u vezi abortusa, HITNO, iskustva, savjeti!

[1000 zasto?]

Procitah skoro sve,i mozda ozivljavam temu nepotrebno,ali vidim da ovde ima i kavlitetnih odgovora.Pa bi da pitam za misljenje jer vise nisam pametna.

U 5.-oj sam nedelji trudnoce. U vezi sam,duze vrijeme,stariji je od mene,ja imam 24. Za trudnocu saznala prije 15 dana. A otad mi on pravi pakao od zivota. Ja zelim to dijete,protiv abortusa sam,ali on ne zeli. Pustila sam 10 dana da razmisli,ali on opet po svom,nije mu vreme,nije spreman,ne zeli sad i sve to. A sve je bilo ok dok se ovo nije desilo. I mojom i njegovom krivicom. Zove me,dolazi na vrata.zakazao abortus bez mog znanja,i kaze da moram doci,pobesnio kad je cuo da necu.Jednostavno je nepodnosljiv.ne zeli to i tacka. I sad,sta da radim,moj stav je da me briga za to sve i da cu roditi,ali razmisljam kakav ce biti zivot tom detetu sa takvim ocem,sebicnim,agresivnim i ko zna kakav ce tek biti.Nakon dogadjaja zadnjih par dana vise nisam sigurna u njegove postupke.Cak stavise,i bojim ga se,da vam sad sve detaljno ne iznosim.Ocajna sam i sad kopam po netu i ne znam,ne znam sta da radim.Izigrana sam,povredjena i sve redom najgore sto se trudnoj zeni moze desiti.Da li da menjam odluku??? Godilo bi mi bilo sta sto kazete.

[pezza]

Saosećam sa tobom...

Jako teška i neizvesna situacija. Uplašio se. Nezreo je... Možda ga prođe ludilo, a možda i ne. Nadam se da te voli i da možeš da igraš na tu kartu. A, ako nije spreman da bude uz tebe kad je teško, onda ne znam...

Da li je svestan da traži od tebe da zajedno učestvujete u ubistvu samo zato što nije spreman? Možda da popričaš ako nisi već o tome i na taj način.

Ako si iščitala temu, onda si videla i sve ono što sam ja iznosio ovde. Ne želiš da budeš ubica sopstvenog deteta, veruj mi.
Daj Bože da i on shvati to. A, ako on ne želi, onda neka pusti tebe da ga sama rodiš.

Ja mogu samo da se molim za tebe Bogu i da ti ispričam šta se desilo mojoj bivšoj cimerki, možda ti bude od koristi..

Posle mene i još par nas, živela je sa nekim društvom sa svog faksa kao cimerka. Spavala je sa jednim cimerom tada i zatrudnela. On joj je momentalno okrenuo leđa kao muškarac, ali se nije samo na tome zaustavio. Ona je nije imala nikakvu dilemu: rodiće u svakom slučaju, bio on s njom ili ne!
Potom su usledili strašni pritisci, ucene, pretnje i ostala maltretiranja od strane njega i njegovih roditelja. Insistirali su na tome da abortira. Pritisci nisu bili samo na nju, nego su njegovi roditelji pritiskali i stvarali pakao od života i njenima. Ona je od početka imala podršku svojih, koji su isprva bili, naravno ljuti na nju, ali je, naravno nisu ni ostavili na cedilu.

On se povukao i nije se javljao pola godine. Rodila se predivna beba, koja je bila toliko jedno predivno stvorenje i potpuno neobična beba, koja se samo smejala (maltene da nije plakala uopšte) i koja je čitavu porodicu potpuno poražavala svojim duhom i tom zaista neobičnom lepotom, čak i za bebe. Ja sam bio apsolutno impresioniran njom. Nikad nisam video takvo dete...
Ubrzo se javio otac sa željom da vidi bebu. Samo da je vidi. Ništa više od toga, naravno. Posle nekog vremena, javili su se i njegovi. Došli su u njen grad da je vide. Prošlo je neko vreme. Opet su došli. Njih dvoje nikako nisu mogli da nadju zajednički jezik i da komuniciraju normalno.
Mala ih je sve totalno osvojila. Vremenom su počeli da dolaze svaki vikend.
Toliko ljubavi u jednom malom stvorenju, poluželjenom, poluneželjenom. Neverovatno! Da mi je neko samo pričao, sumnjam da bih poverovao da je baš tako. Ipak, i sam sam svedok...

