anksioznost posle virusa!!!

[tarcika]

minja,ja mislim da te terapije traju dugo i da se proredjuju kako vreme prolazi.kada se neko izleci samo povremeno ide na razgovore,tu se posle prica i o obicnim realnim problemima tako da psihoterapeut uvek ima uvid u stanje i vraca te uvek na pravi put.a ako osetis neki psihicki problem odes tamo i ispricas ga.nemas vise napade panike i fizicki si sasvim ok(po mojoj tetki gledano ona je fizicki sada jaka kao vuk i kada je ja pitam da li nekada u guzvi ima neki problem ona mi kaze da ih nikada nema i da je to davno prevazisla i da o tome da ce da joj se slosi i ne razmislja.ona kada i ima neki fizicki problem,kada je boli glava ili kada joj je snaga na izmaku,po mom misljenju jer ne staje i stvarno se istrosi,ona samo kaze da je to na nervnoj bazi i gura dalje.ne pada u krevet nikada,cak i kada stvarno ima razloga za to.jednostavno postala je hiperaktivna.ide na seminare,na razna putovanja sa kolegama,uziva u svemu onome u cemu mi "ne smemo").nadam se da sam ti bar malkice razjasnila situaciju...

[minjab]

Ma srce si,ali mi nije jasno jel ona imala problem strahova ili ?????Kako to odjednom možeš posle toga da se trgneš.E možda sam dosadna ,a možda i glupo izgleda ali mi taj deo nije jasan

[tarcika]

opet ja...zaboravih da prokomentarisemo...JER SE VAMA(MAJJI I MINJI) NE CINI DA SMO MALO ZASTRANILE SA IZVORNE TEME U SMISLU DAPRICAMO O PSIHI A TO BI TREBALLE DA RASPRAVLJAMO U DRUGOJ OBLASTI MEDICINE( )?mada se meni ne ide sa ovog foruma kardiologije...tamo je nekako sve pretrpano,a i ja sebe ipak smatram za nekoga ko ima problem sa srcem pa da imam pravo da "trosim" ovaj prostor ovde. nije ni bitno,ja sam u temi naglasila da se radi o psihickom problemu posle fizickog...udavih vas ja za dzabe...a sama sam sebi i postavila pitanje i dala odgovor... laku noc...

[tarcika]

e,ona je imala isto sto i mi,samo ona je jedva isla i u prodavnicu i pila je i lekove(samostalno lekovi bez psihoterapije su bili kratkog daha),nije smela da ide na posao(bila je mnogo dugo na bolovanju),nije smela da sama ostaje kuci(u najkriticnijem periodu) a i pala je u depresiju dugim ovakvim stanjem.ti kada bi sada videla tu zenu ne bi mi verovala da je ona imala te probleme...a remetili su joj zivot i te kako...

[minjab]

Da znaš da si u pravu ,samo da naglasim da obično ljudi koji su imali neki zdravstveni problem (ozbiljniji) ,obavezno imaju ''epizodu'' strahova tako da je to po meni usko povezano.A Majja i ja se poklapamo u svakom mišljenju -koliko ja videh-tu si i ti ,pa bar da razmenimo iskustva u vezi strahova vezanih za....Jer drugo mesto ne postoji za to.

[tarcika]

zaboravih da dovrsim...i njeni pomaci napred su isli postepeno i polako...i ona se vracala na pocetak....borila se i padala...sve tako u krug...ona mi je dala i ovaj savet:PRVI PUT KADA TI SE DESI NAPAD I TI SE NE UPLASIS VEC SAMO KONSTATUJES DA TI SE DESIO JOS JEDAN PANICNI NAPAD,NA VEOMA SI DOBROM PUTU DA SE VISE NIKADA NE UPLASIS KADA TI SE TO DESI!!!

[majja]

Ah, evo i mene...........

