bobans,nemoj ,molim te i ti u onu grupu,koja se boji otići kod dr.Šta god da je,bolje saznati na vrijeme.Ako je dobro,hvala Bogu,mirna si do slijedeće kontrole,mozak na otavu,a ako ne,bar je na vrijeme,pa imaš šansu,ali baš ŠANSU.Pozdrav svima.

LJudi,imam radosnu vijest(za mene,a nadam se da ćete se i vi obradovati).Danas sam dobila posao,tako da već sutra,poslije 8 godina pauze,počinjem raditi.Ne mogu vam opisati kako se osjećam.Eto,željela sam i neku lijepu vijest podijeliti sa vama.Do skorog pisanja,ćao.

Diiiiiivna informacija! E pa neka ti je sa srecom!!! Moras platiti pice bas u toj basti na Seljanovu jer mislimo na istu! Inace,ja sam ti stari morski vuk,iako sam sa planine. More je za mene veliki izvor energije,naravno samo pozitivne. I onu negativnu vrlo cesto "istresem" u njega,more to najbolje filtrira. Malo je lokala i plaza od Igala do Ulcinja gde moja noga nije krocila. Prvo je krenulo sluzbeno a onda smo se zaljubili...Obostrano...More i ja...Samo jos nesto,vise vremena sam voleo provoditi zimi,nekako smo bili intimniji...Nadam se da ces shvatiti...Pozdrav svima

Zlatiborac i tamaraft,puuuno hvala na čestitkama,zaista mi znače.Tamaraft,superiška je sličica,hvala.U 14 h krećem u nove radne pobjede.Pisaću vam za par dana kakvi su utisci.Sve vas pozdravljam i želim svima da se osjećaju ovako kao ja danas.Kao da sam na krilima(a nisam popila onaj energetski napitak).

Alo bre "evo mene" a detalji?
Kakav posao, plata?

Cestitam i j naravno ajd nam javi detalje cekamo.

Čestitam Evo mene, takođe i ja počinjem krajem oktobra posle duže pauze i jedva čekam. Imaću više vremena da vam pišem.

Tamaraft pogodi ti nama lektiru za treći razred Alisa u zemlji čuda, nego kako skratiti i sažeti za dete?????

Evo da vam kažem par detalja.Inače,hvala svima.radim u prodavnici potrepština za djecu,posteljine i slično.Super je,a od mog stana je udaljena,otprilike 20 m.Plata nije neka,250e,ali biće veća.Uglavnom,ničim se ne može platiti osjećaj da si koristan.Sada žurim,da završim ručak.Inače,zaboravila sam vam reći da posao nije u mojoj struci,ali,bolje išta ,nego ništa.Pozdravčić.

Dragi moji,moja majka je dospela u terminalnu fazu bolesti. Pre tri dana je zaspala i vise se ne budi...Obustavili smo sve terapije i zvanicne i alternativne...Sedim danonocno pored nje,pricam,ubedjen da me cuje kad ponekad ponekad otvori oci. Sreca i molim se gospodu da nema bolova,spava kao malo dete. Samo mene boli...Mnogo...Voleo bih da tako i ostane...Imajte vise srece,budite hrabriji nego ja. Pozdrav.

Nemoj samo da sedis pored nje,budi kuci sa svojima malo, moras i da odmoris.Tako sam ja radila pa posle nemam snage da stojim a deca samo u mene gledaju, na sta licim.Evo vec peti mesec imam poremecaj sna.

I svrati u crkvu, molim te, upali svecu njoj za zdravlje i pomoli se bogu da je oslobodi muka.On ce vec znati kako.Bice ti mnogo lakse.Idi cak iako nikada nisi bio.Necu da ti kazem da budes jak, jer ti to vec jesi. Gledaj da sto racionalnije prodjes kroz sve ovo.Zbog sebe i onih oko tebe, moras i na njih da mislis.

