njegovo velicanstvo MED!!!!!

Med u ishrani dece

Med je prirodna hrana, tj., složen prirodni proizvod prijatnog mirisa i ukusa. Sadrži proste šećere, vitamine i minerale i deluje pozitivno na apetit i peristaltiku. Treba ga upotrebljavati umesto šećera u ishrani starije odojčadi i male dece.


Zbog mogućnosti pojave alergije u opštoj populaciji, potrebna je opreznost pri uvođenju u jelovnik odojčadi iz porodica sa alimentarnim alergijama.

Zbog toga se med daje odojčetu tek posle šestog meseca starosti, kaže zvaničan stav jedne grupe naučnika, ne daje se u prvoj godini života, zvaničan je stav druge grupe naučnika.

A evo šta kažu nutricionisti širom sveta, i to oni koji se bave pčelinjim proizvodima kao hranom i kao lekom.
Doktor Lutingen, pedijatar iz Njujorka, preporučuje med za ishranu odojčadi jer on ne izaziva acidozu, brzo se resorbuje u tankom crevu i sprečava alkoholnu fermentaciju, a njegove slobodne kiseline potpomažu „usisavanje” masnoća.

Knot je utvrdio da med koji se dodaje dečjoj hrani pomaže brzom iskorišćavanju kalcijuma. Poznati pedijatar dr Kobi, ugledni naučnik iz Pariza, preporučuje da se deci u mleko ne stavlja fabrički šećer, već isključivo med. „Dobro prokuvajte mleko”, savetuje dr Kobi, „i kada se rashladi, ne suviše, tada ga zasladite medom. Time dajete dečijem organizmu i ugljene hidrate i vitamine i mineralne materije i gvožđe”.

Doktor Marta Černejits, rukovodilac pedijatrijskog odeljenja bolnice u Mariboru, davala je deci kašu od jabuke i meda. Ovakvom hranom tokom šest meseci hranjeno je oko 200 novorođenčadi od kojih je polovina bila prerano rođena, pa je takva hrana davana i kao lek.

Uopšteno uzevši, med je za decu idealna slatka hrana. S obzirom na to da je lako probavljiv i sladak, malo je dece koja ga ne prihvataju.

Veliki značaj meda za normalan razvoj dečijeg organizma utvrđen je kako empirijskim, tako i naučno-eksperimentalnim putem. Savremene hemijske i biološke analize meda pokazuju da povoljna kombinacija hranljivih materija u njemu ne opterećuje i ne angažuje probavni sistem dečijeg organizma dodatnom preradom. Za decu med predstavlja gotovu hranu koja se 100 odsto iskorišćava u organizmu i uključuje u njegove životne funkcije.

i opet-posto je ovo doktor.rs obraticemo paznju i na ...

ALERGIJE NA HRANU


Alergije na hranu su ozbiljan zdravstveni problem koji može da završi smrću, ali, srećom, najčešće alergijske reakcije su one blaže.

Čak i kada dođe do najtežih reakcija, hitnom lekarskom intervencijom spašava se većina života, pa su smrtni slučajevi vrlo retki.

Broj ljudi koji razvijaju neki oblik alergijske reakcije na barem jednu namirnicu samo u SAD iznosi oko 11 milona, sa samo 150-200 smrtnih slučajeva godišnje na 30.000 hitnih intervencija zbog alergijskog stanja opasnog po život.


Hrana koja izaziva alergije

Za alergiju na hranu nema leka, pa je jedini način potpuno izbegavanje hrane koja uzrokuje alergiju. Najčešće su alergije na kikiriki, orahe, bademe, lešnike, ribu, rakove, školjke i ostale morske plodove, jaja, soju i druge žitarice, a među voćem i povrćem alergije izazivaju jagode i kivi. U slučaju jaja češće su alergije na belanac. U hrani ih najčešće izazivaju masnoće i šećer, a osim na određenu namirnicu, alergija se može javiti i samo na dodatke (aditive), boje, konzervanse i pesticide, na veštački zaslađivač aspartam.

