A sada da krenem na mog (omiljenog) kataklingera, koga bih mogla večno da quotujem i repliciram
E vidiš, kod mene je celog života obrnuto: ja nikada nisam znala šta hoću, ali sam UVEK znala šta neću.kataklinger napisao:Zar da sve...unišim svojom slabošcu!!??! NECU!!!!
To Majjo. Bravo Majjo.
Oduvek sam zagovarao da svako treba da zna, bar jednu stvar sta nece, za razliku od vecine koja kaze da zna sta hoce. Kada se zna sta se nece, iz tog saznanja proizilazi asortiman stvari koje hocemo i koje treba odraditi, da bi se doslo do rezultata koji glasi OVO NECU.
Pa tako i sada.....ali vrlo često mi nema tog "automatskog proizilaženja" u ono šta hoću. Nego znam šta neću i tu je kraj, nema dalje...... TO je problem kod mene.
Trudim se da ih držim pod kontrolom, mada često i pokleknem, ali se ne predajem. Padnem pa se dignem. Otplačem, odbolim, ali idem dalje!kataklinger napisao: A ti si Majjo resila da preuzmes svoj zivot u svoje ruke. Kao prvo definisala si sebe.
... Treba da živim i da nadjem smisao za SEBE, na prvom mestu...Ko nije za sebe, nije ni za druge ...
... Sada smo odgovorni iskljucivo samo za sebe...prihvatiti cinjenicu da sam sada ostala samo ja, da moram sama i da MOGU sama ...
Sasvim logicno, stavila si misli pod kontrolom, i preuzela odgovornost nad samom sobom … Skloni misli da nece nikada svanuti!! Pa nema šta gore više da se desi!!
Često mi se dešava ovo samosažaljevanje, ali se trudim da se borim protiv toga, jer to nisam JA. A sada zaista jesam u fazi kada ja nisam JA, pa mi zato sve to malo teže pada.kataklinger napisao: Posto si shvatila da sama sebi zelis dobro, da si sama sebi najbolji prijatelj, preduzela si prvi i najtezi korak, a to je sticanje poverenja u samu sebe … moram da...demantujem sebe sa sam jadna i nesposobna … To je hrabar potez, potez odlucne osobe koja zna sta hoce. Najgore je kada covek izgubi ili nema poverenje u sebe, sazaljeva samog sebe, taj covek nikad nece uvideti sansu.
Slažem se, zato i jesam u sitnim misijama, jer se jako plašim neuspeha i da bi mogao da me (i ovako već dobrano poljuljanu i slomljenu) opet vrati u nazad.kataklinger napisao: Sad kada si pronasla u sebi onaj atom snage, iskru zivota koja pokrece akciju, sve je vec i logicnije i lakse … lagano, korak po korak...ne zadajem teške zadatke, da ne bih doživela poraz...pa se radujem malim stvarima … srecna sam kad uspem sebe da nateram da...odradim i neke bitne stvari...što mi da još malo "gasa" da nisam totalno nesposobna... Majjo stalni rad na samopotvrdjivanju je najbolji lek za sve tegobe.
Na svemu ovome u kompletu, radim, trudim se iz sve snage. Nije lako, kroz pakao prolazim, samo mi je sada lakše što sve te anksioznosti sada pripisujem "situaciji" te ih verovatno zato lakše i podnosim. I nadam se da ću imati snage da izguram i da konačno osmislim svoj život i svesna sam da to neće doći preko noći i da ću još puno puta pasti. Samo mi je jako bitno da ne izgubim snagu i veru i da svaki put kad padnem, skupim snagu da stresem prašinu sa sebe, da se dignem i nastavim dalje.kataklinger napisao: Shvatila si sustinu zivljenja …radovanje sitnicama koje su za mene sada krupni koraci … a to je da puno sitnica sacinjavaju "krupnicu" (kao sto je godina sastavljena od dana, dan od casova, cas od … tako je i zivot sastavljen od sitnica). Radovati se sitnicama znaci radovati se zivotu.
Majjo najbitnije je da ne stanes … glavu gore i idemo dalje!!!!... Na dobrom si putu da strah, panika, anksioznost postanu proslost, da ostanu zauvek iza tebe, kao ruzan san, koji odlazi u zaborav. Samo hrabro, ne smes da ne gubis veru u sebe. Ti to mozes, i imas snage za to.
Sta reci osim
Majjo, glavu gore i idemo dalje!!!!
Svi smo uz tebe
Hvala na podršci!!!
", uvek bi govorila: "Nemoj da se sekiraš, zle ne ulazi NA usta, zlo IZLAZI iz usta. Bolje se skoncentriši više u životu kada i šta ćeš izgovoriti, nego što se sekiraš što si na današnji dan popila malo mleka" npr.
