pre tachno 1o dana saznala sam da sam trudna.bila sam shokirana otkricem ali sam vec unapred znala da ukoliko mi se desi da u ovim godinama(imam 22) ostanem trudna bez razmishljanja idem na abortus.
partner tadashnji(hvala Bogu bivshi!!) je odradio svoj deo posla a meni rekao da ne brinem,da je pazio.mogu slobodno da kazhem da me je iskoristio.jer sam to veche bila pod prilichnim gasom(mislim na alkohol).znao je da ne zhelim decu a on je to silno zheleo(on ima 28 ) i eto nije hteo da mi kazhe shta se zaista desilo,popila bi postinor i mozhda ne bi ni doshlo do abortusa.da stvar bude gora.par dana nakod te vecheri me je ostavio.iz tog razloga shto zheli da nadje devojku sa kojom ce se smiriti.slozhila sam se,naravno.
meca mi je kasnila dve nedelje kada sam mu javila shta se deshava.imam neredovne menstruacije i nisam bila mnogo uzrujana jer mi je bilo normalno da mi kasni po 15stak dana ali mi je rekao da imam razloga za brigu.poludela sam!josh kada me je pitao shta planiram!!!ochekivao je da mu kazhem kako planiram da zadrzhim dete i da zhelim da me zheni???verovatno jeste.ali srecom pametna sam devojka pa sam uradila ispravnu stvar.
sinoc su mi uradili abortus.koshtao me je 250eura.radili su mi u opshtoj anesteziji.sve je proshlo u najboljem redu i sreca shto sam o+ krvna grupa.
naravno,on se ponudio kao pravi mushkarac da mi sve plati.dao mi je 150eura za ostalo sam se jedva sama snashla jer ne radim.nije zvao,ma ni poruku nije poslao da pita kako sam.kada sam mu danas poslala poruku tipa "hvala na pitanju,dobro sam" odgovorio mi je "hvala Bogu shto jesi i nadam se da te necu vishe sresti" zaista lepo me je nasmejala ta njegova poruka.
nisam sama proshla kroz to,on nije bio uz mene ali su bile moja majka i drugarice.nauchila sam veoma veliku lekciju i donekle sam mu zahvalna na tome.
da je moja finansijska situacija bolja mislim da bih isto uradila jer ja nisam nikada imala oca(zhiv je chovek) i ne bih sebi oprostila da moje dete dozhivi isto shto i ja.zhelim jedno dana da imam porodicu,to zhelim od kako znam za sebe i znam da cu je i imati.
ne znam zashto sam sve ovo napisala...mozhda neko i izvuche neku pouku iz svega ovoga.i oni shto nisu pristalice abortusa-treba da shvate da ne mogu nekoga da osudjuju ako ne znaju celu prichu,pa chak i ako ne znaju nemaju prava,dakle tishinchina.a sve one koje su proshle kroz to....pa drage moje,bice beba kad dodje vreme za njih.
ja samo chekam da prodje par dana,da dodjem sebi(fizichki,psihichki sam izuzetno dobro) i da nastavim svoj zhivot.
U Srbiji se svake godine ubije 150.000-200.000 nerođenih beba... To je pravi prenatalni genocid... 