KAKO POBEDITI DEPRESIJU,OCAJ I SPRECITI LECENJE HRANOM?

[dolce-vita]

Makce kako napredujes sa dijetom?
Ja evo imala jednu malo poduzu pauzu, ispostavilo se da sam kratko bila i trudna, ali evo sad se vracam starom zivotu i mogu opet na dijetu. Iskreno ova duga hladna zima me izludjuje sto ne mozemo da budemo duze napolju, ali procice i ona.... Kg. hvala bogu stoje negde na 59 sto je samo pola kg vise nego kad sam napustila dijetu. Valjda cu do leta stici do tih famoznih 54-55 koje sanjam....

Dea, pa to ti je super kilaza?Koliko si visoka?Ja upraznjavam etkinsovu dijetu, ne znam koja je vasa, ova je efikasna ali ej sacuvaj Boze.E, sad moraju io vezbe da se rade jer koza pocinje da visi.

[Dea]

Pa za moju visinu nije bas neka kilaza. Imam 156-157 cm (zavisi ko kako meri), a nisam ni toliko generalno korpulentna, koliko mi skoro sav visak stoji na stomaku!
Ja po skalama stojim u normalnoj kilazi, ali nikako nisam zadovoljna trenutnim stanjem. Do nedavno sam nosila konfekcijski br. 38/40, a sad 40/42 i to vise 42. A da ne pominjem da sam morala da kupim novu garderobu, mada sam to dugo odbijala da ucinim nadajuci se da cu se brzo vratiti na staro....

[dolce-vita]

Pa, dobro, vazno je da nemas mnogo preko.Meni je od trudnoce ostalo 10 kg vise, i sto ti rece dosta je ostalo na stomaku, kao da sam rodila petoro, a ne jedno dete.E, sad, pocela sam sa Atkinsovom dijetom i sa vezbama, pa polako sta da se radi :roll

[home]

Prvo da vas sve pozdravim i pohvalim napore da se dovedete(mo) u zadovoljavajuću formu.
Međutim, ne mogu a da ne primetim sledeće: svi redom govore o dijetama kao nekim vremenski ograničenim režimima ishrane. A šta posle? Vraćanje na staro, pa opet dijeta, i tako u krug?
Mislim da je to osnovna greška! U svojoj glavi treba prvo da raščistimo i kažemo sebi da prelazimo na zdrav način ishrane. A to je nešto što ćemo poštovati i živeti u skladu sa tim CEO ŽIVOT.

Neko je spomenuo Atkinsovu dijetu. Nisam stručnjak, ali "dijeta" u kojoj možeš da jedeš sve (meso, mleko, slatkiše itd.) i nije baš logična, zar ne?! Ta dijeta je inače već odavno prevaziđena i za neke ljude prilično rizična!!! Zato bih iz najbolje namere savetovala svakog da se prvo informiše, a tek onda da se podvrgava takvim režimima. Imam prijateljicu kojoj je čak nutricionista savetovao da koristi tu dijetu, a ja stvarno nisam mogla da se načudim u kom veku taj nutricionista uopšte živi!?

Zdrav način života jednostavno podrazumeva život u skladu sa prirodom i sa samim sobom. Korišćenje što manje hrane (i pića) životinjskog porekla, kao i njihovih prerađevina - po mogućstvu ih izbaciti u potpunosti; što više prirodnih, nerafinisanih namirnica - svežeg povrća i voća, žitarica.
Kada to rešite u svojoj glavi i tome pristupite bez ikakvih prisila, rokova i strahova - sve će doći na svoje mesto, pa i telesna masa.

[home]

Ustvari, naslov ove teme je najbitiniji za razumevanje - kako pobediti depresiju, očaj i sprečiti lečenje hranom! Ja bih možda samo ispravila nešto - hranom se možemo lečiti i treba da se lečimo, ali ne treba i ne smemo da se tešimo!
Mudri ljudi su još odavno rekli: neka hrana bude tvoj lek, a tvoj lek hrana!
Na žalost, ovo savremeno doba ima mnogo loših strana - brz život, gomilanje stresa, nemanje vremena da se posvetimo sebi i svojim bližnjima - to sve ostavlja posledice u nama. Ako se sa time ne izborimo jačinom svog duha, optimizmom, posežemo za "instant utehom" - neko za cigaretama, neko za pićem, a neko za hranom (bilo koje vrste). Protiv toga se treba boriti!! Treba pobediti sebe!
Nije ni čudo što za "utešnom hranom" posežemo u večernjim satima ili vikendom, kad imamo malo više vremena da se opustimo, a onda na površinu izlaze svi nagomilani problemi. Taj trenutak je presudan! Tu zaustavite sebe, tu i odmah! Pružićete ruku da uzmete parče torte, ali poslušajte svoju savest - ne uzimajte je i uzmite umesto toga čašu vode! To je samo stvar "treninga". Svakodnevnog. Dok ne naučite.
Još jedna jako važna stvar je redovna fizička aktivnost! Ja sam oduvek bila "pasivni" tip, sport me nikad nije zanimao, nisam takmičarski tip. Međutim, primetila sam da se posle samo 40 minuta bržeg hoda osećam življe, lakše i uopšte nisam umorna (toliko mi otprilike treba do posla)!! Odlučite se, prelomite, krenite - odmah! Vremenski uslovi ne smeju biti prepreka! Ovih dana je bilo snežno i vetrovito i užasno, ali sam naterala sebe - posle toga sam se osećala mnogo zadovoljnije i bila sam ponosna na sebe!

