Dekubitis

[Garfield]

Majo, sto se tice mame i Xanaxa, naravno da mozete da joj date 1/2 nocu a cetvtinu tokom dana. NemAJTE SUMNJE DA JOJ JE OD xANAXA BOLJE, A (slucajno velika slova) svakako da joj pritisak varira sto dakle nije vezano za Xanax, no 80/50 je jos uvek pritisak koji ona moze da adekvatno podnese (sem sto je pospanija), nemojte je muciti da je budiute d ajoj dajete vodu. Preko dana slana supa, sok od paradajza takodje je dobar. Preko noci pustite je da spava a i vi spavajte.

Sto s etice Vas, i toga da se tresete - nisam do sad imala prilike da cujem da Xanax daje takve manifestacije, moguce je da ste se malo opustili pa da VAs je stigao stres, moguce je lako da Vam i jeste pao secer ili pritisak, no polako - setite se onog oko disanja, samo bez panike (kojoj ste od ranije skloni, dakle Vase reagovanje ide u pravcu telesnih manifestacija kada je stres u piitanju). Samo lagano, disite i sve ce biti u redu. Meni ove rane znacajno bolje izgledaju, a sto se noci i okretanja tice, smislite neki bacin (budite kreativni!) da mamu zagradite necim sto ne moze d aodgura a sto ce obezbediti da ne padne s akreveta (vise je taj strah u Vasoj glavi nego sto je realna mogucnost da ona zaista padne, ali mira radi, budite kreativni - znam da umete! ).

Girl: sto se oca Vaseg decka tice, Maja Vam je dobro napisala: ko zna sta su oni procenili zasto ne vise infuzija. Naime moguce da covek ne moze dovoljno da izmokri a infuzija oipterecuje sistem znacajno zbog volumena tecnosti, moguce je da mu se stvara metabolicki disbalans, da je srce slabo, da bubrezi nisu u najboljem redu...Iz VAseg posta cini mi se da je gospodin u veoma losem stanju sveukupno gledajuci i da se prosto covek gasi lagano....Zao mi je sto je tako i sto morate tome da prisustvujete, bolje bi bilo da je u bolnici, ali.....NE znam sta da VAm kazem, ali ukoliko su mu obustavili infuziju verujem da su imali neki medicinski razlog d ato ucine....Mozete svakako da pitate lekara zasto smatra da pacijent ne treba da prima infuziju.....Topli pozdrav svima, odo ja na posao!

[gagi15]

Cao Majjo,
drago mi je sto vas taj "luckasti" lek malo opustio, sto uspevate malo vise da se odmarate. Nastavite da slusate Garfield-ove savete (zaista Garfield, fenomenalni ste, uvek tu, spremni da pomognete!).
Borba se nastavlja, ali opusteno....

Dekubit izgleda sasvim dobro, svaka cast!

Pitanje za Garfield-a: kolika je mogucnost da od Trodona pritisak i puls variraju (to je jedno od njegovih nezeljenih efekata, redak, slazem se, ali...?)

Majjo, znam da ce vam biti tesko posle svega ovog, moracete sebi da nadjete obaveze, da sto manje vremena provodite sama sa sobom u prebiranju misli. Ali u svakom slucaju, sigurna sam da cete biti mnogo jaca. Da ce vam buduce prepreke u zivotu izgledati mnogo manje od ove koju sad prelazite. Znate vec za ono "sve sto nas ne unisti, nas cini jacim"!. Samo hrabro, a bicemo mi tu i tad, i opet cemo da vas jurimo napolje u setnju, i tako to....
Puno pozdrava!

[majja]

Sto s etice Vas, i toga da se tresete - nisam do sad imala prilike da cujem da Xanax daje takve manifestacije, moguce je da ste se malo opustili pa da VAs je stigao stres, moguce je lako da Vam i jeste pao secer ili pritisak, no polako - setite se onog oko disanja, samo bez panike (kojoj ste od ranije skloni, dakle Vase reagovanje ide u pravcu telesnih manifestacija kada je stres u piitanju).

Apsolutno je ovako, toliko zna da mi bude loše, da bukvalno budem nesposobna da funkcionišem, da hodam, sedim, ležim..... noge mi se oduzmu, vrti mi se u glavi, zuji mi, nekada imam i smetnje u vidu-pojave mi se srebrne štrafte, ne vidim celu sliku, utrne mi polovina tela..........ma užas!!!!! Nije uvek tako, ali dešava se i nije ni malo prijatno.

