Uh, ovo je bas teska tema.
I dalje stojim na onome da ako krijete od pocetka istinu tada se drzite toga do kraja. Kajanje postoji u svakom slucaju.
Svako od nas zna najbolje kako bi reagovao neko nas blizak kada bi saznao istinu.
Sanci nemoj da dozvolis da te razdire griza savesti. Uradila ste sve ono sto je potrebno. Mozda ste od prevelikog straha da se bolest vraca, nesvesno zazmurili? Ti ovog trenutka ne mozes da znas sta bi bilo da ste reagovali ranije. Mozda nebi dobio ni mesec vise od ovoga sto sada dobija.
Zelim vam da smognete snage da izdrzite, a u jednom trenutku da pustite svog roditelja da ode.
Na jednom drugom forumu smo diskutovali o dubokoj sedaciji pacijenata u terminalnoj fazi. Zao mi je sto se, izgleda, to kod nas bas i ne praktikuje.
prijatelji
-
majja
- Stalni član
- Postovi: 3256
- Pridružio se: Čet Jan 26, 2006 10:57 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
Moja mama je sama upala u tu fazu, odjednom, pre tri dana otprilike (više ne znam ni koji je dan), prestali su joj i bolovi, ali teško diše i dosta krklja, ne može da se iskašlje, pa počne da se davi.evelina napisao:Uh, ovo je bas teska tema.
Na jednom drugom forumu smo diskutovali o dubokoj sedaciji pacijenata u terminalnoj fazi. Zao mi je sto se, izgleda, to kod nas bas i ne praktikuje.
Inače, pisah na nekoj drugoj temi, dobih odgovor od Severusa......dobila sam konačne nalaze izvadjenog tumora, u pitanju je metastaza na mozgu a primarni na plućima i to mikrocelularni.
Mama nije uopšte htela kod lekara u poslednjih desetak godina, kao da je instinktivno znala........ Sve i da su joj otkrili to u samom početku, pomoći ne bi bilo, jer kako mi Severus kaže, to nije za operaciju, može se na HT ili zračenje, ali onkolog mi je rekla da se niko od lekara na to ne bi usudio ni pre 10 godina, zbog svih operacija koje je mama imala i opšteg slabog stanja. Tako da nas je poštedela strahova, ordinacija, bolnica, ispitivanja, strepnje, nadanja, čitavu jednu deceniju i to samo svojom tvrdoglavošću - odbijanjem bilo kakvog obraćanja lekarima (za bolove u kostima za koje smo bile ubedjene da su od reume
).Sve je otkriveno sasvim slučajno, nakon šloga i priznajem, ogroman je šok to bio za mene, tako sve odjednom i na gomili, ali eto, podarila nam je 10 godina bezbrižnosti.
-
zabrinuta cerka
- Novi član
- Postovi: 15
- Pridružio se: Uto Maj 20, 2008 10:26 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: loznica
SUPER!!!
Ovo je prava vest za nedeljno jutro,
)
Sada bi bilo dobro da ga malo maknete od kuce (banja, planina, itd), da se malo oporavi psihicki&fizicki...
Evelina, update za more (mozak mi se pali sa par nedelja zakasnjenja,)
Pitala sam Svoju doktorku (sa IORS) za more - objasnila sam joj da NECU da se suncam&kupam (ne volim), nego da je klinac imao dva frasa i da pod hitno mora na more - rekla je OK, nema problema, samo lepo sedi u hladu i uci (na IORS su me svi zezali zato sto ucim dok primam hemoterapiju, a doktorka me redovno ispitivala koje sam ispite polozila izmedju dve terapije, prim.aut.)
Ovo je prava vest za nedeljno jutro,
)Sada bi bilo dobro da ga malo maknete od kuce (banja, planina, itd), da se malo oporavi psihicki&fizicki...
Evelina, update za more (mozak mi se pali sa par nedelja zakasnjenja,
)Pitala sam Svoju doktorku (sa IORS) za more - objasnila sam joj da NECU da se suncam&kupam (ne volim), nego da je klinac imao dva frasa i da pod hitno mora na more - rekla je OK, nema problema, samo lepo sedi u hladu i uci (na IORS su me svi zezali zato sto ucim dok primam hemoterapiju, a doktorka me redovno ispitivala koje sam ispite polozila izmedju dve terapije, prim.aut.)
Pa Oldi, receno ti je kao i meni. Mogu na more, ali ne na sunce i ne u vodu. Pih!