Znam kako ti je nemoc je jedna najgora emocija.Gledas a ne mozes nista da pomognes i pitas je da li je boli a ne moze da kuka ili spava snom bez snova. A tebi mozak radi 300 na sat sta bih jos mogao da ucinim za nju.
I u sebi trazis svoju krivicu za sve.A nje naravno nema.
Pozdrav i veruj mi ne kazu ljudi dzaba,VREME LECI SVE.

e,san,sta to bese...Draga Bobo,majka i ja kroz sve ovo guramo sami...Sto se Make Crkve tice,iz nje ne izlazim od kada sam se rodio...Zato je moja vera u Carstvo Nebesko moja najveca podrska...

Zlatiborac,nemam riječi.Učinilo mi se da si malo veseliji,pa sam pomislila da je tvojoj mami malo lakše,ali sada vidim da nije tako.Bobans ti je sve rekla,ona,nažalost ,ima iskustva sa situacijom u kojoj si sada.Mogu samo da ti kažem,učinio si sve,a sada je u Božjim rukama.Želim ti da izdržiš,mi smo uz tebe.

Dragi moji,
ne znam da li me se secate, vrlo malo sam pisala ali vas od novembra prosle godine svakodnevno citam.Plakala sam zbog Bobans83,zabrinuta sam zbog Eveline, molim se za Zlatiborca i njegovu majku i radujem se zbog Duske i malog Stefe.Da vas podsetim , moj otac je 12. decembra operisan od adeno karcinoma na plucima.Preziveli smo operaciju,zracenja, hemoterapiju i veliku psihicku krizu koja nazalost jos uvek traje.Ali ne javljam vam se zbog toga. Zelim da vam kazem da ima nade,da je moj otac 10 meseci posle operacije, juce posle druge kontrole na IORSu, zdrav , da su mu rezultati fantasticni ( pocevsi od skenera, tumor markera, rezultata krvi i mokrace ). Pet razlicitih lekara, eminentnih strucnjaka su mi doslovce rekli-Gospodjo, Vas otac je izlecen!
S obzirom da sada ima 70 godina ne veruju u mogucnost recidiva zbog sporosti kojom se maligne celije razvijaju u njegovoj zivotnoj dobi. Sta da vam kazem, presrecna sam iako strepim.Za ovo vreme kupovali smo sta god smo culi- od makrobiotike, korenja iz Crne gore, isli smo u Stalac a da vam ne pominjem desetine preparata zvanicne medicine-ekomer,vitamini i mnostvo drugih. Da li je nesto od toga pomoglo ne znam i da me neko pita sta da mu preporucim ne bih znala...Iako ne znate svi vi koji se javljate na ovom forumu postali ste vazan deo moje svakodnevice i zato sam zelela da sa vama podelim dobre vesti.Zelim vama i vasim najblizima sve najbolje i da od svakog od vas procitam jednu ovakvu poruku uskoro!Puno vas pozdravljam!

Zlatiborac, razumijem te u potpunosti. Sve sam prošla i sve je još svježe i bolno... drži se! I uvijek pomisli da bi tvoja majka bila nesretna da zna da patiš.
Evo mene!, čestitam ti na poslu. Radiš li nedjeljom? pošalji mi br. tel. na prvatnu poruku ako hoćeš, pa da se negdje nadjemo.
Ja sam i dalje jako slomljena i u bunilu. U subotu sam imala saobraćajku, bila je velika kiša i ja i suprug naletili smo na ulje na cesti, prešli smo u drugu traku a zatim se rotirali 3 kruga i udarili u brdo sa strane. Nasreću ja sam imala samo poneku čvorugu i ništa više a auto nije strašno oštećen. Srećna sam što je sve u redu i što smo živi! Samo su mi u tom prevrtanju i klizanju bila djeca na pameti i to kako će bez nas ako izginemo. Mojoj prijateljici s posla iznenada je od moždanog udara umrla majka pa sam bila na sahrani i to mi je jako teško palo jer sam ponovo preživila sahranu moga oca.. A večeras sam čula da pokušavaju iz mora da izvuku mladića koji je sletio s kolima, nezna se u kakvom je stanju.. i pitam se kakav je ovo život.. nikad neznaš šta te čeka.. No valjda tako mora biti.. a tužna sam i zbog Kosova.. kao i velika većina crnogorskog naroda.. Držite se! Pozdrav svima. Evelina, mislim na tebe!

Sve vas volim