U dečijoj bolnici imam lepo iskustvo sa dr. Verom Bekić ona je fizijatar vodili smo dete na vežbice. To je u okviru dečije bolnice nova zgrada. Sve sestre koje rade to je kao šalter u prizemlju su divne. Prvi put smo otišli sa uputom bez zakazivanja i primili su nas i bili ljubazni i dugo smo čekali ali ako je neko ok to se zaboravi. Tu je bio i jedan stariji doktor nije pregledao moju bebu ali je bio divan delio je deci bonbone u hodniku i bio je jako ljubazan. Sestra koja radi vežbice sa decom takođe je bila ljubazna.
Imam jako loše iskustvo sa genetičarkom Jadranka Jovanović odvratna je i sestra koja radi s njom stara bolnica je užasna puna negativne energije dograđivana je užas.
I još pozitivno iskustvo sam imala sa dr. Kolarskim koji mi je radio kordocentezu i sestra Stoja, rade u užasnim uslovima ali su bili jako ljubazni.

Pre dva meseca sam 28 dana provela sa sinom od 14 meseci u dečijoj bolnici na Odeljenju za odojče i malo dete. Pre svega zašto i kako smo završili tamo ?!! E pa odgovor je GREŠKOM PEDIJATRA. Naime, dr Šarac (pedijatar) je konstatovala stomačni virus mom bebcu, nakon pregleda grudi i stiskanja stomaka, bez ikakvog pregleda grla i ušiju jer smo suprug i ja kada smo ušli u ordinaciju rekli da bebi curi nos i ima proliv već treći dan. Prepisana je stroga djeta i probiotik. Dete je nakon 5 dana dobilo visoku temperaturu (prvi put u životu, jer nikada do tada nije bio bolestan) i otišli smo u Zmaj Ognjena Vuka kod dežurnog dr koji nas je vratio kući bez leka zbog osipa za koji nije bio siguran da li je zbog prve temperature u životu ili je nešto drugo u pitanju. Tražila sam lek za bebu ali nam je rečeno da se javimo u ponedeljak svom lekaru i dobili smo sirup za alergije. Sutradan, nije mi djavo dao mira, i preko naših veza, na lično insistiranje, stigli smo na pedijatriju u dečiju bolnicu. Pregledala nas je neka dr i uradila krvnu sliku i mokraću. CRP je bio 53!!Grlo i uši CRVENE!!!Dobili smo Cedax ii Brufen da zamenimo Paracetamol. Medjutim, nakon dva dana bebcu je puklo bubno opno i počeo da curi gnoj iz uveta, a istovremeno smo po celom telu dobili koprivnjaču .Hitno kod pedijatra, pa kod ORL i oni uput za dečiju bolnicu. Dr na ORL u dečijoj bolnici kada nas je videoo nas je pitao GDE SMO DO SADA i ZAŠTO SE NISMO JAVILI NA VREME LEKARU ???!!!Smestili su nas na Odeljenje za odojče i malo dete.Tada sledi pravi pakao. Dr Vislavski i dr Ristovski svaka čast, ali šta vredi kada su prepune medicinskim sestricama koje uče na našoj deci, od stavljanja braunile, drenaže, aspiracije, pa do mnogo krupnijih stvari. Ima ih mali milion u smeni ali i pored toga ja sam morala da ih vučem za rukav da daju terapiju mom detetu! Neljubazne, grube, pomalo bezobrazne, smotane a sve se prave prepametne. Vezuju male bebe koje su na odeljenju bile bez majke nažalost, u čaršafe i obmotavaju im ruke i noge gazama kako ne bi sedele kraj njih dok dobijaju infuzije, a o histerisanju dece za to vreme maltretiranja da i negovorim. Mi , majke, koje to gledamo, nesmemo da pomognemo detetu jer nije naše, a sestre su u svojoj sobici i prave se gluve i slepe. Užas! Izdvajam iz ove priče svega tri, četiri sestrice koje su stvarno super.
O uslovima i za majku a i za bebu neću ni da govorim jer je to NEVIDJENA SRAMOTA ZA NAŠU DRŽAVU I TREBA DOVESTI I NAŠE I SVETSKE MEDIJE DA TO ZABELEŽE !!! Uglavnom, bebac je morao na hitnu operaciju ušiju i to je imao težak zahvat a usput su mu ugradjene i cevčice u oba uveta. Operisala ga je profesorka dr Vlaški u opštoj bolnici i njoj svaka čast. Ona nam je spasila i izlečila dete uz pomoć dr Vislavski i dr Ristovski.
Eto, ukratko sam podelila sa vama svoju priču, da bih vam skrenula pažnju i na naše predijatre, a i na kompletnu sliku sa Odeljenja za odojče i malo dete. Napominjem, iz ličnog iskustva, takodje, da je na Odeljenju za neurologiju, druga priča, i doktorice i sestre su super, stručne, iskusne, ljubazne, majke imaju hranu, sve im se govori o bolesti svog deteta (znači rezultati vašeg deteta nisu državna tajna), postoji dnevni boravak sa pedagogom i vaspitačicom koje animiraju decu, otac može u svako doba da dodje da zameni mamu i da bude sa svojim detetom...ma druga priča skroz.

