Djuu napisao:Evo me opet. Hocu ukratko da vam opisem moje iskustvo sa lekarima.
Isla sam u bolnicu pred porodjaj i posto sam medicinski radnik (a i da nisam) naravno kazem lekarima da imam C. Da im nisam ja rekla nikada ne bi ni saznali.
Oni naravno u soku, zgrazavaju se. Onda im kazem da zelim da se porodim uz epiduralnu anesteziju i oni ladno odbiju da mi je daju jer citiram - Ako ti imas hepatitis ne moramo i mi da ga dobijemo!!!!
Onda ja naravno pitam da li u bolnici imaju samo jednu iglu i da li to znaci da ce svi da se razbeze po sali kad ja pocnem da se poradjam.
Bili su neumoljivi.Ne znam kako bi to izgledalo da sam im ponudila koji dinar tj euro.
I zainatim se ja jer sta je za mene jedan porodjaj, mogu ja to, a kako sam se osecala mozete da pretpostavite. Uzasno.
Medjutim iskomplikuje se sve, bebi je bilo lose u stomaku, tonovi su bili losi i kazu mi da ce me poroditi carskim rezom. Ja naravno presrecna, uspavace me probuditi i gotovo.
Medjutim pojavljuje se Dr, gosodja za koju sam posle saznala i da je bila u istraznom zbog mita i ne odobri carski rez. Onda su me stavili na kiseonik i pokusavali bezuspesno da poprave bebi srcane tonove. Sve to je trajalo nekih 12 sati. A gospodja Dr u jednom momentu kaze svom kolegi - Treba sa tim hepatitisom uci u salu!!!
Znaci dovela je u pitanje moj i Milosev zivot, a gledala me kao sugavu.Onda sam joj rekla ko sam, gde radim i da imamo zajednicke prijatelje. Nije joj bilo svejedno ali i da me je u noge ljhubila posle one recenice sve je uzalud.
Na kraju su me porodili na silu uz dodavanje nekih lekova.Milosu su slomili kljucnu kost,meni je pukao grlic i ok sve to se desava ali moglo je da prodje i bez sveg toga.stavili su me u izolaciju, ponasali se odvratno i na kraju mesec dana posle svega na kontroli je ustanovljeno da su mi ostavili deo posteljice.
Mislim, sta reci???!!! I sta covek da im uradi? srecom nisam dobila sepsu.
PLace mi beban, cujemo se drugari.
Cmok
ne mogu da verujem kroz sta si ti prosla!Zaista svaka ti cast!!!!
Bogu hvala sto je sve dobro ispalo na kraju, sto je Milos sada dobro, a i ti...znam jednu devojku koja je sepsu dobila, a zbog inkubatora dete je oslepelo
sada pokusavamo da skupimo pare, da odu u Italiju prvo pa u SAD na lecenje...ali para niko nema, cak nam ni princeza nije pomogla...niko ne daje vise
Bogu hvala ti si sada dobro, znam da je bilo grozno, da si se osecala kao ppopisano da izvinete na izrazu...kao poslednja, ponizena...ali to ide na njihovu dusu, pokusaj da sada to ostavis iza sebe, da te ne boli i ta rana vise...previse si prosla, red je malo da budes srecna...sto bi jedan moj prijatelj rekao "aj malo predji u pobednike, dokle bre vise"
Koliko ima Milos sada?Kako napreduje?
aj nekako nam pusti slicice da ga vidimo
Ma nemam ni ja problem sa ovim...ja svima odmah kazem sta mi je...iako me mnogi savetuju da cutim...ma, ne moze me povrediti ljudksa glupost i nebriga...ja znam ko sam, Bog u koga verujem zna ko sam...samo se Boga bojim, doduse On mi je kao Otac, pa se i Njega ne bojim
Ljudi umeju i nesvesno da povrede, strah i neznanje u kombinaciji...tesko se prevazilazi...secam se kada sam saznala za hcv, moja profesorka engleskoj je bila u prvom tromesecju trudnoce i lepo me zamolila da se ne vidimo vise, da ne prenesem njenom detetu ???
zena se malo izgubila, ali nisam se ljutila na nju, samo je nikad vise nisam zvala
Zelim joj dobro, ali dalje od mene
ona je zarazna, virusom neke druge vrste koji kameni srce
drzi nam se ti molim te!
drago mi je da si dosla ovde, da smo se pronasli...bas mi prija ovo celo drustvo i mnogo sam vas zavolela sve
aj sad dosta emocija, rasplakacu se
ako nastavimo ovako, bice nas ovoliko
aplauz za majju i njenog MM.
se
c,c,c