A sada mi treba mala pomoc od onih koji znaju malo vise o zracenju i posledicama.
Tata je zavrsio zracenje 20.03. Zracena je baza jezika i vrat. Kao posledica zracenja otezano gutanje, pljuvacne zlezde jako slabo rade i da bi nesto progutao mora da zaliva zalogaj jogurtom ili vodom.
Stvar je u tom sto i danas on ima problema sa gutanjem. Znaci, nema bolova, ali je gutanje bez tog zalivanja nemoguce.
Sledeci problem je totalni nedostatak apetita. Doduse on je i anemican pa i to vuce taj nedostatak apetita. Kada jede vrlo brzo dobije nagon za povracanje.
Ajde, logicno je da je neophodno barem 6 meseci da se regenerise sve ono sto je osteceno u toku zracenja, da se normalizuje metabolizam, ali pitanje je da li neko ima iskustva sa tim nedostatkom apetita i nagonom na povracanje.
Postavicu ovo pitanje i na konkretnoj temi te se nadam da ce i Severus mozda imati neki savet, a vi sta god imate - molim vas za savet.
U poslednje dve nedelje je opet oslabio i sada je bas mrsav. U toku zracenja je oslabio 16kg.
Uh, al sam nesto zbrkana!
U stvari ova nedelja mi je bas bezveze. U sredu sam vadila hormone stitne zlezde jer sam isla na kontrolu kod endokrinologa. Pomislih, ajd da izvadim i tumor marker. Pa sa 13, koliko je bio pocetkom marta, sada je 21,5. Znam da su ta pomeranja normalna i uvek tesim svoje cimerice kako to nije strasno, ali eto zaista nisam ocekivala da cu i ja videti cifru koja se penje. Da stvar bude gora, od srede osecam i neprijatan pritisak u donjem delu stomaka (tamo gde su nekada bili jajnici) pa me naravno i to sada dodatno zabrinjava. Da, 99% sam sigurna da je to na nervnoj bazi, ali.......
A sada mi treba mala pomoc od onih koji znaju malo vise o zracenju i posledicama.
Tata je zavrsio zracenje 20.03. Zracena je baza jezika i vrat. Kao posledica zracenja otezano gutanje, pljuvacne zlezde jako slabo rade i da bi nesto progutao mora da zaliva zalogaj jogurtom ili vodom.
Stvar je u tom sto i danas on ima problema sa gutanjem. Znaci, nema bolova, ali je gutanje bez tog zalivanja nemoguce.
Sledeci problem je totalni nedostatak apetita. Doduse on je i anemican pa i to vuce taj nedostatak apetita. Kada jede vrlo brzo dobije nagon za povracanje.
Ajde, logicno je da je neophodno barem 6 meseci da se regenerise sve ono sto je osteceno u toku zracenja, da se normalizuje metabolizam, ali pitanje je da li neko ima iskustva sa tim nedostatkom apetita i nagonom na povracanje.
Postavicu ovo pitanje i na konkretnoj temi te se nadam da ce i Severus mozda imati neki savet, a vi sta god imate - molim vas za savet.
U poslednje dve nedelje je opet oslabio i sada je bas mrsav. U toku zracenja je oslabio 16kg.
Uh, al sam nesto zbrkana!
U stvari ova nedelja mi je bas bezveze. U sredu sam vadila hormone stitne zlezde jer sam isla na kontrolu kod endokrinologa. Pomislih, ajd da izvadim i tumor marker. Pa sa 13, koliko je bio pocetkom marta, sada je 21,5. Znam da su ta pomeranja normalna i uvek tesim svoje cimerice kako to nije strasno, ali eto zaista nisam ocekivala da cu i ja videti cifru koja se penje. Da stvar bude gora, od srede osecam i neprijatan pritisak u donjem delu stomaka (tamo gde su nekada bili jajnici) pa me naravno i to sada dodatno zabrinjava. Da, 99% sam sigurna da je to na nervnoj bazi, ali.......
-
raspevana patofna
- Novi član
- Postovi: 26
- Pridružio se: Pet Okt 12, 2007 2:38 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
Ajd polako zeno, gde trchish i zurish!!