Toliko sam besna kada sam procitala par postova...Mogla bi komentarisati do prekosutra,ali samo cu ukratko.To sto majke ne mogu da ostanu kraj svojih beba ,a pogotovo dece starije od 7 godina postoje razlozi,to je svuda tako,a ne samo kod nas.Zamislite odeljenje u decijoj bolnici gde su sve majke koje panice,bune se i komentarisu,a to je uglavnom tako.PUSTITE LJUDE DA RADE SVOJ POSAO.......Nisu oni krivi sto cesto nemaju lekove,zavoje ,sa cim rade i u kakvim uslovima,rade fenomenalno.Ja sam ,na zalost provela skoro pune 4 godine u bolnici sa svojim detetom,zbog duge i teske bolesti.Prvo 3 meseca na neonatologiji,onda 2 godine na opstem,pa skoro 6 meseci na hirurgiji.Bila sam svo vreme uz dete,osim kada je dva puta po 10 dana bila na intezivi,tamo su posete 2 sata dnevno.Divni su,strucni,ljubazni,obazrivi...nemam reci za njih.Da nije bilo njih i njihove borbe,volje i strucnosti moje dete ne bi danas bilo kraj mene.HVALA IM ZA SVE.Dok sam bila tamo videla sam svakakve roditelje,koji se svadjaju,prave haos,misle da su pametniji od lekara, krse bolnicka pravila,cak pogorsaju detetovo stanje i sa razlogom nemaju prava da ostaju kraj nih.Doktori sve rade u korist deteta i to treba prihvatiti,pogotovo kada nije nista ozbiljno i dete za par dana ode kuci.Toliko.POZ SVIMA I NEMOJTE DA PLJUJETE I BLATITE LJUDE KOJI JEDINI U OVOJ DRZAVI ZNAJU STA RADE.

ivana, i mene su neki postovi izbacili iz takta...lecen sam u decijoj bolnici, operisan dva puta a na hematologiji proveo skoro godinu dana...i za bolnicu, generalno, imam samo reci hvale...od prijemnog odeljenja do intenzive i hirurgije...posto sam primao terapije na odeljenju hematologije doktori su uvek bili voljni da objasne kakvo je stanje i sta cemo dalje da radimo...isto stanje je i na odeljenju intenzivne nege, doktorica je po dolasku roditelja dolazila i objasnjavala kakvo je stanje, zato je to tako, kakvi su rezultati, kada cu biti prebacen i tako to...dakle: dobar odnos prema pacijentima i prema roditeljima...stvarno nemam nijednu zamerku na rad u decijoj bolnici...ono cega majke trebaju da budu svesne to su kapaciteti bolnice i njene mogucnosti, zbog toga sto bolnica ima manjak lezajeva(za majke) pa tako one ne mogu dobiti lezaj na odeljenju hirurgije...sve u svemu decija bolnica je jedna o retkih koja moze da se pohvali sa kvalitetom kadra koji je tamo zaposlen kao i sa pristupom prema pacijentima...

