ZAŠTO STE DOBILI ŠEĆER ?

[jasbi]

Svi ovde delimo savete šta i kako treba jesti, koje lekove treba kupovati, gde su skuplji, gde jevtiniji, koje vežbe treba raditi, a niko ne progovori o razlogu zbog kojeg je dobio šećer ! Odemo kod lekara opšte prakse sa povišenom temperaturom, on nam da lekić za njeno sniženje, ali nam ujedno da i upute za vadjenje krvi, urina i ostale nalaze da utvrdi razlog zbog kojeg je došlo do povećanje temperature. Bitan je UZROK ili RAZLOG zbog kojeg je došlo do neke bolesti.

Šta je naš RAZLOG, gde su koreni, našem DIJABETESU ???
Džaba nama medikamentno lečenje ako mi i dalje vučemo isti razlog zbog kojeg je i došlo do bolesti. Nešto treba menjati. Kako smo svi mi ovde pod nekim nick-ovima, znači, ne poznajemo se lično, mogli bi iskoristiti ovaj sajt, za jedno opušteno, iskreno pričanje o tom RAZLOGU .
Gledala sam američke filmove sa onim grupicama ljudi, malim kružokama pod nadzorom psihijatra, i njihovo lečenje na bazi iskrenog pričanja, verovatno ste i vi. Ja bih da probamo nešto slično.

( Izvinjavam se Modu ako ipak postoji ovakva tema, neka slobodno ovu obriše u tom slučaju )

[jasbi]

Evo, počeću ja prva sa iskrenom samoanalizom, a vas molim da pročitate i date neki svoj komentar. Hvala.


Rodjena sam u stabilnoj porodici, domaćinskoj. Veliki uticaj na moje vaspitanje, i današnje ponašanje, je imala moja baka, žena rodjena 1903.g. Namerno ističem njenu godinu rodjenja, da bi se shvatilo u kom vremenu je ta osoba živela i naravno kako vaspitana. Sve što u životu sada znam, zahvalna sam isključivo njoj. Majka mi je rodjena u IIWW, znači odgajana u komunističkom sistemu vrednosti. Večito je radila po smenama u fabrici, tako da sam veći deo života provodila sa bakom. Moja majka nije imala vremena da pravi zimnicu, njena logika je bila da se to kupuje ipak u radnji, a moja baka je vredno svake jeseni pravila svu zimnicu koju sam ja smatrala umetničkim delima. Majka ne zna da šije, suknje i bluze se kupuju u robnoj kući, a moja baka je mene naučila i da šijem, heklam, štrikam, vezem gobleme...i td. da ne nabrajam više. Kuća nam je mirisala na krofne, štrudle, i ostale djakonije dok je ona bila živa.
Divila sam se toj ženi i trudila da sve što sam videla od nje i naučim, i tako se ponašam i ja. E, sad, dolazi na red ono najvažnije- vaspitanje.

