Postavite pitanje, podelite iskustva, edukujte se ili informišite o svim oboljenjima gastrointestinalnog trakta. Oboljenja želudca, dvanaestopalačnog creva, tankog creva, debelog creva i rektuma.
Ne razumem bas, iz straha da li ce vam dete biti negativno ili pozitivno?
Koliko ja kapiram, njen decko ne zeli da prihvati i samu pomisao da je ona hcv pozitivna, pa o tome uopste ne razgovaraju, a ona je u frci od toga da li je dete pozitivno ili negativno i sta ce on uraditi ako je pozitivno...samim tim svakodnevno strepi i strahuje od samog porodjaja...
Sirius-m, moras da razgovaras sa nekim i ne smes da se nerviras, nije dobro ni za tebe ni za bebu...Ukoliko decko nece da prica o tome, slobodno pricaj na forumu, nema razloga da ti ovde bude ne prijatno, zato sto ovde niko nema predrasude o tome, a mozda neko ima i slicno iskustvo sa trudnocom...
Pozdrav ljudiiii
tweety ne moze vise da stigne svuda, a sada vam samo mase
dosta vas "Vidjam" na nasem hepC forumu, a samo da obavestimo i druge!
Sirijus, pisi, slobodno pisi, pa se vidimo i tamo!
Gde su nam ostali?
Emmanuil?Jesen?Gem?Nisam vas sto godina ni videla ni cula!
Ljubi vas vasa tviti sve
Iksa javi seee
ps evo upravo idem po rezz pcr-a
Danas samsaznala da moj sin koji ima 18 godina ima hepatistis C......ocajna sam.....
Davao je dobrovoljno krv....tet pokazao da je pozitivan. Testirao se na infenktivnoj, tst bio negativan na sve hepatite i na hiv. Nakon mesec dana ponovljeno testiranje, opet pozitivan. Vodila sam ga u privatnu laboratoriju dok cekamo ponovo rezultate sa infektivne i test je pozitivan....kako je to moguce??????
Cekam iduce nedelje rezultate sa infektivne klinike....ali kako da objasnim jednom hiperaktivnom, extrapozitivnom, nadasve duhovitom momku da mora da menja zivot.....da mora da menja snove.......
Ako je neko cuo za bilo koji lek bilo gde u svetu neka mi se javi....ako neko zna gde se mogu sve informisati o nacinu lecenja...neka mi javi...
Da li je biopsija neophodna??? Da li je bolna???? Da li ostavlja posledice???? Da li nosi rizik?????
Hvala svima unapred....
Veoma mi je zao sto to cujem ,mlad momak....strasno...
Ja zivim sa hep C pozitivnom osobom,pa vam mogu objasniti iz licnog iskustva.Biopsija je nepohodna,da bi se utvrdilo ostecenje jetre i koliko je virus uznapredovao u telu.Nije narocito bolna,moze da se podnese.Lecenje u nasoj zemlji je jako lose,jer se za terapiju ceka i do 4-5 godina! ...
Ako se samofinansirate,terapija je jako skupa...moze da izadje i do 12 000 evra!!! Rezultati moguce da variraju,jer je moguce da je virus tek u razvoju,tj.u inkubaciji,sto bi bilo "dobro" u svoj ovoj prici.Moj savet vam je da odete kod lekara na infektivnom,i da porazgovarate s njim,svaka klinika ima i savetovaliste gde se mozete informisati o svemu.Ako ne budete zadovoljni odgovorima,mozete se nama ovde obratiti Ako se sa terapijom krene na vreme,moguce je iskoreniti u potpunosti hepatitis.Terapija je u vidu inekcija i svaki organizam drugacije reaguje na nju,ali obicno su ovakve:umor,temperatura,bolovi u kostima,trnjenje desne ruke,gubitak apetita....Takodje,dok je pod terapijama,organizam je jako slab,imunoloski sistem je u padu,i sklon je prehladama cestim.Ako mogu jos nekako da vam pomognem,pitajte....
Mnogo Vam hvala na javljanju...svaka rec mi pomaze....ne mogu da prestanem da placem.....
Nije mi vazno sta i koliko kosta...prodacu svoj zivot...samo me uzasava kroz koje muke mora da prodje.....
Hvala....
Ne treba da padate,ja znam da je strasno,ali nije to tako kao sto izgleda! Jedino sto sam zaboravila da kazem,a mislim da bi bilo od pomoci,imate ovde na ovom sajtu nacin ishrane za hep C pozitivne osobe,koje su jako delotvorne! Puno srece!!!!!
