Slicno pitanje sam postavio u mom predhodnom postu ali nisam dobio odgovor pa da priupitam i ovde
Sto se tice jutarnje erekcije, postoji li neki sablon po kojem se to desava, ima li nekih faktora od kojih zavisi da li ce biti jutarnje erekcije ili ne?
E sad sto se tice mene licno, ja retko kad legnem pre 3:00 a cesto ustajem popodne do 15h, e sad, jutarnja erekcija, da li to iskljucivo znaci ujutru ili u bilo koje doba dana kad ustanes? Da li mora ona biti stalna, svakog dana, zato sto je ja nemam, ili bar tako mislim svakog dana, mozda ne primetim i da li zavisi od toga kako ustanes, mene cesto neko probudi naglo, ustanem tako mrzovoljan i nervozan pa mozda zbog toga i ne primetim?! Utice li na jutarnju erekciju to sto predhodne veceri imam odnose sa curom nekad i po dva do tri puta i uvek dodjem do vrhunca ( sv..im) ? I na kraju, iz kog razloga se to zapravo desava ujutru? ZNAM DA IMA HILJADU PITANJA ALI...BIO BIH ZAHVALAN!

Koliko ja primecujem, sto redovniji seks, to redovnija i jutarnja erekcija.

Ali sa tim tvojim bioritmom, leganje i ustajanje u to doba... Ne znam kako organizam moze da funkcionise normalno.

Sto ti je mlados'...

Samo toliko...ocekivao sam neki detaljniji odgovor!

Reproduktivne funkcije mushkarca se dele na tri glavne podgrupe:

1) spermatogeneza tj stvaranej spermatozoida
2)mushki polni akt
3)hormonska regulacija mushke reproduktivne funkcije

Svaki testis se sastoji od 900 semenih kanalica a spermatogeneza se deshava u svakom od tih semenskih kanalica tokom clog polnog zivota mushkarca, koji pochinej oko 13te godine zivota kao rezultat gonatotropnih hormona adenohipofize i traje do kraja zivota. Svaki semeni kanalic sadrzi veliki broj epitelnih celija koje se nazivaju spermatogonije koej se kontinuiranom proliferizacijom obnavljaju i kroz odredjene faze pretvaraju u spermatozoide. U prvom stadijumu spermatogonije tipa A se dele 4 puta stvarajuci 16 celija tj spermatogonije tipa B, nesto vishe specijalizovane celije. Za prosechan period od 24 sata spermatogonije se pretvaraju u formu velikog primarnog spermatocita, koji se svaki deli na dva dela i stvara sekundarni spermatocita, i sve to obichnom mejotskom deobom, tj dolazi do replikacije svih 46 hromosoma. Od svakog od 46 hromosoma nastaju po dve hromatide, koje sadrze duplirane gene ovih hromosoma. Svi duplirani delovi hormosoma se dele na 23 hromosoma koji odlaze u sekundarne spermatocite a ostalih 23 hromooma u drugi spermatocit. U roku od 2 do tri dana desava se josh jedna mejotska deoba kada se formiraju po 4 spermatide od svakog priomarnog spermatocita, opet specifichno, u spermatozoidu ostaju samo 23 hromosoma tako da kada se oplodi jajna celija spermatozoid obezbedjuje samo 23 hromosoma dok jajna celija daje svojih 23 hromosoma.

Celokupno razdoblje spermatogeneze traje oko 72 dana.

Hormoni koji su jako bitni u procesu spermatogeneze su

Testesteron - luche ga Lejdigove celije koje se nalaz eu intersticijumu testisa, neophodan ej za rast i deobu spermatogenija i u formiranju spermatozoida

Luteinizirajuci hormon se luci u adenohipofizi i stimulise Lejdigove celije an sekreciju testosterona

Folikulostimulirajuci hormon se takodje stvara u adenohipofizi i utiche an Sertolijeve celiej bez kojih stvaranej spermatozoida ne bi bilo moguce

Estrogeni koji nastaju od testosterona pomocu Sartolijevih celija koje su stimulisane folikulostimulirajucim hormonom. Oni prenose androgen vezujuci protein koji utihe na sazrevanej spermatozoida.