Baka mi je stalno govorila da se u društvu nikad ne izlećem prva. To nije kulturno biti nametljiv. Zatim, nikad nemoj hvaliti samu sebe, to je jako ružno. Smejaće ti se ljudi. Sa svima budi lepo, gaji jedan korektan odnos.
Ne znam da li je to njena umotvorina ili je to ona čula od drugih, uglavnom, meni ostade upamćeno do kraja života - " čim ujutru otvoriš prozor, prvo pogledaš u komšijin krov, pa u Sunce". Jasno mi je da je tim htela reći da čovek mora poštovati svoj komšiluk jer ti je on važniji od brata. Dok brat dodje, kuća izgori. Komšija će pomoći da se brže ugasi. Često je njen komentar na ljudske naravi bio "ni svi prsti na jednoj ruci nisu isti"...Hm.. Dovoljno,i rečito govori samo za sebe. Zatim, "ćuti, ne moraš ti sve komentarisati". " Ne možeš ti ljudima jezik zavezati, imaju prava da pričaju"...Pa, "od budale se skloni" i ono najvažnije " živi svoj život i pusti druge za žive"... E, po tim postulatima ja živim. Medjutim, kako sam se zaposlila i ušla u veliko društvo gde se sve vrti oko para i videla šta radi ljudska zloba, ukapirala sam da sam ja u stvari pogrešno vaspitana za vreme u kojem živim ! Ali, šta je tu je, odrastao čovek se ne može promeniti. Boleli su me postupci drugih, ja sam ćutala ili eventualno blago reagovala nadajući se da će već ukapirati da nisam glupa, da me ne diraju, ali da ja ne želim živeti tako kao oni. Ti sitni, "medjukancelarijski "odnosi, smicalice oko,recimo, bodova za platu, su kulminirali promenom direktora. Došla je žena na mesto gen.direktora koja je taj položaj iskoristila isključivo za lično bogaćenje i lečenje svojih kompleksa. U divnom, uspešnom preduzeću nastao je haos. Opšta kradja i otimačine na sve strane. Svi koji su bili dobro s njom, imali su bolje plate, ali su i morali da rade prljave stvari koje im ona kaže ! Nas desetoro smo se odvojili, odbili smo tu vrstu poslušnosti i bili bačene na višegodišnje muke. Napominjem, da mi je posao bio isključivo kancelarijski, znači 8 sati dnevnog sedenja. Maltretirala nas je psihički i "platno" u nadi da ćemo sami dati otkaz i otići iz firme. Za to vreme ja sam pila sedativ po 10 mg dnevno, "Tranex" da bih bila koliko toliko sposobna da odradim radni dan, a često sam znala i u toku rada da popijem još jedan. Kako ništa nisam mogla lično da promenim, a posao i plata su mi bili neophodni za golu egzistenciju, morala sam to šikaniranje da trpim. Dakle, na poslu sam pod sedativima ćutala i "kulirala", radila. Kad sam dolazila kući, u svoju mirnu oazu, tu sam pucala. Evo kako - jela sam ! Poštenije rečeno, nisam jela nego sam proždirala ogromne količine hrane i tako se smirivala. Znala sam da porodicu ne mogu, nemam prava, daviti svakodnevnim pričama o svom teškom životu u firmi, i onda sam utehu jedino nalazila u hrani. Znači, sedenje + sedativi + obilna hrana + dug vremenski period = šećer 14, 5 na jednoj rutinskoj kontroli krvne slike. Bila sam u šoku, jer niko moj u porodici nije imao šećer, a meni je uvek krvna slika bila idealna. Odbijem predlog lekara iz doma zdravlja da počnem lečenje i odem kod već pominjanog, i hvaljenog dr. Milana Petakova koji me je saslušao,uradio neke analize. Otvorio mi je bolovanje, dao sedativ, naredio da oslabim 10 kg. i da mu se javim na kontrolu za mesec dana.
Uradila sam tako, šećer je bio idealan. Rekao mi je da je njegovo mišljenje da bih se ja trebala ukloniti iz tog okruženja, odnosno promeniti posao, jer je to kod mene sve na nervnoj bazi. Nisam ga poslušala. Ostala sam još da trpim šikaniranje zbog radnog staža, sve dok mi jednog dana, ne ujutru, šećer nije dostigao fantastičnih 21 ! E, tad sam prelomila u sebi i rekla da ja odlazim iz firme. Posle izvesnog vremena, šećer je pao na nivo do 8. I dalje sam imala oko 30 kg. viška telesne težine. Tek posle otkaza, moja fizička aktivnost se svela na minimum, ali sam barem bila poštedjena tih svakodnevnih strahova i stresova. U tom "kućnom" periodu počela sam da analiziram sebe i svoje postupke. Primetila sam da na mene ne utiču samo poslovne situacije nego i privatne. Na svaku veću uvredu, na situaciju u kojoj bih ja trebala nekom nešto "progovoriti" i "odbrusiti" ja ćutim ! Neke svoje nepravde,uvrede, neka tužna i loša raspoloženja ja davim u hrani. Tad sednem i tamanim velike količine hrane, ne misleći na Boga, šta se kaže. U toku tog brzog i nepromišljenog jela, ne mislim na muku. Posle jela, moram priznati da se osećam lepo. A, kako i ne bih? Krv se sjuri u želudac da svari toliku hranu, meni "tenzija opadne" što je razumljivo i ja sam se tako bukvalno samozavaravala. Posle tolikog obilnog ručka, nadam se da predpostavljate šta sledi? Spavanje, ili bolje reći komiranje. Naravno, tek kasnije kad vidim kako se kilograme množe bude mi krivo što uništavam samu sebe i šta sebi radim. Medjutim, to sve traje samo do sledećeg ručka.
Hm...juče me nagazi komšinica kojoj 12 godina ćutim. I ćutim, i ćutim. Ne ću se svadjati i raspravljati sa komšijom, "nije red". Tolerišem jednu njihovu glupost, pa drugu.....i tako dodjosmo do stote. Pukla sam i za divno čudo, odvezao mi se jezik ! Sve što sam čutala za ove godine ja sam joj rekla ! Bila je u šoku, ćutala je. Iz straha da mi šećer ne skoči zbog stresa ja sam popila jedan sedativ od 1,5 mg. Kad je ona otišla uzela sam merač da vidim šta sam sebi uradila. Očekivala sam najmanje 10 i kusur, pušilo mi se bes iz ušiju čini mi se. Medjutim, bio je idealnih 6,2 !.... Zapalila sam cigaretu i mogu vam reći da sam tog trenutka bila jako ponosna na sebe što sam napokon progovorila i što nisam po običaju skočila u tanjir ! Neki osećaj mira, spokoja, kao da je prostrujao kroz moje vene umesto šećera.
Posle toga ja sam konačno shvatila da RAZLOG mog šećera, moje debljine, leži u mom MOZGU i da ja stare navike, način razmišljanja, ophodjenja sa ljudima moram pod hitno menjati !
Ne može se sa svakim "lepo" nego sa svakim po zasluzi !
Inače, da dodam, udata sam, imam sina. Porodične probleme i stresove imam predpostavljam kao i svaki drugi porodični čovek.

