Sreda,11.11.2009.

[tamaraft]

http://blogs.law.harvard.edu/cqtwo/file ... leysvg.png

[Slavko_slavko]

evo i ja da napisem koju,da osvezim temu...kod mene klasika,sve je ok samo sto me stres i nervoza ubi...skola je razlog za to,ne mozes ti budalama dokazati neke stvari...profesori su strasni sto se toga tice,ne kazem,izasli su u susret mada stalno nesto zanovetaju i pripovedaju...inace kad sedim u jednom istom polozaju jedno 10-20 minuta mene pocne da boli ono sto je bilo u stomaku,iako to nije aktivno ali osetim bol mada cim se pomerim,ustanem,prosetam to prestane...verovatno oziljci prave cuda...eto tako,toliko od mene,za raspust sam vec isplanirao jedno nedelju-dve na vikendici da se odmorim od kompjutera i skole i svega... poZz svima...

[draganav1606]

drago mi je sto si dobro ..a to je valjda tako ..i men eubise bolovi kad sjedim ..jesi li na raspustu???..ma nemoj da se sekiras ..ko im sisa ...sve ce to proci ..pa i skola ..a inda uzivaj ..priroda je spas
pozz i cujenmo se

[Slavko_slavko]

drago mi je da si se javila dragana,kako si ti?jel izdrzavas ove vrucine?ja sam se juce raspustio,jos uvek sam pomalo nervozan zbog skole,ali dok ne prodje par dana...danas trebam da pocnemd a pijem neke lekove,a od njih mi se manta,samo ne znam da li je to dok se ne prilagodim na njih ili kako vec...samo kad se skola zavrsila,jos jedna godina i onda,da vidimo sta i kako dalje...
poZz...

[lejlallal]

hi slavko...ja sam citsala tvoje postove ..ali juceeeee svo vreme na netu sam iscitavala tebe....zahvaljujem ti jer kako vididm skoro svima ( kao i meni) si bio prvi koji se javio kad zu zatrazili pomoc........tako divna dusica si....zasluzujes svu srecu...a kako si pozitivan i bitce ti sve kako treba ......uzivaj u svakom danu ja sam te htela samo pozdraviti....

[Slavko_slavko]

hvala ti lejla... znam iz licnog iskustva da ljudima koji su oboleli od raka prvo sto treba je pomoc,da im neko kaze da nije sve tako crno,da kaze koju lepu rec,i ako nista drugo,da da nadu...ja mislim da sam odlican primer jer sam se izvukao od karcinoma i da to ljudima da nadu:e ako se on izvukao a bio je jako tesko bolestan,pa valjda cu i ja...mnogi lekari nemaju adekvatan odnos pacijenta i lekara,kazu i ono kako je i ono kako nije,i to je gadno...

veliki pozdrav...

[Slavko_slavko]

juce 14.10. su bile dve godine od kako sam prvi put operisan... malo smo pricali o tome,mama napravila kolace jer,kako kaze,to mi je drugi rodjendan,prvi je onaj pravi,kad me je rodila...i tako,samo malo da podignem temu,nista vise...

[gile952]

