Pozdrav svima!
Stalno me grize savjest dok čitam sve ove redove jer vidim svi se bore do iznemoglosti sa tim groznim boleštinama a ja sam poslušala onkologa mog oca i prekinuli smo mu svaku terapiju jer navodno nema smisla više mu davati hemoterapiju, ne može ga izlečiti samo mu malo produžava život a jako teško je podnosi.
Mislim da sam pogriješila, i muka mi je od toga, imam ja tu kselodu kući i mogu je dati ocu ali on je stvarno tako teško podnosio a nije davala rezultate u vidu smanjenja metastaza. A drugu terapiju doktorka mi nije predlagala.. I kako sad da se ponašam? Trenutno samo pije Flavin 7. GrIJešim li? Zašto su doktori tako šturi s riječima i mišljenju oko davanju terapije? Očajna sam..
prijatelji
-
sanči
- Stalni član
- Postovi: 82
- Pridružio se: Sub Feb 02, 2008 7:33 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Tivat
prijatelji
Pozdrav svima!
Stalno me grize savjest dok čitam sve ove redove jer vidim svi se bore do iznemoglosti sa tim groznim boleštinama a ja sam poslušala onkologa mog oca i prekinuli smo mu svaku terapiju jer navodno nema smisla više mu davati hemoterapiju, ne može ga izlečiti samo mu malo produžava život a jako teško je podnosi.
Mislim da sam pogriješila, i muka mi je od toga, imam ja tu kselodu kući i mogu je dati ocu ali on je stvarno tako teško podnosio a nije davala rezultate u vidu smanjenja metastaza. A drugu terapiju doktorka mi nije predlagala.. I kako sad da se ponašam? Trenutno samo pije Flavin 7. GrIJešim li? Zašto su doktori tako šturi s riječima i mišljenju oko davanju terapije? Očajna sam..
Stalno me grize savjest dok čitam sve ove redove jer vidim svi se bore do iznemoglosti sa tim groznim boleštinama a ja sam poslušala onkologa mog oca i prekinuli smo mu svaku terapiju jer navodno nema smisla više mu davati hemoterapiju, ne može ga izlečiti samo mu malo produžava život a jako teško je podnosi.
Mislim da sam pogriješila, i muka mi je od toga, imam ja tu kselodu kući i mogu je dati ocu ali on je stvarno tako teško podnosio a nije davala rezultate u vidu smanjenja metastaza. A drugu terapiju doktorka mi nije predlagala.. I kako sad da se ponašam? Trenutno samo pije Flavin 7. GrIJešim li? Zašto su doktori tako šturi s riječima i mišljenju oko davanju terapije? Očajna sam..
-
Masa123
- Novi član
- Postovi: 22
- Pridružio se: Uto Apr 29, 2008 9:54 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: canada
Draga Sanci
Nisam pisala dugo jer se kod nas stvari odvijaju munjevitom brzinom i to na gore. Dakle mi smo uradili bas suprotno od onoga sto si ti uradila sa svojim tatom.Mislim da bih sad iz ove perspektive uradila isto sto i ti.To kako ce ko da reguje na borbu zaista zavisi od samog pacijenta.Ako nisi citala sve sto sam pisala a nisam bas puno,u kracim crtama evo sta se desava i zasto bih da mogu uradila to sto si ti i savest bi mi bila cista.Dakle u aprilu moja svekrva je dobila dijagnozu primarno pluca metastaza na kosti (malcice kazu doktori)/jetru (podosta ali fino radi jos uvek)/obe nadbubrezne zlezde. Polomila sam se i u roku od 2 nedelje, sto deluje kao naucna fantastikau Srbiji ali i ovde u kanadi bili smo na hemoterapiji.Prva tura super prosla. Druga tura isto i tumor super regaovao na terapiju.E sad od onog malcice na kostima pukla karlica.Zena u bolnici i odmah radijacija.Bolovi se smirili ali pocela zena da se gubi.Ponovo skener mozga i ima sta da se vidi.Mi navrli na radijaciju celog mozga posto je imala mnogobrojne metastaze nista drugo nije doslo u obzir.Od toga se nije ni oporavila.Dobro je katkad i doktora poslusati.Sad je u polu komi i mislim da su dani u pitanju.Da sad mogu da biram odlucila bih se za palijativan tretman, dakle umesto pocetne hemoterapije vrlo agresivna za zenu njenih godina i progresije bolesti uvek bi odabrala prvo radijaciju kostiju pa ako je jos na nogama i dovoljno jaka tek onda agresivan tretman. Kad smo odlucivali o pristupu doktor nam je rekao da on nema nista protiv koji god put odaberemo. Jedini komentar mu je bio da pristup zavisi po najvise od samog pacijenta.
