hepatitis C

[tweety_girl]

Tweety_girl, mogu li da te zamolim da mi opises tu proceduru biopsije jetre. Ja imam hep.B, pa na jesen planiram biopsiju (dr.kaze da nema potrebe ranije, a i imam malu bebu koju jos dojim). Gde si radila, sta ti rade, koliko dugo traje, koliko se lezi...? Ma sve me interesuje.

pozz i sve najbolje

Pozz Milice
ma sto ne bi mogla
Cestitam ti na tom malom andjelu prvo!! Da je ona ziva i zdrava i vesela, ostalo cemo lako!
Pa, ne znam sta te zanima...jer verujem da to rade svugde i da bas nije svuda isto...
Ja sam radila na infektivnoj sada, a pre na internoj A znaci u klinickom i sada kad pogledam, pre bih radila na internoj A .Slazem se da tamo lezis 24h, da ti ne daju glavu da mrdnes, ali te ubodu sa strane i daju ti lepo led ko ljudi.Ja sam otisla jedan dan, bilo je mesta na intenzivnoj i primili su me odmah, u roku od sat su vec sve zavrsili, i vadili krv, da vide da li ti je protrombinsko vreme ok, tj vreme zgrusavanja krvi, i ekg i pritisak i vec sam bila donesena u sobu stavili mi led i to je to. Procedura je ta, oni kroz rebra ubodu iglu do jetre (daju ti potkoznu anesteziju tako da ubod zaista ne boli) i a u spricu je fizioloski rastvor kako sam razumela, pa onda oni pod pritiskom izvuku delic jetre, ma minijaturno nesto, oblika crva buvalno..i to je kraj, traje par sekundi...tacno je da ne osecas ubod, ali kada ti tog crva vade osecas ebiga nije prijatno, ali nije ni klasican bol! Vise me je bolelo na internoj, kao da su mi cupali rebra recimo, ali zaista kratko, dok na infektivnoj nije toliko bolelo.To je manje vazno i nije toliko strasno, koliko su nezgodne stvari koje dolaze posle. Mene su eto zeznuli u ponedeljak pa su mi probusili misic, sada jos uvek dolazim sebi, boli me kada se savijam, kada se pomeram, pluca me bole, kao da imam grudvu neku unutra...ali kapiram da tako mora, jos mi ni led nisu dali i odmah su me digli, premestila sam se sama na drugi krevet, isla do wc-a, isla na odeljenje..pustili me kuci posle par sati...ne sekiraj se sto se samog procesa tice, ali pripremi led obavezno, i spremi se da te otkine ruka, zila na vratu, rame, plecka...sve to ide u rok sluzbe, koliko ja kapiram to je zbog anestezije
Posle tih 24h bi trebalo jos da lezis malo, da odmaras, bez naglih pokreta...
zezao me je profesor u ponedeljak, kaze da ima puno komplikacija, jako su teske, ali retke, tipa u milion slucajeva...slusao mi pluca valjda da vidi da nisu otkazala a ja njemu, ma nisu, malo pre sam bila na ventilaciji isla naravno da duvanim
tako da samo polako, videces sa svojom dr, ee da, meni su ovde na infektivnoj dali inekciju bensendina, iako sam se svim silama otimala da mi ne daju nikad ga nisam pila, jos mi samo neki lekic fali, grrrr, ne volim ja to ali kaze, moraju da bi opustili misice...vidis, sve zavisi, kako se gde radi!
Do jeseni ima jos toliko, nemoj razmisljati o tome, samo ces cuti jos sto razlicitih prica, pa ces se i uplasiti i sekirati bez potrebe, kada za to dodje red cideces nije frka tolika!Sada imas precih i to tako predivnih poslova, cuvaj tog andjelka, bre ove neke viroze vladaju li vladaju, svako malo cujemo neko zaribao...cuvejte se i volite...to ti je vec pola posla gotovog oko hbv
nadam se da ce sve proci kako treba, javi nam se obavezno!!
pozzz i vama

[milica m]

Ja sam nesto umislila ili sam negde citala, vise ni sama ne znam da se lezi 3 dana. Koliko se ceka na rezultate?

