aritmija

[Neshar]

ontario...

jako mi je zao sto kroz sve to prolazis, to je strasno kakvi su ljudi zli, bezdusni, pokvareni sebicni..

nazalost, takvo je stanje... danas cak i deca nece da vode brigu o svojim roditeljima a kamoli neka dalja rodbina tako da me postupak tvoje svekrve, iako uzasava, nimalo ne iznenadjuje... nazalost...

izdrzi, ne daj se.. pokusaj misliti pozitivno da ce sve biti u redu, da ce ta zena paziti tvoju majku... da je odgovorna i normalna....

znam da ti izgleda nepojmljivo da majku smestis u dom da se neko brine za nju kad vec nema ko a ti ne mozes, ali barem imas kakvu takvu sigurnost u tom pogledu.... ne znam koliko dobro znas tu zenu ako je znas i sigurna si, nema nikavih problema ako je ona cuva... sa druge strane, postoje koliko sam cuo i lepi domovi za stare, gde paze i neguju ljude, naravno privatni, a mozda ce tvojoj majci biti samo privremeno biti potrebna nega, dok ne stane ponovo na svoje noge...

izdrzi, budi jaka...

andjelija, nemoj se sekirati puno, majci tvojoj nakon operacije trebas jaka i cvrsta, zamisli samo koliko se tek ona brine za tebe, i njena razmisljanja crna, sta ako, sta ces ti... pa onako izmorenu jos da zabrinjava i tvoje stanje,... pokusaj da ne izgledas zabrinuto pred njom, pruzaj joj podrsku, hrabri je... to ce joj dosta pomoci jer ce se fokusirati na svoj oporavak a ne opteretiti brigom za tebe...

pozdravljam vas...

[andjelija81]

ontario, jako mi je zao sto se tako osecas.
Ali, moram ti nesto reci. Ja u neku ruku razumem tvoju svekrvu jer znam sta to znaci gledati dan i noc nepokretnog bolesnika. I tako par meseci. Nespavanje, hranjenje, davanje lekova, menjanje pelena vise puta dnevno, pranje. . .. .Sve je to jako naporno i za zdravog i mladog coveka, a pretpostavljam da je tvoja svekrva zena u godinama. Nemoj pogresno da me shvatas, ali mnogi to nece da rade ni za najblize svoje sto je tuzno.
Ipak mislim da je trebalo odmah da kaze da nije u stanju da se toga prihvati, da bi ti dala vremena da se organizujes. Mislim da je najbolje da uradis kako doktor kaze.
A ja ipak navijam za to da ti dodjes ovde ,barem na izvesno vreme. Oprosti, nekako osecam da tako treba da uradis. I nemoj se brinuti, neces brigom nista promeniti, a samo ces sebi pogorsati.


Situacija sa mojom mamom je sledeca. Dali smo preko prijateljice koja radi u bolnici i poznaje jednog patologa da ponovo malo pogleda njen rezultat. U ponedeljak je on njoj javio da je rezultat dobar, tj. benigan i da preporucuje samo cesce kontrole. Jako sam se obradovala, mada je to nezvanicno, nismo jos preuzeli taj nalaz, a cekamo i onaj drugi (koji je najbitniji) da stigne sledece nedelje. Mama je isla juce na kontrolu i previjanje, pa je taman htela da iskoristi priliku da pita doktora. Medjutim, on nije radio pa je nisu ni previli nego su rekli da dodje ponovo u petak.
Ona je ok, malo joj smetaju konci, izazivaju joj neprijatnosti .. .ali se pomalo krece po kuci, podize ruku, cak su jo rekli da treba i da vezba. Samo se molim Bogu da taj nalaz bude ok!!!

Ja na sebe uopste vise ne mislim. Toliko sam u haosu oko svega da ne znam gde mi je glava. Osetim ponekad jaku uzlupanost za koju znam da je od premora, nespavanja i kafe . . . ali nemam vremena da se odmorim. I ne znam kada cu imati.

Pozz za sve vas , velikiiiiiiii

[ontario]

