anksioznost posle virusa!!!

[dr ivica]

Pavlov, ako krene aritmija - jeste spremni na crni humor koji ce da Vas leci?.....
.
.
.
.
.
.
.
. Ako krene aritmija, mozda cete da umrete, a mozda i necete!!!

Ajte, molim Vas, ma prestanite vise o aritmijama, uzivajte u oputovanju, uzmite sa sobom veliku flasu vode, pijte po malo, ako treba, popijte neki jaci sedativ, a ako zaista imate aritmije, uzmite NORMALNU (ne polovicnu!) dozu leka.

Kome je sudjeno - kaze narod.... (nastavite sami).


NECETE DA UMRETE, NECE SRCE DA VAM STANE, pevajte naglas ako treba celim putem i NE OSLUSKUJTE SE!!! SKINITE PRST SA PULSA I NE RAZMISLJAJTE KAKO SRCE RADI!!!

Sve najbolje.

[zola29]

"Ako krene aritmija, mozda ce te da umrete , a mozda i necete!!!"

E, Dr. Ivice , ali jedini problem u tome, kako naterati /nauciti sebe da to isto i prihvatimo? Mislim ne samo onako intelektualno nego osecati unutrasnji mir sa ovim saznanjem

Pavlov, zelim ti srecan put i kako Dr. Ivica savetuje sa crnim humorm samo napred. Meni ce ovo isto pomoci kad god me uhvati panika i aritmije pred put .

Hvala Dr. Ivice, jer ovo i jeste sto nama treba da ucimo nego nikako da prorade"klikeri" na tu osnovu [/quote][/code]

[minjab]

Majina mama je jutros operisana! Nadam se da će Maja uskoro moći da Vam se javi...........

Pavlov jednom sam pričala sa jednim psihijatrom i pokrenuli smo temu ''šata ako.....''pošto verujem da je to kod svakog čoveka normalan deo rečenice ako živi u ovoj državi,nažalost ali tako je !''Šta ako sutra ostanem bez posla, priča se po firmi....''( i bi tako ),Imamo rođendan za vikend ''šta ako suprug ne može da uzme slobodan dan''( i bi tako) i onda je moje pitanje bilo -kako da nema tog šta ako(koje je stvarno ubijajućeu celoj situaciji) i on mi je objasnio ,da kaad god hoću da izgovorim Šta ako - ugrizem vrh jezika ,ja sam mislila da se šali ,ali ne ( Ima slične metode kao dr.Ivica ) i stvarno probajte ,naravno ostalo mi je idalje ''uzrečica za neke stvari ''šta ako.....'' Ma ko baksuz zvučim sama sebi(ko što bi moj suprug rekao ''Aman ne prizivaj više'' - a ne veruje u Baba Vangu i Kleopatru )I tako da ''ručna kočnica'' u tom trenutku mnogo znači ,ma stvarno sve ide iz glave ,samo što kod nas neke lepe stvari su potisnute i ja sam svesna toga i umesto da kad ustanemo vičemo '' Ceo dan ima da se smejem '' ''Usreći ću nekoga'' kao što pomišljmo na ??šta ako....'' mnogo bi nam lakše bilo,nego smo čipovali organizam na ono loše i ......teraj Lenka Riđka i Šarenka
Moramo da se menjamo ,evo ponosna sam na sebe i svoje aritmije ,da sam čak preskočila kontrolu redovnu ,i neću da idem jer nema nikakvioh promena i šta ću da zaključi koliko ih dnevo imam ?????E pa to mogu i bez doktora.....

E pošto sam završila svoj elaborat,odoh pozdrav svima!

[dr ivica]

Minjab, mogu da kazem samo jedno na ovaj post:

BRAVO!