Nisam pomenuo da su oboje bili prva godina fakulteta. Jako zahtevan fakultet, i skup. Nije za neozbiljne studente. Sve u roku...

Danas, posle 3 godine, njih troje žive u jednom stanu u Beogradu. Sve je u savršenom redu, a mala je ne samo direktno uticala na svoju majku i oca, nego i na njihove porodice, koji su zaraženi ljubavlju sredili svoje unutrašnje probleme, koji su ih potresali godinama.

Treba li da pomenem da su se njeni sve vreme molili Bogu i uzdali u Njega?


Nadam se iskreno da ćeš uspeti da se izboriš sa ovim iskušenjima kao i ovi moji što su. Nemoj misliti da će biti lako, ali vredi kao čitav svet!

[donka]

Procitah skoro sve,i mozda ozivljavam temu nepotrebno,ali vidim da ovde ima i kavlitetnih odgovora.Pa bi da pitam za misljenje jer vise nisam pametna.

U 5.-oj sam nedelji trudnoce. U vezi sam,duze vrijeme,stariji je od mene,ja imam 24. Za trudnocu saznala prije 15 dana. A otad mi on pravi pakao od zivota. Ja zelim to dijete,protiv abortusa sam,ali on ne zeli. Pustila sam 10 dana da razmisli,ali on opet po svom,nije mu vreme,nije spreman,ne zeli sad i sve to. A sve je bilo ok dok se ovo nije desilo. I mojom i njegovom krivicom. Zove me,dolazi na vrata.zakazao abortus bez mog znanja,i kaze da moram doci,pobesnio kad je cuo da necu.Jednostavno je nepodnosljiv.ne zeli to i tacka. I sad,sta da radim,moj stav je da me briga za to sve i da cu roditi,ali razmisljam kakav ce biti zivot tom detetu sa takvim ocem,sebicnim,agresivnim i ko zna kakav ce tek biti.Nakon dogadjaja zadnjih par dana vise nisam sigurna u njegove postupke.Cak stavise,i bojim ga se,da vam sad sve detaljno ne iznosim.Ocajna sam i sad kopam po netu i ne znam,ne znam sta da radim.Izigrana sam,povredjena i sve redom najgore sto se trudnoj zeni moze desiti.Da li da menjam odluku??? Godilo bi mi bilo sta sto kazete.

Pre svega, taj covek tebe ne postuje. Ne moze on tebe da prisiljava da abortiras ako ti to ne zelis i da besni sto TI zelis da donosis odluke o TVOM telu umesto njega! On te ne posmatra kao ravnopravnog partnera, vec kao svoje vlasnistvo koje misli da ima pravo da kontrolise.

Zasto bi abortirala, ako to ne zelis i ako hoces da rodis dete? Nadam se ne zato sto zelis da ostanes sa tim covekom, jer on tu zrtvu uopste ne zasluzuje. A ako bi to ucinila zbog deteta, to ko mu je i kakav mu je otac uopste ne mora da ga se dotice, samo ako si ti spremna da dete sama podizes, a uostalom mlada si i sigurno ces upoznati nekoga ko ce biti vredniji tvoje ljubavi i mnogo bolji otac tvom detetu.

[1000 zasto?]

Hvala vam ljudi.Sve ste rekli kao sto i ja mislim,samo se bojim da budem samohrana majka i da na pocetku sebi i detetu unistim zivot ako je on takav kakav jeste.
I znam,pezza,procitala sam tvoje postove,od clanaka iz politike pa do tvojih komentara,sve je na mestu,ali tako je tesko odluciti kad se to tebi desi. meni su roditelji rekli da su uz mene,sta god da odlucim, a i njegova majka koja je odmah svojoj rodbini razglasila,jer jedva cekaju da u danasnjem svetu naidje neko normalan s kim bi on mogao da bude.
I znam,svesna sam da on ne zasluzuje mene bas zbog takvog svog ponasanja i sebicnosti.Ali on ne moze da pojmi da dete raste bez oca,da ce ono tako biti kaznjeno za citav zivot. Osim toga,ja imam jos par ispita,sve sam u roku dala i nece ni ovo biti problem.I rekla sam,ako sam ja voljna da njemu rodim dete,sta je njemu to tesko,ne moramo se vencati,samo mi treba podrska,a ako to nece,ja cu sama uspeti.
A bas takve price,kao gore navedena sa cimerkom,cula sam ih nekoliko,samo se bojim rizikovati.Mrzicu ga kad se pojavi nakon nekog vremena kad sam vec sve prosla sama. E to mi je problem. Bojim se da ce dete patiti zbog svega.Samo merim i merim ispocetka da je to veci greh nego abortus.