Mnogo hvala na svakoj reci......ima li nesto cega posebno treba da se pridrazava.....on zavrsava srednju skolu ali subotom radi noc da bi zaradio dzeparac.....ne zeli to da ostavi (iako stalno na tome insistiram), bojim se da je to naporno za njega.......
Pozdrav....
Ma ne brinite,naprotiv,treba on da nastavi dalje svoj zivot normalno,da radi,da trenira,ide u skolu,izlazi.Kad bude osetio umor,odmorice dan-dva,i opet ce nastaviti sve.Bez obzira na sve,nema potrebe da menja navike jer to niko ne zahteva od njega.Samo imajte razumevanja za njega kad vam kaze da je umoran,a pri tome nista nije radio,jer to su samo prateci elementi...nazalost.Jedina stvar o kojoj mora da brine,jeste da,ako ima devojku,od sad vode odnose sa zastitom (ako u slucaju nisu do sad),i da bude obazriv na posekotine i uopste krv,jer je najcesca zaraza hepom C kontaktom krv na krv.Bilo bi dobro da se testirate i vi,ukucani uopste.
Moj problem je u tome sto ga ja teram da se vise odmara....ali on je previse hiperaktivan.....
Ja sam terstirana pre njega na sve hepatite (jer su mi transiminaze bile dosta povecane zbog bolesti zuci) i negativna sam.....mada iskreno i da sam pozitivna ne bih se zabrinula za sebe....da je srece da sam ja pozitivna a on negativan.......
Kako je moguce da mu teste jednom bude pozitivan, pa za msec dana negativan, pa sledeci mesec opet pozitivan...postoji li neko testiranje koje je preciznije i tacnije???
Joj...mnogo ti hvala sto pises samnom.......ceo dan provodim za kompom pretrazujuci razne sajtove na tu temu......
Nema potrebe da se odmara,ako ne oseca umor.Sve dok ne oseti neke simptome umora,bolova...itd,ne treba da menja svoje navike i obaveze.Sad ne znam u kom ste gradu,ja sam u Novom Sadu i kod nas postoji savetovaliste na infektivnom,gde su najprecizniji testovi.Ako ste odavde,to vam se nalazi u hogijenskom na drugom spratu.Ako ne,raspitajte se kod vas u ambulanti o tome.Trebalo bi da ga ima svaka klinika.
Znam kroz sta prolazite,zato se trudim da vam pomognem sto vise i da vam olaksam,objasnim da to nije strasno ako se pridrzava nekih pravila.Moj decko je pozitivan,kad sam saznala,ja nisam znala za sebe.Cele dane sam provodila na netu,po lekarima da bi se informisala i da bi mu pomogla.U sustini,hepatitis je izleciv,ali ako se na vreme otkrije i ako se odma krene s terapijom.Ako je bio redovan davalac krvi,to znaci da je virus u njegovom organizmu tek u zacetku,i sto pre obavi biposiju i uzme terapiju,vece su sanse za POTPUNO izlecenje,a ne samo zalecenje.Vec sam vam pomenula da je samofinansiranje terapije jako skupo,imate par stranica pre ove,jedan decko je poslao cene lekova,ali opet,ja kazem,ako idete preko fonda,ceka se da se udje samo na listu 4-5 godina,sto moze biti pogubno za organizam.Slobodno mozete da mi se obratite,pomocicu vam koliko mogu i koliko znam.
Ja sam iz Beograda....ali sam cula za neko HCV RNA testiranje pomocu PCR metode...nasla sam na nekom sajtu...ne znam sta to znaci.....
Da li je tvoj decko prosao terapiju???
Da li ta terpaija ostavlja neke trajne posledice...koliko je ispitana????
Ma vise ne znam ni sta da pitam...sve me zanima....sludjena sam....beskrajno ti hvala na strpljenju...
U Beogradu ima onda milion posto.Najbolje je da to uradi na infektivnom ili ce vas oni uputiti gde.Njihove metode su pouzdane.
