Delovanje emulgatora
Oni su, u stvari, „dodir“ između dveju suprotstavljenih komponenti. Emulgator je molekul prijemčiv i za ulje (lipofilni) i za vodu (hidrofilni). Tako kapljice ulja bivaju okružene molekulima emulgatora sa uljanim jezgrima, skrivenim u nizu koji je prijemčiv za vodu. Emulgator se takođe koristi da bi se masti ili ulja lakše varili.
Prirodni emulgatori
Proteini mleka imaju ulogu sekundarnih emulgatora. Proteinski molekuli se umeću između ulja i vode i čine da se pritisak među njima smanji.
Jaje se veoma često koristi kao emulgator, a od drugih „sirovih“ materijala - palmino ulje, suncokretovo, ulje od uljane repice, od soje, kao i svinjska mast.
Klasični prirodni emulgator je mleko koje je kompleksna mešavina masti u vodenom rastvoru.
Najpoznatiji primer emulgovanja je buter, u kome je 20 odsto vode raspršeno u 80 odsto masti, sa dodatkom emulgatora u obliku proteina mleka. Drugi je majonez, u kome je emulgator žumance jajeta
BABY KUVAR
Moderatori: mr ph. Silvio, moderato, admin, vlada99
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Saznajte više o lecitinu
E 322 - Lecitin (od grčke reči lekitos, što znači žumance jajeta) je masni emulgator, supstanca slična masti, nazvana fosfolipid. Ako je ishrana adekvatna, svakodnevno se produkuje u jetri. Neophodan je svakoj ćeliji organizma jer ulazi u sastav ćelijske membrane i štiti ćelije od oksidacije. Može u potpunosti da se metaboliše, pa je zato praktično netoksičan za ljude. Uglavnom se sastoji od B vitamina, fosforne kiseline, holina, linoleične kiseline i inozitola. Lecitin se takođe koristi kao sinonim za fosfatidilholin, fosfolipid koji je izolovan iz žumanceta jajeta, ili soje.
Koristi se kao prirodni emulgator, a nalazi se u mnogim životinjskim
proteinima: junetini, jagnjetini, jetri i svinjetini. U velikoj koncentraciji
je prisutan i u soji, žumancetu jajeta, kikirikiju. Razgrađuje telesne masti, koje zahvaljujući tome mogu da budu transportovane u jetru i pretvorene u iskoristljivu energetsku hranu.
Lecitin i holesterol su, inače, neophodni za izgradnju i obnovu ćelijskih membrana. Lecitin se nalazi u ovojnicama nerava i pospešuje moždane funkcije. Kada se uzima iz hrane, ne povećava nivo prisutnog lecitina u krvi. Pošto je svarljiv, razgrađeni molekuli prolaze kroz crevni zid i postaju deo lipoproteinskog kompleksa koji je neophodan za transport holesterola kroz krv.
Čest sastojak u mnogim prehrambenim proizvodima, lecitin ima sposobnost da kombinuje ulje sa vodenim komponentama. Njegova upotreba je dozvoljena u hlebu, čokoladi, mlečnim proizvodima, margarinu, pasti, prelivima za salatu, sosovima, instant pićima i dečjoj hrani.
E 322 - Lecitin (od grčke reči lekitos, što znači žumance jajeta) je masni emulgator, supstanca slična masti, nazvana fosfolipid. Ako je ishrana adekvatna, svakodnevno se produkuje u jetri. Neophodan je svakoj ćeliji organizma jer ulazi u sastav ćelijske membrane i štiti ćelije od oksidacije. Može u potpunosti da se metaboliše, pa je zato praktično netoksičan za ljude. Uglavnom se sastoji od B vitamina, fosforne kiseline, holina, linoleične kiseline i inozitola. Lecitin se takođe koristi kao sinonim za fosfatidilholin, fosfolipid koji je izolovan iz žumanceta jajeta, ili soje.
Koristi se kao prirodni emulgator, a nalazi se u mnogim životinjskim
proteinima: junetini, jagnjetini, jetri i svinjetini. U velikoj koncentraciji
je prisutan i u soji, žumancetu jajeta, kikirikiju. Razgrađuje telesne masti, koje zahvaljujući tome mogu da budu transportovane u jetru i pretvorene u iskoristljivu energetsku hranu.