Samo lagano, disite i sve ce biti u redu. Meni ove rane znacajno bolje izgledaju, a sto se noci i okretanja tice, smislite neki bacin (budite kreativni!) da mamu zagradite necim sto ne moze d aodgura a sto ce obezbediti da ne padne s akreveta (vise je taj strah u Vasoj glavi nego sto je realna mogucnost da ona zaista padne, ali mira radi, budite kreativni - znam da umete! ).

Disala sam onako, kažem Vam, nije me obuzela ona moja panika, uspela sam da se obuzdam da ne nadrukam sebi i tahikardiju na celu muku, ali sam odradila preventivu - otključala ulazna vrata (za ne daj bože ) i legla u krevet i dremnula. Srećom pa je i mama spavala.


Što se tiče mame i padanja sa kreveta, ona toliko uvrti noge jednu oko druge (ako se budem setila da slikam, postaviću i to, to je toliko neverovatno da neko toliko puta može da izokreće noge ) i onda tako "uvrtena", savijenih nogu u kolenima, krene kao da silazi sa kreveta, ali srećom, noge se zadrže na prečki od kreveta. Kad je ogradim stolicama, to sve razbuca....... Moraću da smislim nešto. Palo mi je na pamet da zavojima napravim ivice, ali za to bi mi trebalo kilometar zavoja!!




Gagi, i ja se nešto premišljam da li je od Trodona?!?!

[girl_from_nowhere]

majjo i Garfield, hvala vam.

Inace mama mog decka je danas zvala doktorku da je pita zasto ne prima vise infuziju i ona je ladno dala jos da prima. Neverovatno. A mogla je zena da i ne zna da treba jos infuzije... Na zalost vecito moras da budes sam svoj(ili tudj) lekar. I sad prima 1 obicnu infuziju i jednu sa nekim lekom.
Inace juce sam bila kod njih sa psom... I iako je on uglavnom nesvestan (ili bar mi to mislimo), sve vreme je nju(pudlu) pratio oicma posto je ona zvrk i nema mira i cak kad sam je stavila na krevet pomerili smo mu ruku na nju da je pomazi i stvarno je pomerao ruku polako i mazio je i to vise puta:D Znaci on je svestan da je to pas i da treba da ga mazi, naravno zna je od ranije. Pa nesto razmisljam... Da li mozda postoji mogucnost da je on zapravo svega svestan samo da ne moze da da povratnu reakciju? Ja sam im rekla da je najbolje da se ponasaju kao da je svestan i da ih sve razume, za svaki slucaj, da ne pricaju pred njim ruzne stvari... Sta vi mislite, da li je to uospte moguce?
majjo, izvinite sto sam Vam upala u temu.

[majja]

majjo i Garfield, hvala vam.
Znaci on je svestan da je to pas i da treba da ga mazi, naravno zna je od ranije. Pa nesto razmisljam... Da li mozda postoji mogucnost da je on zapravo svega svestan samo da ne moze da da povratnu reakciju? Ja sam im rekla da je najbolje da se ponasaju kao da je svestan i da ih sve razume, za svaki slucaj, da ne pricaju pred njim ruzne stvari... Sta vi mislite, da li je to uospte moguce?
majjo, izvinite sto sam Vam upala u temu.

Sigurno da je svestan i vrlo moguće da ne može informacija iz mozga da mu dodje do "krajnjeg cilja".

Odličan si im savet dala i ne treba pred njim pričati to.

Nema veze za "upad" na temu.


Ne znam da li sam ovde već pisala, ali dok je mama bila u bolnici, na dan kad sam je zatekla u komi, prvi put sam se rasplakala pred njom. Pukla sam od tuge, jer je ono bio stravičan prizor. Jedini znak života bilo je disanje, a sve ostalo je ličilo na ............ najgore.

Tada sam je dozivala, mazila, ljubila.......reagovanja nije bilo. Oči poluotvorene a bez ikakvog odziva........
Nadvila sam se nad nju, ljubila je, molila je da se probudi, govorila joj koliko je divna i plemenita, da sam presrećna što me je baš ona rodila i stvorila od mene ovo što jesam. Ma i meni samoj je ličilo kao da se opraštam od nje.
Molila sam je da ako me čuje, da mi samo malo stisne ruku, da proba da trepne, ali odziva nije bilo..........
Zamolila sam je da skupi snagu samo još ovaj put, da mi je potrebna i da je volim najviše na svetu........