Drugari moji,
mama je izasla danas iz bolnice i u velikim je bolovima.
Ne znam da li je to normalno ili ne posle takve operacije,ali nisu joj ni tablete za bolovve prepisali.
Sa njom je zena koju cu placati pa je morala ici u apoteku da joj nesto kupi za bolove.
Jadnica moja kako se pati.......
Hvala Dragom Bogu pa nije sama,cula sam je danas na telefon ali ne moze da prica dugo od bolova.
Sve vas ljubim i pozdravljam,Neshar hvala ti na razumevanju,Andelija hvala ti.....na savetima. Ja nemam takvo misljenje o svekrvi,jer ja ne bih nikoga ostavila i okrenula leda,nego bih pomogla.Ona ju je ostavila na milost i nemilost lazuci mene da bi sebi olaksala.Moja svekrva je relativno mlada i obecala mi je.......ja je nisam nista pitala.Sto je natuznije niko ne zna sta ga ceka,svi misle da ce vecno ostati mladi.Niko se ne postavi u situaciju nekog drugog,nego bezosecajno dignu ruke od svega.
Drago mi je jako zbog tovje mame,vidis koliko si se sekirala.Sve ce biti uredu.Ne ocajavaj prije reda nego budi vesela i nasmijana.
Budi uz nju u bodri je......nasmij je.......zagrli je......
Ja cu moju u mislima grliti i ljubiti....
Nece moja majcica u dom!

[andjelija81]

Moram vam se javiti. Zelim da podelim sa vama lepe vesti, najlepse!!!!

Mama je juce bila kod doktora na kontroli i previjanju. Stigla su oba rezultata i dobri su!!!
Doktor je rekao samo cesce kontrole, sto znaci u avgustu ponovo mamografija (znaci na godinu dana), a posle toga na 6 meseci ultra zvuk i svaki put kod njega sa nalazima.
JAKOOOOO sam srecna !!!!

[Neshar]

odlicno andjelija, bas mi je drago..... to su stvarno mnogo lepe vesti... samo pozitivno i bez nerviranja ... odlicno..

ontario, drzi se... sta da ti kazem, nadam se da ti je mama bolje...

pozdrav...

[ontario]

Drugari pozdrav!
Andelija drago mi je za tvoju mamu
Hajde da nazdravimo ovako preko okeana
Neshar druze kako si ti?Izvini ja od problema ne stigoh ni da te pitam.
Moja je mama izasla iz bolnice u petak i odvezli su je KUCI,sto mi je jako milo.Zena koju sam nasla spava kod mame i brine se o njoj.Mama ima jako velike bolove i cula sam je na telefon.Sestra ce joj dolaziti kuci 3 puta nedeljno i imace kod kuce fizijatra,samo socijalno treba da odobri.
Jako malo jede i kaze da je jako,jako boli.......
Ja sam u petak uvece dobila veliki napad panike,taman sam mislila da je sve proslo i evo opet sam se vratila na pocetak.
Evo drma me aritmija sada dok vam pisem na kompjuteru....
Krenula sam u nocnu u petak,a radim na samom brdu.Tu mi je smestena bolnica.U podnozju brda videla sam da je puno policije.
Put je bio zatvoren,oni su ga blokirali i nisam mogla da skrenem u levo.
Jedino je resenje bilo desno.........
Moram da se penjem na brdo da bih dosla do posla.
Gde pojam nisam imala......
Pocela sam u mraku da pratim jedno auto,jer put NE ZNAM.
Kada sam videla da je put uzak i nema povratka nazad,pocela sam da se tresem.Trazila sam rukom tasnu i moje lekove.
Nisam mogla smiriti telo......
Vozila sam jako dugo,prateci kola ispred sebe i naisla sam u brdu na nepregledne stene i sa leve i sa desne strane.Put uzak,stene visoke,upadala sam u "klopku".
Taman kada su mi se noge pocele otkazivati izbila sam na neku ulicu i konacno ugledala kucu jer ih usput nije bilo.
Okrenuvsi se udesno videla sam bolnicu u kojoj radim.
Parkirala sam auto i tresala se pola sata,resivsi da krenem na posao.
Zasto mi se to dogodilo?Dokle vise?Ne mogu vise ovako.......ne ovo nije zivot!
Sta mi se desava u glavi?
Eto drugari moji,ja opet na pocetak a jako sam bila sretna zbog svoga uspeha.
Prerano sam se radovala!
Puno vas pozdravlja i ljubi Ontario
Majo gde si?
Iva je otisla sigurno sa foruma......

[tanja68]

Ontario sta mislis kako bi drugi reagovali u takvoj situaciji? Ja bih umrla od straha a najverovatnije ne bi imala petlju ni da krenem sama za tim kolima kroz tu planincugu.Ja bi se ukopala kod policije i cekala ako treba i dva sata da odblokiraju put. Svaka tebi cast da si uopste smela u Kanadi u sred noci tuda da prodjes sama.

[ontario]

Draga Tanja,hvala ti na razumevanju jer ja ponekad mislim da gubim razum i da sam spremna za psihijatriju.
Ovo se drugim ljudima ne desava,mozda ponekad i ne tako intezivno.
Odakle toliko strah ne znam,dokle ne znam,opet sada idem iz pocetka,a taman sam mislila da sam se resila svega.
Ne verujem da ce se moje stanje vise popraviti,izgubila sam svaku nadu.
Pusticu da vreme donese svoje,necu se vise bojati jer ovaj zivot je ionako prolazan.
Sve vas pozdravljam odavde daleko

p.s.
mama mi je ustala sama i polako dosla do kupatila i kuhinje
sretna sam jako zbog toga.......