Ako ste "me" pročitali, hvala, kao i hvala na komentaru i razumevanju..

[BoJJo]

Moje celije za inzulin su mrtve, nema leba od price

[jasbi]

Ooo, dobro da je barem neko pisnuo koju reč.

Kako nema vajde, eto, sad neko ko pročita, a i ja, znam da ćelije za insulin mogu biti mrtve. Jel to ono kad pankreas više ne radi, ili mu oslabi funkcija?

Samo da znaš druže, da se nisam na vreme trgla, ko zna, možda bih i ja danas bila na insulinu.

[Diabeta]

BoJJo i moja malekost smo tip 1, nama od starta pankreas uopšte ne luči insulin, ili autoimuni sistem odmah ubije ćelije pankreasa. U tome jeste osnovna razlika između tipa 1 i 2. Ti si dobro postupila i najvažnije je da očuvaš funkciju prirodnog lučenja insulina što duže.
Inače, meni je verovatno stres bio okidač - imala sam 4 godine kada smo doživeli saobraćajku (srećom niko bitnije povređen), a negde godinu dana kasnije mi je ustanovljen dijabetes. Od prvog dana na insulinu, to je tako sa tipom 1 najčešće. Niko u familiji ni bližoj ni daljoj nema dijabetes.

[mikalja]

Ovo vec nije fer .Pishem i pishem ,zavrshim kliknem na poshalji i samo nestade text .E shto to mrzim Ko sad ponovo da truca jedno te isto?Bit cu kratka sad a mozda drugi put opshirnija?Ovako:Ja sam u novembru imala mozdani udar tachnije dva u jednom danu.I kao nagradu dobijem i shecer .Tako su mi bar rekli u bolnici i na ispitivanjima da sam shecer dobila posle od stresa.E ionako sam bila preplashena samo mi je shecer hvalio?Mada lekari nisu pridodavali sheceru neku vaznost tada, bilo im je vazno samo da mognem pokrenuti ruku i nogu i da uspeju da me osposobe da se pokrenem.Stavili su mi u terapiju insulin ujutru i uveche i tako oko 2i po meseca i onda su me skinuli shto se kaze sa igle dali mi lekove (tablete na koima sam i sad .Rekli su mi da ce shecer nestati kako se i pojavio i na moju zalost nije ni do sad .Mogu samo da kazem da vec imam fobiju od iglica i meracha koi broj ili ti cifru ce izbaciti?Uzimam sve shto chujem da je dobro za regulisanje secera , fizichke aktivnosti odrzavam koliko god mogu.Krecem se shto vishe i vodim rachuna koliko god je u mojoj moci e sad?A zbog chega je mozdani udar se desio ?Nebih sad opterecavala ljude sa negativnim prichama jer nigde ne videh da zele da ih chuju pa stoga:/.Ali sigurno od LEPOG Zivota nisam zar ne? Pozdravljam vas sve i odlazim na zasluzeni danashnji odmor .Sama sebi zaslugu propisala caoos