Poceo je da prima terapiju pre tri meseca,a to je tek pocetak...obicno traje oko 48 nedelja...Ne ostavlja trajne posledice,i moze da se podnese.Ne treba da brinete ako mu bude lose nakon inekcije,moze da se desi temperatura,umor,bolovi...itd.Samo tad nek odmori i sutradan je ko nov.Znam iz iskustva,jer sam ja jako panicila u pocetku kad god njemu bude lose.To je sve normalno,jer su inekcije Pegaza jako jake za jetru,uopste za organizam.Nisam sigurna,slagacu te,mislim da je ispitana skroz,i da nije,daje odlicne rezultate i retke su nus-pojave na nju.To je za sada jedini lek protiv ovog virusa.Ne znam jeste li nasli ovde nacin ishrane,ali evo par saveta:
caj od koprive-prociscava krv
svo voce i povrce,bareno 10 minuta,i presno,naravno.
sto manje masnog,puno ribe,belog mesa.Alkohol-NIKAKO!
polumasni sir,u sustini,svi mlecni proizvodi.
Sargarepa u bilo kom obliku,ali ako spremate presnu,dodajte par kapi maslinovog ulja,jer maslinovo ulje vezuje i zadrzava karoten i vitamin A u organizmu...I ono sto malo ljudi zna,a to je da postoje pecurke REISHI,od kojih se pravi caj,delotvorne su u lecenju raka i hepatitisa.
Nema potrebe da mi se zahvaljujete,znam kroz sta prolazite i treba da imate nekog s kim mozete da popricate.
Pozdrav svima na forumu.
Pratim već neko vreme ovaj forum i par drugih pa sam konačno rešio da se prijavim i na taj način ako mogu, dam i neki svoj doprinos a takođe da primim i neko novo saznanje.
Imam 42 godine, a za hepatitis C sam saznao da imam još pre 10 godina prilikom dobrovoljnog davanja krvi. Gde sam ga dobio ne znam, ne pripadam nijednoj "rizičnoj" grupi i imam samo neke pretpostavke koje bih radije zadržao za sebe jer bez uverljivih dokaza ne želim nikoga da optužujem.
U početku nisam nešto puno znao o hepatitisima pa sam počeo da se raspitujem kod raznih doktora (ne infektologa nego drugih specijalnosti) sa kojima sam dolazio u kontakt. Njihovi odgovori su uglavnom bili da korigujem ishranu, da ne uzimam mnogo alkohola i da se ne zamaram previše ali da bih u svakom slučaju trebalo da odem i na infektivnu kliniku. Prva stvar koju sam uradio je bila to da sam prestao da pušim i počeo maksimalno da izbegavam alkohol. Tu i tamo neka flaša piva ili čaša vina je bila prisutna još 2-3 godine dok i to nisam skroz izbacio iz upotrebe. S obzirom na to da kao što sam rekao od raznih doktora nisam dobio neke konkretnije odgovore, krenuo sam sam u istraživanje i to ponajviše pomoću internet-a i kroz raznu literaturu do koje sam mogao doći. Na taj način sam u principu i saznao sve što me je interesovalo a i mnogo više. Po prirodi sam veoma voljan da za nešto što me interesuje (a hepatitis C me je silom prilika veoma zainteresovao) skupim što je moguće više informacija iz različitih izvora, jer nikad ne mogu da prihvatim mišljenje dobijeno samo na jednoj strani, već sklapam delove mozaika na osnovu većeg broja činjenica i onda na kraju donosim zaključke. Već tada sam saznao da postoji taj lek “Pegasys” koji se polako počeo sve više koristiti umesto standardnog interferona. Međutim, iako sam nailazio na dobre stvari koje “Pegasys” radi, tako sam nailazio i na oprečna mišljenja o njemu a koja se tiču njegove stvarne efikasnosti, neželjenih sporednih efekata, cene koštanja i ostalih stvari koje mi se nisu nimalo svidele. Na osnovu tog istraživanja sam došao da zaključka da bez obzira da li će mi trebati lečenje “Pegasys-om” ili ne, u svakom slučaju moram da pojačam svoj imunitet (za koji mislim da mi je i do tada bio u odličnom stanju). Shvatio sam da nikako ne smem dozvoliti (a to je inače i u suprotnosti sa mojim životnim stavovima) da se prepustim nekom očajanju zašto je baš to meni moralo da se desi, već da moram da živim svoj život isto onako kao što sam živeo do tada samo uz neke manje ili veće korekcije.