[Ksenija72]

1000 zašto? u tvom postu sam osetila dozu iskonske panike dok si opisivala svoj odnos sa partnerom i mislim da ne treba da ignorišeš to šesto čulo koje ti je uključilo alarm u glavi. Ne želim da polemišem o ispravnosti i moralnosti abortusa pošto je zakon već rekao svoje i tu medicinsku inervenciju zdravorazumski posmatram kao jedinu ispravnu u određenim situacijama. No, ono što sam želela da ti kažem jeste nešto što i sama znaš....a to je da dete treba da bude plod ljubavi dvoje ljudi a ne sredstvo koje spaja roditelje, babe dede, strine, ujake niti faktor koji rešava porodičnu krizu. Konflikt koji već sada imaš sa ocem svog deteta se neće izbrisati preko noći i do sada ste se složili jedino oko toga da ti ne želiš abortus a on ne želi bebu. Bojim se da sve to ne čini dobar početak koji omogućava još uvek nerođenoj bebi skladno i ušuškano detinjstvo. I mislim da si toga i sama, na žalost, svesna.
S druge strane, nekad je teško rešavati i banalne životne probleme i često lutaš po lavirintima roditeljstva i kad kao bazu imaš skladan brak i čoveka koji te voli, podržava i obožava decu koju je izrodio sa tobom pa se i pored toga preispituješ da li dobro radiš odnosno gde grešiš.
Nezahvalno je savetovati te šta da radiš...i možda je najbolje da se obratiš nekom stručnom licu pri službi za planiranje porodice.
Sve najbolje ti želim
Ksenija

[Ludjakinja]

Bas teska prica....zalosno je to sto je danas mnogo takvih situacija,no...
Misljenja sam da nije sve u tome pruziti deci OBA roditelja.Zasto je jedino to priznato i pravedno?Pa ja znam X slucajeva u kojima su se deca rodila u "skladnom" braku,a da pri tom odgovornost u svemu snosi samo jedan od roditelja,a to je najcesce majka.
Moje je misljenje da ako ti zelis da rodis dete to i ucinis.Narocito zato sto on vrsi pritisak na tebe tj.hoce da on kontrolise i svojim i tvojim zivotom.

Drago mi je sto u ovoj temi ima puno poruka koje je Pezza ostavio...citaj ih...100 puta ih procitaj.

Puno srece.Pozz

[gloria2]

1000 zašto-Važno je samo ono što ti želiš,jer si ti ta koja će roditi dete.On je nezreo,ma koliko godina imao,i vidi se da nije stvar u bebi ,nego želi potpunu kontrolu nad tvojim životom,kao da si njegovo vlasništvo.Bolje da sad shvati da ne može tako sa tobom,nego nekad kasnije.Sem toga mnogo je manji stres za dete koje ne živi sa ocem,nego kad se razvedu roditelji ,ili se svadjaju.On je ,jedan običan razmaženko koji hoće da sve bude po njegovom.Mislim da nijedan muškarac ne zaslužuje,pa makar i bio idealan da ti abortiraš zato što on to želi.Ti ,pre svega razmisli da li TI želiš da rodiš,bez obzira na njega.Kroz neko vreme će se on pokajati,ali tada će biti kasno.
Moje mišljenje je da je mnogo veći greh abortus,nego da dete raste bez oca.

