BABY KUVAR

[sludjena mama]

o tome nesto kasnije...ocekujem vase savete i predloge!!!

[sludjena mama]

Klinci vole da gnjave oko jela

Opuštena, prijatna atmosfera i strpljivost prilikom hranjenja od najranijeg uzrasta važni su kako bi dete steklo zdrave navike vezane za raznovrsnu i redovnu ishranu, ali i kako bi se naviklo da polako jede, uvek sedeći za stolom, nikada "s nogu". Decu bi od najranijeg uzrasta trebalo navikavati na što raznovrsniju ishranu, ali kod male dece, koja prirodno osećaju šta im nedostaje, dobro je što više poštovati njihove želje.


Međutim, kako dete raste, komplikovanje i "zanovetanje" uz hranu jedan je od načina izražavanja nezadovoljstva ili privlačenja pažnje.

Ključne reči za rešavanje problema vezanih za jelo su mir i strpljivost. U početku, ako dete odbija hranu, sklonite tanjir i nemojte mu davati ništa da jede do sledećeg obroka. Gladno dete je manje sklono odbijanju hrane.

[sludjena mama]

Šta možete da učinite?

1. Koliko god da vas izluđuje dete koje dugo gleda u tanjir i ne jede, pokušajte to da ne pokažete: može se desiti da, što ste više uznemireni i ljuti, dete više nastavi da odbija hranu

2. Kao i u ostalim vaspitnim elementima, trudite se da primenjujete pozitivan pristup - umesto da detetu kažete: "nećeš dobiti slatkiš dok ne pojedeš", pokušajte da mu kažete: "kada pojedeš, dobićeš svoj omiljeni slatkiš"

3. Nikada detetu nemojte da govorite kako nemate vremena za njegove tročasovne scene za stolom – možete da postignete suprotan efekat, tj. dete može još jače da nastavi sa insistiranjem

4. Uvek tražite od deteta da jede za stolom, a ako ono to odbija, pokušajte da ga "prevarite" šarenim stolnjakom, priborom za jelo, čašama ili tanjirima s njegovim omiljenim likovima

Kao i uvek, pravila nema, ali preporučeni postupci su efikasni kod većine dece. Ako ne uspete na ovaj način, posavetujte se s dečjim psihologom. Stručnjak će proceniti koji bi model ponašanja bio najbolji za vaš problem. Naime, drastičniji slučajevi odbijanja hrane mogu imati različite uzroke, pa se na različite načine i "leče".

[sludjena mama]

Ishrana dvogodišnjaka


Svaka majka zna da deca umeju da budu veoma problematična i izbirljiva kad se radi o hrani. Jedan od posebno napornih perioda je onaj kada dete ima dve godine, delom zbog probirljivosti i tvrdoglavosti deteta, delom zbog toga što ne znaju svi roditelji kakve su zaista potrebe dece tog uzrasta.

Ono što često zbuni, pa i zabrine roditelje jeste to što dete od dve godine ima manji apetit nego odojče. Kako to, kad je od odojčeta veće? Objašnjenje je jednostavno - dvogodišnjak raste sporije nego beba. Trošiće više energije nego beba na kretanje, ali manje kalorija će mu biti potrebno za rast, pa mu neće biti potrebno toliko hrane.

Dvogodišnjaci su pri jelu često probirljivi, sitničavi, nekad i nervozni. Može se desiti da neku namirnicu odbiju, što ne bi trebalo da zabrine roditelje ako to bude nadoknađeno nekom drugom namirnicom iz iste grupe, u tom ili u sledećem obroku. Nije nikakav problem ni ako dete preskoči neki obrok - dvogodišnjaci sami traže da jedu kad su gladni. U suštini, sve dok je dete zdravo i raste normalno (što pokažu visina i težina prilikom lekarskog pregleda, mada, čak i ako je težina nešto manja, nije problem ako je dete zdravo), možete biti sigurni da jede dovoljno.