Kako on kaze neko voli da ode tiho i polako, a neko uz vatromet. Posteno receno zbog ovolikih metastaza zena realno nije imala velike sanse ali eto probali smo.
Kako on kaze neko voli da ode tiho i polako, a neko uz vatromet. Posteno receno zbog ovolikih metastaza zena realno nije imala velike sanse ali eto probali smo.
Mislim da ni jedna od vas dve nije pogresila. U tom trenutku kada se je odlucivalo o tome sta dalje cinjenice su bile te koje su dovele do donosenja odluke.
Sanci, lekarska procena je bila da ne moze nista da se uradi. Tesko je za vas da prihvatite tu cinjenicu, ali vasa ljubav prema njemu nema veze sa realnim stanjem. Sta biste postigli da ste iskukali neku drugu hemo? U stanju u kojem je bio, mozda bi ga odmah ubila. Mozda bi ubrzala njegov kraj? Znas li ti da se je desavalo da ljudi krenu da umiru u trenutku dobijanja hemo terapije. Kada bih videla da su pacijenti izbaceni iz svoje sobe, znala bih sta se je desilo.
Coveka boli saznanje da mozda nije uradio sve sto je mogao, ali pitanje je koliko je onaj koji polako odlazi, vise spreman da trpi.
Ispricala sam na ovom forumu o ocu svoje prijateljice koji se je borio 2 godine i na kraju je odustao. Jednog dana je odbio da popije lekove i mirno otisao u snu.
Maso, na pocetku je sve nagovestavalo da ce bolest moci da se suzbije, zato se je i krenulo sa agresivnim lecenjem. Koliko vidim vama su lekari prepustili da sami odlucite na koji nacin da lece tvoju svekrvu. U stvari, prepustajuci vam odluku, prepustili su vam i krivicu. Sada mozete da se jedete sto ste izabrali tu opciju, a ne onu drugu.
Pa sta je teze? Da li kada kazu da nema spasa jer je bolest napredovala, ne odgovara na lekove ili kada vam ponude da izaberete izmedju dve opcije lecenja? Po meni ovo drugo!
Drage moje, nemojte da se mucite. Ja licno ne mislim da ste pogresile. Bolest je takva ne mozemo znati kako i u kom smeru ce krenuti.
Na zalost.
Sanci, lekarska procena je bila da ne moze nista da se uradi. Tesko je za vas da prihvatite tu cinjenicu, ali vasa ljubav prema njemu nema veze sa realnim stanjem. Sta biste postigli da ste iskukali neku drugu hemo? U stanju u kojem je bio, mozda bi ga odmah ubila. Mozda bi ubrzala njegov kraj? Znas li ti da se je desavalo da ljudi krenu da umiru u trenutku dobijanja hemo terapije. Kada bih videla da su pacijenti izbaceni iz svoje sobe, znala bih sta se je desilo.
Coveka boli saznanje da mozda nije uradio sve sto je mogao, ali pitanje je koliko je onaj koji polako odlazi, vise spreman da trpi.
Ispricala sam na ovom forumu o ocu svoje prijateljice koji se je borio 2 godine i na kraju je odustao. Jednog dana je odbio da popije lekove i mirno otisao u snu.
Maso, na pocetku je sve nagovestavalo da ce bolest moci da se suzbije, zato se je i krenulo sa agresivnim lecenjem. Koliko vidim vama su lekari prepustili da sami odlucite na koji nacin da lece tvoju svekrvu. U stvari, prepustajuci vam odluku, prepustili su vam i krivicu. Sada mozete da se jedete sto ste izabrali tu opciju, a ne onu drugu.
Pa sta je teze? Da li kada kazu da nema spasa jer je bolest napredovala, ne odgovara na lekove ili kada vam ponude da izaberete izmedju dve opcije lecenja? Po meni ovo drugo!
Drage moje, nemojte da se mucite. Ja licno ne mislim da ste pogresile. Bolest je takva ne mozemo znati kako i u kom smeru ce krenuti.
Na zalost.