[mikalja]

GRRRRRRRRRR izvinite zbog duplikata,nisam kriva Kliknem Poshalji ni da mrdnem ja josh jednom za svaki sluchaj i vid vraga sad duplo em forum pozzzzzzzzz ciaossss

[mikalja]

jasbi!Ti zelish reci da si mislila o onim filmovima gde prikazuju zajednichke terapije lechenja?Ali to su bre specijanle terapije i specifichne bolesti koje su recimo tabu tema i gde nerado chovek priznaje da boluje od te bolesti ,tipa narkomanija, alkoholizam sida hiva ali bre shecerna bolest je bolest kojoj nismo mi doprineli ,recimo dechica,niti mogli uticati na istu da bi oboleli od nje.Ovo je bolest od koje se ne stidimo da kazemo da bolujemo niti je prelazna tj zarazna.I svi zele da se izleche ne bezeci od toga da kazu da boluju od diabetesa.Tako da one seanse za one bolesti nemaju sa ovom ama nikakve dodirne tachke bar ja tako mislim.Ono su bolesti vecinom shtechene ne paznjom zavisnostcu i na kraju krajeva nisu shto bih prosto se reklo narodski od Boga nego vecinom od besa.Stoga im je i teshko da priznaju da boluju od takvih bolesti i okupljaju se jer im je u drushtvu lakshe.A to su vishe psihoterapije.Mislim da za ovu bolest ne treba takva vrsta terapije,to je bar moje laichko mishljenje.Shto ne tvrdim 100% da je ispravno.Normalno sve je lakshe u drushtvu te i nama da podelimo iskustva ,i recimo ko zna za neki lek iz prirode pa to saznanje podelimo sa drugim to je lepo i prijateljski prija normalno.Ali ne mora sad da se ispoveda svako ko nema potrebu za tim .Izvini jasbi ako sam te uvredila ili bilo koga sa ovim izlaganjem i misljenjem moim.POzdravljam sve i laq noc svima ciaosssss

[Nikola11]

4.oktobar '88.godine-ustanovljen dijebetes.Nedelju dana ranije poceli simptomi tipa-susenje usta do nemogucnosti da pricam,malaksalost,glad-jeo sam sve sto sam stigao i pio dosta sokova jer mi je voda bila gorka.Interesantno da do tada nikada nisam mnogo jeo-uvek me molili.Niko u familiji nema dijabetes,nikakav stres nisam imao(jedino sto sam se trudio da u skoli budem maksimalno dobar ali to se ne racuna).Znaci,uzrok UNKNOWN.I od tada kada sam imao 10,5godina zivim sa tim i sta cu,trudim se da mi dan prolazi kao i vecini drugih koji nemaju dijabetes.Pijem pivo ponekad-to mogu da navedem kao jedini ajde da kazem porok(mada ne tako cesto,vec ponekad kad izadjem u grad).Zasnovao sam porodicu,vozim auto,motor(pregledi kod ocnog su bili dobri pa sam stekao uslov da polazem za A i B).U mom okruzenju znaju da ne jedem torte i kolace pa me ni ne nude,ni ne trazim.Na slavljima pojedem sve po redu ako sam gladan,uz naravno,odgovarujece doze ins.Sve sto bi moglo da skodi meni kao dijabeticaru,skodi i coveku koji zivi bez njega.Meni ce skoditi vise samo ako nisam dobro kontrolisao glikemiju i celokupno stanje,zar ne?