Jedan od mogućih problema u ovom uzrastu jeste da dete pije suviše mleka, pa onda nije dovoljno gladno za drugu hranu. Tada bi trebalo ograničiti unos mleka, što je najlakše postići tako što mu mleko nećete davati iz bočice, nego iz čaše. Što se bočica tiče, dete bi u ovom uzrastu već trebalo da se odvikne od njih i da nauči da koristi čašu ili šolju - preduga upotreba bočice deformiše dečje zube.

Ukoliko roditelji forsiraju ishranu, dete obično reaguje još većom tvrdoglavošću, pa se problem pojačava. Dvogodišnjaci zahtevaju slobodu izbora, što može povremeno dovesti do neobičnih navika u ishrani - dete može jednog dana da pojede puno hrane, a sledećeg veoma malo, nekada će želeti da jede stalno jedno isto... Sve ove faze su privremene i dokle god je dete zdravo, ne treba brinuti zbog njih niti ga forsirati da "jede kao i sva ostala deca". Naoružajte se strpljenjem i malo sačekajte - bubice će već proći.

[sludjena mama]

Dobra i loša hrana za vašu decu
zdrava hrana Deci je potrebno punu zdravih, izbalansiranih obroka u kojima dominira voće i povrće. Pomozite detetu da zavoli zdravu hranu tako što ćete mu svakodnevno servirati sveže i kvalitetne namirnice. Potrudite se da ne podlegnete lakšim izborima, tj., da ne navikavate dete da zavarava glad brzom hranom koja često nema nikakvih hranljivih vrednosti.

Kada birate namirnice koje ćete ponuditi detetu, obratite posebnu pažnju na sledeće:
1. mleko, sir, jogurt
2. žitarice
3. jaja
4. riblje ulje
5. meso (crveno), džigerica
6. zeleno povrće
7. najmanje dve porcije ribe nedeljno
8. citrusno voće
9. šargarepa
10. sve vrste sezonskog voća

Navedeme namirnice su bogate vitaminima, mineralima, proteinima, koji su potrebni malom organizmu kako bi se što bolje razvijao. Najbolje je pripremati obroke od svežih namirnica, idealno bi bilo kupovati ih svakoga dana, ali kako savremeni način života ne dozvoljava roditeljima da uvek budu u mogućnosti da kupuju svežu hranu, možete se ponekada osloniti i na polusmrznute proizvode. Praktikujte da dajete detetu voćne užine tri do četiri puta dnevno. Kada idete napolje, ponesite bananu ili jabuku. Detetu koje ide u školu svakoga dana spakujte neku voćku koju može da pojede za vreme užine.
Pića

Sokovi u tetrapaku su veoma zgodni, ali iamju samo jednu manu: imaju previše šećera. Ukoliko deci dajete samo sokove iz tetrapaka, neka ga piju tokom obroka. Suviše slatkih sokova u pauzama obroka, pogotovo ako se daje detetu da pije iz flašice, može izazvati zubni karijes. Bolje je između obroka davati detetu običnu vodu ili mleko.

[sludjena mama]

Hrana koju bi trebalo da izbegavate

Slatkiši: Ukoliko vaše dete ima običaj da između obroka jede slatkiše, vremenom može doći do oboljenja zuba. Keks, biskviti, čips, čokolada ili bombone, uglavnom imaju visok procenta šećera, zasićenih masti, a oskudevaju u vitaminima i mineralima. Ukoliko vaše dete redovno jede slatkiše pokušajte da vodite računa o sledećem: pobrinite se da dete jede slatkiše povremeno i u malim količinama, kako bi oni predstavljali samo minimalan deo detetove ishrane; obavezno perite detetu zube svaki dan, ujutru i uveče; izaberite jedan dan u nedelji kada će dete moći da jede slatkiše, neka to bude "slatki dan".

