Na kraju, potrebno je napomenuti da je na prvom roditeljskom sastanku nužno saznati sve o mogućnostima ishrane u školi i napomenuti odgovornim osobama da je deci neophodna zdrava ishrana koja će sadržati veće količine voća i povrća.

[jesy]

Dobra i loša hrana za vašu decu

Deci je potrebno punu zdravih, izbalansiranih obroka u kojima dominira voće i povrće. Pomozite detetu da zavoli zdravu hranu tako što ćete mu svakodnevno servirati sveže i kvalitetne namirnice. Potrudite se da ne podlegnete lakšim izborima, tj., da ne navikavate dete da zavarava glad brzom hranom koja često nema nikakvih hranljivih vrednosti.

Kada birate namirnice koje ćete ponuditi detetu, obratite posebnu pažnju na sledeće:

mleko, sir, jogurt
žitarice
jaja
riblje ulje
meso (crveno), džigerica
zeleno povrće
najmanje dve porcije ribe nedeljno
citrusno voće
šargarepa
sve vrste sezonskog voća
Navedeme namirnice su bogate vitaminima, mineralima, proteinima, koji su potrebni malom organizmu kako bi se što bolje razvijao. Najbolje je pripremati obroke od svežih namirnica, idealno bi bilo kupovati ih svakoga dana, ali kako savremeni način života ne dozvoljava roditeljima da uvek budu u mogućnosti da kupuju svežu hranu, možete se ponekada osloniti i na polusmrznute proizvode. Praktikujte da dajete detetu voćne užine tri do četiri puta dnevno. Kada idete napolje, ponesite bananu ili jabuku. Detetu koje ide u školu svakoga dana spakujte neku voćku koju može da pojede za vreme užine.

Pića

Sokovi u tetrapaku su veoma zgodni, ali iamju samo jednu manu: imaju previše šećera. Ukoliko deci dajete samo sokove iz tetrapaka, neka ga piju tokom obroka. Suviše slatkih sokova u pauzama obroka, pogotovo ako se daje detetu da pije iz flašice, može izazvati zubni karijes. Bolje je između obroka davati detetu običnu vodu ili mleko.

Hrana koju bi trebalo da izbegavate

Slatkiši: Ukoliko vaše dete ima običaj da između obroka jede slatkiše, vremenom može doći do oboljenja zuba. Keks, biskviti, čips, čokolada ili bombone, uglavnom imaju visok procenta šećera, zasićenih masti, a oskudevaju u vitaminima i mineralima. Ukoliko vaše dete redovno jede slatkiše pokušajte da vodite računa o sledećem: pobrinite se da dete jede slatkiše povremeno i u malim količinama, kako bi oni predstavljali samo minimalan deo detetove ishrane; obavezno perite detetu zube svaki dan, ujutru i uveče; izaberite jedan dan u nedelji kada će dete moći da jede slatkiše, neka to bude "slatki dan".

Obratite pažnju na so

Maksimalna količina soli koju bi deca trebalo da konzumiraju zavisi od njihovog uzrasta:
od 4 do 6 godina – 3 g dnevno
od 7 do 10 godina – 5 g dnevno
od 11 godina – 6 g dnevno

SRECNO OTAVARANJE TEME