Najnovija istraživanja pokazuju da neke genetski modifikovane namirnice mogu imati povećan broj alergena. Ljudi alergični na polen, neretko su alergični i na jabuke, šargarepu, sirovi krompir, grašak, kivi i celer, a alergični na jaja često na kožnim testovima reaguju i na piletinu, iako se ta alergija u stvarnosti ne razvija (piletinu mogu jesti bez posledica). Jednom izražena, alergija može da ostane čitavog života, a može se i povući posle nekog vremena. Alergije na mleko se najčešće javljaju kod male dece ali često se kasnije potpuno povlače.
Reakcije na hranu mogu biti toksične i netoksične: toksične su trovanja hranom koja u sebi ima bakterije ili toksine, a netoksične se javljaju kod preosetljivih osoba. Netoksične reakcije dele se na alergije, koje izazivaju imunološki mehanizmi i na reakcije nepodnošenja.

Simptomi alergija

Alergijske reakcije mogu da se jave bilo kada, pa tako neke osobe reaguju kada se sretnu s nekom namirnicom, dok se kod nekih reakcije javljaju iznenada, iako su godinama određenu hranu jeli bez problema. Najčešće su kožne i oralne reakcije koje variraju od blagih (svrab kože, peckanje ili svrab jezika, blagi otok jezika, nepca ili ždrela) do opasnih po život: takozvani anafilaktički šok koji zahteva hitnu intervenciju. Neki alergeni razvijaju simptome slične astmi.
Učestalost alergija u svetu je, barem prividno, sve veća, budući da je ranije veći procenat alergija ostajao bez pravilne dijagnoze. Ipak, veruje se da će upravo zahvaljujući sve većoj konzumaciji industrijski pripremljene hrane, bogate veštačkim dodacima, i učestalost alergija rasti.

Ako se s lečenjem ne počne na vreme ili ako se potpuno ne izbaci hrana koja izaziva alergiju, stanje se kod velikog broja obolelih pogoršava. Najčešći lekovi su antihistaminici i, kratkotrajno, kortikosteroidi. Osobe koje su jednom doživele anafilaktički šok trebalo bi da uvek imaju lek za hitna stanja (autoinjektor adrenalina i antihistaminik s brzim delovanjem). Oboleli, kao i članovi njihovih porodica, moraju da znaju kako da daju lek. Iako lečenje anafilaktičkog šoka nije bez rizika, najčešće je to jedini način spasavanja života.
Kada se ustanovi na šta je osoba alergična, izbegavanje nije uvek jednostavno: trebalo bi naučiti čitati etikete i znati sastav hrane. Tako, primera radi, mleka i jaja ima u brojnim industrijskim proizvodima (majoneza, testenina) i domaćim jelima, kikirikija u nekim industrijskim poslasticama (dodaje se puter od kikirikija).

Takođe, neki ljudi su alergični na namirnicu u svim oblicima, dok kod drugih reakcija varira u zavisnosti od toga kako je namirnica tretirana. Tako su neki alergični na jaja, dok bez problema jedu industrijsku majonezu, biskvite, kolače i testeninu s jajima...

Baš zato što se alergije mogu menjati, osoba može sto puta da pojede kolač s jajima ili majonezu bez ikakvih posledica, ali odjednom se može i na te namirnice javiti reakcija, koja može biti i vrlo jaka. Upravo zbog nepredvidljivosti alergijskih reakcija jednom alergične osobe bi trebalo da budu oprezne i u ishranu da pažljivo uvode nove namirnice.

Roditelji dece koja su alergična na određenu hranu moraju biti na oprezu da dete ne pojede nešto što bi mu moglo škoditi. Takođe, detetu koje je alergično na određenu namirnicu, potrebno je omogućiti da u vrtiću ne jede hranu koja je za njega neodgovarajuća. U dogovoru sa vaspitačima, mora se sataviti drugačiji jelovnik za mališana.