[pavlov]

Dr Ivice dobar vam je taj;crni humor: sjeticu ga se na putu
Mi bi trebali dole sljedeci vikend imam jos 10 dana da panicim
Kako ste mi vi?
Kod nas opet promjene vremena bilo je juce tako lijepo da sam se i sama bolje osjecala , ali evo danas najavljuju snjeg i kisu i opet hladnije da mi sve to ide na nerve
Moji su mi poceli sa naredbama sta kome treba ,pa sam sad malo okupirana sa tim opet trcim po radnjama i kupujem
Nadam se da ce ta kupovina stana proci dobro,danas su nam poslali ugovor da procitamo i sve zvuci ok ,cak nude da ne dolazimo kao moze se sve i odavde ali ja nesto slabo vjerujem bilo kome pogotovo kad su pare u pitanju pa je bolje da idemo dole, sto je sigurno sigurno
Danas sam uspjela i maloj da nadjem novo obdaniste i zbog toga sam srecna ono staro nije je odgovaralo, a danas samo sto je usla u ovo kaze ,mama ja cu tu ostati, jeste da mjesta ima samo od septembra ali nema veze i da cekamo
dr Ivice ovo sto ste mi napisali isprintala sam ponjet cu sa sobom pa ako prigusti citacu
Hvala jos jednom

[majja]

Evo i mene, potpisala bih dr Ivicu i sve što je napisao u svom prvom postu na ovoj strani. Sada, iz ovog ugla gledano, to su tako sitne stvari, nemojte im dozvoliti da vam kvare dan. Na žalost, obično se to shvati kad ovako zagusti.... Mene drmaju i aritmije i vrtoglavice, i pritisak mi nenormalno varira, puls mi je uglavnom oko 100 ali ne dozvoljavam panici da me sada opkoli, u stvari, nemam vremena da mislim o tome. Znam da je sve od stresa i znam da će da će tek da me stigne sve, ali za sada se držim.

Mama se probudila iz anestezije, svesna je, komunikativna, za sada su svi izgledi da će sve biti ok (bar što se glave tiče). Dr mi je rekao da na plućima ima "ogroman tumor", ali o tome će verovatno biti reči kasnije. Njima je sada primarna bila glava. Operacija je prošla ok, izvadjen je tumor veličine "breskve" - tako mi čovek reče , do pogoršanja stanja je došlo juče kada je taj tumor prokrvario, zato je hitno juče i operisana. Kad sam došla kod nje, bila je u očajnom stanju, potpuno nesvesna, samo je ležala kao..ne daj Bože. Jedini znak života bio je disanje. Oduzela sam se od straha. Prizivala sam je, mazila, ljubila, štipkala, ali nije reagovala uopšte. Onda sam digla paniku medju sestrama koje takodje nisu mogle da je dozovu, pa mi je dr rekao da će je operisati odmah. Ljudi moji, to su strašne traume. U jednom momentu je i otvorila oči, ali to je bio potpuno prazan pogled, ma zastrašujuće......
Pričala sam joj, mazila je, ma bukvalno sam se opraštala od nje, mislila sam da je kraj, molila je da mi bar neki signal da ako me čuje, ali odgovora nije bilo.....ni mig, ni stisak ruke, ma ništa, totalno beživotno.... Obrisala sam je vlažnim maramicama, očešljala kosu, i bukvalno se "oprostila" od nje, nikakav odgovor nije davala, jedino sam videla kad sam se odmakla da joj klizi jedna suza niz obraz Znači, ipak me je čula, sve ostalo je bilo u Božijim rukama i rukama doktora.

Eto, pokazala je još jednom da je ogroman borac, da je jaka i da se ne predaje lako. To je moja mama!!!!

Nadam se da ću je sutra videti!!!


Sve vas puno ljubim i pozdravljam, čuvajte se i ne trošite energiju na nebitne stvari, pustite aritmije neka tuku, one neka udaraju svoj ritam, a vi udrite po svome.

[dakon]

MAJO TI SI LAV MAJKEMI

Svaka čast držiš se ko zmaj, ako ti nešto znaći ovo što si napisala je tako slikovito, i imam osječaj kao da sam bio tu i sve to gledao, evo i srčka ide na stoju koliko su jaka osječanja.
Nedaj se LAVICE......Mi smo uz tebe..........