[andjelija81]

mama mi je ustala sama i polako dosla do kupatila i kuhinje
sretna sam jako zbog toga.......

Draga moja ontario, i ovo su divne vesti !!!
Videces da ce sve biti u redu.
Imala si sad jak stres i oko mame, mozda te je i to malo uzdrmalo,, pa si osetljivija.

Gde ste ostali? Javljajte se.

[tanja68]

Ontario bravo za mamu jer to sto je ona uspela u njenim godinama ne uspeva ni mnogo mladjima od nje. Moja komsinica je imala 50 godina kada je operisala kuk i trebalo joj je mesec dana da sama sa stakama ode do kupatila. Znaci mami je mnogo bolje. Taj oporavak ne moze da ide brzo ali bitno je da ide i da se ona bori.To je za sada dovoljno, zar ne? Sto se tice tvojih strahova ja ne pricam nista napamet jer sam veruj mi prosla kroz mnogo toga. Aritmiju imam od detinjstva a ta prokleta anksioznost me uhvatila pre jedno desetak godina i ni meni nije bilo ni malo lako. U momentu kada sam dovela sebe da nesmem ni iz kuce da izadjem morala sam nekako da presecem i naravno otisla kod psihijatra. To u sredini gde ja zivim nije uobicajena stvar bar ne javno. Imala sam srecu da sam naletela na lekara koji mi izuzetno odgovara i kome sam u startu verovala sto samnom do tada nije bio slucaj kada su lekari u pitanju. Posle par razgovora ja sam bila primetno bolje jer sam pocela da izlazim i to sama a to je za mene bio ogroman uspeh. Kasnije sam te odlaske kod psihijatra smanjila i sada idem bukvalno po potrebi ili kako bih ja to rekla na punjenje baterija. Svaki problem koji mi se u tom periodu desavao a veruj mi desetogodisnje lecenje steriliteta nosi sa sobom jos mnogo drugih problema, ja sam resavala sa povremenim odlascima kod psihijatra i uvek iz svega uspevala da se iscupam. Moje gledanje na zivot i ljude oko mene se drasticno izmenio u poslednjih par godina i sve sto mi se desava uvek gledam prvo sa lepse pa onda sa one druge strane. Naravno da niko od nas ne zna sta ce sutra biti ali da cemo poludeti to sigurno necemo. Moja doktorka kaze da od anksioznosti nije niko poludeo ko je dosao kod lekara vec samo oni koji nisu. To su oni sto su normalni.Probaj da naucis da zivis sa svojim strahovima i videces da je mnogo lakse i da su strahovi manji. Mislim da to i sama vec znas.Zato samo polako i glavu gore. Pozdrav.

[ontario]

Drage moje.....i dragi moji........
Andelija moja draga da jako sam sretna i cula sam je na telefon.Ne zvuci kao prije ali neka je meni ona ziva to je sada najvaznije.Veliki je ona borac,nadam se da ce ovo prebroditi.
Njoj je srce jako slabo,jako je bolesna i bas sada ovo da se desi ali takva joj je sudbina.Jadnica moja draga koliko se pati
Dace Bog da ona meni prohoda!
Tanja draga divno je cuti da se neko izlecio.Ti razumes moje stanje i nije potrebno da ti pisem kako se osecam.Najgore je kada covek izgubi nadu,ja mislim da je to veliki problem.Ja se sa ovim borim vise od dve godine i napad se desi iznenada,zadesi me nepripremljenu.Ja se lekova bojim jer OVDE nije kao kod nas,muza lece 7 godina i ne mogu potrefiti lek.
Sada je dobio i secer,jetreni enzimi su mu veliki i jako otice......
Zasto se bojim lekova,vidis i sama.......
Da sam u nasoj zemlji prepustila bih se lekarima ali ovde.....ne........
Probala sam jedan lek od koga sam zavrsila u hitnoj i bacila sam sve izuzev jednog koji je puno jaci od naseg apaurina.
Njega koristim SAMO u hitnim slucajevima,stavi se ispod jezika i u roku od dve minute te potpuno opusti kao da si pijan.
To nosim svugde sa sobom.
Koja je tajna u izlecenju?
Da li si pronasla odgovor nakon 10 godina?
Kako si se vratila u "normalu"?
Imas li ikakav odgovor u vezi toga?
Izgleda da svi koji imamo ankcioznost imamo problema sa aritmijama.
Veliki pozdrav svima