Nadam se da nece biti problema sto ovaj prostor koristimo za "nase" probleme, i mozda je i bolje tako, da se ne osipamo po drugim, novim temama, da ne pisemo na PP,jer sigurno ima ljudi kojima bi ovakvi razgovori pomogli (da ih makar citaju, ako ne ucestvuju), jer ima i onih koji dosta cute o svojim problemima i koji se bukvalno stide da pricaju o tome......a evo, bar meni, svako slovce na ovu temu jako znaci!!

A ako nas Gazda opomene, onda cemo vec da smislimo nesto!!
Ali ne vidim razloga za to, jer niti koga "pljujemo", niti se ruzno izrazavamo, a koga smara, ne mora ovu jednu temu ni da otvara, niko nikoga ne tera da mora da cita nesto sto nece!!! Nadam se da ne gresim??!!


Ja sam (mozda) na dobrom putu,jer se ja u sustini ne plasim napada i ne razmisljam o njemu dok se ne dogodi, a normalno je da se uplasim ako idem ulicom i odjednom postanem malaksala, i srce krene ko ludo da mi bije, da mi se zavrti u glavi, da pocrvenim u licu, da mi skoci pritisak, da pocnem da se tresem....., onda sam par dana pod utiskom pa zbog toga razmisljam.....a i ne znam koji mi je vrag u zadnje vreme, malo, malo, pa mi se desi....... ........pretpostavljam da je od stresova koji se gomilaju mesecima......... ??!!

[minjab]

Pa naravno da si u pravu ,ja sam se javila na par postova jer se gnušam ljudi koji (ne bitno da li su to lekari koji se javljaju ili mi ''pacijenti'') ako se drcaju na jadnike koji postavljaju pitanja i vidim da pojedini na forumu to baš teško primaju ,ali rečnik ne menjaju.Užas.

A mi nikog ne ugrožavamo nego još pomažemo jedna drugoj ( a Boga mi ima nas...)

Majjo, ti koliko vidim nemaš organski problem pa tako da si i sama svesna da te to uhvati (jeste stvarno nezgodno na javnom mestu ),ali se možeš utešiti time što znaš da će da bude i da prodje .A ja baš nisam sigurna da kad mi ''preskoči'' dal' će da bude ''dobra aritmija '' ili je kobna -E kad bih mogla da sebe ubedim ma šta bude biće.To ja ovako mogu na postu ali kad dodje do toga .....

[Jasna60]

Evo opet mene da vam dam jos koji savet. Prvo, ne treba da izbegavate lekove. Ja sam razmisljala ovako: pa neka i postanem zavisna, ako mi je od njih dobro, ja cu da ih pijem. Jedan psihijatar mi je rekao da nisam bolesnik, nego osoba koja ima problem, koji treba resiti. Tada sam potrazila pomoc psihologa. Pa da vam prenesem samo nekoliko stvari. Treba da znate, u svakom momentu, da od napada panike jos niko nije umro, pa necete ni vi.Kada se panika javi, ne treba da se vezete za neke odredjene postupke ( casa vode, krevet, odmor ), nego treba da nastavite ono sto sta do tada radili. Pokusajte sebe da smirite tako sto cete sami sebi reci - dobro, to je to, sada se tako osecam, ali to ce proci, i bice mi opet OK. Nadam se da sam bar malo pomogla. Pozdrav i samo hrabro.

[majja]

Jasna hvala sto si se javila !!!

Ja to i pokusavam, ali mi toliko fizicki bude lose, da jedva stojim na nogama, imam utisak kao da cu se onesvestiti (a naravno, nisam nikada do sada), ali je sam taj osecaj grozan !! I valjda refleksno, cim se desi, ja odmah trazim podlogu na koju cu da se spustim, samo da se ne bih onesvestila i dodatno jos udarila glavom!


Mozda bi mi sada psihoterapija i pomogla nakon ovoliko vremena kada sam shvatila nakon svega da sam ok, mada i dalje postoji sumnja, pogotovo nakon zadnjih analiza gde mi se stitna nije bas najsjajnije pokazala, nego onda kada sam od svakog napada mislila da imam predinfarktno stanje??!!