-
Masa123
- Novi član
- Postovi: 22
- Pridružio se: Uto Apr 29, 2008 9:54 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: canada
Ziveti sa odlukom
Ma bice sve OK sa nama. Naucili smo mi u zivotu da zivimo i sa ovakvim i sa onakvim odlukama. Jedna od specijalnosti doktora ovde je da ti i odluke i kruvicu prepuste. To je zbog mogucnosti da ih tuzis. Zato ovde nikad lekar ne donosi odluku. Kaze ti opcije pa biraj. To vazi za od kijavice pa do ovoga sto nam je ze ovaj forum zajednicko. Ja sam poprilicno jaka, a supruga sam snabdela "pilulicama veselicama", tako on zove antidepresante. Psihijatarska i psiholoska sluzba ovde radi sasvim solidno pa je pokriven svim pomocnim sredstvima da ovo pregura sto je moguce bezbolnije (mamin sin jedinac pa nije bas lako). Ja sam samo bila iznenadjena zasto mi ovo sve teze pada newgo kad je moj tata umro. (a tatina cerka jedinica). On je umro iznenada, perforirao mu cir i u urgentnom centru zaboravili da mu daju transfuziju i ako je doktorka koja ga je primila to odmah trazila te im iskrvario. Treabo je da primi dve kese momentalno, te se i sam cudio sutra sto nista nije primio ali bio je vikend i to jos u avgustu pa to nikako nije pravo vreme da se nadjete u urgentnom centru u beogradu. Na zalost ponedeljak nije docekao. Cekao siroma od petka do nedelje i na kraju umro. (Znam da zvuci glupo ali stvarno je tako bilo no to nije tema za ovaj forum.) Bas sam pricala sa mojom kumom na tu temu zasto mi je teze sa svekrvom nego kad sam izgubila oca, kad mi ona otvori oci. Kaze ona: "Koliko ja tebe poznajem ti lakse podnosis "Strasan kraj" u odnosu na "Strasno bez kraja" (Sto ova opaka bolest i jeste.)
Evelina, naravno, sve informacije cu prenositi, sve sto bih mogla da pitam doktore umesto vas, slobodno pisite... Pisem ti sve jer sam prilicno nova u svemu ovome i jos ne umem da odvojim bitno od nebitnog i ne znam kako terapija izgleda kod nas.
Moram da priznam da sam se prvi dan u bolnici osetila kao najobicniji provicijalac... Narocito kada su mi tarzili da im dam izvestaj sa poslednjeg maminog sistematskog pregleda jer im nikako nije jasno kako nismo reagovali ranije... Koji crni sistematski pregled, pa doktorka u domu zdravlja nije htela ni uput za skener da nam da...
Posle ponovnog PETa, rengena, analize krvi, kapaciteta pluca, dodatnih analiza isecka iz pluca (poneli smo isecak iz Beograda), potvrdili su nam da operacija nije opcija za nas, jasno su nam stavili do znanja da izlecenje nije moguce. Receno nam je da mora da miruje par dana dok joj nisu proverili stabilnost kostiju. Posto, bez obzira na metastaze na njenim kukovima nije bilo straha od lomljenja kostiju, rekli su nam da moze i da trci ako hoce
. Mamu sam bukvalno u bolnicu uvela na invalidskim kolicima (aerodromskim) jer nije mogla da hoda zbog bolova. Bolovi su joj svi eliminisani u roku od tri dana. Svaki put kada bi je zabolelo, dolazila je sestra i davala joj lek protiv bolova (opijat, nemem trenutno kod sebe ime leka ali cu poslati spisak svih lekova i protokol kasnije.). Posle tri dana su joj odredili tacnu gramazu leka (uzima ga ujutru i uvece) i bolovi su potpuno nestali a pri tome ona nije osamucene i ne prespava dan. Samo to mi je bilo ogromno olaksanje i pomak jer, znate vec kako to izgleda, ona kuka od bolova a mi sedimo pored nje i gladamo je i nista ne mozemo da pobegnemo. Kasalj i pritisak u plucima nije nestao, sto nismo ni ocekivali, pa su joj od prvog dana ukljucili i kiseonik (uvece, pred spavanje) i inhalaciju, 4 puta dnevno. Prvih par dana je kasljala vise zbog inhalacije ali se ubrzo i kasalj smirio.
Osnovni lekovi njene hemoterapije su Gemcitabine i Carboplatin, koji se koliko sam cula koriste i kod nas ali za lekove koje je dobila uz ove osnovne nisam sigurna (saljem spisak). Ne znam da li je to normalno ali mama je (spavala sam sa njom u sobi pa tacno znam) povratila ukpno 3 puta, i to bez mucnine, samo je izbacila hranu, osecala je umor prva dva dana, nije imala bolove ali je psihicki, kao sto me je i Evelina upozorila, taj momenat kada su joj prvi put pustili lekove kroz vene tesko podnela. Generalno, za sada, sve ovo podnosi teze psihicki nego fizicki... Kosa joj nije opala ali nam je doktor rekao da bi to moglo da se desi posle druge hemoterapije i da ocekujemo. Spavala je normalno, dva dana nije imala bas neki apetit ali je jela normalno.
Krenula je i na zracenje metastaza. Danas je zavrsila 4. i za sada nema nikave negativne promene cak ni na kozi. Mozda je i to normalano, ja stvarno ne znam, mozda je jos rano ali ocekivala sam mnogo gore... Doktor garantuje da ce joj u potpunosti odkloniti bolove a druge rezultate zracenje ne moze da garantuje ali to sto je pomenuo... Ako se ostvari pola, na konju smo... Kada zavrsi sa zracenjem, ide druga hemo i onda se vraca u BG na dve nedelje. Prve tri cemo uraditi u Heidelbergu, pa bismo nastavili sa lecenjem u Beogradu ako procenimo da moze da dobije istu terapiju (naravno uz konsultaciju sa doktorima iz Nemacke).