Svakih 5-6 meseci sam radio analize krvi koje su manje više bile OK, negde sa malo povišenim transaminazama i gama GT ali uglavnom je bilo u granicama normale. Prvi put sam otišao na Infektivnu kliniku negde početkom 2003-e godine i doktor je odmah predložio da uradim biopsiju jetre. Nalaz je pokazao “Umerenu fibrozu” i otpusna lista je završena sa mišljenjem o kombinovanoj terapiji Pegasys-Ribavirin.
Međutim tada je to funkcionisalo samo ako je čovek imao novac da sam finansira lečenje, a ja nisam bio iz te priče. Takođe (kao što sam već i naveo) shodno mojim dotadašnjim saznanjima, nisam nešto ni bio voljan da ulazim u nešto tako invazivno po organizam. Iako svi kažu da se uprkos neželjenim efektima sve vrati u normalu posle terapije, niko ne može da me ubedi u to da se i nervni sistem može tako lako vratiti u normalu. Ako nešto kod nekoga izaziva raznorazne depresije, samoubistvene misli i ostale psihotične probleme (što ne kažem da će se to manifestovati kod svakoga), sigurno je da tu stradaju nervne ćelije koje se koliko ja znam veoma teško ili nikako ne obnavljaju ukoliko su oštećene.
Shodno svemu tome, krenuo sam intenzivnije da radim na podizanju mog imuno sistema tako što sam počeo da uzimam razne preparate kao što je “Todoxin” i slični, raznorazne čajeve za jetru i ostale delove organizma, da koristim LIV 52, šitake pečurke a kasnije i neke po mom mišljenju još bolje stvari i sve ostalo za šta sam siguran da može samo da mi koristi u čitavoj mojoj situaciji. Jedna od krupnijih stvari je bila i maksimalna korekcija ishrane koja je takođe bitna kad čovek ima problema sa jetrom. Izbacio sam iz upotrebe sve što može da opterećuje jetru: meso, konzerviranu hranu, grickalice, gazirana pića, kafu, kuhinjsku so, šećer, kvasac, beli pirinač..., da ne nabrajam dalje sve za šta sam imao podatke da može da mi optereti jetru. Neko vreme sam bio i na makrobiotici za koju mogu reći da je sjajna stvar ali meni baš i nije prijalo totalno pridržavanje tih principa jer sam dosta smršao u tom periodu.
Jedna bitna stvar u čitavoj ovoj situaciji je i oslobađanje od stresa. Shvatio sam da što mi je organizam više podložniji stresu, on samo može da bude sve slabiji i slabiji. Dakle stres je na neki način (ako već nije moguće izbeći ga) potrebno ublažiti. Svako ima svoju metodu a moja metoda (uz veliku inicijativu moje partnerke) je boravak u prirodi i rekreativno bavljenje biciklizmom i planinarenjem . I stvarno, što sam sve više praktikovao te aktivnosti, primećivao sam boljitak mog i fizičkog i mentalnog zdravlja. Ne kažem da su mi se na ovaj način poboljšavali rezultati analiza već da sam se ja bolje osećao. Ja svo ovo vreme nisam imao a i dalje nemam nikakav poznati simptom koji bi ukazivao na to da imam virus hepatitisa C. Možda će nekom delovati suludo da osoba koja ima potencijalno oštećenje jetre dnevno preveze na biciklu 70-100 km (u zavisnosti od terena) ili se popne na 2000 i kusur metara visine, ali ja stvarno mislim da sve to što radim može samo da mi koristi i to mnogo više nego da sedim kod kuće i “odmaram jetru” što bi verovatno po mnogima trebalo da radim. Čak sam par puta posle malo jačih “naprezanja” odmah radio analize transaminaza i one su mi tada bile smanjene u odnosu na prethodnu analizu kada je sve bilo normalno. Ja za sebe ne mislim da sam osoba koja ima određenu bolest, već samo da sam osoba koja eto ima jednog “podstanara” sa kojim mora da živi.
Od kraja 2005-e godine sam počeo da redovno uzimam i Silymarin ili Silybin Phytosome u obliku tableta pod nazivom “Maximum Milk Thistle”. To je inače i najjači sastojak kod nas poznatijih preparata kao što su “Leprotek” ili “Reliv Forte” samo što je ovde ubačen u većoj količini. On (barem prema nekim istraživanjima) ima dosta uticaja na regeneraciju jetre posebno kod raznih hepatitisa i sličnih stvari. Stvarno smatram da sam time uspeo da održavam jetru u zadovoljavajućem funkcionalnom stanju.