Kaša od kelerabe, šargarepe i piletine - od 5. meseca

Sastojci:
20 g pilećeg filea
40 g kelerabe
50 g šargarepe
40 g krompira
1 kašika soka od pomorandže
2 kašike soka od jabuke, negaziranog
8 g ulja

Priprema:
Meso iseći na male parčicće i u malo vode 5 minuta kuvati. Povrće iseći na male parčiće i kuvati u malo vode 10 minuta. Ocediti, pomešati sa mesom, dodati ulje i pirirati


Kaša od krompira i paradajza - od 5 meseca

Sastojci:
100 g krompira
100 g zrelog paradajza
2 lista bosiljka
1 kašika putera
1 žumance
Priprema:
Krompir oljuštiti i iseći na male parčiće. Paradajz oljuštiti, iseć na kockice. Krompir kuvati u malo vode 20 minuta. Paradajz pasirati, dodati u oceđen krompir i zajedno sa bosiljkom, puterom i žumancima pirirati.




Kaša od krompira i povrća - od 5. meseca

Sastojci:
100 g korena peršuna
50 g krompira
1 kašičica ulja od suncokreta
Priprema:
Povrće oljuštiti, iseći na manje parčiće i u malo vode dinstati. Staviti u mikser, dodati 2 kašike vode u kojoj je kuvano, ulje i pirirati.

Kaša od povrća - od 5. meseca

Sastojci:
50 g krompira
100 g šargarepe
20 g mlevenog telećeg mesa
1 kašičica putera
3 kašike soka od pomorandže
3 kašike vode
Priprema:
Dobro opran i neoljušten krompir iseći na kockice i kuvati u malo vode 20 minuta. Meso sa 3 kašike vode izdinstati zajedno sa šargarepom. Krompir pomešati sa mesom i šargarepom, dodati puter i pirirati, dodati sok od pomorandže i kratko izmiksati.

ISHRANA I RAZVOJ ODOJČETA

Mnoge funkcije organizma razvijaju se brzo u prvoj godini života, a pravilan razvoj se ne može obezbediti bez pravilne ishrane.

Mleko majke, koja je zdrava i pravilno se hrani, najbolja je hrana za odojče naročito u prvim mesecima života. Ako majka nema mleka ili je nedovoljno, ili iz zdravstvenih razloga ne sme da doji, najbolja zamena je industrijski adaptirano mleko (Impamil, Bebelac ili dr.)

Jedino pravilo u ishrani majke koja doji je da pravilo određuje vaša beba. Obzirom da dete kroz mleko unosi sve ono što majka konzumira u svojoj ishrani, morate pratiti šta je to što vašoj bebi prija. Uglavnom treba izbegavati jako začinjenu hranu, kao i namirnice koje nadimaju - pasulj, kupus i sl. Sve ostalo ćete videti tako što ćete obratiti pažnju na kvalitet stolice vase bebe, boju, čvrstinu, kao i na to kakva je koža vaše bebe - da možda nešto što ste pojeli ne izaziva osip ili alergijske promene.

Majka treba da doji svoju bebu ili da je hrani adaptiranim mlekom do navršene prve godine života, s tim da od 5-tog meseca može da počne sa davanjem i nemlečnih obroka prema planu ishrane, odnosno savetu pedijatra.

Ako se kravlje mleko daje bebi pre navršenih 6 meseci života može da izazove neželjene posledice, nepodnošenje proteina ili drugih komponenti kravljeg mleka – povraćanje, hroničan proliv, gubitak telesne mase, gastroinestilno krvavljenje i anemiju

Beba IV mesec


Paradajz

1 zreo paradajz
Opran, neoljusten paradajz preliti vrucom vodom, kratko prokuvati (3 do 5 minuta) u oklopljenoj posudi. Oljustiti i propasirati.

Kasa od banane

1 banana
1/2 narandze

Zrelu bananu oljustiti i ispasirati.

Dodati sveze iscedjen sok od narandze i dobro izmesati. Sveze pripremljeno davati detetu.


Kasa od breskve i jabuke

1 breskva
1 jabuka
3 dl vode

Breskve i jabuke dobro oprati, ocistiti od kostica i semenki, preseci ih na pola i neoljustene kuvati u poklopljenoj posudi. Kada omeksaju, oljustiti i ispasirati. Dodati malo tecnosti u kojoj su se kuvale i dobro izmesati.