Jede sve. Kazu bitno je da jede ono sto joj prija. Recimo, gadi joj se meso pa ga ne jede. Po nekad uzme komadic. Mora da popije 3l tecnosti dneveno (voda, caj, cedjeni sokovi) a ako vide da ne pije odmah joj kace "vodurinu". Mora 5 puta dnevno da unese svezu vocku ili povrce u svoj organizam, izmedju obroka. Obavezno je kretanje sto mami tesko pada jer cim izadjemo iz kruga bolnice... To suocavanje sa svetom je jos kosta...
Leukociti su joj pali i bez obzira na moje isitiranje nisu hteli da joj daju nista od onih pomocnih inekcija (Neulasta ili Neupogen, nias sigurana da se ovako pise) vec kazu da organizama mora da se bori u pocetu sam. Trazila sam vitamine, vitamniske bombe... kazu mora organizam sam i ishrana...
Moram da priznam da sam optimista i da ako nista drugo, sada znam da ce joj makar biti lakse da prodje kroz sve ovo sto je ceka. Ostajem duzna spisak svih lekova...
Moram da priznam da sam se prvi dan u bolnici osetila kao najobicniji provicijalac... Narocito kada su mi tarzili da im dam izvestaj sa poslednjeg maminog sistematskog pregleda jer im nikako nije jasno kako nismo reagovali ranije... Koji crni sistematski pregled, pa doktorka u domu zdravlja nije htela ni uput za skener da nam da...
Posle ponovnog PETa, rengena, analize krvi, kapaciteta pluca, dodatnih analiza isecka iz pluca (poneli smo isecak iz Beograda), potvrdili su nam da operacija nije opcija za nas, jasno su nam stavili do znanja da izlecenje nije moguce. Receno nam je da mora da miruje par dana dok joj nisu proverili stabilnost kostiju. Posto, bez obzira na metastaze na njenim kukovima nije bilo straha od lomljenja kostiju, rekli su nam da moze i da trci ako hoce
. Mamu sam bukvalno u bolnicu uvela na invalidskim kolicima (aerodromskim) jer nije mogla da hoda zbog bolova. Bolovi su joj svi eliminisani u roku od tri dana. Svaki put kada bi je zabolelo, dolazila je sestra i davala joj lek protiv bolova (opijat, nemem trenutno kod sebe ime leka ali cu poslati spisak svih lekova i protokol kasnije.). Posle tri dana su joj odredili tacnu gramazu leka (uzima ga ujutru i uvece) i bolovi su potpuno nestali a pri tome ona nije osamucene i ne prespava dan. Samo to mi je bilo ogromno olaksanje i pomak jer, znate vec kako to izgleda, ona kuka od bolova a mi sedimo pored nje i gladamo je i nista ne mozemo da pobegnemo. Kasalj i pritisak u plucima nije nestao, sto nismo ni ocekivali, pa su joj od prvog dana ukljucili i kiseonik (uvece, pred spavanje) i inhalaciju, 4 puta dnevno. Prvih par dana je kasljala vise zbog inhalacije ali se ubrzo i kasalj smirio.Osnovni lekovi njene hemoterapije su Gemcitabine i Carboplatin, koji se koliko sam cula koriste i kod nas ali za lekove koje je dobila uz ove osnovne nisam sigurna (saljem spisak). Ne znam da li je to normalno ali mama je (spavala sam sa njom u sobi pa tacno znam) povratila ukpno 3 puta, i to bez mucnine, samo je izbacila hranu, osecala je umor prva dva dana, nije imala bolove ali je psihicki, kao sto me je i Evelina upozorila, taj momenat kada su joj prvi put pustili lekove kroz vene tesko podnela. Generalno, za sada, sve ovo podnosi teze psihicki nego fizicki... Kosa joj nije opala ali nam je doktor rekao da bi to moglo da se desi posle druge hemoterapije i da ocekujemo. Spavala je normalno, dva dana nije imala bas neki apetit ali je jela normalno.
Krenula je i na zracenje metastaza. Danas je zavrsila 4. i za sada nema nikave negativne promene cak ni na kozi. Mozda je i to normalano, ja stvarno ne znam, mozda je jos rano ali ocekivala sam mnogo gore... Doktor garantuje da ce joj u potpunosti odkloniti bolove a druge rezultate zracenje ne moze da garantuje ali to sto je pomenuo... Ako se ostvari pola, na konju smo... Kada zavrsi sa zracenjem, ide druga hemo i onda se vraca u BG na dve nedelje. Prve tri cemo uraditi u Heidelbergu, pa bismo nastavili sa lecenjem u Beogradu ako procenimo da moze da dobije istu terapiju (naravno uz konsultaciju sa doktorima iz Nemacke).