Tada joj je niz obraz kliznula jedna suzica iz oka........



O bože, koliko mi je teško kad se samo setim toga........odoh........

[Garfield]

Majo (i ostali) : moguce da su varijacije od Trodona, apsolutno.

Girl: dala si im najbolji moguc savet. Da se osvrnem na ovo o cemu Maja prica: kad mi je otac umirao, bio je u najstrsnijem moguce stanju koje zaista ne bi ni da prepricavam (u jednom momentu je bio prikacen na 5 boca sa razlicitim infuzijama, i na monitor i na kiseonik - znam da 15 sekundi nisam umela da se snadjem kako da raskrcim zice i creva i da se ispod svega toga probijem do njega). Sve jedno, ja sam mu uvek pricala kao d aje potpujno svestan i budan, drzala ga za ruku, bila tu.....U najgorem mogucem stanju iz prakticno prekomatoznog stanja odjednom me je pogledao najlucidnijim pogledom, izgopvorio moje ime...i rekao svojim najodlucnijim glasom "Idi odavde!" (bili smo u kardioloskom soku gde je tad lezao a ja tamo dan i noc s anjim). I onda s eopet pretvorio u nepomicnu stvar koja lezi na krevetu bez reakcije i svesti (naizgled) poluotvorenih ociju. Kad umrla nisam...Kasnije, kad je malo dosao sebi u narednim danima, i mogao da povremeno odgovara na jednostavna pitanja (Jesi zedan, hoces jos, je l te nesto boli....) uglavnom je suvislo odgovarao sa da i ne....samo poslednjih 24 sata nije vise progovarao, ja sam sedela sa njim vece pre nego sto ce umreti, i samo jedna suza mu se otkinula iz oka...znala sam da ce umreti. I umro je te iste noci. To je nesto najstrasnije od svih strasnih stvari koje su se tad desile, nikad to necu zaboraviti i evo i sad dok ovo pisem placem i hocu d aumrem svaki put kad se toga setim....Ne moze se pobeci od sudbine, ni od zivota ni od smrti. Moj se otac drzao za zivot snagom nadljudskom koja je prevazisla sve ono sto savremena medicina moze i ume da objasni.....A opet, ni to ni moja beskrajna zelja da ga zadrzim u zivotu nisu bili dovoljni. Tako je to. Najgora je od svega ta nemoc...Ono sto me zaista tesi jeste cinjenica da je lezao u strasnim mukama a ipak kad god bi ga pitali da li zeli nesto, d ali ga boli, da li hoce tabletu, je li zedan i gladan - odgovarao je sa ne. Kao da se priroda pobrine za bar toliko pred kraj, da telo prestane d aoseca tu vrstu diskomfora i muke i jednostavno plovi izmedju OVDE i TAMO. Ne znam....Pokusavam da se ne secam. Nekada mi polazi za rukom a nekad, kao sad, i ne.I kad se secam, onda osecam. Ali nema mizbora, tako je to.....

Drste se, sta da Vam kazem. Vreme cini svoje.....Topli pozdrav....

[majja]

Ajaaao Garfield.......

Izvinite što Vas svojom pričom vraćam u sve to, evo suze ronim čitajući već po deseti put šta ste pisali...........

Divna ste osoba, jaka, staložena i hvala Vam na svakom savetu, verujem da Vam je cela tema jako mučna.

Ali, i suze su ok, jel da?? Kako Vi meni kažete!!??! Treba sebi da dopustimo da budemo i slabi ponekad. Samo mi je žao što Vas ja "gadjam" svojom pričom, al još više Vam se divim što uopšte imate snage i da čitate a kamoli da bilo šta i napišete, još i da me savetujete.

Ovo nema cenu.........

[Garfield]

Ma ajte, sta Vam je, taman posla.....!
Sve je ok. I meni su pomagali kada mi je pomoc bila najpotrebnija. To ide u krug....