[home]

Što se ishrane tiče, pokušajte da oslušnete svoje telo. Već sam spomenula da bi trebalo izbaciti što više hrane životinjskog porekla, a moje je mišljenje da postupno treba ići ka vegetarijanskoj ishrani. Postoje mnogi naučni i jednostavno logični (pa i humani) razlozi za to, ali sada se neću udubljivati.
Treba jesti SAMO ONDA KAD SMO ZAISTA GLADNI. Treba naučiti razlikovati naviku jedenja kad smo tužni, nervozni, kad nam je dosadno - od jedenja kad smo gladni. Isto tako ne treba jesti mnogo često u toku dana - mislim da greše oni koji stalno nešto grickaju, pa makar to bili samo bademi i ostale zdrave grickalice. Razmislite logično, svakoj hrani i piću treba određeno vreme da se u našem organizmu obradi, tj. svari. Sve što narušava taj ritam - smeta i nama i našem želucu. Nije isto kad pojedete svežu salatu od povrća i termički obrađeno parče mesa. Na primer, mesu je uglavnom potrebno od 6 do 8 sati, pa i više da se svari, pa u tom periodu nije preporučljivo konzumirati ni drugu hranu ni piće!!

[Cat]

Ne znam da li je već spominjano ali kantarion je dobar prirodni antidepresiv. Redovno fizičko vežbanje takođe, kao što je home napisala. Ishrana je već diskutabilna - treba naći meru. Potrebna su bar 4 manja obroka dnevno jer organizam neredovne obroke tumači kao gladovanje (a i kod velikog razmaka između obroka šećer u krvi znatno opadne pa smo skloniji da jedemo brže i više) i onda čuva svaki gram sala ali je tačno i da ne treba grickati nešto non-stop jer se opterećuje želudac. Vegetarijanska ishrana je isto diskutabilna, lično verujem da je svaki čovek priča za sebe i da nisu svi za vegetarijance, meso opterećuje sa jedne strane, biljna hrana opterećuje time što se zbog vlakana hranljive materije ne iskorišćavaju u potpunosti. Treba eksperimentisati i upoznati svoj organizam i šta njemu prija.

Slatkiši tj. generalno prosti šećeri nisu dobri jer iritiraju pankreas, naglo dižu šećer i onda ga isto tako naglo obaraju. Kao droga - najpre se osećate dobro a ubrzo ste još gladniji. Ja sam prošla skoro čitavu zimu bez slatkiša a nekad sam mislila da to nije moguće.

Moram samo nešto da napomenem - nije uopšte poenta u kilaži već u procentu masnog tkiva. Ako ne slabite kako treba (previše brzo, bez vežbanja i sa malim unosom proteina) možete izgubiti više mišića nego masti pa ćete možda biti lakši ali ne i manje masni. Orijentišite se prema odeći i ogledalu a ne prema vagi.

Srećno.

[kladik]

Ovo što opisuješ se vrlo često naziva emocionalno jedenje – kad hrana postane način da se smanji stres, tuga, praznina ili napetost. To nije “nedostatak karaktera”, nego naučen obrazac koji mozak koristi da brzo dobije olakšanje.

Važno je razdvojiti dve stvari koje se često pomešaju:

glad tela (stvarna potreba za hranom)
glad emocija (želja za utehom, smirenjem, begom)
Zašto hrana “radi” kao uteha?

Hrana, posebno slatka i masna, aktivira:

dopamin (kratko poboljšanje raspoloženja)
osećaj sigurnosti i “nagrade”

Problem je što taj efekat traje kratko, pa se krug ponavlja: loše raspoloženje → hrana → kratko olakšanje → još veća praznina.

O depresiji i “lečenju hranom”

Ako se iza toga kriju depresija, anksioznost ili dugotrajan očaj, hrana može samo privremeno da ublaži simptome, ali ne rešava uzrok.

Znakovi da je možda više od obične navike:

često jedenje bez gladi
osećaj krivice posle jela
gubitak kontrole nad količinom hrane
stalna potreba za “nečim” da se smiriš
Šta realno pomaže (bez ekstremnih dijeta)
1. Prepoznaj okidače

Npr:

stres
dosada
usamljenost
umor

Samo imenovanje razloga već smanjuje impuls.

2. “Pauza od 10 minuta”

Kad dođe želja za jelom van gladi:

sačekaj 10 minuta
uradi nešto drugo (tuš, šetnja, muzika)

Često se intenzitet želje smanji.

3. Zamene koje smiruju, ali nisu hrana
šetnja
disanje (sporo, duboko)
razgovor s nekim
pisanje misli
4. Redovni obroci

Paradoksalno, preskakanje obroka pogoršava emocionalno jedenje.

5. Stručna podrška (vrlo važno)

Ako postoji depresija ili jak gubitak kontrole:

psiholog / psihoterapeut
po potrebi psihijatar

Ovo nije znak slabosti nego najbrži put da se prekine obrazac.

Najvažnije

Hrana nije neprijatelj. Ona postaje “problem” tek kad pokušava da zameni ono što zapravo fali: mir, sigurnost, podrška ili stabilno raspoloženje.

Ako želiš,
mogu da ti napišem kako izgleda konkretan plan za smanjenje emocionalnog prejedanja u 7 dana, bez dijeta i zabrana.