Lecitin i holesterol su, inače, neophodni za izgradnju i obnovu ćelijskih membrana. Lecitin se nalazi u ovojnicama nerava i pospešuje moždane funkcije. Kada se uzima iz hrane, ne povećava nivo prisutnog lecitina u krvi. Pošto je svarljiv, razgrađeni molekuli prolaze kroz crevni zid i postaju deo lipoproteinskog kompleksa koji je neophodan za transport holesterola kroz krv.
Čest sastojak u mnogim prehrambenim proizvodima, lecitin ima sposobnost da kombinuje ulje sa vodenim komponentama. Njegova upotreba je dozvoljena u hlebu, čokoladi, mlečnim proizvodima, margarinu, pasti, prelivima za salatu, sosovima, instant pićima i dečjoj hrani.
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Šta predstavljaju E oznake?
Tzv. E brojevi označavaju kategoriju emulgatora i drugih dodataka hrani. Deo su internacionalne šifre prepoznavanja. Ono što zapravo označavaju je sastavni deo strogih pravila Evropske komisije i Komiteta za hranu. Tek posle pažljivog testiranja i praćenja nezavisnih eksperata, odlučuje se da li su određeni emulgatori sigurni za ishranu.
Koriste se svuda
U hlebu
Neodoljiv miris tek ispečenog hleba potiče od emulgatora. Iako je moguće da se hleb napravi i bez njih - manjeg je volumena, suv, i brzo postaje bajat. Za hleb se uobičajeno koriste emulgatori E 471, E 481 i E 482 - koji čine njegovu strukturu mekšom i punijom.
U čokoladi
Karakterističan ukus, sjajna površina i prijatan osećaj u ustima bez lepljivosti - odlikuju dobru čokoladu. Svi čokoladni proizvodi sadrže
emulgator lecitin (E 322) koji obezbeđuje dobru konzistenciju, ili «amonium fosfatid» - u količini oko 0,5 odsto.
U sladoledu
Mnogi uživaju u hladnoj, glatkoj i kremastoj teksturi sladoleda. To je, zapravo, kompleksna mešavina masti, nemasnih mlečnih čvrstih delova, šećera i emulgatora, koji su uz pomoć vazduha raspršeni u penu u vodeno-uljanoj emulziji. Emulgatori su dodati da bi modifikovali sladoled tokom zaleđivanja, obezbeđujući glatku teksturu i pomažući da se ova poslastica ne rastopi odmah nakon serviranja.
Mono i digliceridi (E 471) se najčešće koriste za sladoled, zatim lecitin E 322. Tipična doza je 0,2 odsto. Isti princip se koristi i za milkšejk i zaleđen jogurt.
Tzv. E brojevi označavaju kategoriju emulgatora i drugih dodataka hrani. Deo su internacionalne šifre prepoznavanja. Ono što zapravo označavaju je sastavni deo strogih pravila Evropske komisije i Komiteta za hranu. Tek posle pažljivog testiranja i praćenja nezavisnih eksperata, odlučuje se da li su određeni emulgatori sigurni za ishranu.
Koriste se svuda
U hlebu
Neodoljiv miris tek ispečenog hleba potiče od emulgatora. Iako je moguće da se hleb napravi i bez njih - manjeg je volumena, suv, i brzo postaje bajat. Za hleb se uobičajeno koriste emulgatori E 471, E 481 i E 482 - koji čine njegovu strukturu mekšom i punijom.
U čokoladi
Karakterističan ukus, sjajna površina i prijatan osećaj u ustima bez lepljivosti - odlikuju dobru čokoladu. Svi čokoladni proizvodi sadrže
emulgator lecitin (E 322) koji obezbeđuje dobru konzistenciju, ili «amonium fosfatid» - u količini oko 0,5 odsto.
U sladoledu
Mnogi uživaju u hladnoj, glatkoj i kremastoj teksturi sladoleda. To je, zapravo, kompleksna mešavina masti, nemasnih mlečnih čvrstih delova, šećera i emulgatora, koji su uz pomoć vazduha raspršeni u penu u vodeno-uljanoj emulziji. Emulgatori su dodati da bi modifikovali sladoled tokom zaleđivanja, obezbeđujući glatku teksturu i pomažući da se ova poslastica ne rastopi odmah nakon serviranja.
Mono i digliceridi (E 471) se najčešće koriste za sladoled, zatim lecitin E 322. Tipična doza je 0,2 odsto. Isti princip se koristi i za milkšejk i zaleđen jogurt.
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Gde se najčešće koriste?