[pavlov]

Majjo zao mi je ,stvarno si borac
Molim te drzi se i tvojoj mami brz oporavak,sama kazes da je veliki borac izgurat ce ona

[minjab]

Au bre Majo ,čujemo se svaki dan i znaš da preživljavam i cvikam kad me kontaktiraš ,ali ovim tekstom sam se razbila od plača!
Ženo Svaka ti čast Ma ovo je hrabrost i borbenost, ja u takvim situacijama,sednem na krevet i plačem dok se stvar ne reši ( eto je svesna greška )

bukvalno se "oprostila" od nje, nikakav odgovor nije davala, jedino sam videla kad sam se odmakla da joj klizi jedna suza niz obraz

Au ovo je trebalo napisati ,ja se rasturih od cmizdrenja ,jer ja to ni drugom ne mogu da zamislim da se događa ,a kamo li sebi ....Odoh da se sredim čujemo se!

[tarcika]

majjo,sreca prati hrabre!veruj u pobedu i budi jaka!bicemo svi tu da te "sredimo" kada stres prodje!najbitnije je sto si sada tako hrabra!tako i treba!jos jednom si dokazala da su panicari u stvari veoma hrabri ljudi kada je najgusce!

bravo!

nemam vise reci...

[zola29]

Majjo, Svaka Cast za Tvoju Hrabrost. Tvojoj mami zelim da se sto pre oporavi i da uziva u njenoj cerki duuuuuuugooooooo, duuuugooooo.

Verovatno i mi panicari ocigledno mozemo biti hrabri kad to treba , samo puno puta mi to zaboravimo.[/b]

[majja]

Pa ljudi, nisam ja borac, mama je borac a ja tu dodjem kao propratna podrška!!

Činjenica je da je sve ovo teško, ma preteško i koliko god ja sve to preživljavala stresno, ipak je mnogo teže biti u njenoj koži. Jedino gde se sebi zaista divim (i tu sam prevazišla samu sebe, nisam mislila da toliko mogu da se kontrolišem), je činjenica da prethodne dve nedelje koliko je u bolnici, nisam pred njom pustila ni suzu (do ovog momenta juče, tu sam stvarno pukla ), uvek sam bila nasmejana i vedra, čak se i ona sprdala na momente, ali tome je doprinelo i kratko vreme posete, jer u roku od sat vremena koliko sam imala na raspolaganju za posete, morala sam i da je "okupam" vlažnim maramicama, i da je nahranim, da je presvučem kad treba, da joj namažem ledja (jer joj se dekubit pojavio), da joj dam da pije vodu, čaj, kafu.......a sve to oduzima puno vremena, naročito ovo sa "pijenjem", jer joj se i taj refleks izgubio, pa kad joj dam nešto da pije na slamčicu, ona umesto da uvlači, ona duva i pravi balončiće, pa joj zato sve dajem na kašičicu, a i to pola "potrefi" put a pola iscuri......e to je velika tuga (mislim na emotivnu tugu). Jednom prilikom je htela i da puši (da, da, to je moja mama.....bez cigare ništa), i stavim je ja već nekako u kolica-to je BAŠ bio puduhvat, odvezem do "pušionice", zapalim cigaru, stavim joj u usta, a ona ne uvlači, nego duva. Ja joj kažem: "Pa hajde, puši sada, uvuci", a ona mi onako usporeno odgovara: "Pa pušim"!!! Sve takve stvari su me mnogo više psihički ubile u pojam, nego jurnjava oko svega.

Dva dana pre mog rodjendana se ubijala od plakanja zato što ne može da mi napravi tortu, zato što je tamo za taj dan...ujutru me zvala sa mobilnog........ tišina.....čujem njenu cimerku iz sobe kako kaže: "Pa hajde, javila ti se ćerka, čestitaj joj rodjendan", a mama ne progovara......uzima ta žena mob od nje, plače i kaže mi: "Htela je da ti čestita rodjendan, ali ne može", ajaoj tuge
Takve stvari su me urnisale, ali eto izdržah da ni jednom pred njom ne zaplačem, a bilo mi je jako teško, jer ona je žena koja ne podnosi nemoć, ona i kad grip ima ne voli kad joj ja čaj skuvam i uvek je u fazonu - sve mogu sama (za razliku od mene ), a sada je u takvom stanju, a pri tom je svesna svega i to je ubitačna kombinacija.