Драги Славко, такав датум и јесте за славље. Као што твоја мама каже, то ти и јесте твој други рођендан, почетак новог живота. Драго ми је због тебе и због њих. Надајмо се да о болести више нећеш писати, да је то иза тебе заувек. Ниси писао шта је са школом, да ли си успео да надокнадиш време проведено на лечењу и да положиш годину, да би остао у свом одељењу? Надам се да си и даље са својим другарима, јер би ти тако сигурно било лакше да уз пријатеље ово пребродиш и полако почнеш да заборављаш. Желим ти од свег срца да овако и остане, да будеш здрав и да ти се живот нормално одвија, да на овај форум свраћаш тек да помогнеш некоме саветом или да подржиш некога у борби против ове болести, да више не размишљаш као пацијент већ само као члан форума.
И мени је овај датум важан, али на један другачији, тужан начин. Пре годину дана, у ноћи између 14. и 15. октобра, тачније 15.10. у 1,15 ч ноћу умро је мој вољени син Немања. Прошло је ево већ годину дана. Превише је туге у свему томе, превише боли, па сам престала и да се јављам, да не оптерећујем друге. Без обзира што се овде људи јављају и да просто попричају једни с другима, ипак је тешко причати о умирању међу људима који болују од овакве болести. Још увек се питам зашто баш он и још не могу да верујем да је умро, премда је годину дана дуг период и већ јако, јако, болно недостаје, и знам да је време да то прихватим, али превише боли. Све у вези с њим је било прелепо, од његовог рођења, пресрећног детињства пуног љубави, његових осмеха и раздраганости, његове невиности и безазлености коју је задржао и као одрастао, до његовог израстања у човека у оном најјачем смислу речи. Болно нам недостаје свима, нама родитељима, својој сестри, другарима који га памте, обилазе на гробљу и плачу за њим као и ми. Свима недостаје. Увек је био организатор свих дешавања, зато је и добио надимак Церемонуо (чувам за успомену све његове ствари, па чак и задњи списак за набавку који је правио пре него што се разболео, за првомајски уранак 2008., дакле неколико месеци пре болести). Био је заиста добар, спреман свакоме да помогне и помагао је, све је праштао - све је код њега било "Ма, пусти ..." шта год ко да уради. Моја Бека. Мој вољени син. Без обзира што имам и кћерку и што живот тече даље, од његове смрти осећам се као да сам у неком паралелном свету, пречесто ми се дешава да као у замрзнутом кадру у филму, у оном нестварном тренутку тишине,без звука, без покрета, размишљам да ли сањам или се то стварно десило. Нажалост, тај тренутак сумње је тако кратак, један једини поглед на било шта у соби враћа у стварност, која је сада за нас непромењива константа, заувек. Као што је и наша љубав према њему заувек. И наша туга.
Славко, све најбоље. Пиши шта се дешава осим болести. Колико се сећам, сви су се распитивали за те твоје девојчице, не добисмо никакав конкретан одговор. Шта је с њима, шта је са школом? Да ли си био негде за време распуста?
Опрости за ову тугу, али то је сада моје трајно стање,
Поздрав и свима осталима - Бобанс, Слађанеци, Верици, Сикипардик, Кат (надам се да је решила проблем с комшијама и градњом), Евелини, Олдтајмер... Волим вас све,
Мила

[lejlallal]

hi...samo da podignem temu i pozdravim tebe i ostale....
dakle sutra 11.11.2010 cetvrtak????? prosla cela godina , sad si jaci sigurniji. uzivaj u zivotu svakog trena, ovo iskustvo te naucilo kako da kvalitetnije i ljepse zivis i gledas na stvari...puno srece i ljubavi tvoji su, uzmi njih......
pozdravce
p.s. uspela sam na hull sa registracijom samo da znas.....

[Slavko_slavko]