[sludjena mama]

[quote="gloria2"]1000 zašto-Važno je samo ono što ti želiš,jer si ti ta koja će roditi dete.On je nezreo,ma koliko godina imao,i vidi se da nije stvar u bebi ,nego želi potpunu kontrolu nad tvojim životom,kao da si njegovo vlasništvo.Bolje da sad shvati da ne može tako sa tobom,nego nekad kasnije.Sem toga mnogo je manji stres za dete koje ne živi sa ocem,nego kad se razvedu roditelji ,ili se svadjaju.On je ,jedan običan razmaženko koji hoće da sve bude po njegovom.Mislim da nijedan muškarac ne zaslužuje,pa makar i bio idealan da ti abortiraš zato što on to želi.Ti ,pre svega razmisli da li TI želiš da rodiš,bez obzira na njega.Kroz neko vreme će se on pokajati,ali tada će biti kasno.
Moje mišljenje je da je mnogo veći greh abortus,nego da dete raste bez oca.[/quote]
u potpunosti se slazem!!!!!! nema potrebe za hiljadu zasto...sve nedoumice nestaju onog trenutka kad prvi put vidimo svoje dete!!!!

[1000 zasto?]

Ksenija[b], tvoj post je tacno odgovor zasto bih ja zelela otici na abortus,jerja zelim svom buducem detetu sve najbolje,zelim da ima oca i sve uslove za normalan zivot,a ne da sve prodje u prepucavanju i nadmudrivanju,ti si to htela,eto ti sad,pa da mi nabija celi zivot nanos,i da se ne smem nikad pozaliti da mi je tesko.Pozalila sam sto sam uopste bila sa takvim covekom,ali sve je bilo lepo i nije bilo boljeg od njega,dok se ovo nije desilo.To mi je otvorilo oci. I na kraju karjeva ne zelim takvog sebicnog oca detetu i da nikad ne znam sta mu je na pameti kad mu nije po volji. To bi bio pakao.

Ludjakinja[b], e bas tako.on zeli da kontrolise mojim zivotom i mojim telom i to me izbacuje iz takta.I razumem da uvijek treba postojati neko ko ce biti stub porodice i da treba uvek neko da bude jaci kad je onaj drugi u nedoumici,ali on nije u nedoumici nego ne zeli i gotovo.Razgovori i razgovori su iza nas,u kojima obicno ja zavrsim placuci satima,jednostavno me toliko povredio i izigrao.I roditelji se boje da sam jos mlada,da cu upropastiti sve odmah na pocetku. Ne zelim da moja beba bude uskracena za ista,a kamoli da joj dopustim toliko stresa koliko je meni dao.

Gloria2[b],ne smatram da je on idealan,samo sam ga bila pustila 10 dana da razmisli,da me podrzi ili ne,i na kraju ne,on je `svoje kockice slozio` i to je to,nezreo i razmazen kao sto ti kazes.I znam da ce biti kasno ako se pokaje,ali se bojim da cu ja popustiti i da ce on opet svoju nervozu istresati i na meni i na detetu.

Sludjena mama[b] ,razumem tvoju podrsku,ali tako mi je tesko da se radujem kada nemam podrsku.sretna pa tuzna pa placem,pa se smejem na slicicu sa ultrazvuka i sve tako ukrug.


Hvala svima na odgovorima,savetima i na podrsci,izvinite sto vas gnjavim,ali u ponedeljak je nekako zadnji dan za delovanje,i sama sam neodlucna i sve mi se pomutilo u glavi.Jedan od njegovih razloga je takodje da sve treba da ide po redu,da se ljudi vencaju pa planiraju zajedno porodicu a ne da jedno odlucuje o tom. Ja se sa planovima ne slazem,treba se snositi sa situacijom za koju smo oboje krivi. Ali i dalje cu da se molim Bogu i sami Njemu da mi da zdrav razum i da postupim pravedno.Bojim se Boga i to mi je najgore. Ali se nadam da me nece napustiti.[/u][/b]

[pezza]

1000 zašto?, ne boj se. Biće sve dobro

Svi, koji su, posle mene odgovorili, su me sjajno dopunili, s tim što bih prokomentarisao par stvari.

Ja sam, Ksenija72, naveo primer gde je beba bila faktor pomirenja i sunce u njihovim životima. Tako je ispalo, jer se majka izborila za njen život. Inače, i sam smatram da je bitno da dete ima oba roditelja, ne zbog podrške u životu, ne zbog majke, to je opet sebično i nema mesta u ljubavi, nego zbog deteta, da bi se ono formiralo što zdravije. Ali, ničiji život nije savršen, i to ništa ne mora da znači. Kao što ima sjajne dece od samohranih majki, tako ima i užasne dece od oba roditelja. Prisustvo oba roditelja ne garantuje samo po sebi dobro vaspitanje i srećan život. Ljubav garantuje!