Meni tata ok ovih dana. Slab je, leshkari, stalno mu se kunja. Bio sam privatno kod njegovog hirurga i naravno, chovek mi je rekao sve ono kako mu nalaze doktorska etika. Znate, moze na zrachenje, to je mnogo rashireno, nije za operaciju itd. Drzimo se svi na okupu i osecam da smo mnogo blizi. Iako imam blizu 30, upadnem mu u krevet pa se pomazimo, izljubimo. By the way, malo mi i glupo, provalice me chovek)
Tako isto i sestra. Necu bre nisachim da ga opterecujem. Sve neshto gledam da mu uchinim i da ne izgubimo neki trenutak. Pokushavam da me ne iznenadi, a znam da hoce i da nikad nije vreme. Jbga, takav je zivot.
Meni tata ok ovih dana. Slab je, leshkari, stalno mu se kunja. Bio sam privatno kod njegovog hirurga i naravno, chovek mi je rekao sve ono kako mu nalaze doktorska etika. Znate, moze na zrachenje, to je mnogo rashireno, nije za operaciju itd. Drzimo se svi na okupu i osecam da smo mnogo blizi. Iako imam blizu 30, upadnem mu u krevet pa se pomazimo, izljubimo. By the way, malo mi i glupo, provalice me chovek
) Tako isto i sestra. Necu bre nisachim da ga opterecujem. Sve neshto gledam da mu uchinim i da ne izgubimo neki trenutak. Pokushavam da me ne iznenadi, a znam da hoce i da nikad nije vreme. Jbga, takav je zivot.
-
sanči
- Stalni član
- Postovi: 82
- Pridružio se: Sub Feb 02, 2008 7:33 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Tivat
prijateljice
Majja, Evelina,
Pozdravi i hvala na podršci.
Za tatin rodjendan svi smo se okupili i naručili 3 velike porodične pice. On se podigao iz kreveta i uz puno napora presjedio je sa nama nekih pola sata, snimali smo se kamerom da zabilježimo to za uspomenu. Bio je nekako raspoložen pa je čak i zapjevao. Nabavila sam Flavin i kaže da mu prija i da ga osvježava.
Medjutim, već sutradan krenuli su ponovo problemi, opet je dobio temperaturu. Sada ni nisku temperaturu ne može da podnese. Zvali smo hitnu i uključili su antibiotik i diklofen pa se preznojio i nakon infuzije bio je kao nov.
Medjutim, danas sam se uplašila da će umrijeti. Samo je gledao nekako odsutno i prazno. Skidala sam mu temperaturu alkoholom a on je onda počeo pričati nepovezano i u jednom trenutku shvatila sam da me ne prepoznaje. Strašno je bilo!!! U jednom momentu pokušao je da se ustane sam a onda sam mu pomogla i sjela ga na krevet. Tražio je da mu sat stavim na ruku i naočare, pa je tražio legitimaciju jer mora da putuje. Pitala sam ga gdje putuje i poljubila ga a on se nasmijao i rekao da mu dam kartu za Crnu Goru. Onda sam ga ponovo legla a on mi je rekao da će da kaže na granici da ga puste jer je ranjen u grudi i mora da se operiše. I da će tako da ih prevari. Ja sam mu samo rekla dobro tata. Mi smo inače u ono vrijeme nacionalizma otišli iz Hrvatske za Crnu Goru i njemu se sirotom to sigurno vraćalo u sjećanje.Tako je još ponešto buncao sve dok nije došla hitna, nakon infuzije bio je bolji i jedno vrijeme je došao sebi pa me zvao da kaže da on mora zadržati svoju kilažu jer živi za to da vidi moju kćer od 17 godina kako se udaje i da vidi moga sina od 9 godina kako se ženi. Da on za to živi. Bilo mi je muka al ipak sam ga uvjerila da će on to sve da vidi i da igra sa njima. Bojim se da li te halucinacije znače da je možda i mozak oštećen? Duša me boli za njim. U svemu tome on je tako miran i dobar, trpi jadničak svoju muku. Pozdrav svima i puno zdravlja.
Pozdravi i hvala na podršci.
Za tatin rodjendan svi smo se okupili i naručili 3 velike porodične pice. On se podigao iz kreveta i uz puno napora presjedio je sa nama nekih pola sata, snimali smo se kamerom da zabilježimo to za uspomenu. Bio je nekako raspoložen pa je čak i zapjevao. Nabavila sam Flavin i kaže da mu prija i da ga osvježava.
Medjutim, već sutradan krenuli su ponovo problemi, opet je dobio temperaturu. Sada ni nisku temperaturu ne može da podnese. Zvali smo hitnu i uključili su antibiotik i diklofen pa se preznojio i nakon infuzije bio je kao nov.
