Pre dva meseca sam 28 dana provela sa sinom od 14 meseci u dečijoj bolnici na Odeljenju za odojče i malo dete. Pre svega zašto i kako smo završili tamo ?!! E pa odgovor je GREŠKOM PEDIJATRA. Naime, dr Šarac (pedijatar) je konstatovala stomačni virus mom bebcu, nakon pregleda grudi i stiskanja stomaka, bez ikakvog pregleda grla i ušiju jer smo suprug i ja kada smo ušli u ordinaciju rekli da bebi curi nos i ima proliv već treći dan. Prepisana je stroga djeta i probiotik. Dete je nakon 5 dana dobilo visoku temperaturu (prvi put u životu, jer nikada do tada nije bio bolestan) i otišli smo u Zmaj Ognjena Vuka kod dežurnog dr koji nas je vratio kući bez leka zbog osipa za koji nije bio siguran da li je zbog prve temperature u životu ili je nešto drugo u pitanju. Tražila sam lek za bebu ali nam je rečeno da se javimo u ponedeljak svom lekaru i dobili smo sirup za alergije. Sutradan, nije mi djavo dao mira, i preko naših veza, na lično insistiranje, stigli smo na pedijatriju u dečiju bolnicu. Pregledala nas je neka dr i uradila krvnu sliku i mokraću. CRP je bio 53!!Grlo i uši CRVENE!!!Dobili smo Cedax ii Brufen da zamenimo Paracetamol. Medjutim, nakon dva dana bebcu je puklo bubno opno i počeo da curi gnoj iz uveta, a istovremeno smo po celom telu dobili koprivnjaču .Hitno kod pedijatra, pa kod ORL i oni uput za dečiju bolnicu. Dr na ORL u dečijoj bolnici kada nas je videoo nas je pitao GDE SMO DO SADA i ZAŠTO SE NISMO JAVILI NA VREME LEKARU ???!!!Smestili su nas na Odeljenje za odojče i malo dete.Tada sledi pravi pakao. Dr Vislavski i dr Ristovski svaka čast, ali šta vredi kada su prepune medicinskim sestricama koje uče na našoj deci, od stavljanja braunile, drenaže, aspiracije, pa do mnogo krupnijih stvari. Ima ih mali milion u smeni ali i pored toga ja sam morala da ih vučem za rukav da daju terapiju mom detetu! Neljubazne, grube, pomalo bezobrazne, smotane a sve se prave prepametne. Vezuju male bebe koje su na odeljenju bile bez majke nažalost, u čaršafe i obmotavaju im ruke i noge gazama kako ne bi sedele kraj njih dok dobijaju infuzije, a o histerisanju dece za to vreme maltretiranja da i negovorim. Mi , majke, koje to gledamo, nesmemo da pomognemo detetu jer nije naše, a sestre su u svojoj sobici i prave se gluve i slepe. Užas! Izdvajam iz ove priče svega tri, četiri sestrice koje su stvarno super.
O uslovima i za majku a i za bebu neću ni da govorim jer je to NEVIDJENA SRAMOTA ZA NAŠU DRŽAVU I TREBA DOVESTI I NAŠE I SVETSKE MEDIJE DA TO ZABELEŽE !!! Uglavnom, bebac je morao na hitnu operaciju ušiju i to je imao težak zahvat a usput su mu ugradjene i cevčice u oba uveta. Operisala ga je profesorka dr Vlaški u opštoj bolnici i njoj svaka čast. Ona nam je spasila i izlečila dete uz pomoć dr Vislavski i dr Ristovski.
Eto, ukratko sam podelila sa vama svoju priču, da bih vam skrenula pažnju i na naše predijatre, a i na kompletnu sliku sa Odeljenja za odojče i malo dete. Napominjem, iz ličnog iskustva, takodje, da je na Odeljenju za neurologiju, druga priča, i doktorice i sestre su super, stručne, iskusne, ljubazne, majke imaju hranu, sve im se govori o bolesti svog deteta (znači rezultati vašeg deteta nisu državna tajna), postoji dnevni boravak sa pedagogom i vaspitačicom koje animiraju decu, otac može u svako doba da dodje da zameni mamu i da bude sa svojim detetom...ma druga priča skroz.