* E 432 polisorbat 20 se nalazi u hlebu, sladoledu, keksu.
* E 433 - polisorbat 80, E 434 - polisorbat 40, E 435 - polisorbat 60 i E 436 - polisorbat 65 80 mogu da povećaju apsorpciju masti, pa je zbog toga moguće njihovo štetno dejstvo.
* E 442 amonijumfosfatid u čokoladi - može da «ispere» kalcijum iz organizma.
* E 470 natrijumove, kalcijumove i kalijumove soli masnih kiselina (velika upotreba može da blokira izvesne enzime i da remeti kalcijum/magnezijum ravnotežu). Nalazi se u hlebu, žvakaćim gumama, sladoledu, pasti.
* E 471 mono i digliceridi masnih kiselina - najčešći u procesiranoj hrani.
* E 472 estri mlečne kiseline
Emulgatori u dečjoj hrani
Dozvoljeni dodaci u hrani za odojčad (adaptirane mlečne formule, kašice, obroci):
* E 322 lecitin do 10mg/kg
* E 471 mono i digliceridi do 5 mg/kg
U industriji dečje hrane se najčešće koriste proteini iz jaja i mleka. Iako su veoma efikasni, mogu da izazovu alergijske reakcije kod mališana koji su alergični na te sastojke.
* E 432 polisorbat 20 se nalazi u hlebu, sladoledu, keksu.
* E 433 - polisorbat 80, E 434 - polisorbat 40, E 435 - polisorbat 60 i E 436 - polisorbat 65 80 mogu da povećaju apsorpciju masti, pa je zbog toga moguće njihovo štetno dejstvo.
* E 442 amonijumfosfatid u čokoladi - može da «ispere» kalcijum iz organizma.
* E 470 natrijumove, kalcijumove i kalijumove soli masnih kiselina (velika upotreba može da blokira izvesne enzime i da remeti kalcijum/magnezijum ravnotežu). Nalazi se u hlebu, žvakaćim gumama, sladoledu, pasti.
* E 471 mono i digliceridi masnih kiselina - najčešći u procesiranoj hrani.
* E 472 estri mlečne kiseline
Emulgatori u dečjoj hrani
Dozvoljeni dodaci u hrani za odojčad (adaptirane mlečne formule, kašice, obroci):
* E 322 lecitin do 10mg/kg
* E 471 mono i digliceridi do 5 mg/kg
U industriji dečje hrane se najčešće koriste proteini iz jaja i mleka. Iako su veoma efikasni, mogu da izazovu alergijske reakcije kod mališana koji su alergični na te sastojke.
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
DECA I ISHRANA POVRCEM
Povrće je nezamenljiv deo zdrave, uravnotežene ishrane.
Ono predstavlja glavnu masu obroka, što praktično znači da poboljšava izgled proteinske hrane: ribe, mesa i živine, i čini je ukusnijom.
Povrće sadrži mnoge nutrijente koji su neophodni dečjem organizmu: vitamine, minerale, dijetna vlakna, vodu i fitohemikalije. Pojedine vrste povrća su bogate vitaminom A, druge vitaminom C, folatom ili kalijumom. Ali su sve siromašnekalorijama i ne sadrže holesterol.
Za mnoge godisnja doba nisu nista bez svežeg povrća
Poslednjih godina se sve češće govori da boja hrane odslikava nutritivnevrednosti, pa je uključivanje u ishranu namirnica u bojama duginog spektra način da se uzmu raznovrsni nutrijenti. Povrće, inače, duguje boju pigmentima koji učestvuju u procesu fotosinteze: hlorofil je zeleni pigment, paradajz je crvene boje zbog likopena, kukuruz je žut zbog ksantofila, šargarepa sadrži betakaroten koji joj daje narandžastu boju. Intenzivna boja hrane je znak da je povrće zrelo dobro svarljivo. Posebno se preporučuje konzumiranje povrća crvene I plave boje (plavi patlidžan i ljubičasti kupus, koji sadrže antocijanin - moćni antioksidans).
Povrće je nezamenljiv deo zdrave, uravnotežene ishrane.
Ono predstavlja glavnu masu obroka, što praktično znači da poboljšava izgled proteinske hrane: ribe, mesa i živine, i čini je ukusnijom.
Povrće sadrži mnoge nutrijente koji su neophodni dečjem organizmu: vitamine, minerale, dijetna vlakna, vodu i fitohemikalije. Pojedine vrste povrća su bogate vitaminom A, druge vitaminom C, folatom ili kalijumom. Ali su sve siromašnekalorijama i ne sadrže holesterol.