Jede sve. Kazu bitno je da jede ono sto joj prija. Recimo, gadi joj se meso pa ga ne jede. Po nekad uzme komadic. Mora da popije 3l tecnosti dneveno (voda, caj, cedjeni sokovi) a ako vide da ne pije odmah joj kace "vodurinu"
. Mora 5 puta dnevno da unese svezu vocku ili povrce u svoj organizam, izmedju obroka. Obavezno je kretanje sto mami tesko pada jer cim izadjemo iz kruga bolnice... To suocavanje sa svetom je jos kosta... Leukociti su joj pali i bez obzira na moje isitiranje nisu hteli da joj daju nista od onih pomocnih inekcija (Neulasta ili Neupogen, nias sigurana da se ovako pise) vec kazu da organizama mora da se bori u pocetu sam. Trazila sam vitamine, vitamniske bombe... kazu mora organizam sam i ishrana...
Moram da priznam da sam optimista i da ako nista drugo, sada znam da ce joj makar biti lakse da prodje kroz sve ovo sto je ceka. Ostajem duzna spisak svih lekova...
Draga Eveli
Nisam dugo bila na forumu.Vidim draga moja Eveli,da si imala stres zbog rezultata,koji mogu da budu jako varljivi.Tvoj slucaj je dosta cist,jer je sve uradjeno na vreme,a hemo je praktico kod tebe preventiva,da slucajno neka nevaljala celija nije pobegla.
Po meni bi trebala da se opustis , mlada si i ima jos mnogo zadataka da odradis.
Moj muz je danas dao krv na kontrolu svog psa.On se drzi jako dobro,pesaci i fizicki dosta radi.Sam je resio da prve godine psa radi na 3 meseca i odabrao je jednu laboratoriju,jer su rezultati razliciti.
U medjuvremenu je mesec i po dana pio neke kineske cajeve iz narodne radinosti,bez imena i prezimena ,koje je platio uzasno i doslo je do malog ,,rata,, ne zbog para koliko zbog toga sto uzima nesto sto se ne zna sta je.Kaze da deluje i da mu je sada mnogo bolje,fizioloske funkcije ,skoro kao i pre s obzirom na zracenje debelog creva i besike.
Draga Eveli,jos jednom puno pozdrava,smatraj epizodu sa lecenjem zavrsenom i pravac odmor,normalno ako date okolnosti dozvoljavaju.
Pozdrav svim ucesnicima foruma,sve sto nam se desava ima smisla,pa i u miru da otpratimo nase drage i mi da budemo spremni,jer svi odlazimo.
Svako dobro
Po meni bi trebala da se opustis , mlada si i ima jos mnogo zadataka da odradis.
Moj muz je danas dao krv na kontrolu svog psa.On se drzi jako dobro,pesaci i fizicki dosta radi.Sam je resio da prve godine psa radi na 3 meseca i odabrao je jednu laboratoriju,jer su rezultati razliciti.
U medjuvremenu je mesec i po dana pio neke kineske cajeve iz narodne radinosti,bez imena i prezimena ,koje je platio uzasno i doslo je do malog ,,rata,, ne zbog para koliko zbog toga sto uzima nesto sto se ne zna sta je.Kaze da deluje i da mu je sada mnogo bolje,fizioloske funkcije ,skoro kao i pre s obzirom na zracenje debelog creva i besike.
Draga Eveli,jos jednom puno pozdrava,smatraj epizodu sa lecenjem zavrsenom i pravac odmor,normalno ako date okolnosti dozvoljavaju.
Pozdrav svim ucesnicima foruma,sve sto nam se desava ima smisla,pa i u miru da otpratimo nase drage i mi da budemo spremni,jer svi odlazimo.
Svako dobro
ko otrpi do kraja, spasice se
pozzsonjja napisao:
.....
Moram da priznam da sam se prvi dan u bolnici osetila kao najobicniji provicijalac... Narocito kada su mi tarzili da im dam izvestaj sa poslednjeg maminog sistematskog pregleda jer im nikako nije jasno kako nismo reagovali ranije... Koji crni sistematski pregled, pa doktorka u domu zdravlja nije htela ni uput za skener da nam da...
U Beogradu se osecas kao provincijalac i svih ostalih dana, a ne samo prvi dan!
O preventivnim sistematskim pregledima ne zelim ni da pricam. Mada, mora se priznati da je nama kao narodu zdravstvena svest ispod svih nivoa. U BG se sprovodi akcija besplatnog skrininga na karcinom grlica materice i to samo vikendom i odziv zena je izuzetno slab.