[girl_from_nowhere]

Jaoj, zao mi je sto sam vam pokrenula tuzna secanja i izvinjavam se zbog toga... Tako tuzno zvuci sve to sto pricate a jos mi je tuznije zbog svega sto ja prozivljavam sa deckom i njegovom porodicom i razumem sve to sto pisete
Znate sta je u ovoj situaciji najogre od svega, bar meni? Danas sam recimo opet bila kod njih i bio je malo bolje, da kazem malo svesniji, i kad mu je moj decko rekao"Daj mi ruku" on je i dao... Juce to nije mogao... I svaki put se ponadam... Iako znam da nece ici na bolje... ALi taj delic sekunde kad mozak zaboravi da je bolest neizleciva i u svojoj krajnjoj fazi bude mi lepo i nasmejem se i sve... I onda se setim... Eto taj prelaz je uzasan... Tuzno mi je i kad gledam njegovu mamu, koja je lavovski jaka, sve radi sama, ne dozvoljava da joj se ista pomogne(sem moj decko ponekad da opere sudove, ali i to kad je bas premorena) i svaki put nam prica da je dobro a vidi se po njoj koliko je iznutra sve to jede i koliko joj je tesko... Svaka joj cast, stvarno joj se divim... ALi se plasimo i ja i decko kako ce posle... Nece da pije nista za smirenje. Jos plus imaju tu prababu od 97 godina o kojoj brinu a kojoj u principu nista ne fali sem sto slabo cuje i vidi... Pa cim je videla da decku mog tate nije dobro i njoj je kao nesto bilo lose. Kao malo dete:-) Ali tu zenu to ubija i decko i ja stalno razmisljamo kako da joj olaksamo malo... Ma ne znam nis to voo pisem, nebitno je.
U svakom slucaju, puno vam hvala na svim savetima i jos jednom se izvinjavam sto sam vas rastuzila. Svaka vam cast obema

[majja]

Ma ajte, sta Vam je, taman posla.....!
Sve je ok. I meni su pomagali kada mi je pomoc bila najpotrebnija. To ide u krug....

Bez crvenjenja, ono je pohvalno!!!


Kod nas je stanje redovno, hvala bogu pa nema pomaka na gore.......


Garfield, ne znam da li sam pogrešila , ali sam počela da preskačem ovu moju jutarnju dozu 1/4, jer kada je popijem, ošamućena sam ceo dan. Bukvalno na nogama jedva stojim, ne mogu ni da govorim a kamoli nešto da uradim koliko mi se spava. Jel to ok da pijem samo uveče po 1/4??
(to sam uradila po principu kako sam uredila i mami: njoj 1/2 uveče, dnevna 1/4, a i sebi sam tako "prepolovila" - uveče 1/4, ujutru ništa).

Nadam se da nisam napravila glupost i da se ovo toleriše, jer sam preko dana zaista kao zombi ako popijem svoju 1/4.

Inače i mama i ja spavamo mrtvim snom od kada ga uzimamo.

Uveče kad ga popijem, jedno pola sata - sat još i nekako funkcionišem, onda krenem da zavrćem jezikom, kao da sam pijana i tu je kraj.

E da, i kod mame sam primetila da priča usporeno.

Ovo što ću sada napisati, verovatno nema veze sa lekom, ali me toliko živcira što imam utisak da sanjam celu noć (što naravno znam da je nemoguće) i stalno se sa nekim svadjam. Non stop. U snu.
Noćas se ubih od besa na drugaricu, jer je izbacila ceo orman sa terase sa sve sadržajem (koji je inače pun starih stvari, još i babinih a i mojih kad sam bila mala!!) i toliko sam bila ljuta na nju da je sve prštalo!!
Na kraju sam joj rekla da mora da ga pronadje i da vrati svaku sitnicu koja se u njemu nalazila ili da mi kupi sve te stvari (nove), ali da moraju da budu kao stare.
Pošto je nezaposlena (u stvarnom životu), krenula sam da joj tražim posao, jer je rekla da nema para da mi kupi, i na kraju su meni ponudili posao vozača generalnog direktora . Na konstataciju da nemam * removed *, rečeno mi je da nije bitno, da ću imati obuku i da mi dozvola ne treba. Tu sam se probudila, jer ja inače imam fobiju (u stvari, to je jaka reč, ali jednostavno nemam ni volje ni ambicija da polažem vožnju, smatram da sam trapava za saobraćaj , tako da nikada nisam ni imala želju za tim!!).
Bila sam srećna što je to bio samo san!!!

Gfn, kako je otac tvog dečka?? Ima li novosti??