Za mnoge godisnja doba nisu nista bez svežeg povrća
Poslednjih godina se sve češće govori da boja hrane odslikava nutritivnevrednosti, pa je uključivanje u ishranu namirnica u bojama duginog spektra način da se uzmu raznovrsni nutrijenti. Povrće, inače, duguje boju pigmentima koji učestvuju u procesu fotosinteze: hlorofil je zeleni pigment, paradajz je crvene boje zbog likopena, kukuruz je žut zbog ksantofila, šargarepa sadrži betakaroten koji joj daje narandžastu boju. Intenzivna boja hrane je znak da je povrće zrelo dobro svarljivo. Posebno se preporučuje konzumiranje povrća crvene I plave boje (plavi patlidžan i ljubičasti kupus, koji sadrže antocijanin - moćni antioksidans).
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
ZELENO POVRCE
Nepobitna je činjenica da zeleno povrće: spanać, brokoli, kupus, kelj, grašak, blitva... obezbeđuje važne nutrijente, neophodne za dobro zdravlje. Neki sastojci, između ostalih lutein i indoli, dragoceni su u ishrani.
ZUTO I NARANDZASTO POVRCE
Konzumiranje šargarepe, bundeve, žute paprike... je važno za dobar vid, borbu protiv infekcija, smanjenje rizika od srčanih bolesti... S obzirom da je sveže povrće na raspolaganju tokom čitavog leta, iskoristite priliku da ga deci ponudite što više. To je najbolji način da se uzmu neophodni vitamini. Inače, gubitak važnih nutrijenata iz povrća može da se svede na minimum kratkotrajnim kuvanjem (samo dok ne omekša, ili u malo vode).
KUVANJE POVRCA
Kuvanjem povrće gubi boju jer se magnezijum u hlorofilu zamenjuje vodonikom. Postoji više načina kuvanja:
* Povrće se stavi u veću količinu vode (da ogrezne), koja se zagreva dok ne proključa, a potom se temperatura smanji i povrće kuva poklopljeno. Ovakvo kuvanje je najbolje za krompir, šargarepu, peršun, kupus... Voda od kuvanja može da se iskoristi za supu ili sos.
* U malu količinu vode, koja je prethodno proključala, ubaci se povrće i kuva na visokoj temperaturi (sa ili bez poklopca). Ovako se kuvaju brokoli, karfiol, blitva...
* Kuvanje na pari: Pošto i na ovaj način mogu da se izgube pojedini važni nutrijenti, povrće se tretira samo dok ne omekša, i servira odmah ako je moguće. Inače, ukus nekog povrća je bolji posle kuvanja na pari. Brokoli i šargarepa su ukusniji ako se neposredno posle kuvanja preliju
hladnom vodom.
Nepobitna je činjenica da zeleno povrće: spanać, brokoli, kupus, kelj, grašak, blitva... obezbeđuje važne nutrijente, neophodne za dobro zdravlje. Neki sastojci, između ostalih lutein i indoli, dragoceni su u ishrani.
ZUTO I NARANDZASTO POVRCE
Konzumiranje šargarepe, bundeve, žute paprike... je važno za dobar vid, borbu protiv infekcija, smanjenje rizika od srčanih bolesti... S obzirom da je sveže povrće na raspolaganju tokom čitavog leta, iskoristite priliku da ga deci ponudite što više. To je najbolji način da se uzmu neophodni vitamini. Inače, gubitak važnih nutrijenata iz povrća može da se svede na minimum kratkotrajnim kuvanjem (samo dok ne omekša, ili u malo vode).
KUVANJE POVRCA
Kuvanjem povrće gubi boju jer se magnezijum u hlorofilu zamenjuje vodonikom. Postoji više načina kuvanja:
* Povrće se stavi u veću količinu vode (da ogrezne), koja se zagreva dok ne proključa, a potom se temperatura smanji i povrće kuva poklopljeno. Ovakvo kuvanje je najbolje za krompir, šargarepu, peršun, kupus... Voda od kuvanja može da se iskoristi za supu ili sos.
* U malu količinu vode, koja je prethodno proključala, ubaci se povrće i kuva na visokoj temperaturi (sa ili bez poklopca). Ovako se kuvaju brokoli, karfiol, blitva...