Jabuka

2 zrele jabuke
1 kafena kasika soka od limuna

Zrele, dobro oprane jabuke obrisati i poredati u manji sud za pecenje. Peci dok ne omeksaju.
Pazljivo ih oljustiti, ispasirati viljuskom, dodati sok od limuna i sve dobro izmesati. (mada pise da se doda i malo secera, ja to ostavljam po izboru, isto kao i dodavanje soka od limuna).

# BANANA KREM
# 2 banane isečene na male kolutove
# 1/2 šolje slatke pavlake
# žutog šećera

Sastojke izmiksirajte dok ne dobijete penastu masu. Servirajte na animljiv tanjir, formirajući lepo oblik, ukrašeni kolutićima banane koje ste malo poprskali limunom.


# DINJA
# 1/4 šolje zrele, saftane, očišćene i iseckane dinje

Dinja se deci daje u periodu kada ona već mogu da jedu bez rizika svo voće. Zato je dovoljno dinju staviti u blender i napraviti od nje finu kašicu.

# KAŠICA OD KIVIJA
# 2 kivija
# 1 malo švapskog sira
# 1 kašika kukuruznih klica
# 1 kašičica meda
# mrvica pivskog kvasca

Sve sastojke izgnječite viljuškom i umešajte. U kiviju ima puno vitamina C, a u pšeničnim klicama gvožđa. Ovo je jedna izuzetno zdrava kašica.

Možete umesto kivija koristiti bananu, a umesto sira jogurt, ali će tako spremljen obrok imati manje vitamina C, pa dodajte par kapi limunovog soka u njega.

# ZABAVNA VOĆNA SALATA
# veliki list salate očišćen i opran za podlogu
# breskve iz kompota za glavu i telo
# suvo grožđe za oči
# štapići šargarepe za telo, noge i ruke
# rendana šargarepa za kosu

Detetu će biti zabavno da sa vama napravi ovog "čiča glišu" koji je pritom veoma zdrava salata.

# VOĆNI TOFU
# 40 gr tofua (sir od soje)
# 1 oljustena banana
# 1/4 šolje svežeg ili smrznutog sitnog voća
# 3 kašike pšeničnih klica

Sve sastojke stavite u blender i miksirajte dok ne dobijete kompaktnu masu. Ovu kašicu možete staviti u zamrzivač da se malo stegne i nazvati je sladoledom.

a sada mala pomoc i saveti za vegeterijance !!!!!!!!!


VODIC KROZ VEGETERIJANSKU ISHRANU DECE

Vodic za buduce vegeterijance

Vegetarijanska ishrana može da bude izbor samih mališana, ili je razlog takav porodični način ishrane. Model ishrane dece na vegetarijanskoj ishrani se ne razlikuje mnogo od uobičajenog modela.

Navike u ishrani se kod odojčadi i dece veoma razlikuju od navika odraslih. Mališani brzo rastu i potrebno im je više proteina, masti, vitamina i minerala po kilogramu telesne težine nego odraslima. Vegetarijanska ishrana je manje koncentrovana i veće mase, ali siromašnija mastima, pa je potrebno da se prilagodi pojedinačnim nutritivnim potrebama deteta. Mnoga istraživanja su pokazala da deca na ovakvom režimu ishrane mogu da budu zdrava, da normalno rastu i budu uobičajeno aktivna.

Duže dojenje dece

Dojenje je preporučena ishrana u prvim mesecima. Mnoge prednosti se pripisuju majčinom mleku, uključujući podršku imunom sistemu, zaštitu od infekcije, smanjen rizik od alergija. Dojenje takođe smanjuje učestalost respiratornih, gastrointestinalnih i drugih bolesti, pomaže u razvijanju prisnosti između majke i bebe. Mleko majki na vegetarijanskoj ishrani je nutritivno adekvatno. Ako je majčina ishrana dobra, bebe normalno napreduju. Zapaženo je da majke na vegetarijanskoj ishrani duže doje decu.