U međuvremenu su mi transaminaze nešto i narasle ali evo već otprilike dve godine ALT mi nikad ne pređe 120-130 a AST 80-90. Zadnja analiza koju sam uradio početkom januara pokazuje ALT 91, a AST 51. Međutim broj trombocita mi je pao ispod donje granice tako da je to još jedan problem.
Krajem prošle godine sam na uporno insistiranje moje lekarke iz doma zdravlja, opet (posle 5 godina) otišao na infektivnu kliniku. Znam da je u međuvremenu zdravstveni fond počeo da odobrava određenom broju pacijenata lečenje o trošku države u sadejstvu sa “Rosche” kompanijom ali ja jednostavno uopšte nisam ni razmišljao o tome. Kad me je doktor video i kad je porazgovarao sa mnom, odmah me je odveo da mi uzmu krv na PCR analizu i određivanje genotipa. Na rezultat sam čekao oko 15-ak dana i nalaz je taj da imam genotip 1 i broj kopija virusa: 7.300.000,00. Doktor mi je onda naložio da uradim i ostale analize koje su bitne za komisiju. Dok sam to prikupio trebalo mi je još 10-ak dana i komisija dok se sastala još 20-ak tako da sam negde sredinom decembra dobio odgovor da mi je komisija odobrila terapiju ali sa mišljenjem hematologa zbog onog smanjenog broja trombocita. E onda su me malo zakačili ovi praznici i dok se sve to preguralo, konačno sam tek neki dan bio kod lekara i sa tim poslednjim papirom. Epilog svega toga je dogovor da sad u petak 13-og (a kakav datum) dođem na infektivnu i da krenemo.
Eto, sada čekam i taj petak pa ćemo da vidimo kako će se stvari odvijati. Nemam neku frku tipa “šta će da bude ako se bude desilo ovo ili ono”, već će se nadam da će biti onako kako je najbolje. Nadam se da se moje sadašnje životne navike i interesovanja neće poremetiti zbog terapije i da ću posle toga moći da funkcionišem na isti način (ili čak i bolji) kao i do sada a pod tim prvenstveno mislim na onaj aspekt mog života koji se odnosi na rekreaciju i boravak u prirodi jer to mi je jedna od bitnijih stvari.
Malo sam se previše raspisao pa je red i da završim ovo moje predstavljanje kojim sam hteo da ljudi na forumu steknu neku koliko-toliku predstavu o meni. Ako je neko ovo sve pročitao i ako mu nije bilo dosadno, onda bi me to radovalo a u suprotnom ukoliko sam malo više udavio onda primite moje izvinjenje.
Pozdrav svima još jednom
Gabol001
Pozdrav svima na forumu.
Pratim već neko vreme ovaj forum i par drugih pa sam konačno rešio da se prijavim i na taj način ako mogu, dam i neki svoj doprinos a takođe da primim i neko novo saznanje.
Imam 42 godine, a za hepatitis C sam saznao da imam još pre 10 godina prilikom dobrovoljnog davanja krvi. Gde sam ga dobio ne znam, ne pripadam nijednoj "rizičnoj" grupi i imam samo neke pretpostavke koje bih radije zadržao za sebe jer bez uverljivih dokaza ne želim nikoga da optužujem.
U početku nisam nešto puno znao o hepatitisima pa sam počeo da se raspitujem kod raznih doktora (ne infektologa nego drugih specijalnosti) sa kojima sam dolazio u kontakt. Njihovi odgovori su uglavnom bili da korigujem ishranu, da ne uzimam mnogo alkohola i da se ne zamaram previše ali da bih u svakom slučaju trebalo da odem i na infektivnu kliniku. Prva stvar koju sam uradio je bila to da sam prestao da pušim i počeo maksimalno da izbegavam alkohol. Tu i tamo neka flaša piva ili čaša vina je bila prisutna još 2-3 godine dok i to nisam skroz izbacio iz upotrebe. S obzirom na to da kao što sam rekao od raznih doktora nisam dobio neke konkretnije odgovore, krenuo sam sam u istraživanje i to ponajviše pomoću internet-a i kroz raznu literaturu do koje sam mogao doći. Na taj način sam u principu i saznao sve što me je interesovalo a i mnogo više. Po prirodi sam veoma voljan da za nešto što me interesuje (a hepatitis C me je silom prilika veoma zainteresovao) skupim što je moguće više informacija iz različitih izvora, jer nikad ne mogu da prihvatim mišljenje dobijeno samo na jednoj strani, već sklapam delove mozaika na osnovu većeg broja činjenica i onda na kraju donosim zaključke. Već tada sam saznao da postoji taj lek “Pegasys” koji se polako počeo sve više koristiti umesto standardnog interferona. Međutim, iako sam nailazio na dobre stvari koje “Pegasys” radi, tako sam nailazio i na oprečna mišljenja o njemu a koja se tiču njegove stvarne efikasnosti, neželjenih sporednih efekata, cene koštanja i ostalih stvari koje mi se nisu nimalo svidele. Na osnovu tog istraživanja sam došao da zaključka da bez obzira da li će mi trebati lečenje “Pegasys-om” ili ne, u svakom slučaju moram da pojačam svoj imunitet (za koji mislim da mi je i do tada bio u odličnom stanju). Shvatio sam da nikako ne smem dozvoliti (a to je inače i u suprotnosti sa mojim životnim stavovima) da se prepustim nekom očajanju zašto je baš to meni moralo da se desi, već da moram da živim svoj život isto onako kao što sam živeo do tada samo uz neke manje ili veće korekcije.