* Kuvanje na pari: Pošto i na ovaj način mogu da se izgube pojedini važni nutrijenti, povrće se tretira samo dok ne omekša, i servira odmah ako je moguće. Inače, ukus nekog povrća je bolji posle kuvanja na pari. Brokoli i šargarepa su ukusniji ako se neposredno posle kuvanja preliju
hladnom vodom.
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
A sada malo o onom sto nas posebno muci a to je....
KAKO DA PRIVOLITE DECU DA JEDU POVRCE???
1.Stalno ga servirajte. Ako ga deca stalno gledaju, veća je verovatnoća da će ga jesti. Ukoliko izbegavaju da ga uzmu za ručak, ponudite ga za večeru.
2. Supa je odličan način da obezbedite raznovrsne nutrijente u jednom tanjiru.
3. Mnoga deca ne vole «jak» ukus i strukturu zelenog lisnatog povrća: karfiola, brokolija, tikvica... Zato ga pomešajte sa drugim povrćem.
4. Blendiranje je dobar način da jak ukus «sakrijete», a čorbi dodate boju i teksturu.
5.Izdinstajte zajedno tikvice i paradajz.
6. Napravite salatu od rendane šargarepe.
7. Izdinstajte zajedno tikvice, plavi patlidžan, luk, paradajz i pečurke.
8. Deca ponekad više vole sveže povrće od kuvanog.
9. Začinite povrće: dodajte beli luk u pire; pospite iseckan luk po prženim jajima; dodajte oraščić u jela od spanaća; u salatu dodajte krem sir; preko salate od krompira ili paste stavite iseckanu papriku
10. Pecite povrće: plavi paradajz, luk, paradajz, pečurke.
11. Napravite sok od povrća, odlična kombinacija je: šargarepa, narandža, četvrtina šolje kupusa.
12. Servirajte raznobojno povrće na tanjiru (dugine boje obezbediće najviše nutrijenata).
13. Servirajte manju količinu povrća. Ako dete vidi veću količinu, može se desiti da odustane od povrća.
14. Uživajte u obroku zajedno sa detetom. Ako vidi da sa uživanjem jedete raznovrsno povrće, veća je mogućnost da ga prihvati.
mnoge od ovih saveta sam sama primenila i deluju,verujte!!!
KAKO DA PRIVOLITE DECU DA JEDU POVRCE???
1.Stalno ga servirajte. Ako ga deca stalno gledaju, veća je verovatnoća da će ga jesti. Ukoliko izbegavaju da ga uzmu za ručak, ponudite ga za večeru.
2. Supa je odličan način da obezbedite raznovrsne nutrijente u jednom tanjiru.
3. Mnoga deca ne vole «jak» ukus i strukturu zelenog lisnatog povrća: karfiola, brokolija, tikvica... Zato ga pomešajte sa drugim povrćem.
4. Blendiranje je dobar način da jak ukus «sakrijete», a čorbi dodate boju i teksturu.
5.Izdinstajte zajedno tikvice i paradajz.
6. Napravite salatu od rendane šargarepe.
7. Izdinstajte zajedno tikvice, plavi patlidžan, luk, paradajz i pečurke.
8. Deca ponekad više vole sveže povrće od kuvanog.
9. Začinite povrće: dodajte beli luk u pire; pospite iseckan luk po prženim jajima; dodajte oraščić u jela od spanaća; u salatu dodajte krem sir; preko salate od krompira ili paste stavite iseckanu papriku
10. Pecite povrće: plavi paradajz, luk, paradajz, pečurke.
11. Napravite sok od povrća, odlična kombinacija je: šargarepa, narandža, četvrtina šolje kupusa.
12. Servirajte raznobojno povrće na tanjiru (dugine boje obezbediće najviše nutrijenata).
13. Servirajte manju količinu povrća. Ako dete vidi veću količinu, može se desiti da odustane od povrća.
14. Uživajte u obroku zajedno sa detetom. Ako vidi da sa uživanjem jedete raznovrsno povrće, veća je mogućnost da ga prihvati.
mnoge od ovih saveta sam sama primenila i deluju,verujte!!!
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
ZDRAVA HRANA-INVESTICIJA U BUDUCNOST
Malisanima je potrebna zdrava i sveza hrana da bi dobro napredovali!