Ja zaista imam potpuno drugacija iskustva.Maime primljena sam u Deiju bolnicu kada je moja beba imala samo 9 dana sa dijagnozom upale pluca koju smo najverovatnije dobili u porodilistu u Novom Sadu ali zaista ne mogu nikoga da krivim jer nacin na koji je moja beba dobila RSV nije utvrdjen a ima bar 1000 mogucnosti kako se to moglo dogoditi kada ja niti bilo ko od mni najblizih nije bio bolestan.Sve u svemu,jedina moja zamerka jeste bila ta sto smo na prijemu cekali gotovo 2 sata ali ne zbog nerada ili nehata nego zbog same procedure prijema-dosla sam do zakljucka da im za onakvu proceduru koja je cini mi se potpuno detaljna i ispravna jer se deca ipak primaju sa razlicitim problemima treba jos osoblja jer ponekada ima i hitnijih slucajeva koji se na oko cine da mogu cekati ali...Kao majka dojilja primljena sam na odeljenje za majke za koje takodje nemam zamerki ni sto se tice smestaja ni higijene jer je zaista u ovako teskim vremenima izlisno ocekivati hotel sa 5 zvezdica i uslugom na nivou.Hrana-bolnicka ali OK nije bilo mesto za izvoljevanje i za ugadjanje imate radnju dokupite ono sto VI volite da jedete,licno sam gurman ali mogu sv da podnesem zarad zdravlja svog deteta.S obzirom da se radilo o 2 nedelje boravka mogu vam reci da sam zapazila da je higijena na odeljenju za majke u redu cak smo ponekada i sami pomagali higijenskom osoblju jer zaista ima raznih majki sa razlicitim navikama i vaspitanjem ili da nekazem nevaspitanjem.
Na neonatoloskom odeljenju sam upoznala medicinsko osoblje koje e prema meni ponasalo sasvim korektno kao i prema mom detetu,presvuceno,sito,cisto i terapiju dobilo na vreme.Tesko mi je da poverujem da su Vasu decu ostavili prljavu nezbrinutu i gladnu jer su moja iskustva sasvim suprotna.Dete mi je zahvaljujuci inrenzivnojterapiji i brizi munjevito ozdravilo posle cega zaista nismo vise imali takvih problema.Licno nacelnik neonatologije mi je dao objasnjenje kako da postupam kod kuce sa detetom dok se potpuno ne oporavi,uvek me je pitao kako se meni cini beba,kako jede,kako se ja osecam (?!) sto je zaista fer i korektno.Otpusna lista bila je detaljno i uredno iskucana iz cega sam i ja i pedijatar kasnije mogli da uvidimo o cemu se radi i cini mi se da nije bilo nikakvih propusta.
Verujte mi da nije krivo osoblje niti lekari koliko je kriva drzava sto se ne izdvajaju sredstva za ovakve namene-u zgradi jednostavno nema mesta da se ubace kreveti z majke i to je sasvim razumljivo ali postavlja se pitanje ko je u drzavi taj koji postavlja prioritete gde ce se ,kada i u sta u zdravstvo uloziti.Zar nisu deca nasa buducnost i buducnost ove drzave??? Postujte osoblje verujte da shodno uslovima ulazu maksimalnu energiju i vecina svoj posao radi savesno.Sta bi ste vi radili da morate da radite u takvim uslovima 365 dana/god.????

...Da ne zaboravim da napomenem da nismo imali nikakvu vezu niti smo koga potplatili niti nam je iko trazio novac.Od mene je osoblje molilo nekoliko puta da pozajmi pelene za bebu ciji roditelji nisu doneli iz ko zna kog razloga sto sam srdacno ucinila i opet bih isto uradila da mogu.Uskoro se spremam da odenesem garderobu u deciju bolnicu pada im makar na taj nacin pomognem-ucinite i vi isto da nam bude bolje.I ako Bog da da Vam njihova pomoc nikada ne zatreba bar cete se lepse osecati jer cete pomoci onima kojima to na zalost treba.....