Nadoknaditi ono čega nema

Ukoliko iz bilo kog razloga ne dojite bebu, dajte joj sojine formule do kraja prve godine. Svaka od njih sadrži vitamin D, a ukoliko nisu obogaćene gvožđem, savetuje se dodavanje ovog elementa. Čisto sojino ili pirinčano mleko ne mogu da zamene formulu ili dojenje tokom prve godine. One ne sadrže prikladnu količinu proteina, masti i ugljenih hidrata, niti imaju dovoljne količine vitamina i minerala koji zauzimaju značajno mesto u ishrani tokom prve godine života.

Čvrsta hrana se uvodi u ishranu odojčadi u uzrastu od navršenih četiri do šest meseci jer obezbeđuje energiju i nutrijente koji su potrebni za rast i razvoj (proteini, gvožđe, cink). Prvo se uvode obogaćene žitarice, pa povrće, voće i, konačno, proteinska hrana. Vitamin B12, koga nema u vegetarijanskoj ishrani, prelazi u majčino mleko ako majka uzima kvasac ili saplemente ovog vitamina.

Vodite računa o alergiji

Uvodite hranu postepeno (na nekoliko dana) ako u porodici postoji opterećenje alergijom, a ako je prisutna jaka porodična alergija na određenu vrstu hrane, izbegavajte je do navršenih godinu dana. Uvedite žitarice obogaćene gvožđem. Ako to nije moguće, dajte bebi saplemente gvožđa: 1mg/kg telesne težine.

* ne dosoljavajte i ne zaslađujte hranu
* izbegavajte prženu hranu
* izbegavajte hranu koja može da izazove zagrcnjavanje (celo grožđe, kokice, orasi)
* ograničite količinu voćnih sokova
* obezbedite dovoljan kalorijski unos

Manjak kalorija kao glavni rizik

Manjak kalorija je glavni rizik kod vegetarijanske ishrane. Ukoliko je loše „sastavljena“, suviše je masivna i sadrži premalo masti i kalorija potrebnih za brz rast i razvoj odojčadi i male dece. Majčino mleko obezbeđuje 54% energije iz masti i sadrži oko 175 kalorija po šolji. Kad beba počne da uzima čvrstu hranu i manje mleka, važno je da odaberete hranu koja obezbeđuje odgovarajuću ravnotežu masti, energije i potrebnih nutrijenata.

Najčešća zabluda

Najčešća zabluda je da mala „vegan deca“ slabo napreduju. Kalorijski unos je od presudnog značaja za rast mališana. Ishrana mora da sadrži dovoljnu kalorijsku gustinu pošto dete ne sme da se oseća „prepunjeno“. Da bi se smanjila masa, poželjno je da rafinirane žitarice budu zamena za integralne.

Deca na vegetarijanskoj ishrani imaju nešto veće zahteve za proteinima od mališana koji sve jedu, zbog razlike u aminokiselinskom sastavu i iskoristljivosti proteina. To nije toliko važno u odojačkom periodu, kada beba sisa. Međutim, u uzrastu od godinu dana, kada dete uzima više druge hrane nego mleka, njegove potrebe za proteinima su veće od potreba dece koja uzimaju životinjske proteine. Umesto 13-16 g/ kg telesne mase, potrebno im je 18-19 g/kg. Ta razlika lako može da se nadoknadi šoljom sojinog mleka koja sadrži 6 grama proteina, a pola šolje tofua sadrži 5 grama. Neophodno je da se proteini kombinuju.

Sklonost ka određenoj hrani

Poznato je da mala deca imaju sklonost ka određenoj hrani. Ni mališani na vegetarijanskoj ishrani nisu izuzetak. Podsticati ih na vegetarijansku ishranu ne znači ubeđivati ih da vole svu biljnu hranu. I ova deca, kao i ona koja jedu životinjsku hranu, mogu da budu probirljiva, što je česta pojava u drugoj i trećoj godini.

Uključivanje nemlečne hrane

1. Četiri do šest meseci

* Mleko: dojenje ili sojina formula.
* Žitarice: obogaćene gvožđem - prvo pirinčane jer je pirinač najmanje alergogen. Ovas, ječam, kukuruz su sledeće. Žitarice se mešaju sa izmlazanim majčinim mlekom ili sojinom formulom. Početi sa kašičicom i povećati na ¼ do ½ šolje (60-120 grama).

