Pozdrav svima,
Potrebno nam je mišljenje i savet u vezi sa propranolol terapijom u lečenju hemangioma kod beba. Naša nedoumica je kakve potencijalne neželjene efekte (kratkoročne i dugoročne) ovaj lek može imati na zdrav organizam deteta, s obzirom da pripada grupi beta-blokatora, a primena u lečenju hemangioma je relativno nova. Pošto se uvodjenje terapije odvija par dana u bolnici pod nadzorom lekara, očigledno da postoji neki rizik od neželjenog dejstva.
Sva iskustva u primeni ove terapije su nam dobrodošla.
Unapred hvala.

propranolol je siguran lek, koji se u kardiologiji (odraslih) koristi oko pola veka, u danasnje vreme mu se broj indikacija smanjio na nekoliko dijagnoza jer su se pojavili bolji nalsedinici, za indikacije koje se ticu odraslih (hipertenzija, koronarna bolest, aritmije).
pre tri godine je slucajno primeceno da se kod deteta kome je zbog drugog, ozbiljnog oboljenja dat propranolol povukao hemangiom koji je postojao, i od tada je polako ubacen u upotrebu.
s obzirom na to da se radi o starom, dobro poznatom leku, koji je pored toga i jeftin, famraceutske kompanije nisu organizovale (jos uvek) studije koje bi proucavale ovu indikaciju, tako da je preporuccena kardioloska doza. u prvim danima moze se javiti nizi pritisak, i vaariranje vrednosti secera, zbog cega dete moze biti pospano, zato je i zadrzano u bolnici. u svakom slucaju, propranolol je siguran lek, i daaleko bolji izbor nego kortikosteroidi koji su do skoro korisceni.

Mi smo pred istim problemom , mozete li nam reci kako je dete reagovalo na lek ?jako se bojimo da ce vise da skodi nego da leci jer osim hamengioma na usni inace je zdravo i veselo dete , energicno i napredno pa se jako bojim da ce je ovaj lek ubaciti u pospanost i slab razvoj pa i da izazove srcane probleme.Molim za odgovor.

Nakon više od godinu dana neaktivnosti na ovom forumu, želim da uputim izvinjenje svima koji su mi poslali PP i ostali bez odgovora. Da se ova tema ne bi ovako završila, mogu da podelim dosadašnje iskustvo koje imamo sa hemangiomom.

Hemangiom koji ima naš sin, nalazi se u gornjem delu čela sa desne strane i veličine je manjeg lešnika. Zbog njegove male veličine i mesta na kome se nalazi, mnogi su nam savetovali da se ipak ne upuštamo u bilo kakve terapije, jer sam hemagniom ne stvara nikakve smetnje u normalnom razvoju i funkcionisanju deteta da bismo ga izlagali i tom minimalnom riziku koji postoji. Odlučili smo da pustimo da povlačenje teče prirodnim putem. Oko 16-17. meseca primetili smo da hemangiom počinje polako da menja boju iz jarko crvene u neku tamniju nijansu. Naš sin sada ima 20 meseci i vidljive su promene na hemangiomu, postao je mekši na dodir i crvenilo je postalo bleđe. Još uvek je upadljivo ispupčenje koje liči na čvorugu na čelu, a dete je sada već svesno da ima „poseban mladež“ koji niko ne sme da dira. Uglavnom, faza spontanog povlačenja je počela i ostaje da vidimo kojom brzinom će se odvijati, ali je sigurno da će trajati par godina.

Posle svega pročitanog na internetu o propranolol terapiji i mišljenja više lekara sa kojima smo razgovarali, verujem da bismo se odlučili za primenu ove terapije da je hemangiom bio veći ili da je počeo da stvara probleme u svakodnevnim aktivnostima i razvoju deteta. U tom slučaju bi potencijalna neželjena dejstva i ležanje u bolnici bili „manje zlo“ nego smetnje koje bi kasnije prouzrokovao hemangiom svojom veličinom i položajem. U svakom slučaju, dobro je znati da postoji relativno bezbedan i efikasan lek za ovu pojavu, ali je svakako na roditeljima da dobro odmere šta je bolje za njihovo dete.