prvo zelim da se izvinim mili jer nisam napisao odmah kada sam video odgovor,nisam znao sta da odgovorim...i ja se iskreno nadam da vise necu krociti na odeljenje onkologije kao pacijent,nadam se da to odeljenje vise necu ni gledati... skola je uspesno zavrsena sa losijim prosekom nego sto sam i sam mislio(3.18)...ali evo,sada na tromesecju sam imao prosek od 4.11 sto je odlicno nakon svega... nisam toliko bio sa drugovima iz razreda u kontaktu pa nisam ni video ko je kakav i ko je kakva osoba,tako da sada sa vecinom ni ne pricam,jednostavno ih ne razumem...
vreme uzasno brzo leti...ne mogu da kazem da znam kako vam je jer ne znam kako se vi osecate samo znam da vam je uzasno tesko i koliko god bih zeleo da vas utesim ne znam da li te reci imaju smisla,najiskrenije se saosecam sa vama i sa vasim bolom i gubitkom...iz vase price sam shvatio da je nemanja bio predivno dete,i stvarno mi je zao sto vise nije sa nama,ali znam da ce zauvek biti u vasem srcu...
imao sam srece dok sam se lecio jer su svi lekari bili super,niko nije vikao na mene,niko nije bio drzak,sujetan...sada,kako prelazim na druga odeljenja i kako me drugi lekari preuzimaju tako uvidjam da je ljudski svet strasan,da ima puno gamadi a jako malo dobrih ljudi,mislim na lekare i sestre...i kod nas nije bas lepa situacija ujak je bolestan ima karcinom pluca,metastaze na jetri i mozgu,sada mu lepe one flastere jer trodoni vise ne deluju tako da i tu imamo dodatnog stresa i nerviranja...devocice-ni ne trazim ih,ni sam ne znam zasto,razni kompleksi,kojekakva cudesa tako da sam to ostavio za posle nove godine,na prolece kad bude bilo lepse vreme... sad sam cetvrta godina pa treba da mislim i na maturu i sta cu dalje da nastavim,opet ono negativno nerviranje i stresiranje,znam da ne valja ali ne znam kako da se borim sa tim...za raspust nisam bio nigde,nisam imao gde da idem,srbija je ovo...
veliki pozdrav za vas mila...

lejla,da me nisi podsetila ja se ne bih ni setio... prosla godina,da covek ne poveruje...vreme stvarno leti,ne mogu da verujem stvarno...cesto puta pomislim na sve bolesne ljude i na to kako sam se ja izvukao,mama mi je skoro rekla da sam imao mnogo manje sansi od 35%,citaj:manje i od 5% za ozdravljenje,a vidi me sad... imam puno toga na umu ali ne znam kako da pomognem ljudima...
ok,ako ti jos nesto zatreba ti mi reci pa cu da ti pomognem...

veliki pozdrav...

[Ali]

Slavko, tek sad sam prelistao tvoju temu i nemam riječi, ti si HEROJ. Svaka čast, pozdrav iz Bosne.

[Slavko_slavko]

hvala puno ali... covek puno toga nauci na svojoj muci...mnogi se ljudi nerviraju za gluposti a nama koji smo prosli kroz sve i svasta to dodje kao dobar dan,mozes misliti,samo kad je zdravlje tu... veliki pozdrav za bosnu...

[gile952]