[tweety_girl]

Ja sam nesto umislila ili sam negde citala, vise ni sama ne znam da se lezi 3 dana. Koliko se ceka na rezultate?

ma neeeee
doduse, ne znam..ako te prime prvi dan, izvrse analize i blejis ceo dan, onda drugi da ti rade biopsiju i treci te puste...mozda tako racunajuci i bude tri...ali posle biopsije samo 24h, dok ne prodje to kriticno vreme....
zavisi kako gde...oko 10tak dana, dan manje dan vise
doktorima u laboratoriji je sve jedno..oni pred sobom imaju uzorak pa i nije hica....
recimo i za pcr se ceka do mesec i po, a ja sam upala na kraju, jer oni cekaju da se ceo kit popuni, znaci oko 120 ljudi...ja sam imala srece pa je bio gotov za 5dana, a neko ceka i 2meseca
kazem ja, ludi kao ja uvek imaju srece

[sl]

Evo i ja da se ubacim posto imam istu boljku.BIla sam nevaljala i nezrela sa svojih 18 god i od tada to vucem.Sada imam 26 i nemam nista vise sa takvim zivotom,raskinula sam sa njim ,to da pojasnimo.
Imam virus 8 god i jos nista nisam preduzela.Pocela sam kao nesto pre 3 -4 god ,odradila biopsiju ,s tim sto sam ja lezala nedelju dana u bolnici(sve zavisi od bolnice do bolnice i od grada do grada)i, i MIlice,da znas da nije nista strasno ,samo je malo neprijatan osecaj jer si svestan i znas sta ti rade,inace nista ne boli. I to je to sve sto sam uradila,i onda je sve stalo.
Onda se pojavila neka osoba i pokrenula me je,jer sam strasno lenja po tom pitanju-sramota!!.Uradila sam PCR - rezultati ocaj genotip 4 i 1 .000. 000 kopija virusa.
E da,i cudno mi je za taj umor sto se prica jer ga ja nesto i ne osecam i nekako sam puna energije....
Sada moram nekako da se iskombinujem sa slobodnim danima,posto moram ponovo da radim biopsiju i da lezim 5 dana u bolnici ,a za mene znaju samo moji najblizi i koje volim,jer ne volim o svom privatnom zivotu da pricam svakom.
A onda komisija,nadam se da cu je proci sa ovakvim rezultatima,zalosno je sto zivimo u takvoj zemlji,ali necemo na tu temu
Majjo uz tebe sam i samo ti znas kako ti je,ali izdrzaces ti sve - borac si !!!
Divim ti se !!!
Puno pozzz !!!

[majja]

Pozdrav sl ,


Citam tvoj post i mislim se da li da ti postavim pitanje ili ne, i samo da znas, treba da ima saljiv ton: Aman zeno, pa gde ubode genotip 4??!! Ne znam da li u nasoj zemlji ima 50 ljudi sa tim genotipom???!!

Ti si ga bas birala.

Izvini na sali, trudim se da sve preokrenem na pozitivno (tweety me uci tome ).


Nemoj biti lenja, nego zavrsi celu pricu, mlada si i obuzdaj taj virus da ti ne unistava jetru. I tvoja terapija je "teza", spada u grupu cije lecenje traje 48 nedelja, kao i kod mog muza za genotip 1b, ali i tih godinu dana vec nekako prodje. Evo, on ima jos 2 nedelje do kraja.


Sto se tice umora, to je individualna stvar, mnogi ljudi nemaju ama bas nikakvih tegoba i cak ni ne znaju da nose virus, a kad dobiju tegobe, obicno je kasno.

Evo primer za to je moja mama (doduse ona nema tegoba), ali virus nosi najmanje 12 godina a najvise 28 , ne zna ni sama............

Losi su rezultati, ne jos uvek zastrasujuci, ali virus je za to vreme uradio svoje.



Prema tome, kad si vec zakacila virus, iskoristi "privilegiju" sto znas da ga imas, zasuci rukave i bori se!!



Pozdrav i sve najbolje, majja

[milica m]

Izvini, sl a gde si to radila biopsiju i toliko lezala, ja imam malu bebu i ne mogu sebi taj luksuz da priustim da leskam nedelju dana

[majja]

MM je lezao 4 dana na Infektivnoj, ali vidis da i to zavisi od dr koji te vodi!!

Prva dva dana je bio na "pripremama" (uzimali su mu krv i sl), u sredu je radjena biopsija, u petak je trebalo da ga otpuste, ali on je izasao u cetvrtak, jer je imao smrtni slucaj.

Tako da sve zavisi..........ko te "do'vati"!!!