2. Šest do sedam meseci

* Mleko: podoj ili sojina formula.
* Nastaviti sa žitaricama, uvesti i druge.
* Povrće i voće: pire od povrća i voća. Početi sa voćem i povrćem blagog ukusa (krompir, šargarepa, tikvica, banana, kuvana jabuka, kruška, breskva, kajsija). U početku kašičica, pa 30-60 g. Zlatno pravilo kod uvođenja nove hrane je na treći dan, da bi se odredilo na koju hranu je dete eventualno alergično.

3. Sedam do osam meseci

* Mleko: podoj ili sojina formula.
* Žitarice: nastaviti sa žitaricama, hleb.
* Proteinska hrana: tofu, kuvane mahunarke (dobro kuvane i protisnute kroz sito da bi se skinule ljuske). Dnevna količina proteina u uzrastu od šest do dvanaest meseci iznosi 14 g. Preporučeni unos kalcijuma iznosi oko 400 mg/24h. Kako ishrana napreduje od dojenja prema čvrstoj hrani, važno je da se uvede još neki izvor kalcijuma kao tofu, zeleno lisnato povrće.
* Voćni sok: nezaslađen, razblažen u odnosu 1:1.

4. Osam do devet meseci

* Mleko: dojenje ili mlečna formula.
* Žitarice: komadići hleba (pola parčeta hleba ili četvrtina pogačice), integralni pirinač, pasta.
* Povrće: kuvano, samo isitnjeno - bez blendiranja.
* Voće: sirovo (30-60 grama povrća ili voća).

5. Deset do dvanaest meseci

* Mleko: dojenje ili sojina formula.
* Žitarice: 4 serviranja (jedno serviranje: parče hleba ili 2-4 kašike žitarica).
* Povrće i voće: seckano - 4 serviranja (jedno serviranje - pola šolje seckanog povrća ili voća).
* Mahunarke: 2 serviranja (jedno serviranje - 30 grama).
* Ostala hrana: zapečena jela, jela sa makaronima, kremovi sa sojinim mlekom...

6. Posle 12 meseci

* Dojenje ili sojina formula i dalje (sadrže dovoljno energije i malo vlakana).
* Uključite hranu bogatu mastima: tofu, buter od kikirikija, avokado, sojin jogurt, puding sa sojinim mlekom, krem supu sa sojinim mlekom.
* Izbegavajte suviše vlakana u ishrani. Manje količine hleba, oljušteno povrće i voće omogućavaju da se ograniče vlakna u ishrani.
* Servirajte «“regularne“ obroke sa užinama između njih. Odojčad ima mali želudac pa mora da se hrani pet do šest puta dnevno. Nekoliko energetskih obroka kao što su banana sa sojinim jogurtom, hleb sa namazom od tofua i domaće pogačice upotpuniće kalorijski unos. Hranljive užine mogu da budu servirane od iste hrane koja se servira za glavne obroke (mahunarke, žitarice, voće, povrće).

Emulgatori u ishrani


Da li znate sta su to emulgatori?

Verovatno ste bili u prilici da pročitate kako pojedine namirnice sadrže emulgatore. Emulgatori su integralni deo proizvodnje hrane, pa mogu da se nađu u mnogim artiklima. Poboljšavaju teksturu, ukus i svarljivost. Poslednjih godina emulgatori doživljavaju stalne modifikacije.

Kada pripremamo hranu, često mešamo prirodne sastojke od kojih želimo da

načinimo glatku smesu. Ti sastojci (ugljeni hidrati, proteini, ulje, voda) imaju osobine koje su međusobno „suprotstavljene“, npr. ulje i voda. Da bi se sastojci učinili spojivim, koriste se emulgatori. Oni doprinose glatkoj teksturi i preveniraju odvajanje, drže emulziju stabilnom, redukuju čvrstinu, kontrolišu kristalizaciju, i pomažu da se proizvodi lakše rastvaraju.