Sad kad pročitam neke kometare ispadne da sam srećna što u dečijoj bolnici nisu hteli da mi prime dete na operaciju.Kada sam pozvala operatera da zakažem na ORL odmah su mi postavii pitanje iz kog rayloga je detetu potreban preged pa kada sam spomenula da je u pitanju hitn operacija krajnika koju je naš ORL preporučio rekli su mi da nemaju slobodne hirurge i da probam u pokrainskoj.Do sada sam bila jako ljuta na njih što su me otpiljili sa detetom od nepune tri godine da iemo u bolnicu koja nije namenjena deci al u suštini sad znam da smo super prošli.Svi su bii jako ljubazni sa nama ja sam non stop bila sa detetom u toku ta dva dana, nisam prisustvovala samo a operaciji .Pored kreveta u sobi nema ni stolice ali mi je sestra rekla da posle vizite slobodno legnem sa detetom ujutru nas je zatekla viyita i nista nisu rekli sem dobro jutro kako ste.Nemogu da verujem da nedozvoljavaju roditeljima da budu uz tako malu decu pa nisu to velika deca od 7-8 godina nego odojčad koja nemogu da funkcionišu bez majke.Grozno i nehumano!!Ja sam na žalost imala prilike godinu dana da dolazim sa bebom u novu ygradu dečije bolnice na rehabilitaciju i na neka silna ispitivanja ali nam je to bilo organizovano kao neka dnevna bolica što je po meni super preko dana smo odradili šta je trebalo, svi su bili ljubayi, imali smo sobu sa krevetićima gde bebe mogu da se odmaraju odlično organizovano a ovo u starom objektu zvuči uff, naježila sam se!!

Pa kad ste svi toliko pametni sto onda dovodite decu u Deciju bolnicu?? Idite kod vracara i gatara neka vam oni lece decu!!!
U kakvim uslovima radi ta bolnica pravo je cudo kako i postoji. A o platama medicinskog osoblja da se i ne prica, da li bi iko od vas za te pare gledao jednu decu koja dodju i ovakva i onakva, prosto te dusa zaboli samo kad ih vidis a ne jos da radis s njima. I na svu tu muku dodju tako neki roditelji koji se prave pametni a ne znaju gde su suplji! Ne kazem, ima sestara i doktora koji su neprijatni, ali mozda su oni sami po sebi takvi. A te price da se dete nije previlo od 7h ujutro do 14h posle podne to je laz decenije. Sto se tice majki i njihovog ostanka pored deteta to zavisi od potrebe. Znam da je majkama tesko da se rastanu od svog deteta ali realno gledano sta ce majka pored deteta od 5, 6, 7 i vise godina??
A to sto svi pljuju te odojcice kako vas nije bre sramota????? Radite vi sa 30 dece, dve osobe to ne mogu da postignu pa da imaju mlazni motor u dupetu. Nismo mi krivi sto nas dragi ministar Stankovic nece da odobri da se primi 50-60 sestara u radni odnos koliko nam je potrebno u ovom trenutku.
Budite malo obzirni prema situaciji i stanju u drzavi, jer niko od nas ne zeli ni jednom detetu zlo. Imajte na umu da smo i mi samo obicni ljudi i da i mi imamo ponekad los dan, ali se maksimalno trudimo da budemo prijatni i ljubazni prema svima.

