Posto ti nisi bas tako kao ja moj ti je savet da sto manje ostavljas sebi prostora za razmisljanje i da se fizicki aktiviras u smislu svih aktivnosti koji ti skrecu misli sa tvojih umisljenih bolesti..moze to da bude cak i samo ribanje kupatila ili usisavanje kuce,ili jednostavno sredjivanje tela kupkom,kremicama,sminka....vec ce da ti bude lakse... 
moras da nadjes svoje ventile.ovo su moji nestrucni saveti ali koji meni pomazu...a ako nesto ne valja javice se dr.Ivica i ispravice me... 
[/quote]Ma ja se ne uzbudjujem oko toga "ako mi se slosi negde", bas me briga
-vazno mi je da nisam sama kad se to dogodi, a veruj mi, ja se zaista trudim da ne mislim o tome (dok se ne desi), i priredjujem sebi ta sitna zadovoljstva sto god vise mogu (u skladu sa mogucnostima), ja se samo izbezumim kada mi se iznenada desi, e tada bas puknem..........onda sam i tuzna i preplasena i besna.....i treba mi neko vreme da se vratim u normalu. Nisam vise u fazonu da iscekujem (to sam prevazisla), ali me poremeti totalno, kad krenem negde potpuno opusteno i bez tenzije i misli o tome, a ono me samo odjednom "strefi" - sredim se(uz sve moguce fetise koje si navela), nalickam, namackam, sva srecna i ponosna na sebe svoj sarm i lepotu (ah ta skromnost
), zapucam negde, i odjednom - malaksalost, svetlost pred ocima, lupanje srca, pocinjem da se tresem i naravno - panika!!! Cim se stabilizujem od toga, onda krene gomila suza iz mene, sagledavanje celog zivota, isplivavanje svega cime sam nezadovoljna, i onda osecam kao da mi je sve to sto mi se desava beg!! Da li od problema, da li od same sebe, ja ne znam, ali samo znam da mi je jako tesko, jer sam od onako hiperaktivne i jake osobe, dospela u ovu fazu! Strah je nesto najgore sto mi se u zivotu desilo 
, a bila sam tako neustrasiva...................nekada davno..........I onda naravno sve krece u krug, i strah da izadjem, da ne padnem, da ne umrem, da................aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!
Dobijem bukvalno ovakav izraz lica, onda par dana traje "oporavak" i tako u krug, a zivot mi prolazi, tek onda nastaje bedak - gde si bio? Nigde. Sta si uradio? Nista. 
Devet (najboljih godina) je nestalo, potrosilo se po ordinacijama, strahovi su se natalozili od stopala do mozga i bojim se, da dok se okrenem, eto starosti......... Onda dodjem ovde, pa vidim da nisam "usamljeni slucaj", pa mi je bar malo lakse kada procitam i tudja iskustva, i naravno, dobri dr Ivica koji uvek ima resenje i pametan savet
, pa mi sve postane nekako lepse i ruzicasto! Hvala Vam na ovoj prici!!
Pozdrav, Majja
doktore,da li je ovo moje ponasanje neispravno i da li trebam drugacije da se postavim prema ljudima?zaboravila sam i to:kada sam radila te psihotestove rekli su mi da sam osoba kojoj je veoma stalo do misljenja drugih ljudi,ali i da ne mogu da stavim granicu izmedju mene i ljudi u smislu da mogu da me dave danima svojim problemima i ja se trosim maksimalno da im pomognem i posle toga danima jos razmisljam o njihovim problemima kao da su moji...to bi bilo ok da je tako samo sa bliskim osobama ali ja sam rame za plakanje svima...a kada meni nesto treba ja mogu da se obratim samo ukucanima ,razmisljam da kao ne dosadjujem drugima.ta doktorka mi je rekla da moram da vezbam da ljudima kazem "NE" i da me posle ne grize savest,ali ne...ja i ako se usudim da kazem nekom(ko je usput nepristojno uporan) ne,posle toga toliko razmisljam o tome da shvatim da mi je bilo lakse da sam mu pomogla nego ovo...a svi znate koliko su ljudi postali koristoljubivi...to se odnosi na sve sfere mog zivota:od komsiluka koji od mene trazi lekarske i psihoterapeutske(zvuci paradoksalno,ali je tako) savete do usluga tutorstva mojim kolegama sa fakulteta...to me konstantno iscrpljuje...jos kada ih i odbijem ja smisljam trista opravdanja zbog cega ne mogu...umesto njih da bude sramota sto navaljuju ja crvenim dok se "opravdavam" za svoje vreme...dodje mi da im kazem da se takva usluge mogu dobiti kod drugih ljudi bez problema,i to strucnih...muz mi se stalno ljuti zbog toga(on te otkaci u sekundi i ne brine),jer kako kaze on je taj koji me posle vraca "u zivot" kada mi nije dobro a oni...uh...bas sam udavila,A? 
Mislim da mozda ne bi bilo lose da pokusam to da suzbijem tako sto cu popiti Persen npr, ali u momentu dok stres traje, pa da tako pokusam da ga "zeznem", ali kada sam u fazi stresa ni ne mislim na posledice!