Pravilna ishrana dece je jedna od najisplativijih investicija u njihovu buducnost. Birajuci hranu za nase malisane, vec u detinjstvu stvaramo "voljenu" i "nevoljenu" hranu, izgradjujuci njihov ukus. Drugim recima, otpocinjemo sa procesom obrazovanja u ishrani, i polazemo kamen temeljac za nacin ishrane koji ce preovladjivati i u kasnijem zivotu deteta.
Metabolizam deteta je uskladjen sa brzinom njegovog rasta i razvoja i zato je znacajno da konzumira pravu hranu. Mnoga deca dobijaju dovoljno kalorija da zadovolje energetske potrebe, ali to nisu uvek i dovoljno dobre namirnice, koje bi obezbedile dobro zdravlje deteta.
Ne treba da budete "supermajka" da biste to postigli. Dovoljno je da samo malo vise povedete racuna o izboru namirnica, nacinu spremanja i njihovom serviranju. A od tih, na izgled, malih stvari, vase dete i vi cete imati ogromnu korist. Ponekad je brze i lakse otvoriti konzervu ili kupiti gotov sendvic. Medjutim, pripremajuci hranu za dete, mozete tacno da kontrolisete sta ono jede, i da mu ponudite raznovrsnu ishranu, ukljucujuci i neke zdrave sastojke koji se ne nalaze u prepariranoj decjoj hrani, kao sto su na primer: suve kajsije, breskve ili tikvice. Uvedite vase dete u zdravu ishranu jos od najranijeg uzrasta, jer je ona za njega od vitalnog znacaja. Uzroci mnogih bolesti, kako u detinjstvu, tako i u kasnijem zivotu, nalaze se u ishrani. Na primer, bolesti kao sto su: astma, anemija, ekcemi, alergije, dijabetes, opstipacija, gastro-enteritis i kolitis, mogu cesto da budu izbegnute ako se sa zdravom ishranom pocne na vreme.
Malisanima je potrebna zdrava i sveza hrana da bi dobro napredovali!
Pravilna ishrana dece je jedna od najisplativijih investicija u njihovu buducnost. Birajuci hranu za nase malisane, vec u detinjstvu stvaramo "voljenu" i "nevoljenu" hranu, izgradjujuci njihov ukus. Drugim recima, otpocinjemo sa procesom obrazovanja u ishrani, i polazemo kamen temeljac za nacin ishrane koji ce preovladjivati i u kasnijem zivotu deteta.
Metabolizam deteta je uskladjen sa brzinom njegovog rasta i razvoja i zato je znacajno da konzumira pravu hranu. Mnoga deca dobijaju dovoljno kalorija da zadovolje energetske potrebe, ali to nisu uvek i dovoljno dobre namirnice, koje bi obezbedile dobro zdravlje deteta.
Ne treba da budete "supermajka" da biste to postigli. Dovoljno je da samo malo vise povedete racuna o izboru namirnica, nacinu spremanja i njihovom serviranju. A od tih, na izgled, malih stvari, vase dete i vi cete imati ogromnu korist. Ponekad je brze i lakse otvoriti konzervu ili kupiti gotov sendvic. Medjutim, pripremajuci hranu za dete, mozete tacno da kontrolisete sta ono jede, i da mu ponudite raznovrsnu ishranu, ukljucujuci i neke zdrave sastojke koji se ne nalaze u prepariranoj decjoj hrani, kao sto su na primer: suve kajsije, breskve ili tikvice. Uvedite vase dete u zdravu ishranu jos od najranijeg uzrasta, jer je ona za njega od vitalnog znacaja. Uzroci mnogih bolesti, kako u detinjstvu, tako i u kasnijem zivotu, nalaze se u ishrani. Na primer, bolesti kao sto su: astma, anemija, ekcemi, alergije, dijabetes, opstipacija, gastro-enteritis i kolitis, mogu cesto da budu izbegnute ako se sa zdravom ishranom pocne na vreme.
Ko ne zna, a misli da zna, budala je, ignorishi ga!!!
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Grickalice izbacite, so pažljivo dozirajte
Deca mnogo intenzivnije osećaju ukuse od odraslih tako da roditelji ne bi trebalo da prilagođavaju hranu svom ukusu. Prevelika količina soli guši pravi ukus hrane, o čemu bi trebalo voditi računa posebno kod male dece koja se tek navikavaju na nove namirnice.
Decu bi odmalena trebalo navikavati na blage ukuse, pa bi zbog toga bilo preporučljivo da se za njih hrana priprema odvojeno ili makar da se posebno soli.