Potpuno se slazem sa predhodnim clanom.Cvrsto verujem da ce se u skorije vreme nesto promeniti u ovoj drzavi.Pre neki dan sam bila sa detetom ponovo na Institutu na nekoj kontroli.Neizmerno mi je drago sto se prosiruju kapaciteti decije bolnice jer mislim da je Vojvodini potrebna jedna ovakva institucija.Valjda cete sada svi biti malo zadovoljniji.Samo bih zamolila roditelje koji bacaju drvlje i kamenje na ov\u ustanovu da kada to vec rade urade sa malo vise realizma,zaista jos uvek ne mogu da poverujem u price da su njihova deca bespotrebno mrcvarena da im nije ukazana medicinska nega i pomoc da su otavljani na milost i nemilost jer to bi stvarno bilo krivicno delo a po onome u sta sam se vise puta licno uverila cini mi se da to i nije istina (izvinjavam se ali ne bih da upotrebim grublje termine) Uostalom ako je to vec tako zasto dovodite decu na Institut,platite privatne specijaliste i negu pa da vidite prvo koliko ce Vas to sve kostati,dali ce tada vasa deca biti bolje zbrinuta i kako cete se osecati kada budete jednu analizu ili kontrolu morati da uradite pet puta i to debelo da platite da biste nakraju dosli na isto.O lekovima i potrebnim terapijama i da ne govorimo (a tek cene istih da ne pominjemo) Mislim da nam je svima potrebno mnogo vise tolerancije i razumevanja da bismo bili svi srecniji i uspesniji.

Eto ja sam iznela svoje iskustvo predhodno koje je pozitivno za rad i osoblje decije bolnice sem te operacije koju smo tamo trebali da radimo a otpiljili su nas bez razloga nemam nista protiv ustanove sve nam je bilo ok a bome smo bili puno puta.Al eto sticajem okolnosti saznala sam da je operater imao los dan i da nas je odbio skroz bez rzlozno jer imam poznanicu koja je hirurg i jos jednu prijateljicu koja je radiolog u decjoj bonici pa su proverile situaciju i bila je totalna ne istina al ja volim sve regularno da radim pa sam odbila da mi "srede" termin za potrebnu operciju i odradili smo to bez po muke u pokrainskoj.I eto taj operater ima moc da radi tako nesto sta sve moze da uradi lekar ako je ustao na levu nogu ?Ljomber malo previse ostro, nisam medicinar i nemoram da budem da znam da ima idiota od roditelja koji se prave pametni i na kraju time naskode deci ali kolko mi se cini vi jeste medicinar i kolko znam polagali ste hipokratovu zakletvu i znli ste u sta ste ulazili, u medicini nikada postenim lekarima nije bilo para to moze samo privatan sektor i medicinom moze da se bavi samo oaj koji ceni ljudski zivot dovoljno da gleda da ga sacuva iz svakog mogucg aspekta.Mi obicni gradjani koji smo zaposleni mesecno izdvajamo preise za zdravstvo a to sto u raspodeli sredstava ne znaju da uloze te bare gde treba zaista nismo mi krivi, i pored toga sto izdvajamo mesecno nekoliko hiljada ima nas koji neodu godisnej ni jednom kod lekara tj ne potrose ni dinar iz fonda a kda se jednom razbole moraju pltiti i participaciju i sve analize ko i u privatnim labaratorijama jedino sto je "besplatno" to je pregled pa ako te ni tamo ne tretireju kao coveka naravno da si kivan i isfrustriran.Na yalost svako radi posao lekara danas i ko voli i ko nevoli i nema nekih mogucnosti da se kukolj odkloni jer je pustio veliko korenje i nanosi stetu svima u svojoj okolini.Recimo npr Betanija ima 2-3 lekara i dve -tri sestre koji su poznati po tome sta i kako rade ceo grad bruji o njima vec godinma a oni i dalje rade sta vise unapredjuju ih na sva usta a oni terorisu bolnicu.Znam licno primer jedne doktorice cinimi se da sad radi na neonatologiji svakoj bebici koja ima hematom uradi UZ i nprica roditeljim sve i svasta o mogucem pritisku o redovnim kontrolama na svakih par danai onda da vizitkartu i kaze da u bolnici nema termina ali da je stvar ozbiljn i mora se pratiti svakih par dana , eto meni se to licno dogodilo al ja sam tolko bila pogubljena nakon porodjaja da sam shvatila da treba da dodjem u betaniju na Uz i mozete misliti sta se desilo kada smo onako preplaseni stigli , prvo su se izgubili sto nas nema na listi ako smo zakazani a kada su videli ko je potpisao izvstaj poceli su da se smeju kao da smo ispricali vic godine i mrtvi ladni rekli da je to u njenoj ordinacijisto se nismo raspitali ima termina nego odma pravac kod nje pa kad ste tako smotani platite 3 hiljade pregled???Eto i takvi rade u zdravstvu i to nije preterivanje ta zen vrbuje svaku majku cije dete ima hemtom i sad je tamo kao neki nacelnik:(nekog odeljenja.