Obratite pažnju na so

Maksimalna količina soli koju bi deca trebalo da konzumiraju zavisi od njihovog uzrasta:
od 4 do 6 godina – 3 g dnevno
od 7 do 10 godina – 5 g dnevno
od 11 godina – 6 g dnevno

[sludjena mama]

Deca i slatkiši

Deca vole da jedu slatkiše. Ukoliko im se omogući da od malih nogu svakodnevno jedu razne grickalice, čokolade, bombone, deca će se vrlo brzo navići na njihov sladak ukus i verovatno će svakoga dana očekivati novo sledovanje.
Odrasli daju deci slatkiše najčešće iz navike: „svi jedu slatkiše, pa tako i moja deca”, često ćete čuti. Neretko se dešava da u parku, u šetnji, u kući, u gostima, pa čak i dok su u prodavnici, deca dobiju poneku bombonu, čokoladicu ili kesicu čipsa. Takva navika od dece čini redovne konzumente previše slatkih i slanih proizvoda koji u sebi često ne sadrže nikakve hranljive sastojke.
Ukoliko i vaše dete radije jede čokoladice i grisine od ručka ili večere, evo nekih predloga koje su pripremili stručnjaci Univerziteta u Mičigenu, a koji bi vam mogli pomoći da umanjite količinu slatkiša koju bi deca u redovnim prilikama inače pojela:
* Dozvolite umerenu konzumaciju slatkiša, ali nemojte ih potpuno izbaciti iz dečije ishrane. Ukoliko od slatkiša napravite tabu, dete će samo još više želeti da ih jede. Dakle slatkiši – da, ali zaista umereno.
* Nikada nemojte da držite zalihe slatkiša u kuhinji. Ukoliko vaša deca znaju da se na kunjihskim policama nalaze neotvorene čokolade ili napolitanke, onda će ona prirodno očekivati da te slatkiše u nekom trenutku i pojedu. Bolje je da imate u zalihama suvo voće, semenke i naravno što više svežeg voća.
* Kada date detetu slatkiš, na vreme se dogovorite koja količina slatkiša je dozvoljena za tu priliku. Ukoliko kažete „dobićeš dve štangle čokolade”, onda detetu dajte samo tu količinu.
* Trudite se da sačuvate slatkiše za dezert, umesto da ih dajete detetu kao zamenu za užinu. Užina bi uvek trebalo da se sastoji od voća ili mleka (mlečnih jela). Na taj način, dete neće steći naviku da jede slatkiše između obroka.

[sludjena mama]

Šampioni uvek doručkuju
Ukoliko želite da vam dete bude zdravo, srećno i pametno, onda se morate postarati da ono svakoga dana, između ostalog i obavezno doručkuje. Moglo bi se slobodno reći da nijedan drugi obrok nije toliko značajan kao doručak, a evo i zašto:

Doručak je neophodan za razmišljanje. Mozgu je za funkcionisanje potrebna glukoza –odnosno "gorivo" koje nam omogućava da razmišljamo, hodamo, pričamo i normalno obavljamo sve druge svakodnevne aktivnosti. Ako dete večera oko osam ili devet sati uveče, ujutru ne doručkuje, do njegovog prvog sledećeg obroka može proći i više od 15 sati! To predstavlja mučenje za detetov mozak i telo, koje će se zadnjim snagama truditi da pretvori zalihe ugljenih hidrata i masti u iskoristiv oblik energije, kako bi mozak mogao normalno da funkcioniše. Dokazano je da se konzumiranjem doručka poboljšavaju
1. koncentracija, raspoloženje, pamćenje, sposobnost rešavanja problema, a i stav prema školi postaje bolji (istraživanja pokazuju da deca koja doručkuju pokazuju bolje rezultate u učenju od one dece koja preskaču prvi dnevni obrok).
2. Doručak je dobar za ukupno fizičko stanje organizma deteta. Deca koja svakodnevno doručkuju u velikom broju slučajeva odrastaju održavajući dobru telesnu težinu. Sito dete će imati više energije za razne fizičke aktivnosti i brojne dnevne izazove.
3. Ukoliko razvijete naviku obaveznog doručkovanja od malih nogu, omogućićete detetu da i u godinama koje dolaze tu naviku zadrži.