[crnni]

Imam jedno pitanje na koje mi sigurno nemozete dati odgovor... zaljubio sam se u devojku nakon 5 dana po prvi put u zivotu da mogu da kazem da me sludila skroz situacija... nikad nista lepse nisam imao u zivotu...
nakon 2 nedelje mi je rekla da je hcv + sto meni u tom trenutku to nista nije znacilo jer nisam znao nista o tome...

onda mi je objasnila o cemu se radi, pa posto sam po prirodi emotivac i to veliki, otplakao sam jednu duguuuu partiju i bilo mi je jako tesko...

pitao sam da li planira na neki tretman po tom pitanju i ona bas i nije za to... uz to, ona povremeno pije, non stop pusi, i shvatio sam da to nije ok, pa sam pitao kako mogu da pomognem ali nije bas prihvatila moju pomoc.

uz sve to postoji jedan problemcic, koji meni i nije problem, jer ja to postujem. Ona je postala jako religiozna zbog te njene bolesti i sve sto prica izadje na nesto tipa Bog ce mi pomoci, iako vecina nas podsvesno zna da nam Bog nece pomoci... no nebitno...

e sada nakon 2 meseca, patnje i zelje da joj pomognem i mozda uspem da usrecim malo ja ne uspevam u tome. Pitao sam je da li bi probala terapiju i rekla je da je to tesko da moze da se odlepi i tako dalje...i da ona to nebi uradila... (sad ne ulazim u sve detalje jer bi mogao da vam pisem satima ... )

Dok je ona postajala sve negativnija da radi na tome da joj bude bolje kolko to moze da bude, u meni se javila depresija, po drugi put u zivotu, postao sam jako depresivan jer jednostavno sve sto sam pokusao nisam uspeo. Mnogo me boli cinjeninca da je ona bolesna i da ne mogu nista da pomognem a i to da ona nema neku preveliku zelju sama sebi da pomogne...

U medjuvremenu ja sam morao da izadjem iz veze, i mozda mi je sada jos i teze, jer sam shvatio da je to osoba koja je prava za mene... a mozda i ne... voleo bih da budem sa njom, ali kakve su kopmlikacije kad si hronicno bolesna osoba, pritom delimicno depresivna, i jako religiozna osoba... to samo mogu da razmisljam i lupam glavom ...

Znam da mozda niko nece ni procitati ovo niti ce mi neko dati savet... ali eto zeleo sam cisto da podelim to sa vama a svaki savet bi mi bio jako drag.

Puno pozdrava
crnni

[majja]

Pozdrav crnni, evo ja ti se javljam da ti iz prve ruke kazem kako stvari stoje sa tim............


Kao prvo, niko od nas tebi ne moze reci sta da radis i da li je neko prava osoba za tebe ili ne. Ali (izvini sto cu sebi dati ovoliku slobodu, pitao si-ja odgovaram), bezi koliko te noge nose, ne zato sto ona ima HCV, nego zato sto ne zeli sebi da pomogne. Svako ko iole drzi do sebe, kad sazna za ovu bolest, iz korena promeni svoj zivot i navike. Narocito izbaci alkohol, koji je neprijatelj br.1 i za zdravu jetru, a kamoli za jetru koju unistava virus hepatitisa.

Druga stvar, lepo je od tebe sto zelis da pomognes, ali njoj je potrebna strucna pomoc, a ne i tebe da vuce sa sobom u ponor.


Moj muz/decko-nevencani muz ima hepC, trenutno je na terapiji, ziveli smo zajedno 3 godine pre nego sto smo otkrili da ima virus, bili smo u fazi planiranja porodice, meni je kliknulo da treba da se oboje testiramo na neke osnovne stvari (analize krvi, urina, brisevi......) pre moje trudnoce, i on je "pao" na prvoj preponi! Usledio je veliki shok, razocarenje, neverica..........TRAGEDIJA!! Prosle godine u ovo doba, imala sam 32 godine, pred nama je godinu dana njegove terapije + 6 meseci da mu se iscisti organizam, kako bi uopste mogli da planiramo porodicu i to samo u slucaju AKO terapija uspe ( a za njegov genotip je "losija" prognoza nego za neke druge, i terapija traje duplo duze).

Uzimajuci sve u obzir, ukljucujuci i cinjenicu da cu ja skoro pa napuniti 34 kad se zavrsi sve to (AKO dobro uopste prodje, ako ne poludi tj "odlepi" kako tvoja devojka kaze), i u slucaju da iz prve "ubodemo bingo" i ako uzmemo u obzir da trudnoca traje 9 meseci, eto mene sa bebom u narucju na pragu svoje 35!!!! (a uz sve to ne treba preskociti cinjenicu da nikada do sada to nismo ni pokusavali, sto ne znaci da bi mozda imali i probleme sa tim!!!!???).