Na zalost jeste cinjenica da ima i takvih "doktora" finansija i u medicini ,vremena su takva da nas takve stvari vrebaju ne samo u bolnicama vec iza svakog coska,ali u ovim bar mojim komentarima odbrana se odnosila na vecinu osoblja koje se uzda u svoje znanje i volju za radom kao i ljubavi prema svom poslu uprkos teskim uslovima i surovoj danasnjici a verujte mi ima i takvih.Na Betaniji sam se dva puta porodila i oba puta sam bila zadovoljna tretmanom i mene kao porodilje i moje dece.Secam se pojedinaca ciji mi je rad privukao paznju,zaista su profesionalci ali ovog puta cu pomenuti ime dr.Ivana Hrabovskog koji je po mom skromnom laickom misljenju dobar pedijatar,na svako moje pitanje imao je strpljenja da odgovori a zamislite samo koliko je takvih briznih i zbunjenih majki na odelenju.Sve u svemu treba malo sire gladati na stvari-ima nas raznih i doktora i paijenata....

Citam pa prosto ne mogu da verujem!Moje dete je pre 13meseci oprisalo koleno u toj ustanovi.Sve reci hvale imam za njih.Ja sam bila sa njom dok je nisu odveli u operacioni blok.Rekli su da 2h mogu da odem ako hocu da nesto pojedem ili popijem.Doneli su je posle 2h ja sam bila svo vreme uz nju.Nije proslo ni 1h dosla je doktorka anesteziolog pregledala je i rekla mi da je sve proslo u najboljem redu.Sesrice su na svaka pola sata donosila led.Kasno popodne dosao je doktor koji je operisao i dao mi upute kako dalje.Sedela sam sa detetom do 19h i otisla kuci.Nikakvu vezu nisam imala jer sam iz Zrenjanina.Kasnije je otisla na kliniku za rehabilitaciju i tamo od sestara na salteru ,pa do sestara na odelenju i dr Cile sve reci hvale.Dovoljan je jedan osmeh roditelju pa da mi bude lakse,ato sam uvek dobijala u toj ustanovi.Moramo i mi roditelji da povucemo rucnu,nije nama lako sto su nam deca bolesna,ali treba da razumemo i te zdravstvene radnike.

Kao sto mozemo za svakog doktora da cujemo ZA i PROTIV, tako je i sa bolnicama, osobljem...
Ja sam prosle godine u istoj ovoj bolnici provela dve nedelje sa bebom starom 16 dana, odeljenje genetike. Odeljenje je cisto, osoblje podnosljivo. Od cetiri sestre koje rade u smenama, jedna je bila izuzetno pozrtvovana, dve su bile u redu, a jedna je sve vreme gledala turske serije i muzicku slagalicu. Svoj posao je obavljala tako, da sam ja smirivala bebu od par dana, koja je bila tamo bez majke, a plakala je non stop. Istoj toj bebi sam davala pampers, sve dok sestre nisu samoinicijativno resile da bez pitanja toj bebi daju nasu cuclu. Pa cekaj malo, ti im das prst...
Imala sam svoj krevet na spratu za majke, ali sam tamo isla nocu na par sati spavanja, dok me nisu budili da idem na peti sprat da hranim bebu.
I, recimo, da nisam bila non stop sa sinom, dobio bi pogresnu terapiju, koja bi ugrozila sve sto je uradjeno unazad nedelju dana, jer sestre ne smeju da disu bez doktorke, a nesposobne su da razmisljaju same. Tek kada sam se umesala, i zamolila ih da pozovu doktorku da provere, bilo je u redu, tako da ne sluze mame na odeljenju samo da se svadjaju bez veze, i diskutabilno je ko tamo zna sta radi.
Doktori daju informacije na kasicicu, i zaista mislim da svaki pacijent ima pravo da se bori za sebe, u ovom slucaju, za svoje dete.
Svaka njima cast, ali toliko sujete jos nigde nisam videla, a da ne pricam o njihovom posebnom nacinu komunikacije, kada se interesujes za rezultate, podsecas ih, onda si odmah hipohondar. Par puta mi je doslo da kazem :Izvinite, ali zaista nisam planirala da mi se rodi dete sa genetskom bolescu".
Sa druge strane, psiholog u decijoj bolnici je pravi profesionalac, koji nema problem sa svojom strucnoscu, pa je samim tim vrlo prijatan za saradnju, odgovara i na pitanja koja nismo postavili.
Isto tako, magistar, jedna divna gospodja, koja radi nasem sinu analize krvi svake nedelje je vrlo profesionalna, pozrtvovana i, najzad, normalna zena, i da nije bilo nje letos, tesko bih se smirila, sa tako malom bebom u bolnici, sa cinjenicom da ima neizlecivu bolest.