Hormon rasta je neophodan za kontrolu osnovnih metabolichkih funkcija testisa.

Posto se stvore u semenskim kanalicima spermatozoidi nekoliko dana prolaze kroz 6 m epididimis i tada nisu pokretni i spremni da oplode jajnu celiju, ai za 18 do 24 sata provedenih u epididimisu steknu sposobnost kretanja iako postoje inhibirajuci proteini u technosti epididimisa koji ih sprechavaju da se pokrenu sve do ejakulacije. Spermatozoidi tada postaju i sposobni da oplode jajnu celiju ako se nadju u tom trenutku u uterusu. Ceo ovaj proces se zove maturacija ili sazrevanje spermatozoida.

Dva testisa mladog odraslog choveka stvaraju oko 120 miliona spermatozoida dnevno, mala kolichina ostaje u epididimisu a ostatak se deponuje i ostaje u duktusu deferensu i mogu zadrzati fertilnost tj plodnost i do mesec dana u genitalnim kanalima. Tokom ovog vremena oni se nalaze u neaktivnom stanju zbog mnogobrojnih inhibitornih supstanci koje se nalaze u sekretu duktusa, dok kod preterane polne aktivnosti deponovanje ne traje duze od par dana.

Pokretan i fertilan spermatozoid je sposoban da se krece u technosti brzinom od 1 do 4 mm u minuti i to se krece pravolinijski a ne kruzno. Njihova se aktivnost znato povecava u neutralnoj ili blao alkalnoj sredini koja postoji u ejakulisanoj spermi a smanjuje se u kiseloj sredini kada moze doci i do uginuca spermatozoida.

Semena kesica je izvijugan blago proshiren kanal oblozen sekretornim epitelom koji luchi sluzav sekret koji se sastoji od veliek kolichine fruktoze i drugih hranjivih sastojaka ali i prostaglandina i fibrinogena.

Prostata luchi retku mlechnu alkalnu technost koja sadrzi limunsku kiselinu, kalcijum, kisele fosfate, faktore koagulacije i profibrinolizin.

Nadam se da je sada malo jasnije, mada mozda i nije, ali bitno je da znate kako se i gde i kada stvara sperma za pochetak.
I sta to sve mozete promenjenim tokom zivota, ishranom ili unosom alkoholnih pica, umorom, dehidratacijom, poremecajem spavanja i bioritma koji je normalan.

E sad, postoje priche da jutranje erekcije izaziva puna beshika i potreba za mokrenjem shto nije tachno, ove erekcije su potpuno normalne i javljaju se kod skoro svakom zdravog mushkarca u seksualno aktivnom periodu zivota. Deshavaju se chak i vish eputa, 3 do 5 tokom noci i traju oko 20 min. I javljaju se u REm fazi spavanja, u fazi takozvanog paradoksalnog sna kada su mozdani talasi isti kao talasi koje imamo u stanju budnosti, kada sanjamo i dozivljavamo snove, more pa i erekcije, uz povecanu srchanu frekvenciju. U sali se kaze, mada nije chista shala, da se jutarnje erekcije deshavaju chisto da bi se utvrdilo da je sve u redu sa organizmom

Izostanak jutarnje erekcije moze vuci sa sobom i poremecaj normalne, zelejne erekcije tokom odnosa, i moze biti i fizichki ali i psihichki poremecena. Ali isto tako se bitno razlikuje broj ovih erekcija sa godinama strosti, mladji mushkarci ce ih imati cheshce i jache dok sto je stariji mushki organizam tako opada i broj jutarnjih erekcija. Iako je sve iskljuchivo individualno i zavisi od mnogo razloga, kao shto rekoh od ishrne do ritma spavanja, stresa, kolichine seksualnih odnosa, unosa alkohola ili prostih secera, visokih temperatura, drugih bolesti bolesti, korishcenja lekova...

Toliko od mene