Svakih 5-6 meseci sam radio analize krvi koje su manje više bile OK, negde sa malo povišenim transaminazama i gama GT ali uglavnom je bilo u granicama normale. Prvi put sam otišao na Infektivnu kliniku negde početkom 2003-e godine i doktor je odmah predložio da uradim biopsiju jetre. Nalaz je pokazao “Umerenu fibrozu” i otpusna lista je završena sa mišljenjem o kombinovanoj terapiji Pegasys-Ribavirin.
Međutim tada je to funkcionisalo samo ako je čovek imao novac da sam finansira lečenje, a ja nisam bio iz te priče. Takođe (kao što sam već i naveo) shodno mojim dotadašnjim saznanjima, nisam nešto ni bio voljan da ulazim u nešto tako invazivno po organizam. Iako svi kažu da se uprkos neželjenim efektima sve vrati u normalu posle terapije, niko ne može da me ubedi u to da se i nervni sistem može tako lako vratiti u normalu. Ako nešto kod nekoga izaziva raznorazne depresije, samoubistvene misli i ostale psihotične probleme (što ne kažem da će se to manifestovati kod svakoga), sigurno je da tu stradaju nervne ćelije koje se koliko ja znam veoma teško ili nikako ne obnavljaju ukoliko su oštećene.
Shodno svemu tome, krenuo sam intenzivnije da radim na podizanju mog imuno sistema tako što sam počeo da uzimam razne preparate kao što je “Todoxin” i slični, raznorazne čajeve za jetru i ostale delove organizma, da koristim LIV 52, šitake pečurke a kasnije i neke po mom mišljenju još bolje stvari i sve ostalo za šta sam siguran da može samo da mi koristi u čitavoj mojoj situaciji. Jedna od krupnijih stvari je bila i maksimalna korekcija ishrane koja je takođe bitna kad čovek ima problema sa jetrom. Izbacio sam iz upotrebe sve što može da opterećuje jetru: meso, konzerviranu hranu, grickalice, gazirana pića, kafu, kuhinjsku so, šećer, kvasac, beli pirinač..., da ne nabrajam dalje sve za šta sam imao podatke da može da mi optereti jetru. Neko vreme sam bio i na makrobiotici za koju mogu reći da je sjajna stvar ali meni baš i nije prijalo totalno pridržavanje tih principa jer sam dosta smršao u tom periodu.
Jedna bitna stvar u čitavoj ovoj situaciji je i oslobađanje od stresa. Shvatio sam da što mi je organizam više podložniji stresu, on samo može da bude sve slabiji i slabiji. Dakle stres je na neki način (ako već nije moguće izbeći ga) potrebno ublažiti. Svako ima svoju metodu a moja metoda (uz veliku inicijativu moje partnerke) je boravak u prirodi i rekreativno bavljenje biciklizmom i planinarenjem . I stvarno, što sam sve više praktikovao te aktivnosti, primećivao sam boljitak mog i fizičkog i mentalnog zdravlja. Ne kažem da su mi se na ovaj način poboljšavali rezultati analiza već da sam se ja bolje osećao. Ja svo ovo vreme nisam imao a i dalje nemam nikakav poznati simptom koji bi ukazivao na to da imam virus hepatitisa C. Možda će nekom delovati suludo da osoba koja ima potencijalno oštećenje jetre dnevno preveze na biciklu 70-100 km (u zavisnosti od terena) ili se popne na 2000 i kusur metara visine, ali ja stvarno mislim da sve to što radim može samo da mi koristi i to mnogo više nego da sedim kod kuće i “odmaram jetru” što bi verovatno po mnogima trebalo da radim. Čak sam par puta posle malo jačih “naprezanja” odmah radio analize transaminaza i one su mi tada bile smanjene u odnosu na prethodnu analizu kada je sve bilo normalno. Ja za sebe ne mislim da sam osoba koja ima određenu bolest, već samo da sam osoba koja eto ima jednog “podstanara” sa kojim mora da živi.