[sludjena mama]

a sta je dobro dati deci za dorucak?

Za doručak je dobro detetu dati žitarice, mleko i mlečne proizovode, sveže sokove... Pokušajte da izbegavate proizvode sa velikim procentom masti. Izaberite prirodne i sveže izvore hrane, kako bi vaše dete počelo dan šampionski, s puno snage. Ne zaboravite da se za doručak u organizam unese više vitamina C, D, kalcijuma, gvožđa i vlakana nego tokom celog dana.

[sludjena mama]

Jaja u ishrani dece

Jaje je pravi izvor zdravlja! U jednom jajetu ima belančevina, masti, ugljenih hidrata, vitamina B-12, vitamina E, riboflavina, folne kiseline, kalcijuma, cinka i gvožđa. Posle majčinog mleka, jaja imaju najkvalitetnije proteine. Pored toga što su veoma korisna u ishrani dece, jaja se mogu i spremati na najrazličitije načine.
U jednom jajetu sadržano je oko 280 mg holesterola. Uobičajena preporuka lekara je da bi deca trablo da optimalno unose tri jaja nedeljno.
U ishranu beba jaja (kuvana) se uvode tek od šestog meseca starosti, i to, prvo samo žumance, koje se postepeno dodaje u ručak bebe, od četvrtine, polovine, pa do celog žumanceta. Celo jaje se daje detetu tek posle prvog rođendana. Ukoliko u porodici ima slučajeva alergije, ili ako je beba sklona alergijama, žumace u ishranu ne bi trebalo uvoditi do devetog meseca starosti.

[sludjena mama]

Zdravija jaja

Želite da vaša deca jedu zdravija i kvalitenija jaja? Onda proverite šta su jele koke. Ukoliko jaja kupujete samo u supermarketima u kojima se prodaju jaja koja dolaze sa velikih farmi, odlučite se za jaja nabolje klase. Isto tako, kada jaja kupujete na pijacama, odlučite se za proverene prodavce, tj,. za one koji ne hrane koke koncentratima i ne leče ih antibioticima.

Korisni saveti

Neke bakterije, kao salmonela, mnogo vole da se nastane u unutrašnjosti jajeta. Bakterije takođe vole da se množe u nedokuvanim jajima. Kako biste izbegli opasno trovanje, povedite računa o sledećem:
- pregledajte svako jaje pre kupovine. Proverite da li na jajima postoje naprnuća ili pukotine. Ukoliko je neko jaje zalepljeno za kartonsku kutiju, morate posumnjati da je možda puklo.
- jaja stavite u frižider u originalnom pakovanju (kartonu). Ovo ne samo što štiti jaja od mirisa druge hrane, već im onemogućava da budu smeštena u tako praktične kalupe na vratima frižidera, gde im uopšte nije mesto. Police na vratima frižidera su toplije i one su korisne za skladištenje, na primer, putera, ali ne i jaja.
pre nego što počnete da kuvate jaja, morate ih oprati u toploj vodi. Kada kuvate jaja, pobrinite se da budu tvrdo kuvana, oko sedam minuta na temperaturi ključanja.

- ukoliko spremate neki kolač ili tortu sa jajima, nemojte dozvoliti deci da ližu smesu u kojoj se nalaze jaja.

[sludjena mama]

a sada,evo nekih saveta ,koji bi vam mogli koristiti...
meni su puno pomogli:

Problem i rešenje

• Dete odbija mleko - davati toplo mleko (hladno mleko detetu kome niču zubi može da izazove bol);

- dati detetu obojenu slamku da pije kroz nju;

- dati da dete samo sipa mleko iz suda;

- kuvati žitarice sa mlekom (pirinač);

- ponuditi pavlaku, krem, mlečni dezert;

- ponuditi jogurt, sir.