....
..... Svaki put kada bi je zabolelo, dolazila je sestra i davala joj lek protiv bolova (opijat, nemem trenutno kod sebe ime leka ali cu poslati spisak svih lekova i protokol kasnije.). Posle tri dana su joj odredili tacnu gramazu leka (uzima ga ujutru i uvece) i bolovi su potpuno nestali a pri tome ona nije osamucene i ne prespava dan. .....
Cista utopija. Mi iz sobe smo znale po nekoliko puta da odlazimo po sestru da dodje da da nekoj od zena nesto protiv bolova. Cak sam imala prilike da cujem i njihove komentare "Boli je! Ko da samo nju boli! Boli i druge pa cute!"
....
.....(spavala sam sa njom u sobi pa tacno znam)...
Nemoj mi reci da si spavala u bolnici!?
....
Generalno, za sada, sve ovo podnosi teze psihicki nego fizicki...
Definitivno! Jedino sto, kako lecenje napreduje, se i fizicki sve teze podnosi.
Recimo, gadi joj se meso pa ga ne jede.
Meni se je gadio hleb, a kod mog oca je spisak bio nesto duzi. Doduse, generalno mi je njuh bio izostreniji. Sve me je gusilo. Hemija, dezodorans, dim od cigareta......
.... Mora da popije 3l tecnosti dneveno (voda, caj, cedjeni sokovi) a ako vide da ne pije odmah joj kace "vodurinu"
..
I ovde je isti slucaj jedino sto ti niko ne kaci "vodurinu" ako ne pijes tecnost. Mada neznam i kako bi znali da pacijenti ne piju dovoljno vode?
....
Leukociti su joj pali i bez obzira na moje isitiranje nisu hteli da joj daju nista od onih pomocnih inekcija (Neulasta ili Neupogen, nias sigurana da se ovako pise) vec kazu da organizama mora da se bori u pocetu sam. Trazila sam vitamine, vitamniske bombe... kazu mora organizam sam i ishrana...
Leukociti moraju bas da padnu da bi se dobio Neupogen.
Moja sobna lekarka rece da se daje kada vrednost leukocita padne ispod 50% posle donje granice.
Tata je dobio Neupogen 2 puta (jednom sam bila prisutna) i imao je tako jake jake bolove u kicmi da je dobio i injekciju protiv bolova.
Iz svog iskustva mogu da kazem da je najzesci pad nakon prve hemoterapije i taj se najteze podnosi. Kasnije vrednosti nikada ne dodju do onih vrednosti koje su bile pre pocetka hemoterapije pa je samim time i pad manji.
I kod nas su protivnici vitamina, minerala..... Mislim da su u pravu. Sve se moze nadoknaditi ishranom. Sada ce joj jedina zabava biti da citav dan jede, pije, seta, odmara.
Kat,
Nadam se da si u pravu. Znas sta me nervira? Sto doktorka nije mogla lepo da mi kaze "Ne brini, takve stvari se desavaju i ne moraju nista da znace". Po meni bi to bilo ljudski i humano, ali opet Severus kaze da to nije posao lekara da drze pacijenta za ruku i da ga tese. (ne mogu da ga citiram, ali uglavnom je to smisao).
Ne vidim ja to kao tesenje, daleko bilo da bih zelela da mi govore ono sto misle da bih htela da cujem, ali bi cisto iz licnog iskustva mogli da kazu da se takve stvari desavaju i da ne moraju da zavrse tragicno.
Danas sam bas ocajna. Upravo sam se cula sa svojom cimericom. Bile smo u petak zajedno na kontroli. Njen tumor marker je stigao do 400, danas je radila ponovo UZ, ali na IORS-u, i pronadjen je recidiv. Dr na ultra zvuku kaze da ce verovatno dobiti hemo terapiju. Nasu lekarku nije uspela danas da doceka pa ce cuti sutra sta ce se dalje desavati.
Nekako me te stvari i dalje pogadjaju. Kao da se meni dese. To je ona prica od pre 7-8 meseci, kada se radujes tudjim dobrim rezultatima kao sopstvenim, a tesko ti je zbog losih skoro kao da su tvoji.
Neznam sta da ti kazem za supruga. Pusti ga da radi kako misli da je dobro. Na koliko meseci ima kontrole?
Nadam se da si u pravu. Znas sta me nervira? Sto doktorka nije mogla lepo da mi kaze "Ne brini, takve stvari se desavaju i ne moraju nista da znace". Po meni bi to bilo ljudski i humano, ali opet Severus kaze da to nije posao lekara da drze pacijenta za ruku i da ga tese. (ne mogu da ga citiram, ali uglavnom je to smisao).