Znaci-totalna katastrofa. Sve smo mi to 1000 puta prezvakali, vagali.......i nista, na kraju smo odlucili-tu smo gde smo, krece na lecenje (sreca pa je prosao komisiju i dobio terapiju), pa sta bude - bice!!

Vrrrlo riskantan potez, mnogi su me kritikovali zbog toga, govorili mi da mislim na sebe, da treba sto pre da rodim, jer se priblizavam kriticnim godinama........ A na sve to, on ima cerku iz prvog braka, i sto se toga tice, "zbrinut" je po pitanju ostvarenja roditeljstva, za razliku od mene!!

Sve sam ja to "svarila", zaista nisam mogla da ostavim na cedilu coveka sa kojim sam planirala porodicu, samo zato sto je on bolestan. To isto je moglo i meni da se desi. Bilo kome od nas. Ta bolest ne bira...........
Znaci, ljubav je pobedila. Krenuli smo u borbu.........


Sto sam ti sve ovo pisala??!! Da bi shvatio ovo sto sledi........



Tvoja devojka (bivsa) je u pravu kad kaze da se plasi da ne "odlepi", jer terapija je zaista teska. Preteska. Ja sam se raspadala gledajuci sve to, i bolove, i temperature, i promene u ponasanju, i depresiju, i agresiju, i mrsavljenje, i opadanje kose...........ma svacega tu ima.

Zamisli taj osecaj moje nemoci, kad ne mogu da mu pomognem, on pada u "trans" (drma ga terapija), puca na svaku sitnicu, i nasa sitna rasprava, na koju inace ne bi obratio paznju, dovodi do sledece scene: sutira sto, sa koga sve leti po celoj sobi, uzima dve staklene pepeljare, za svaku ruku po jednu, i pocinje sebe da udara po glavi iz sve snage!!! A ja ne smem ni da mu pridjem..........Ne znam hoce li usmeriti agresiju na mene??!! Hvatam se za kvaku, da izletim iz stana, jer ne mogu to ni da gledam, plasim se, a on, kao kolos, baca se na mene, da me zadrzi da ne odem, bukvalno letim preko cele dnevne sobe (zamisli mene sa 38 kg!!!!), "zakucavam" se na trosedu (sreca) i u tom momentu, on pada na kolena, cupa se za (preostalu) kosu i place iz sveg glasa kao malo dete da ga ne ostavljam!! Covek od 33!!!!

To je samo jedna u nizu slicnih scena. I to traje, i traje, i traje..........ima jos 2 nedelje do kraja, a ja se raspadam. U svakom smislu. Znas li samo koliko mi je puta doslo da pobegnem gde me niko, nikada nece naci??!! Samo sto dalje od njega i od svega toga??!!

E da, u medjuvremenu, pretpostavljam da je od svih tih stresova, dobila sam autoimuno oboljenje stitne zlezde, a tragedija je u tome, da su mi sada toliko povisena ta antitela, da nema sanse da ostanem u drugom stanju. Bar ne dok se ona ne srede. A terapija za to ne postoji. Ona se snizavaju sama od sebe........treba samo da imam sto manje stresa! Ha??!! Zanimljivo, jel da??!!


Pitaj me kako se osecam??!! OCAJNA SAM!!!

U medjuvremenu, saznajem i da moja majka ima hepC (i to saznajem sasvim slucajno, nije ni ona znala) i tek tu ocaj dolazi do kulminacije!!

Eeeeeeeeeeej, ceo zivot sam okruzena hepatitisom!! Samo cekam dan kada cu da puknem!! Skroz. Al da ne sirim sada pricu o sebi, samo sam htela da ti kazem da od jedne "obicne" zaljubljenosti ne napravis sebi pakao u zivotu, kod mene je bila "ozbiljna" stvar, pa sada nemam pojma ni gde sam, ni ko sam, ni zasto sam..............

On ce se iscistiti od terapije, proci ce i tih 6 meseci, ima cerku koja ce tada imati 7 godina........

A ja??!! Gde sam ja u celoj prici??!! Osudjena da dozivotno budem maceha svakog vikenda??!! Sad mi ni on, ni bilo koji drugi muskarac sa ove planete ne moze pomoci da ostvarim svoju vecitu zelju-da imam svoje dete.