[tanja68]

Ontario ja i danas ne smatram za sebe da sam izlecena ali znam da sam nucila da se borim sa tim tj. da zivim sa sobom ovakvom kakva sam. Moja doktorka je od pocetka bila protiv lekova kada sam ja u pitanju i smatrala je da ce to moci da se resi jednostavno razgovorom sa njom. Nije uvek bilo lako i univerzalno resenje za sve nas ne postoji. Meni se i danas desavaju neke ruzne situacije ali snagom svoje volje uspevam da se izborim sa tim. To sa vremenom postaje sve redje i redje. Zamisli situaciju od pre par godina na koncertu u Novom Sadu Sting. Ja cekala ceo zivot da ga vidim ali kako uci u guzvu? Nema sanse ne pamtim kada sam pre toga bila na nekom koncertu bas zbog toga.Kupim karte, sednem u auto i krecem. Na ulazu vec dva sata pre koncerta guzva, cuti i trpi. Udjemo u tvrdjavu i polako vreme se priblizava a ja sve gora. Pocinje koncert a ja gotova davim se od mase ne znam sta cu i onda kazem sebi dobro crkni budalo ovde bar ce sting cuti za tebe mozda. Drzalo ne prvih pola sata ali kad je on zapevao ja zaboravila i davljenje i gusenje i masu sve. Sta mislis da li bi se pokajala da sam otisla? Nikad to sebi ne bi oprostila i sto bi. Znam da mi se to desilo milion puta pre toga i nikad nisam umrla pa sto bih tada a i ako cu da umrem neka umrem bolje i to nego da zivim ko pas. Sta ako mi je sudbina da zivim kao moj deda 95 godina jer treba do tih godina da se mucim? Necu. Moram da zivim i da znas da sam resila da zivim makar jedan dan duze od njega. Videcete. Sad pozdrav posto sam pocela previse da smaram zar ne?

[tanja68]

Ontario ja i danas ne smatram za sebe da sam izlecena ali znam da sam nucila da se borim sa tim tj. da zivim sa sobom ovakvom kakva sam. Moja doktorka je od pocetka bila protiv lekova kada sam ja u pitanju i smatrala je da ce to moci da se resi jednostavno razgovorom sa njom. Nije uvek bilo lako i univerzalno resenje za sve nas ne postoji. Meni se i danas desavaju neke ruzne situacije ali snagom svoje volje uspevam da se izborim sa tim. To sa vremenom postaje sve redje i redje. Zamisli situaciju od pre par godina na koncertu u Novom Sadu Sting. Ja cekala ceo zivot da ga vidim ali kako uci u guzvu? Nema sanse ne pamtim kada sam pre toga bila na nekom koncertu bas zbog toga.Kupim karte, sednem u auto i krecem. Na ulazu vec dva sata pre koncerta guzva, cuti i trpi. Udjemo u tvrdjavu i polako vreme se priblizava a ja sve gora. Pocinje koncert a ja gotova davim se od mase ne znam sta cu i onda kazem sebi dobro crkni budalo ovde bar ce sting cuti za tebe mozda. Drzalo ne prvih pola sata ali kad je on zapevao ja zaboravila i davljenje i gusenje i masu sve. Sta mislis da li bi se pokajala da sam otisla? Nikad to sebi ne bi oprostila i sto bi. Znam da mi se to desilo milion puta pre toga i nikad nisam umrla pa sto bih tada a i ako cu da umrem neka umrem bolje i to nego da zivim ko pas. Sta ako mi je sudbina da zivim kao moj deda 95 godina jer treba do tih godina da se mucim? Necu. Moram da zivim i da znas da sam resila da zivim makar jedan dan duze od njega. Videcete. Sad pozdrav posto sam pocela previse da smaram zar ne?

[tanja68]

Izvinjavam se.

[andjelija81]

Mama je jutros bila na kontroli, skinuli su joj konce.
Doktor je opet gledao njen nalaz i rekao je da je to kod nje bilo predkancerozno stanje !!! I jos je rekao da nije operisano, kad tad bi se napravio karcinom!
Onda je jos rekao da ona ipak uradi ultra zvuk u aprilu, a na godinu dana mamografiju, to pada negde u avgustu, septembru .. .. posle toga opet ultra zvuk na 6 meseci.
ZNALA sam ja da ne smem da se radujem mnogo. Cim se malo poradujem, nesto se desi i baci me jos dublje.
Jako sam nesrecna danas. Ne mogu da verujem da je to zamalo bio kancer. I jako se brinem jer cim on zahteva tako ceste kontrole, to znaci da se kancer moze javiti i posle 3 meseca, 6 meseci, godinu dana. .. . ali verovatno ce se nekada javiti . ...