[jasbi]

4.oktobar '88.godine-ustanovljen dijebetes.Nedelju dana ranije poceli simptomi tipa-susenje usta do nemogucnosti da pricam,malaksalost,glad-jeo sam sve sto sam stigao i pio dosta sokova jer mi je voda bila gorka.Interesantno da do tada nikada nisam mnogo jeo-uvek me molili.Niko u familiji nema dijabetes,nikakav stres nisam imao(jedino sto sam se trudio da u skoli budem maksimalno dobar ali to se ne racuna).Znaci,uzrok UNKNOWN.I od tada kada sam imao 10,5godina zivim sa tim i sta cu,trudim se da mi dan prolazi kao i vecini drugih koji nemaju dijabetes.Pijem pivo ponekad-to mogu da navedem kao jedini ajde da kazem porok(mada ne tako cesto,vec ponekad kad izadjem u grad).Zasnovao sam porodicu,vozim auto,motor(pregledi kod ocnog su bili dobri pa sam stekao uslov da polazem za A i B).U mom okruzenju znaju da ne jedem torte i kolace pa me ni ne nude,ni ne trazim.Na slavljima pojedem sve po redu ako sam gladan,uz naravno,odgovarujece doze ins.Sve sto bi moglo da skodi meni kao dijabeticaru,skodi i coveku koji zivi bez njega.Meni ce skoditi vise samo ako nisam dobro kontrolisao glikemiju i celokupno stanje,zar ne?

Ovo si dobro rekao: "." škodi i čoveku koji živi bez njega"...
To sam i ja u jednom postu rekla. Krajnje je vreme da svi shvatimo u kakvom vremenu živimo i da navike iz prošlog veka što pre odbacimo ! Niti radimo, niti živimo kao nekad, samim tim, nemamo ni pravo da se ožderavamo i jedemo tešku hranu. Na moju žalost, i ja sam to kasno shvatila. Dijabetičar u stvari pravilno živi. Barem bi tako trebalo da bude. Redovno spavanje, redovna lakša hrana, umeren, miran život. Koliko je to moguće u današnje vreme.

A, ovo što kažeš za simptome.....Ja sam neko vreme pred odlazak lekaru bila strašno nervozna i neverovatno koliko su mi jeli kolači.! Inače, ja kolače jedem dva, tri puta godišnje. E, tad, čini mi se da sam ih i sanjala. To me je i nateralo da odem kod lekara, jer za mene to nije bilo normalna pojava. Pečenje da sanjam, ok. ali kolače....nikako. I bolele su me noge, mišići na butinama. Kolače i noge nikako nisam mogla povezati. Kad ono - cuker.

[jasbi]

BoJJo i moja malekost smo tip 1, nama od starta pankreas uopšte ne luči insulin, ili autoimuni sistem odmah ubije ćelije pankreasa. U tome jeste osnovna razlika između tipa 1 i 2. Ti si dobro postupila i najvažnije je da očuvaš funkciju prirodnog lučenja insulina što duže.
Inače, meni je verovatno stres bio okidač - imala sam 4 godine kada smo doživeli saobraćajku (srećom niko bitnije povređen), a negde godinu dana kasnije mi je ustanovljen dijabetes. Od prvog dana na insulinu, to je tako sa tipom 1 najčešće. Niko u familiji ni bližoj ni daljoj nema dijabetes.

Volela bih da niko nov ne dodje na ove stranice, ali kako živimo, znam da sigurno hoće.
I kod tebe je znači bio stres? Mogu samo zamisliti šta je sve bilo u glavici četvorogodišnjeg deteta posle tog čuda ! Da, dobro si rekla - okidač.

[jasbi]