[girl_from_nowhere]

majjo, drago mi je sto je sa tvojom mamom stanje stabilno I hvala ti sto u celoj svojoj muci stizes da pitas i za oca mog decka. Stanje je promenljivo. Danas je imao neku vrstu napada, kao da je poceo da se bori za vazduh, tesko je disao, po opisu mog decka(jer ja tad nisam bila tamo) zvucalo mi je kao asmaticni napad. Trajalo je oko 5 minuta za vreme kojih su se oni na smrt prepali, sreca p[a je decko zadrzao ostao normalan posto je mama pocela da panici. Ja sam mu samo rekla da vode racuna u jeziku. Posle toga(cak i par sati posle toga kad sam ja otisla da ga vidim), ubrzano je disao. Neposredno posle dogadjaja su zvali DZ i oni su dosli, rekli da ne znaju sta je i dali mu jos neki lek u infuziju. Mene je strah da mu ne otkazuju pluca, ali to nisam pominjala. Inace dr iz DZ im je dala neki broj telefona koji treba da zovu u slucaju da umre:( To je valjda onaj doktor sto dolazi da konstatuje smrt, ne znam.
Inace opet sam bila sa pudlom tamo i opet je mazio Doduse polako i nespretno, ali ipak je to bilo MAZENJE. Cak i kad je mu je moj decko rekao da podigne ruku, podigao je. A onda opet budu situacije kad uopste ne shvata sta mu se govori. ALi gleda nas u oci, pokusava da ostvari neki kontakt, cak par puta onako podize malo ruku sa kaziprstom u vadzuhu, bas kao da pokusava nesto da nam kaze... Strasno je sto ne znamo sta on hoce, sta se odvija u njegovoj glavi... ISkreno se nadam da nije puno svestan toga sto se s njim desava, jer ako jeste onda to mora da je pakao za njega

majjo jao kako vam zavidim na tom mrtvom snu i xanaxu... To mora da je neki mnogo dobar lek kad tako spavate celu noc od 1/4 a ja od celog bromazepama se budila ono jednom Nocas sam spavala sve iseckano, 6 sati ali sa budjenjem na svaki sat i ceo dan sam slomljena. Prokleta nesanica

Inace sto se snova tice pretpostavljam da vas lek dovede u to stanje dobokog sna a ranije ste verovatno spavali sa strepnjom, sto bi se reklo "jednim okom"... I sad pretpostavljam da svadja predstavlja izbacivanje besa i tuge zbog situacije u kojoj se nalazite u stvarnom zivotu.

[Garfield]

Majjo,
ok je sasvim da uzmete 1/4 uvece i preskocite dnevnu dozu ako Vas previse obara, ali uzimajte bar tu nocnu d abi ste spavali i odmorili se. Mami mozete da ostavite u podne 1/4 i uvece 1/2 kao i do sad, a mozete i da joj smaknete tu dnevnu cetvrtinu ako se mnogo zali (mada, ako je ona sedirana tokom dana i Vi cete biti malo mirniji i necete skakati stalno!).

Sto se snova tice - snovi nemaju veze s alekom ali imaju veze sa opustenijim stanjem organizam - oni su mali telegrami iz nesvesnog i imaju svoje znacenje....Naravno, tumacenje snova je posebna stvar, i za svakoga je to vrlo individualno, ali nisam mogla a da ne primetim kako ste sebi u snu dodelili posao vozaca generalnog direktora - koji nema kvalifikacije za to ali ce usput dobiti obuku; bas nekako kao i u zivotu, mama je generalni a Vi vozac (upravljate njenim zivotom trenutno) sve bez kvalifikacija medicinskih ali usput dobijate obuku (samouki i edukovani preko interneta!). Zanimljivo!

Svadjate se slobodno u snovima, izbacite negde ljutnju, frustraciju i napetost - makar i kroz san.

Girl: sta da kazem a da bude od ikakve utehe, sem da verujem da je stanje svesti tog coveka prilicno izmenjeno u smislu percepcije bola i nelagodnosti (kao sto sam o tome vec ranije pricala). Uzasne su to stvari....NE dajte se.....Vi ste od ogromne pomoci i utehe svom momku i njegovoj porodici.
Cujemo se sutra.

[majja]

Majjo,
ok je sasvim da uzmete 1/4 uvece i preskocite dnevnu dozu ako Vas previse obara, ali uzimajte bar tu nocnu d abi ste spavali i odmorili se. Mami mozete da ostavite u podne 1/4 i uvece 1/2 kao i do sad, a mozete i da joj smaknete tu dnevnu cetvrtinu ako se mnogo zali (mada, ako je ona sedirana tokom dana i Vi cete biti malo mirniji i necete skakati stalno!).