Dnevna količina soli koja se preporučuje deci predškolskog uzrasta iznosi manje od 2g, odnosno manje od pola kafene kašičice. Pri tome bi trebalo uzeti u obzir i količinu soli koju sadrže sve namirnice unete u toku dana, a ne samo količinu soli koja se dodaje prilikom pripreme hrane. Nažalost, većina dece već u predškolskom uzrastu uzima previše soli u ishrani.
Najveće količine soli sadrže suhomesnati proizvodi i razne industrijske grickalice, pa bi ove namirnice trebalo isključiti iz ishrane ili ih svesti na najmanju moguću meru.
Deca školskog uzrasta unose velike količine soli kroz brzu hranu kao što su hamburgeri, pice i razna peciva. Loš kvalitet ovih proizvoda je često zamaskiran većom količinom soli.
Jedan od uzroka gojaznosti kod dece jeste i navika korišćenja začinjene, odnosno slane hrane. Ova deca imaju potrebu za unosom veće količine hrane upravo da bi zadovoljila potrebu za intenzivnijim ukusima. Prevelika količina soli se negativno odražava i na estetski izgled jer vezuje za sebe vodu što može biti jedan od razloga nastanka celulita. O ovome bi trebalo da povedu računa, naročito devojčice tinejdžerskog uzrasta.
Preporučene dnevne količine soli za decu školskog uzrasta iznose 3-4 g.
Prevelika količina soli u detinjstvu predstavlja faktor rizika za nastanak mnogih oboljenja u odraslom dobu o čemu bi trebalo misliti na vreme.
Deca mnogo intenzivnije osećaju ukuse od odraslih tako da roditelji ne bi trebalo da prilagođavaju hranu svom ukusu. Prevelika količina soli guši pravi ukus hrane, o čemu bi trebalo voditi računa posebno kod male dece koja se tek navikavaju na nove namirnice.
Decu bi odmalena trebalo navikavati na blage ukuse, pa bi zbog toga bilo preporučljivo da se za njih hrana priprema odvojeno ili makar da se posebno soli.
Dnevna količina soli koja se preporučuje deci predškolskog uzrasta iznosi manje od 2g, odnosno manje od pola kafene kašičice. Pri tome bi trebalo uzeti u obzir i količinu soli koju sadrže sve namirnice unete u toku dana, a ne samo količinu soli koja se dodaje prilikom pripreme hrane. Nažalost, većina dece već u predškolskom uzrastu uzima previše soli u ishrani.
Najveće količine soli sadrže suhomesnati proizvodi i razne industrijske grickalice, pa bi ove namirnice trebalo isključiti iz ishrane ili ih svesti na najmanju moguću meru.
Deca školskog uzrasta unose velike količine soli kroz brzu hranu kao što su hamburgeri, pice i razna peciva. Loš kvalitet ovih proizvoda je često zamaskiran većom količinom soli.
Jedan od uzroka gojaznosti kod dece jeste i navika korišćenja začinjene, odnosno slane hrane. Ova deca imaju potrebu za unosom veće količine hrane upravo da bi zadovoljila potrebu za intenzivnijim ukusima. Prevelika količina soli se negativno odražava i na estetski izgled jer vezuje za sebe vodu što može biti jedan od razloga nastanka celulita. O ovome bi trebalo da povedu računa, naročito devojčice tinejdžerskog uzrasta.
Preporučene dnevne količine soli za decu školskog uzrasta iznose 3-4 g.
Prevelika količina soli u detinjstvu predstavlja faktor rizika za nastanak mnogih oboljenja u odraslom dobu o čemu bi trebalo misliti na vreme.
-
sludjena mama
- Stalni član
- Postovi: 1893
- Pridružio se: Čet Avg 28, 2008 10:24 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
-
Dea
- Stalni član
- Postovi: 2202
- Pridružio se: Pet Dec 24, 2004 6:22 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Nemacka
- Kontakt:
Predlazem da damo konkretne recepte.
Evo jedan za klince koji vec jedu hranu kao i mi, ili bar slicno. Vecina klinaca voli da jede testeninu, pa se ja trudim da u to ubacim i korisne stvari.
Zapecene makarone sa povrcem.