Pitam se samo, za cije babe zdravlje??!!


Izvinjavam se svima na preopsirnosti ovog posta, trudila sam se maksimalno da skratim i u sto kracim crtama opisem samo deo toga kako to moze da izgleda (ne mora da bude kod svakoga isto, neki ljudi uopste nisu imali ove nuspojave terapije, to je sve individualno!!), ali mnogo sam ogorcena, mnogo sam depresivna i jako mi je tesko.

On je imao dosta propusta na poslu za ovih 11 meseci, sada treba i to da nadoknadi, znaci, opet za mene, i moj epotrebe nema mesta. Sreca u nesreci je sto ja ne radim, pa sam mogla 100% da mu se posvetim........

A ko ce sada meni da se posveti??!! Ja sam sada "luda i histericna, trazim nemoguce, on mora da radi"!!


Hmmmmmm, pitam se samo da li je vredelo???!!


Jako mi je bilo tesko da pisem sve ovo, sa tim svaki dan lezem, sa tim se svaki dan budim (pisem namerno dan, jel vidis koliko je sati ), ali nadam se da ce ti bar malo pomoci da shvatis neke stvari........


Pozz i sve najbolje, majja

[majja]

E da, i znas ko meni moze da pomogne??!!


Niko osim mene same!! Zato se sada maksimalno trudim da odrzim svoj vedar duh, da se ne opterecujem crnim mislima, da se sto vise smejem, jer cu biti totalni promasaj ako svaki dan budem sedela i samo o ovome razmisljala.


Krajnje sebicno, sada mislim samo na SEBE!!! I ne dam nikome da mi to "pravo" oduzme. Hocu da probam da "izlecim" samu sebe, pa danas-sutra, sa njim ili sa nekim drugim (to mi je sada postalo totalno nebitno), da probam da ostvarim svoju najvecu zelju!


Niko nikome ne moze da pomogne, ako onaj kome je potrebna pomoc, ne zeli da pomogne sam sebi!!

[Iksa]

Majja, WOW ti si stvarno lavica! Ostavila si me bez texta... to je ljubav! Nadam se samo da ce umeti to da ceni...

veeeliki pozdrav i da i TEBI bude bolje sto pre! Iz sveg srca ti zelim da budes mama!

[sl]

Veeeeliki pozz Majja !!!
Verovato za nedelju dve radim biopsiju,nego,brine me da li mozda imam cirozu posto je dosta vremena proslo.?!?
Milice,ako radis u bgdu ne verujem da je isti tretman kao i ovde,ali bolje pitaj svog doktora i on ce ti reci,da ne bi toliko razmisljala o tome.
Znaci,MAjja,moj je genotip toliko los...??

Sto se tice tvojih godina i stvaranja porodice u opste nije kasno.Mene su moji u ono vreme dobili sa 30.Samo da bude sve kako treba,a bice,jer ne verujem da ce Bog dozvoliti da vas dvoje ne uspete jer si toliko dala sebe!!!
Zelim ti sve najbolje i svim srcem sam uz vas!!!

[sl]

E,da,Crni mislim da takva osoba nije za tebe,ne zato sto je bolesna vec je nezrela,labilna,slaba...Najlakse je pobeci od problema-treba se suociti sa njima i resiti ih,ne,.. nego uzmi alkohol u ruku , urnisi se ,i bog ce dati sve od sebe da ti pomogne -STRASNO!!!!
Nadji drugu devojku,a nju ces vec nekako preboleti....

[majja]

Majja, WOW ti si stvarno lavica! Ostavila si me bez texta... to je ljubav! Nadam se samo da ce umeti to da ceni...

veeeliki pozdrav i da i TEBI bude bolje sto pre! Iz sveg srca ti zelim da budes mama!

................eeeeeee, da li sam ja u minus fazi, da li sam premorena od svega, da li nas je oboje sve ovo samlelo, ali mislim da je bas u tome i problem............


Videcemo............


Hvala na lepim zeljama!!

[crnni]

Mogu samo da ti kazem, da odgovor na moje pitanje nisam trazio niti kao sto ti kazes neko moze da mi ga da, ali si mi stavila svetlo na tamnu mrlju u celoj toj mojoj ideji, i puno puno puno pomogla, ali najiskrenije, i toliko ti hvala zato sto si podelila tvoju pricu toliko mi znaci da nemogu da ti opisem...

Mnogo ti hvala jos jednom, takodje i svima ostalima koji su dodali po jos koju rec...

Crnni