Jeste, nezahvalno je savetovati šta da radiš. Ipak ja se usuđujem da te savetujem: BUDI JAKA i VOLI SVOJU BEBU! Time ćeš i njoj i sebi život učiniti lepim mestom da se na njemu bude...

P.S. Mi smo svi skočili na njega zbog njegove nezrele reakcije, mada ga zapravo ne poznajemo, pa ne znamo da li je to tako samo trenutno i od panike. Ko zna, možda se ubrzo razmekša. Svi smo ti mi muškarci jaki i grubi dok ne vidimo svoju bebu. Onda se razmekšamo ko neke strine...
Ipak, ako ovo i nije slučaj (da je čovek ipak ok) on svakako ne može da te natera da ubiješ bebu... Ti si ta koja odlučuje.
A on, ako je muško, mora da preuzme odgovornost! Ako nije, ne treba ti takav. Kao muškarac ti kažem.

I da, ubistvo bebe je mnogo i neuporedivo veći greh nego da raste bez oca i o tome prosto ne treba ni da razmišljaš kao opciji. Ima milion drugih i previše bitnih stvari o kojima treba sada da misliš i da se na njih trošiš, tako da je ono prvo čist luksuz.

Pozdrav i javi nam lepe vesti

[pezza]

EDIT (da pojasnim):

Ja sam, Ksenija72, naveo primer gde je beba bila faktor pomirenja i sunce u njihovim životima. Tako je ispalo, jer se majka izborila za njen život.

Nikako ne smatram da bebu treba koristiti kao sredstvo za sređivanje odnosa u porodici! Ni slučajno!
Ovde je tako ispalo potpuno spontano i nenadano. Majka je rekla da će u svakom slučaju da rodi, a kasnije se ispostavilo da je beba svojom posve čudnom harizmom i lepotom postala praktično sunce i njihovim životima.
A sve ovo pominjem u kontekstu straha od "upropašćivanja života" time što će se neko odlučiti da rodi, i da to ne mora tako da bude, nego baš naprotiv

Pozdrav svima!

[Dea]

1000 zasto? TI moras da sednes i sama sa sobom rascistis da li zelis tu bebu. Ako je zelis nemoj da razmisljas o njenom ocu. On ce se mozda promeniti kada ona dodje, a mozda i nece, ali ako ti hoces bebu a ne rodis je, sigurna sam da ce te to muciti do kraja zivota.
Nije lako biti samohrani roditelj, ali moze se i to ne treba date muci. Videces koliko je lepo kada drzis svoje dete u rukama.
Najbitnije je da covek u svojoj glavi rascisti misli pa posle zna kako da se usmeri.

[1000 zasto?]

Da svakako da dete ne treba da bude sredstvo za spajanje mozda nespojivih porodica,ali sudina je sudbina.Vidi se da je i taj covek hteo dete samo se prepao na pocetku.

Dea.to i jest najveci moj problem. Zelim da rodim,ali se bojim da necu biti dobra majka ako budem sve sama morala raditi.
Znam da moram da rascistim sama,imam jos dan pred sobom.

[pezza]

Ne boj se. Biće sve dobro. Učini što je do tebe (posveti se bebi onako kako znaš), a ostalo će ti Bog pridodati

[donka]

Zelim da rodim,ali se bojim da necu biti dobra majka ako budem sve sama morala raditi.

Vec sama cinjenica da brines zbog toga govori o tome koliko ces dobra i pazljiva majka biti! Niko nije savrsen, ali ono sto je detetu najpotrebnije je ljubav, ti vec sada volis svoje dete i ono ce kraj tebe imati to sto mu je bitno. Roditeljstvo se uci kao i sve drugo, ako si mogla da zavrsis fakultet u roku, naucices i da budes dobar roditelj. Ako je dete nezeljeno, onda je i za to dete i za majku bolje i postenije da se ne rodi, ali to u tvom slucaju mislim da ne vazi.