Ne vidim ja to kao tesenje, daleko bilo da bih zelela da mi govore ono sto misle da bih htela da cujem, ali bi cisto iz licnog iskustva mogli da kazu da se takve stvari desavaju i da ne moraju da zavrse tragicno.
Danas sam bas ocajna. Upravo sam se cula sa svojom cimericom. Bile smo u petak zajedno na kontroli. Njen tumor marker je stigao do 400, danas je radila ponovo UZ, ali na IORS-u, i pronadjen je recidiv. Dr na ultra zvuku kaze da ce verovatno dobiti hemo terapiju. Nasu lekarku nije uspela danas da doceka pa ce cuti sutra sta ce se dalje desavati.
Nekako me te stvari i dalje pogadjaju. Kao da se meni dese. To je ona prica od pre 7-8 meseci, kada se radujes tudjim dobrim rezultatima kao sopstvenim, a tesko ti je zbog losih skoro kao da su tvoji.
Neznam sta da ti kazem za supruga. Pusti ga da radi kako misli da je dobro. Na koliko meseci ima kontrole?
Evelina, cekam da mi tata (on je sada sa mamom) poslje tacan naziv leka koji mama dobija za kosti, samo mi to fali i saljem spisak svih lekova.
Da, spavala sam u krevetu pored mame u bolnici. Doktori preporucuju da pacijenti koji dolaze iz inostranstva imaju pratnju. Kazu njoj je lakse a mi ucimo... Verolvala ili ne, to se ne placa dodatno. Jedini uslov je da ako neko od nas ko boravi sa njom u sobi oseti da ce se prehladiti, pocne da kaslje, kija i sl. se skloni i ne treba da boravi sa njom.
Prvih par dana su sestre pratile koliko jede i pije vode pa su reagovale a onda smo se mi uljucili i sami poceli da trazimo dodatne tecnosti. Znas, svesna sam da cemo verovatno vrlo brzo, zbog finansija, morati da nastavimo sa lecenjem (volela bih da makar zracenje zavrsi tamo) u Beogradu i zato se trudim da belezim sve sto joj daju pa cu je na kraju krajeva, ako treba sama kod kuce "kaciti na vodurinu"
.
Ovo sto si mi napisala za bolove i setre... Jedino sto mogu da ti kazem je da, kada vidis spisak lekova ako neki bude neophodan tebi ili ostalima sa foruma, donecu ga...
Skroz sam zbunjena pricom o vitaminima... Pre nego sto je otisla u Nemacku pila je Noni i neke vitaminske bombe koje sam kupila kod nas u apoteci. Kaze da joj je to prijalo i planirale smo da nastavimo sa tim ali sada nisam pametna...
Da, spavala sam u krevetu pored mame u bolnici. Doktori preporucuju da pacijenti koji dolaze iz inostranstva imaju pratnju. Kazu njoj je lakse a mi ucimo... Verolvala ili ne, to se ne placa dodatno. Jedini uslov je da ako neko od nas ko boravi sa njom u sobi oseti da ce se prehladiti, pocne da kaslje, kija i sl. se skloni i ne treba da boravi sa njom.
Prvih par dana su sestre pratile koliko jede i pije vode pa su reagovale a onda smo se mi uljucili i sami poceli da trazimo dodatne tecnosti. Znas, svesna sam da cemo verovatno vrlo brzo, zbog finansija, morati da nastavimo sa lecenjem (volela bih da makar zracenje zavrsi tamo) u Beogradu i zato se trudim da belezim sve sto joj daju pa cu je na kraju krajeva, ako treba sama kod kuce "kaciti na vodurinu"
. Ovo sto si mi napisala za bolove i setre... Jedino sto mogu da ti kazem je da, kada vidis spisak lekova ako neki bude neophodan tebi ili ostalima sa foruma, donecu ga...
Skroz sam zbunjena pricom o vitaminima... Pre nego sto je otisla u Nemacku pila je Noni i neke vitaminske bombe koje sam kupila kod nas u apoteci. Kaze da joj je to prijalo i planirale smo da nastavimo sa tim ali sada nisam pametna...
Moje dame, pozdrav!!!
Da se nadovezem na Evelinin post - kad sam primala VI terapiju, imala sam srecu (?) da je bio prisutan i jedan lekar na subspecijalizaciji (inace onkolog iz unutrasnjosti, samo sto oni bas i nemaju lezece pacijente na hemoterapiji, koliko sam shvatila), tako da su me kao tzv. specifican slucaj uvalili njemu, i usput mu sve objasnjavali (tu sam saznala daleko vise nego i pre i posle zajedno!!).
Elem, posle prve hemo krvna slika najvise pada, posle druge je odlicna (uslovno), i posle svake sledece je sve gora, tako da na kraju ciklusa je isto tako losa kao i posle prve.