Medjutim, danas sam se uplašila da će umrijeti. Samo je gledao nekako odsutno i prazno. Skidala sam mu temperaturu alkoholom a on je onda počeo pričati nepovezano i u jednom trenutku shvatila sam da me ne prepoznaje. Strašno je bilo!!! U jednom momentu pokušao je da se ustane sam a onda sam mu pomogla i sjela ga na krevet. Tražio je da mu sat stavim na ruku i naočare, pa je tražio legitimaciju jer mora da putuje. Pitala sam ga gdje putuje i poljubila ga a on se nasmijao i rekao da mu dam kartu za Crnu Goru. Onda sam ga ponovo legla a on mi je rekao da će da kaže na granici da ga puste jer je ranjen u grudi i mora da se operiše. I da će tako da ih prevari. Ja sam mu samo rekla dobro tata. Mi smo inače u ono vrijeme nacionalizma otišli iz Hrvatske za Crnu Goru i njemu se sirotom to sigurno vraćalo u sjećanje.Tako je još ponešto buncao sve dok nije došla hitna, nakon infuzije bio je bolji i jedno vrijeme je došao sebi pa me zvao da kaže da on mora zadržati svoju kilažu jer živi za to da vidi moju kćer od 17 godina kako se udaje i da vidi moga sina od 9 godina kako se ženi. Da on za to živi. Bilo mi je muka al ipak sam ga uvjerila da će on to sve da vidi i da igra sa njima. Bojim se da li te halucinacije znače da je možda i mozak oštećen? Duša me boli za njim. U svemu tome on je tako miran i dobar, trpi jadničak svoju muku. Pozdrav svima i puno zdravlja.
Sanci,
Jako je tesko gledati svog roditelja u takvim trenucima. Bogu hvala, ja jos nisam to iskusila. Ono o cemu ja citavo vreme pricam je upravo taj spor i mucan odlazak. Taj strah od takvog nacina umiranja je u stvari ona srz uzasa zvanog karcinom. Umiranje zbog kojeg pozelimo da nam se zivot ugasi odmah! Da li se covek moze nekako pripremiti na to? Ne! Da li je moguce sve to izdrzati? Jeste. Oko nas je toliko mnogo, nama nepoznatih ljudi, sa duboko pokopanim secanjem na takvo umiranje nekog njima dragog.
Zadatak onih koji su pored bolesnika je da ne misle na sebe, da stegnu srce i da izdrze.
Tvoj tata je svakim danom sve dalje od tebe, a sve blize spokoju. Na zalost, ne mozemo zaustaviti taj proces koji se ponavlja u svakom sekundu na bezbroj mesta oko nas.
Nekada pomislim da bi mi bilo lakse da sam vernik, da verujem u Bozju odluku o uzimanju najboljih, ali ne mogu. Zivot je jedan jedini, treba da ga prozivimo svesni svakog sekunda. Niko nije zasluzio da tako umire, ali eto, desava se.
Pisi kad god osetis potrebu. Olaksaj sebi koliko god mozes. Znam da te niko od nas ne moze utesiti, ali mozda ce to pisanje biti ventil da smanjis napetost.
Jako je tesko gledati svog roditelja u takvim trenucima. Bogu hvala, ja jos nisam to iskusila. Ono o cemu ja citavo vreme pricam je upravo taj spor i mucan odlazak. Taj strah od takvog nacina umiranja je u stvari ona srz uzasa zvanog karcinom. Umiranje zbog kojeg pozelimo da nam se zivot ugasi odmah! Da li se covek moze nekako pripremiti na to? Ne! Da li je moguce sve to izdrzati? Jeste. Oko nas je toliko mnogo, nama nepoznatih ljudi, sa duboko pokopanim secanjem na takvo umiranje nekog njima dragog.
Zadatak onih koji su pored bolesnika je da ne misle na sebe, da stegnu srce i da izdrze.
Tvoj tata je svakim danom sve dalje od tebe, a sve blize spokoju. Na zalost, ne mozemo zaustaviti taj proces koji se ponavlja u svakom sekundu na bezbroj mesta oko nas.
Nekada pomislim da bi mi bilo lakse da sam vernik, da verujem u Bozju odluku o uzimanju najboljih, ali ne mogu. Zivot je jedan jedini, treba da ga prozivimo svesni svakog sekunda. Niko nije zasluzio da tako umire, ali eto, desava se.