Od kraja 2005-e godine sam počeo da redovno uzimam i Silymarin ili Silybin Phytosome u obliku tableta pod nazivom “Maximum Milk Thistle”. To je inače i najjači sastojak kod nas poznatijih preparata kao što su “Leprotek” ili “Reliv Forte” samo što je ovde ubačen u većoj količini. On (barem prema nekim istraživanjima) ima dosta uticaja na regeneraciju jetre posebno kod raznih hepatitisa i sličnih stvari. Stvarno smatram da sam time uspeo da održavam jetru u zadovoljavajućem funkcionalnom stanju.
U međuvremenu su mi transaminaze nešto i narasle ali evo već otprilike dve godine ALT mi nikad ne pređe 120-130 a AST 80-90. Zadnja analiza koju sam uradio početkom januara pokazuje ALT 91, a AST 51. Međutim broj trombocita mi je pao ispod donje granice tako da je to još jedan problem.
Krajem prošle godine sam na uporno insistiranje moje lekarke iz doma zdravlja, opet (posle 5 godina) otišao na infektivnu kliniku. Znam da je u međuvremenu zdravstveni fond počeo da odobrava određenom broju pacijenata lečenje o trošku države u sadejstvu sa “Rosche” kompanijom ali ja jednostavno uopšte nisam ni razmišljao o tome. Kad me je doktor video i kad je porazgovarao sa mnom, odmah me je odveo da mi uzmu krv na PCR analizu i određivanje genotipa. Na rezultat sam čekao oko 15-ak dana i nalaz je taj da imam genotip 1 i broj kopija virusa: 7.300.000,00. Doktor mi je onda naložio da uradim i ostale analize koje su bitne za komisiju. Dok sam to prikupio trebalo mi je još 10-ak dana i komisija dok se sastala još 20-ak tako da sam negde sredinom decembra dobio odgovor da mi je komisija odobrila terapiju ali sa mišljenjem hematologa zbog onog smanjenog broja trombocita. E onda su me malo zakačili ovi praznici i dok se sve to preguralo, konačno sam tek neki dan bio kod lekara i sa tim poslednjim papirom. Epilog svega toga je dogovor da sad u petak 13-og (a kakav datum) dođem na infektivnu i da krenemo.
Eto, sada čekam i taj petak pa ćemo da vidimo kako će se stvari odvijati. Nemam neku frku tipa “šta će da bude ako se bude desilo ovo ili ono”, već će se nadam da će biti onako kako je najbolje. Nadam se da se moje sadašnje životne navike i interesovanja neće poremetiti zbog terapije i da ću posle toga moći da funkcionišem na isti način (ili čak i bolji) kao i do sada a pod tim prvenstveno mislim na onaj aspekt mog života koji se odnosi na rekreaciju i boravak u prirodi jer to mi je jedna od bitnijih stvari.
Malo sam se previše raspisao pa je red i da završim ovo moje predstavljanje kojim sam hteo da ljudi na forumu steknu neku koliko-toliku predstavu o meni. Ako je neko ovo sve pročitao i ako mu nije bilo dosadno, onda bi me to radovalo a u suprotnom ukoliko sam malo više udavio onda primite moje izvinjenje.
Pozdrav svima još jednom
Gabol001
,mlad momak....strasno...
...
Ako se sa terapijom krene na vreme,moguce je iskoreniti u potpunosti hepatitis.Terapija je u vidu inekcija i svaki organizam drugacije reaguje na nju,ali obicno su ovakve:umor,temperatura,bolovi u kostima,trnjenje desne ruke,gubitak apetita....Takodje,dok je pod terapijama,organizam je jako slab,imunoloski sistem je u padu,i sklon je prehladama cestim.Ako mogu jos nekako da vam pomognem,pitajte....