Zatim, (i to sam naucila), kod osoba sa dvostrukim primarnim karcinomom, ovaj drugi se javlja 10-15 godina POSLE prvog (statistika, nista licno,) i uglavnom je isti tip (ako je prvi papilarni, i drugi ce biti).
......
Sto se tice ostalog, na prvoj hemoterapiji (to je ono kad jos imas kosu, prim.aut.) se sestra izvikala na mene zato sto, zaboga, nisam znala gde se radi EKG (kako i da znam, prvi put sam ovde?) i, naravno, napisala u karton da sam totalno neobavestena, i da me je ona edukovala (tj. rekla gde se radi EKG, valjda).
Isto tako, na terapiju sam jednom dosla sa relativno pristojnom krvnom slikom, koja je tokom desetak dana boravka u bolnici drasticno pala (terapiju sam primila tek 12.dan), pa su mi rekli da moram ishranom da popravim krvnu sliku....pa, dragi moji, od VASE hrane mi je i pala krvna slika, dosla sam sa DOBROM krvnom slikom!!
I tako....ne mogu da se setim svega, odma' se nerviram!!!
Da se nadovezem na Evelinin post - kad sam primala VI terapiju, imala sam srecu (?) da je bio prisutan i jedan lekar na subspecijalizaciji (inace onkolog iz unutrasnjosti, samo sto oni bas i nemaju lezece pacijente na hemoterapiji, koliko sam shvatila), tako da su me kao tzv. specifican slucaj uvalili njemu, i usput mu sve objasnjavali (tu sam saznala daleko vise nego i pre i posle zajedno!!).
Elem, posle prve hemo krvna slika najvise pada, posle druge je odlicna (uslovno), i posle svake sledece je sve gora, tako da na kraju ciklusa je isto tako losa kao i posle prve.
Zatim, (i to sam naucila), kod osoba sa dvostrukim primarnim karcinomom, ovaj drugi se javlja 10-15 godina POSLE prvog (statistika, nista licno,
) i uglavnom je isti tip (ako je prvi papilarni, i drugi ce biti).......
Sto se tice ostalog, na prvoj hemoterapiji (to je ono kad jos imas kosu, prim.aut.) se sestra izvikala na mene zato sto, zaboga, nisam znala gde se radi EKG (kako i da znam, prvi put sam ovde?) i, naravno, napisala u karton da sam totalno neobavestena, i da me je ona edukovala (tj. rekla gde se radi EKG, valjda).
Isto tako, na terapiju sam jednom dosla sa relativno pristojnom krvnom slikom, koja je tokom desetak dana boravka u bolnici drasticno pala (terapiju sam primila tek 12.dan), pa su mi rekli da moram ishranom da popravim krvnu sliku....pa, dragi moji, od VASE hrane mi je i pala krvna slika, dosla sam sa DOBROM krvnom slikom!!
I tako....ne mogu da se setim svega, odma' se nerviram!!!
-
zlatiborac
- Aktivan član
- Postovi: 138
- Pridružio se: Sub Jul 12, 2008 8:54 pm
-
sanči
- Stalni član
- Postovi: 82
- Pridružio se: Sub Feb 02, 2008 7:33 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Tivat
prijatelji
Drage moje!
Tako sam tužna! Juče uveče je moj otac koji se inače žali na bol u desnom ramenu i ruci, pokušao da se pridigne u krevetu i nešto mu je u ramenu kvrcnulo 3 puta. Od tada ne može ništa sa rukom od bolova. Pored svega sad i to. Ne možemo ga okrenuti, pridići, samo jauče. Konsultovala sam neke fizioterapeute i kostolomce pa kažu atrofirali mišići od ležanja i ne može se ništa, to ide tako kod tih bolesnika. Zvala sam onkologa al se ne javlja na mobilni. I tako ga gledam kako jauče i razmišljam šta mu dati. Zna li netko neko efikasnije sredstvo protiv bola? Sta god mu dam djeluje kratko i samo se preznojava od toga a ne možemo ga presvući da ga ne povredjujemo. Užas!
Tako sam tužna! Juče uveče je moj otac koji se inače žali na bol u desnom ramenu i ruci, pokušao da se pridigne u krevetu i nešto mu je u ramenu kvrcnulo 3 puta. Od tada ne može ništa sa rukom od bolova. Pored svega sad i to. Ne možemo ga okrenuti, pridići, samo jauče. Konsultovala sam neke fizioterapeute i kostolomce pa kažu atrofirali mišići od ležanja i ne može se ništa, to ide tako kod tih bolesnika. Zvala sam onkologa al se ne javlja na mobilni. I tako ga gledam kako jauče i razmišljam šta mu dati. Zna li netko neko efikasnije sredstvo protiv bola? Sta god mu dam djeluje kratko i samo se preznojava od toga a ne možemo ga presvući da ga ne povredjujemo. Užas!