U svako doba NOCI i dana UVEK SAM ZA TO DA deca zajedno sa svojim majkama TREBA da BUDU ZAJEDNO pogotovo kad je u pitanju pogorsanje decjeg zdravlja,a NAROCITO kad je dete u bolnici.Da ne opisujem TRAUME deteta,i njegovih roditelja koje se zajednicki prezivljavaju~a roditelj nema sansu da bude u bolnici sa svojim detetom!!~Mislimda je to jedna jako bolna tema,a na zalost vidim da je godinama ostala Zaparlozena,gurnuta u neku daleku "fijoku"da li se tako resava problem?Cinjenica da ovo pitanje vecinom roditelji osete na svojoj kozi,nekom se "zalomi"da bude sve dobro,a vecini se "zalomi" vrlo ruzno i neprijatno iskustvo.Smatram da bi Institut za majku i dete trebao imati sobe za majke sa decom,ali to na zalost nije u mom domenu..Zato zelim da decica budu sto zdravija,veselija.bezbriznija,a samim tim to je najveca sreca roditeljima!

Ne znam da li gospodin,koji predlaze majkama da vode decu kod vracara~gatara, ima svoju decu,kada takve predloge,savete daje..Znam da nase zdravstvo ne stoji nimalo dobro,da su plate na zavidnom nivou,da nam bas ni u ostalim "granama" NE CVETAJU RUZE..,ali smatram da zbog toga nisu kriva deca,a kamoli roditelji.Drzava jasno daje do znanja: KOLIKO JOJ JE STALO DO LJUDSKOG ZDRAVLJA.Ocigledno je ravnodusna.Znam da ima JAKO DIVNIH SAVESNIH lekara,pravih entuzijasta,strucnjaka,kao sto znam da ima i drugih vrsti Lekara."U svakom zitu ima kukolja"~zar ne?Svakako ne treba da se ljutimo jedni na druge.Ne zelim da pricam o tome kakvi su uslovi~ili neuslovi u javnim bolnicama,posto to vecina nas kad tad to VIDI, i bude Primorana da dozivi na "Svojoj kozi".Svaki roditelj sa pravom ocekuje na ljudsku stranu Lekarske,medicinske pomoci pogotovo kad je u pitanju dete sa zravstvenim problemom.NI jedan roditelj ne OCEKUJE DA IM SE ZREVSTVENO osoblje KLANJA,CVRKUCE,NEGO LJUDSKU ,TOPLU rec..Zar je tesko reci:"Izvinite dragim roditelji,mi bi vrlo rado primili i vas na odljenje sa vasim detetom,ali pravilo nase kuce je.."Naravno,svi znamo da se pravila uvek mogu krsiti,neko nadje vezu,neko ne nadje..Kako se KOME ZALOMI!!PITAJTE DETE KAKO MU JE,kad je bolesno.a nema mu ni mame ni tate?MOZDA LOSE RAZMISLJAM..Da su vracare,i gatare kvalifikovane,ne bi postojale bolnice..,medicinske skole,medicinski fakulteti.