jasbi!Ti zelish reci da si mislila o onim filmovima gde prikazuju zajednichke terapije lechenja?Ali to su bre specijanle terapije i specifichne bolesti koje su recimo tabu tema i gde nerado chovek priznaje da boluje od te bolesti ,tipa narkomanija, alkoholizam sida hiva ali bre shecerna bolest je bolest kojoj nismo mi doprineli ,recimo dechica,niti mogli uticati na istu da bi oboleli od nje.Ovo je bolest od koje se ne stidimo da kazemo da bolujemo niti je prelazna tj zarazna.I svi zele da se izleche ne bezeci od toga da kazu da boluju od diabetesa.Tako da one seanse za one bolesti nemaju sa ovom ama nikakve dodirne tachke bar ja tako mislim.Ono su bolesti vecinom shtechene ne paznjom zavisnostcu i na kraju krajeva nisu shto bih prosto se reklo narodski od Boga nego vecinom od besa.Stoga im je i teshko da priznaju da boluju od takvih bolesti i okupljaju se jer im je u drushtvu lakshe.A to su vishe psihoterapije.Mislim da za ovu bolest ne treba takva vrsta terapije,to je bar moje laichko mishljenje.Shto ne tvrdim 100% da je ispravno.Normalno sve je lakshe u drushtvu te i nama da podelimo iskustva ,i recimo ko zna za neki lek iz prirode pa to saznanje podelimo sa drugim to je lepo i prijateljski prija normalno.Ali ne mora sad da se ispoveda svako ko nema potrebu za tim .Izvini jasbi ako sam te uvredila ili bilo koga sa ovim izlaganjem i misljenjem moim.POzdravljam sve i laq noc svima ciaosssss

Da,bre, baš na te filmove. Jesi li gledala terapije lečenja alkoholizma? Pričom se dolazi do povoda, zašto se neko odlučio za alkohol. Možda se naša mišljenja razlikuju, al ne bih rekla da se za čašicom poteže uvek iz besa. Uglavnom su tu izraženi mnogo dublji razlozi, psihičke prirode. Šta je razlog mog bekstva u hranu? Psihički problem koji ja drugačije nisam mogla da rešim, niti da lečim. To mu dodje isto porok, ništa manje štetan od alkohola. Nisam zdravstveno bila predodredjena za šećer, niti za višak kilograma, ali mi je to bilo nametnuto. Ali, nisam ni znala u današnjem društvu da se snadjem u svakoj prilici ! Kad se osećam povredjenom, ja ko škorpija ubodem samu sebe- najedem se, umesto da tresnem nekog! Pre ću naneti štetu samoj sebi tako što ću sesti i pojesti sve živo oko sebe,nego što ću nekome ko je djubre, skupiti snagu i reći da je djubre! I kad tako radiš godinama, a jedno vuče za sobom drugo, i sve se vrti u krug, onda padnem u nesvest kad vidim koliki mi je šećer ! I još se pitam odakle to meni! Pazi,stvarno, odakle meni šećer ? Pa, od kukavičluka, lošeg vaspitanja....Hm...da sam, draga moja, recimo, onim izbeglicama koji su bili kod mene skoro dve godine,i ponašali se onako kako su se ponašali, otvorila vrata i izbacila ih napolje,jer ja nisam kriva što su doživeli takvu sudbinu, i samo sam ljudski htela da im pomognem, koliko je u mojoj moći, ne bih proživela zbog njih sve što jesam! Ili da sam svekrvi rekla sve što je trebalo i kad je trebalo, ne bi mi prvih sedam godina braka bio pakao! A, šta sam sve preživela, e, to ja znam. A, kako sam se borila sa svim tim? Pa, jela sam ! To mi je bila uteha, zelena oaza, lek, sedativ,.provod, skup parfem......što god hoćeš. A, u stvari, to je bila samo šarena laža koja mi se kao bumerang vratila mnogo godina kasnije.
I sve to kad ja saberem i podvučem crtu, razlog mog šećera je teška glupost. Al, bez šale. Glupost ! Šta je kukavičluk nego nemoć da se suočim sa istim? A, na sve to još i vaspitanje? Dobro sam pored takve logike ostala i živa....

Varaš se draga moja, varaš se. Znaš li koliko ljudi krije da boluje od dijabetesa? Barem neće to javno da kaže. Mi smo još uvek u velikoj meri malogradjani. Provincijalci.
Pazi,u

[BoJJo]

Slazem se sa Nikolom u svemu osim s onim u vezi piva. Ja pivo obozavam, te kad mi se pije - pijem muski hehe

[jasbi]

To je, bre, hrana 5 !..... .

..hihihihihihiiiiii i ja volim pivo.... .. ...vitamin B, a nema šećera ...

[Diabeta]

Nemam ama baš ništa proti piva, na protiv, ali samo da Ve kažem da ipak diže cuker, pogotovo ako ga pijete posle jela.... jasbi, čisto da znaš... Nemam nameru da ti uskraćujem zadovoljstvo, samo nemoj da preteruješ sa količinom