120-150grama makarona (ili spiralica, masnica i slicne testenine) nekuvane stavite na dno vatrostalne cinije. Preko toga stavim malo mlevenog mesa koje sam izdinstala sa lukom i sitno seckanom sargarepom. Ovo prelijem sa sokom od paradajza otprilike 400ml. Mozete staviti nesto od zacina sto vasi malisani vole (origano, bosiljak, so, malo bibera). Preko toga stavim zavisi sta imam barenog: spanaca/karfiola/brokolija. To stavim u rernu jedno 20-25 minuta na 200C, pa onda jos 15-tak minuta sa posutim sirom odozgore....
Moje malo moze ovoga da pojede skoro celu tepsiju.... ;o)
Namirnice mozete i da varirate u zavisnosti sta imate u frizideru....
Evo jedan za klince koji vec jedu hranu kao i mi, ili bar slicno. Vecina klinaca voli da jede testeninu, pa se ja trudim da u to ubacim i korisne stvari.
Zapecene makarone sa povrcem.
120-150grama makarona (ili spiralica, masnica i slicne testenine) nekuvane stavite na dno vatrostalne cinije. Preko toga stavim malo mlevenog mesa koje sam izdinstala sa lukom i sitno seckanom sargarepom. Ovo prelijem sa sokom od paradajza otprilike 400ml. Mozete staviti nesto od zacina sto vasi malisani vole (origano, bosiljak, so, malo bibera). Preko toga stavim zavisi sta imam barenog: spanaca/karfiola/brokolija. To stavim u rernu jedno 20-25 minuta na 200C, pa onda jos 15-tak minuta sa posutim sirom odozgore....
Moje malo moze ovoga da pojede skoro celu tepsiju.... ;o)
Namirnice mozete i da varirate u zavisnosti sta imate u frizideru....
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Jedan recept za Deinog klinca:PEČENA TUNJEVINA I MAKARONI
1 čen belog luka, oljušten, isitnjen
1 glavica crnog luka , oljuštena, isitnjena
1 kafena kašičica maslinovog ulja
1/2 crvene paprike, očišćene od semena i isečene na kockice
1/2 žute paprike, očišćene i isečene na kockice
1 mala tikvica, isečena na kriške
400 g paradajza isečenog na tanke kriške
100 g makarona
1 konzerva tunjevine
malo rendanog sira
Propržite beli i crni luk na maslinovom ulju, dodajte ostalo povrće i dinstajte još 15 minuta. Za to vreme skuvajte makarone, ocedite, pomešajte sa tunjevinom i povrćem. Sipajte u vatrostalnu posudu, pospite rendanim sirom, zapecite u rerni oko 15 minuta
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
KOLAČ OD BANANE
100g brašna
1/2 kafene kašičice praška za pecivo
50 g butera
75 g suvog grožda
225 g očišćenih banana
1 jaje
Zagrejte rernu na 175 C. Pomešajte brašno i prašak za pecivo, dodajte buter, umešajte suvo grožđe. Posebno pomešajte izgnječenu bananu i jeje i umešajte u brašno. Sipajte ovu glatku masu u podmazan duguljasti uzan kalup.
Smanjite temperaturu na 150 C, pecite na srednjem nivou oko 1 h.
100g brašna
1/2 kafene kašičice praška za pecivo
50 g butera
75 g suvog grožda
225 g očišćenih banana
1 jaje
Zagrejte rernu na 175 C. Pomešajte brašno i prašak za pecivo, dodajte buter, umešajte suvo grožđe. Posebno pomešajte izgnječenu bananu i jeje i umešajte u brašno. Sipajte ovu glatku masu u podmazan duguljasti uzan kalup.
Smanjite temperaturu na 150 C, pecite na srednjem nivou oko 1 h.
-
Dj.Olivera
- Stalni član
- Postovi: 2917
- Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
SoryDea napisao:u ovu varijantu sa ribom ima da smaze samo tako.... (moja klinka....)
Kolač za klinku KOLAČ SA ČOKOLADOM I BOROVNICOM
1 malo jaje
1 dl mleka
40 g butera
130 g brašna
1 kafena kašičica kakaoa
40 g čokolade za kuvanje
1 kafena kašičica suvog kvasca
30 g šećera
1 supena kašika marmelade od borovnice
Umutite jaje, mleko, buter. Sastavite brašno, kakao i kvasac i pomešajte sa prethodnom masom. Dodati čokoladu izrendanu krupno. Stavite u korpice za kolače (po 1 kašiku u svaku). Na vrh svakog kolača staviti po 1/4 kafene kašičice marmelade od borovnice, sve staviti u već zagrejanu rernu na 175 C i pecite 10 - 12 min.