• Pije mnogo mleka - mleko ponuditi samo posle jela;

- ne davati mleko između obroka, već samo sok ili vodu.

• Odbija meso - davati sitno iseckano, pasirano, meko pileće

ili ćureće meso;

- dati ribu ili jaja.

• Odbija voće i povrće - dati pire od krompira sa mlekom;

- ponuditi sitno seckano, sveže ili kuvano voće i povrće;
sveže ili kuvano voće staviti u žitarice, žele, sladoled,

puding i tako dati detetu.

• Odbija hleb i žitarice - davati tople (ne vruće) kuvane žitarice;

- dodavati grožđe ili sveže voće u žitarice;

- ponuditi dvopek, male komade sa maslacem.

• Jede mnogo slatkiša - ne kupovati slatkiše i ne držati ih u kući;

- ponuditi prirodne slatkiše - voće;

- ne davati slatkiše kao nagradu za dobro ponašanje.

[sludjena mama]

Izbirljivost

Roditelji se često žale da je dete izbirljivo. Ponekad ova izbirljivost proističe iz podražavanja odraslih, najčešće jednog od roditelja. Ako tata ne voli jedno jelo, onda ga ne voli ni kćerka ni sin. Zbog toga je bolje pred decom ne govoriti o tome šta mama ili tata ne vole da jedu, ako od njih očekujemo da jedu sve. Još je bolje ne iznositi na sto jelo koje jedan od roditelja neće da jede.
Dečja izbirljivost može da bude vezana kako za ukus hrane, tako i za način serviranja. Deca ne vole ljuta jela, ne prija im ni suviše masno jelo, jer je teško svarljivo. Deca ne vole ni pun tanjir, to je zastrašujuće velika količina i potrebno je mnogo vremena da se to savlada. Boja hrane takođe igra ulogu u izbirljivosti. Manje dete će lakše prihvatiti male komadiće hleba premazane pekmezom ili puterom, nego veliku krišku koju ne može samo da drži u šaci, što znači da ne može samo da se hrani.
Određen značaj ima i uzrast deteta – poneka jela dete zavoli tek kasnije. Kada dete počne da uživa u igri, onda obroci predstavljaju grdno «gubljenje» dragocenog vremena, pa se može dogoditi da odjednom prestane da voli meso (izuzev mlevenog) i sve vrste hrane koju mora dugo da žvaće.

[sludjena mama]

Slatkiše birajte mudro

Kada birate grickalice za svoje dete, potrudite se da izbegnete slatkiše, savetuju ruski nutricionisti. Sve što dete iz njih dobije je velika količina šećera u krvi praćena napadom energije.
Da biste pomogli svom mališanu da održi nivo koncentracije, dajte mu bananu ili sušeno voće. Nemojte da štedite jagode, borovnice i kupine jer one poboljšavaju koordinaciju, koncentraciju i memoriju.

[sludjena mama]

Deca bolje jedu u društvu

Deca koja jedu u većim grupama pojedu skoro trećinu više hrane nego deca koja jedu u malobrojnom društvu, smatraju naučnici sa Univerziteta Mičigen.
Oni su pratili prehrambene navike 54 dece uzrasta od 2,5 do 6,5 godina i utvrdili da deca koja jedu u devetočlanoj grupi u proseku konzumiraju 30 odsto više hrane nego mališani koji jedu u tročlanoj grupi.

Viši nivo buke i aktivnosti u većim grupama dovode do veće konzumacije hrane, smatraju naučnici. Rezultati istraživanja su objavljeni u stručnom medicinskom časopisu “Archives of Disease in Childhood”. Naučnici smatraju da bi se ovo istraživanje moglo koristiti i u borbi protiv gojaznosti kod dece.