Pisi kad god osetis potrebu. Olaksaj sebi koliko god mozes. Znam da te niko od nas ne moze utesiti, ali mozda ce to pisanje biti ventil da smanjis napetost.
-
sanči
- Stalni član
- Postovi: 82
- Pridružio se: Sub Feb 02, 2008 7:33 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Tivat
prijateljice
Evelina, ti si zaista divna! Uvijek nadješ lijepih riječi za sve nas i veliki si borac. Svaka čast na hrabrosti.Zaista me zadivljuješ.
Današnji dan bio mi je bolji nego juče jer danas mi je tata uglavnom bio svjestan, nije imao temperature. Ali bio je jako depresivan i zamišljen. Teško za gledati, a sasvim razumljivo. Sada se kad je tako nemoćan osjećam još vezanijom za njega. Stalno se pitam koliko će to još potrajati, koliko će moći još da izdrži? Samo da se ne počne gušiti...Molim se Bogu da ne bude muka! Pozdravi za sve!
Današnji dan bio mi je bolji nego juče jer danas mi je tata uglavnom bio svjestan, nije imao temperature. Ali bio je jako depresivan i zamišljen. Teško za gledati, a sasvim razumljivo. Sada se kad je tako nemoćan osjećam još vezanijom za njega. Stalno se pitam koliko će to još potrajati, koliko će moći još da izdrži? Samo da se ne počne gušiti...Molim se Bogu da ne bude muka! Pozdravi za sve!
-
Masa123
- Novi član
- Postovi: 22
- Pridružio se: Uto Apr 29, 2008 9:54 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: canada
Belhospis
Nisam se dugo javljala jer se nas slucaj totalno zakomplikovao i prosto nisam imala snage da pisem. U kracim crtama Rak pluca/met jetre/ met nadbubreznih/met kostiju, i uspesna hemoterapija ali u medjuvremenu od met kostiju se karlica prelomila a i novost je met mozga. (moja svekrva je u pitanju.) Da vam ne pisem kroz sta i ona i mi prolazimo jer to mnogi vec dobro znaju. Svis slucajevi mi manje vise isto izgledaju.Citam ja redovno sve teme vezane za ovu bolest i pratim i nasu dragu Majju.E sad posto znam da ovde gde zivim postoje citavi paliativni timovi koji stvarno pomazu kako pacijentima u teskom stadijumu tako i porodici, a ne videh da je ovde to pomenuto, pronasla sam da i u Beogradu postoji tako nesto. U pitanju je Belhospis udruzenje. pojma nemam da li jos uvek postoji ali poslednji njihov kontakt koji sam pronasla je 011/33-43-311.Mislim da bi u slucaju Majje i njene mame bili od velike pomoci.
Maso,
Bellhospis se je kod nas u Srbiji pojavio pre nekoliko godina. Nakon toga, svake godine se pojave clanci o tome kada je, mislim, Svetski dan hospisa, i tu se sve zavrsava. Znaci, ne postoji u javnosti dovoljno informacija koje bi mogle da upute sve one kojima je njihova pomoc preko potrebna.
Kako stvari stoje, porazavajuce je da o tome cak ni lekari nisu dovoljno informisani. Kada je prosle godine moj svekar umira od karcinoma na mozgu, niko nas nije uputio na Belhospis.
Bilo bi dobro kada bi se na forumu pojavio neko ko je imao ikakvog iskustva sa njima.
Belhospis je inace nevladina humanitarna organizacija.
Bellhospis se je kod nas u Srbiji pojavio pre nekoliko godina. Nakon toga, svake godine se pojave clanci o tome kada je, mislim, Svetski dan hospisa, i tu se sve zavrsava. Znaci, ne postoji u javnosti dovoljno informacija koje bi mogle da upute sve one kojima je njihova pomoc preko potrebna.
Kako stvari stoje, porazavajuce je da o tome cak ni lekari nisu dovoljno informisani. Kada je prosle godine moj svekar umira od karcinoma na mozgu, niko nas nije uputio na Belhospis.
Bilo bi dobro kada bi se na forumu pojavio neko ko je imao ikakvog iskustva sa njima.
Belhospis je inace nevladina humanitarna organizacija.
-
Masa123
- Novi član
- Postovi: 22
- Pridružio se: Uto Apr 29, 2008 9:54 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: canada
Mozada ovo pomogne
Link koji se ne nadje bas lako: http://www.belhospice.org/