Ali zato sam svaki put kad izadjem iz bolnice na sav glas ridala i davila se u sopstvenim suzama, imala sam momente kada bih vrištala od muke i tuge. Znam da je jako težak put pred nama, znam da će mi trebati mnogo snage za sve dalje korake, ali moraću da je crpim kako znam i umem. Moram to zbog nje, zbog snage koju ona ima nakon svega što je zadesilo u životu i uvek je imala tu energiju i to baš zbog mene, sad je red da "uzvratim" i da joj pokažem da joj trud nije bio uzaludan. Znam da MORAM da budem jaka - sada ja zbog nje!!!
Sa jedne strane ne valja što smo toliko vezane jedna za drugu, a sa druge - ne bih se menjala ni za šta na svetu za tu količinu ljubavi koju je usadila u mene tokom celog života. Najgore mi je bilo juče i noćas, ja nisam smela ni da pozovem bolnicu da vidim kako je prošla operacija, sa jedne strane nisam mogla da verujem da može da je izdrži a sa druge me nije napuštala nada da će izdržati, ubijao me osećaj neizvesnosti, ali nisam imala petlju da znam da li ima dalje ili ne.....

Manta mi se i sada, dok vam ovo pišem, ali sam uporna i ne bacam se na krevet. Ja kucam, a pred očima i u glavi mi sve leluja kao da sam na brodu. E pa kad mogu ja, možete i svi vi!!!


P.S. Minja, nemoj da mi plačeš, nje mi cilj ovog pisanja to, sa jedne strane ovde sa vama delim i lepe i ružne trenutke, a sa druge hoću da vam kažem da uvek i za sve moramo skupiti snagu, da nismo ni svesni koliko smo u stvari jaki. Jedini "trip" koji ja za sada imam je da ne smem da ostanem sama. Uvek je neko kod mene, i danju i noću. Drugarice su mi se zaista pokazale u ovom času, svaka im čast. Bez njih ne znam kako bih ovo pregurala sama, jer ima momenata kad ne mogu na nogama da stojim, bukvalno se pridržavam kad hodam, imam utisak da ću se sručiti, noge ne osećam, razum mi se pomuti i sigurnija sam kad nisam sama.
E da, u prvih 5 dana svega ovoga "sljuštila" sam 3 kg a sada ne smem ni da stanem na vagu. Verovatno imam slabost i od toga i što je najsmešnije u svemu, ko god da me pozove, prvo pita da li sam jela, pa onda sve ostalo!!

[minjab]

Ma Majo samo ti pričaj tu smo naravno znaš me dobro koliko sam laka na suzu ,al kad je reč o porodici to mi je izuzetno teška tema i stvarno sam preživljavala sa tobom .
Samo ti nas izveštavaj i ,ma volim taj smajlić( ) kad staviš,onda mi nekako toplo oko srca!

Nego

Minja, nemoj da mi plačeš, nje mi cilj ovog pisanja to

Sećaš li se kafića,tople čokolade i kad mi dade ''pismo'' eto čisto da bacim pogled, pa jel sam plakala u kafiću bre , znam da ti nije cilj i ne obaziri se ti na mene ,ispucam ja moju tutu suza opskrbim ''palomu'' za mesec dana i idemo dalje!

Ljubim te i jedi! (i ja sam te to pitala kad smo se čule )

[Mrs_Parker]

Majjo kada ste obe tako jake i pune ljubavi mora biti sve dobro

[zola29]

Majjo, takvu cerku bi svako pozeleo. Budi jaka i dalje , a ne samo zbog mame , nego i zbog tebe same . Jer znam da je to tvojoj mami najveci poklon na svetu ,kad vidi tebe da ti mozes Znam jer i sama sam majka. Nista na ovom svetu majki nije vaznije od decijeg osmeha .

A zna se ne zaboravi da jedes i kad nisi gladna
Tvojoj mami zelim da se oporavi svaki minut maksimalno.

Minjab, tu smo potpuno iste. Sve nekako ide , ali kad je rec o porodici tada sve sto je u mojoj moci i sto nije dajem od sebe , a sve sto njima smeta mene pogadja totalno.