Mama se uopšte ne žali, to je samo ono što sam ja primetila(uspavanija je, malo zapliće dok priča i da, često dremne i to baš čvrstim snom). Činjenica je da manje skačem a i deluje mi kao i da nju manje boli, obzirom da spava. Mada danas se baš žalila na bolove ceo dan iako sam joj davala redovno Trodon.

Sto se snova tice - snovi nemaju veze s alekom ali imaju veze sa opustenijim stanjem organizam - oni su mali telegrami iz nesvesnog i imaju svoje znacenje....Naravno, tumacenje snova je posebna stvar, i za svakoga je to vrlo individualno, ali nisam mogla a da ne primetim kako ste sebi u snu dodelili posao vozaca generalnog direktora - koji nema kvalifikacije za to ali ce usput dobiti obuku; bas nekako kao i u zivotu, mama je generalni a Vi vozac (upravljate njenim zivotom trenutno) sve bez kvalifikacija medicinskih ali usput dobijate obuku (samouki i edukovani preko interneta!). Zanimljivo!

NE MOGU DA VERUJEM!!!!!!!! KAKAV SAN I KAKVO TUMAČENJE!!!

[girl_from_nowhere]

Garfield molim Vas nemojte da mi persirate, imam samo 21. godinu:D

Znam da nema nista utesno sto bi se moglo reci uza takvo stanje kakvo jeste, i ja stalno razmisljam kako da utesim decka i njegovu mamu i stalno dolazim na to-da utehe jednostavno nema jer nema ni nade. Pa se trudim da budem sto pozitivnija i da ih malo razveselim skretanjem da druge teme. Juce je kod njih bila tetka mog decka(po mami) i plakala Razumem tugu i sve, i ja sam se prvi put kad sam ga videla tresla posle kad sam izasla, ali pobogu stvarno se cudim kako ljudi mogu ponekad samo na sebe da misle, jos je mama mog decka morala nju da tesi! Ne zelim nikoga da osudjujem ali vala znala je sta dolazi da vidi i mogla je da se pripremi na to, ili ako vec ne makar da kaze odo da prosetam i napolju da se isplace a ne tu!!! Uf to me bas naljutillo.
Inace sad je stanje takvo da verujemo da nece vise od 2-3 dana izdrzati. Od juce se budio samo jednom na par sekundi, dise plitko, ubrzano i tesko, glasno, vise ne reguje ni na kakav dodir. I obliva ga hladan znoj koji neprijatno mirise. Da li Garfield znate mozda od cega je to?
Danas smo decko i ja bili do Pogrebnog preduzeca(ili kako se vec zove):(

Garfield, stvarno ste profi protumacili majjin san

[majja]

Joj gfn......

I mama se danas skoro pa uopšte nije budila (preskočila sam dnevnu dozu Xanaxa da joj dam). Jutros od 8 pa do sada se budila u par navrata na samo po par sekundi. Na bol se požalila samo jednom, oko pola 7 i tada sam je "prevarila" da jede malo pa da joj dam Trodon i onda je opet utonula u san.

Pritisak je 130/80 što je znatno više nego ovih dana, puls šeta izmedju 101 i 106.

Leva ruka (to je ona strana koja je bila plegična pa je počela da se oporavlja) joj otiče-to nije novo, uvek je postavim na neki jastuk, a primetila sam da joj šaka smrdi na kiselo (kao i mesto na stomaku na kom drži šaku-jer je bacila jastuk, kaže da joj je vruće ). Nemoguće da je prljavo, jer je brišem (kao kupam) svaki dan. Baš se oseća na jako kiselo. Od čega to može da bude??!
I kad govori, to je jako usporeno, mada je suvislo. Nema ispada, osim što mi je malopre tražila da je vodim u wc. o:

Jutros je na jedan momenat trokirala i ova desna ruka, nije mogla da je pomeri pa mi je tražila pomoć, ali to je sada ok. Primetila sam da joj je glava mnogo vruća u čeonom delu, a moguće zato što ovu desnu non stop drži tu. Ja se sve tripujem da je tumor ponovo počeo da raste, te pritiska centre za bol, da se širi na ovu levu stranu pa da je zato jutros imala ovaj problem sa desnom rukom, sa govorom........

Inače, kad sam joj dala da jede, jela je sa apetitom. Fin je obrok pojela, ali to je prvi nakon jutros u 10!!! Ja sam joj u medjuvremenu davala po malo vode, kad se probudi na kratko i jednu šoljicu slane supe.

Uhhh, baš mi nekako deluje kao da se gasi........