[minjab]

Ma i ja se ne bojim što će trenutno da mi se sloši ,nego se bojim kako mi je moj kardiolog objasnio (dok sam bila u fazi ispitivanja) da ne '' preskoči loše'' jer to onda nije dobro,navodno ako se jave aritmije u paru može biti i fatalno....E toga je mene strah a za ostalo bi ja lako.

[ticica]

Ma i ja se ne bojim što će trenutno da mi se sloši ,nego se bojim kako mi je moj kardiolog objasnio (dok sam bila u fazi ispitivanja) da ne '' preskoči loše'' jer to onda nije dobro,navodno ako se jave aritmije u paru može biti i fatalno....E toga je mene strah a za ostalo bi ja lako.

Nevjerovatno!!Svi imamo slične ako ne i iste strahove!!Ja sam se klasičnih napada panike riješila nadam se zauvijek...ali ostali su ti strahovi a njih ću se jako teško osloboditi

[dr ivica]

Pozdrav svima. Imao sam kvar na kompjuteru.

O psihoterapiji i lekovima: prognoze za lecenje panicnog sindroma su pomalo sumorne, kazu da samo 15% ljudi nikada vise ne dobije napade posle izlecenja, a cak 33% uleti u alkoholizam. Preko 50-60% razvije ozbiljnu agorafobiju. Oko 30% su potpuno onemoguceni za rad i normalan zivot, potpuni su invalidi.

Obzirom da sam duboko ubedjen u primat biohemijskog poremecaja nad psihickim stresovima kod panicnog sindroma, mislim da psihoterapija ima svoje limitacije, pa je maltene nemoguce ostaviti lekove. Radi se o dozivotno nedostatku lucenja neophodnih neurotransmitera i vrlo je verovatno da ce za odrzavanje stabilnog stanja biti potrebno dozivotno uzimalne lekova. To ipak smatram malom cenom u odnosu na stalne patnje koje izaziva panicni sindrom.

U Pozarevcu sam inicirao formiranje grupe za strah, projekta koji vode u svojoj privatnj ambulanti kolega psihijatar i psiholog. Grupna terapija, diskusije i poveravanje veoma pomazu "panicarima"; imao sam priliku i da okupim po troje-cetvoro njih kod sebe u ordinaciji, jer sam ih video da istoga dana cekaju na red za pregled kod mene... Bilo je zanimljivo: "Udjite isedite". Sedeli su, svi su se gusili, gutali knedle, ceskali po grudima, pridrzavali glavu da se ne zavrti... - a onda sam im rekao da svi imaju istu bolest i predstavio ih jedne drugima. Posle samo par minuta poceo je smeh, i vise niko nije obracao paznju na telesne simptome koje su osecali. Grupa je veoma bitna kao suport u odagnavanju autoinspekcije - samoposmatranja koje nas ubija. Pacijenti su posle otisli na sok i kafu, da nastave razgovor, jer sam morao da lecim i druge

Svima sve najbolje!

[minjab]

Doktore Vi ste stvarno čudo

Ovo zvuči stvarno optimistički ,i koliko malo je potrebno da svima bude bar malo ok.
Dajte bar malo vedrine ovom forumu, a nadam se da ne smetamo sa našom malom diskusijom i razmenom naših iskustava.

Još jedan veeeeliki pozdrav

[majja]

Hvala dr Ivice (OPET!!! ).................!!!!!


Pa nista onda, zene, jedino nam ostaje da se nadjemo i zapucamo pravo u Pozarevac kod dr Ivice!!!!

Sala mala, ne zamerite mi!!


Od svih ovih %%%% koje je dr Ivica naveo, za sebe jedino mogu da garantujem da u alkoholizam nema sanse da odem, jer mi je muka i od ovih mojih (bez dodatnih stimulansa) vrtoglavica, a kamoli jos da se "dopingujem" alkoholom!!


Veliki pozdrav, Majja