Драги Славко,
и ја се придружујем честиткама, ово је заиста лепа годишњица. Колико се сећам, ускоро ће и рођендан, у децембру, па има разлога за срећу и задовољство. Што се тиче школе, знам да ти је просек оцена битан за упис на факултет, иначе не би требало уопште о томе да размишљаш, јер поред свега што си прошао прави је успех да си стигао да са својом генерацијом и завршаваш школу. Ово значи да ћеш морати мало више да учиш за пријемни, да би надокнадио мањак бодова на успеху из школе, али ти си очигледно један изузетан дечак, и ти ћеш и то успети. Битно је само да схватиш шта су твоји приоритети. Кад то заиста рашчистиш у глави, видећеш да неће бити проблема око тога колико ћеш времена утрошити на учење и да ли ћеш се осећати оштећеним што не излазиш за то време и не дружиш се. И сам кажеш да другари ипак нису на твом нивоу свести и зрелости, да нису успели да се снађу и понашају нормално у твојој болести, па си помало и разочаран и помало си се и сам издвојио од већине. То, додуше, мора да се мења. Мораш и њих да разумеш, они једноставно не знају шта да причају с тобом, јер су свесни да оне уобичајене приче, мала оговарања, глупирања, више нису на месту с обзиром на оно што си ти прошао, теби је све то сада помало глупаво и они то знају, а да дођу код тебе, да седну и гледају те и стално те питају како си, то би опет тебе нервирало и било ти досадно. И њима треба времена да се навикну и да науче како се понашати у оваквим ситуацијама. Оно што деца у целој овој ситуацији неће знати да ураде, неће се баш снаћи, то је да ти просто буду пријатељи, да проводе време с тобом понекад можда и ћутећи, али да буду ту. Не замерај им, млади су и не знају како то да ураде. А, на крају крајева, младост носи и одређену дозу себичности, па неки од њих једноставно и нису размишљали о теби и ономе што пролазиш, о томе како би и једна мала посета могла да улепша не само тај дан, већ живот. Најлакши начин је био да ти доносе свеске из школе и да пролазе с тобом градиво, али можда се ни у томе нису снашли. Углавном, сам кажеш да све иде на боље, па немој да ти остаје горчина у души због тога, окрени се себи и својој будућности. Ионако завршаваш средњу школу. Ово преостало време искористи за учење и што бољи просек због уписа на факултет, а то ти је онда шанса за неки нови почетак, дружићеш се с неком другом децом, с којом ћеш да кренеш од почетка, и све ће бити у реду. Веруј у то и у себе! И немаш разлога ни за какве комплексе, ти си јака личност, јачи си од њих и имај то стално у глави. Сву ту позитивну енергију коју си стекао у овој борби, а која је учинила да ојачаш и стекнеш зрелост много већу него што би било примерено твојим годинама, усмери у своју будућност и само гурај.
Жао ми је што ти је ујак болестан, и што и на тај начин пролазиш поново кроз своју болест, али не дај да те то омете у твојим плановима. Ти лично можеш да му помогнеш само тако што ћеш бити уз њега, али не улази превише у ту причу, можда те то повуче у депресију. Ти сада заиста мораш да чуваш себе од таквих ситуација. Негде сам прочитала да кашичица поленовог праха замењује бенседин, па према томе покушај с тим природним производима мало да се смириш кад си под стресом - ето користи поленов прах, чај од матичњака или валеријане, набави акваријум и рибице и уживај гледајући их, и то јако смирује. Слушај музику, прошетај, па макар и сам. Ма, једноставно угађај себи, ти си то и заслужио, а и мораш да бринеш сам о себи, ти најбоље знаш како се у ком тренутку осећаш.
Пуно поздрава и све најбоље,
Мила

[Biljaa]

Oooooo, pa čestitam od srca.

Čućemo se mi tamo,znaš već gde .

Pozdrav za sve koji našem Slavku ulivate još veću snagu

[Slavko_slavko]

opet ja kasnim,ali sada "samo" 5 dana...

da mila,uskoro ide i rodjus,jadan ja,nemam jos ni licnu,ako me uhvate panduri naderao sam... nadam se da cu uspeti mada ne znam,tesko ce biti jako,jaka konkurencija a ja idem iz pocetka,sve iznova...znam i sam sta ce biti ako upisem fax,znam da cu biti dobar tamo jer cu upisati ono sta me interesuje,ako ga upisem uopste...krivo mi je sto ce dosta njih preko veze upasti ili srediti nesto...ne znam sta bih vam rekao,cela situacija oko mene je vrlo teska,nervoza na sve strane,depresija ali ja se nekako jos najbolje i drzim...mama je tuzna zbog ujaka,tata opet ima drugih problema...uz ujaka ne mogu da budem,video sam ga samo jednom od kad se razboleo jer nece da dodje kod nas,a mi ne mozemo da odemo kod njega jer je sad u nekoj specijalnoj bolnici za te plucne bolesnike,a i u jako je losem stanju,na flasterima...ne znam stvarno,za njegov slucaj su ipak doktori krivi,odugovlacili su zracenje dugo,dugo...e za to za zivce cu da probam,samo da nadjem polenov prah... najgre sto ni sam ne znam sta mi prija,totalno sam se iskljucio,internet mi najvise prija a on ne valja...
i ja vama zelim sve najbolje,drz'te se...

oooooo biljo,da ti se i ovde zahvalim... i ja se pridruzujem pozdravima... i veliki pozdrav za tebe...