prijatelji

[evelina]

Draga moja virtuelna prijateljice,
Nadam se da ce tvoje divne reci pruziti mnogima snagu i smirenost.

[oldtimer]

Drage moje dame, divne ste!!

Hvala vam mnogo, nadam se da ce sve da bude u redu (tj. da ce, sta god da urade, to biti prava dijagnoza!)

Pozdravljam vas puno i navijam za sve vas i dalje!!

[majja]

E pa posto ja spadam u one "najblize" koji ne smeju da vide koliko ste svi vi zdravi oko nas isprepadani i uzasnuti, mogu da vam kazem da ste na dobrom putu sto se tice ne pokazivanja vasih strahova.

I nikada, NIKADA, ne placite pred nama koji smo bolesni. Mi znamo da nas volite, ali za nas su vase suze ipak ona kap previse u casi.

Zato budite veseli i optimiste, ponasajte se normalno kao da se radi o malo jacoj kijavici jer vi ste nasa snaga kad mi izgubimo svoju (ponekad)!

Zato samo hrabro! Ipak je nama mnogo teze.

Evelina, svaka ti čast!!!!!!!!!!!

Ja sam se sa one, prebacila na ovu temu, sada ih uporedo čitam, a volela bih da me uputiš gde mogu da pročitam tvoju priču.

Ovo što sam sada citirala je nešto što mnogi ljudi ne mogu da shvate (ili ne žele!). Ja se osećam kao pit bul kad štitim mamu od takvih "dobričina" koji bi u svakom trenutku da iskažu pred njom svoje saosećanje, a meni zubi ispadoše objašnjavajući im upravo ovo što si ti ovde napisala, pa me pojedini gledaju kao "bezdušnu", jer zaboga, kako se ja to pred njom foliram i kako uspevam da se smejem a ona je u tako lošoj situaciji.
I nikako da shvate da to upravo zbog nje radim i da bi to trebalo i oni da rade, jer zaboga, oni nisu hladni kao ja, oni su emotivni!!

[Masa123]

Majo, nemo toliko da se sekiras zbog drugih ljudi.
U svom dosadasnjem zivotu sam imala dosta stresnih situacija i svaki put isto. Budala imas koliko hoces i sto je najcrnje sa mnogima te vezuje cak i krvno srodstvo. Ljudi ne znaju da se ponasaju, posebno u tako delikatnim situacijama. Pre 14 godina rodila sam sina, al na zalost nije imao bas sve prste na desnoj ruci. Dete je hvala bogu zdravo pravo i niko od nas vise ni nema pojma da je malo deficitaran u desnoj saci. Od dana kada se rodio pa i dan danas kad sam u zemlji (zivim u Kanadi)postoje pojedini rodbinski likovi koji ga gledaju sazaljivo, a njemu nije jeasno o cemu se radi. Vec 14 godina ti isti likovi mi postavljaju imbecilno pitanje da citiram "kako JADAN zivi". Da ponovim moj sin je zdrav, prav, u minusu 2 prsta na desnoj ruci i mislim da nikad nece svirati klavir, al i onako nema sluha. Tom rukom hvata, pise, jede, igra kosarku,... E onda mi je pre par godina umro otac. Tesila sam kog sam stigla. Ja sam inace cerka jedinica i tih dana sam samo vodila racuna o mami (skocio joj secer od stresa nebu pod oblake). Mislim da sam bar 20 puta raznoraznim likovima objasnjavala kako treba da budu jaki, i kako to nije nista strasno. Da bih mami skinula secer stalno sam je vodala napolje. Za nju je tad bilo najgore da sedi i da kuka u kuci.Rodbina me je proglasila ludom i neuracunljivom. (O tome kako oca ne zalim i da ne pricam. mislim da sam i dan danas predmet svih familijarnih ogovaranja.) Ipak mami sam skinula secer za 10 dana. E sad sam se susrela sa novim zivotnim izazovom. Svekrva koja zivi sa nama u kuci je obolela od raka i otprilike je u stadijumu koji koliko sam shvatila iz vasih prica lekari u Srbiji vracaju kuci sa kalendarom da precrtavaju dane (pluca/jetra/nabubrezna/kosti). Muz mi je inace tezak depresivac pa sam ponovo sve primila na sebe, a posebno kako ja to kazem "odnose sa javnoscu". E tu susrecem te iste kretene o kojima ti pricas. Posto sad zivim daleko od rodjaka i familije zivot mi zagorcavaju zamljaci. Odstranjujem ih jednog po jednog. Face su im kao zalosne sove, glas im je placan, lupaku kad pricaju, ali zato ladno znaju da se pojave na vratima sa kijavicom (citaj temperaturu im nisam merila). Posto je moja svekrva na hemoterapiji to sve izbacim jos sa vrata. Vise niko do moje svekrve i mog muza ne moze da dodje dok ne prodje prvo mene.

[evelina]

Draga Majo,

Mislim da je vecina mojih postova u "prijateljima". Ima nesto i pod "Imunohistohemijski profil - kancer jajnika", a Severus mi je na moj problem odgovarao i u temi "Karcinom baze jezika" kada sam postavljala pitanje zbog mog oca. Doduse, ja se javim gde god da vidim da su ljudi u muci da bih im olaksala koliko god mogu trenutnu situaciju tako da me ima i na drugim temama.

Maso
To jeste pravilan nacin, ali razmisli malo i mozda skini sa sebe delic odgovornosti. Ne mozes se citav zivot boriti protiv netolerancije i bezobzirnosti. I sama znas koliko ti to crpi snagu i na kraju krajeva cini te i nervoznom. Da li da ti kazem koliko to stete moze da nanese ako traje isuvise dugo?
Mozda bi bilo dovoljno (mada to sa nama i nasim mentalitetom nikada nije sigurno) da samo jednom od tih nasih zemljaka skreses sve u lice pa da onda ovaj to rastrubi na sve strane i da vas tada ostali malo ostave na miru.

A sto se tice deteta? Pusti budale! Ja bih u tom slucaju odgovorila pitanjem "A kako vi zivite sa dijabetesom? Visokim holesterolom?, Reumom?.......

mnogo vas pozdravljam drage moje

[severus]

Majo, nemo toliko da se sekiras zbog drugih ljudi.
U svom dosadasnjem zivotu sam imala dosta stresnih situacija i svaki put isto. Budala imas koliko hoces i sto je najcrnje sa mnogima te vezuje cak i krvno srodstvo. Ljudi ne znaju da se ponasaju, posebno u tako delikatnim situacijama. Pre 14 godina rodila sam sina, al na zalost nije imao bas sve prste na desnoj ruci. Dete je hvala bogu zdravo pravo i niko od nas vise ni nema pojma da je malo deficitaran u desnoj saci. Od dana kada se rodio pa i dan danas kad sam u zemlji (zivim u Kanadi)postoje pojedini rodbinski likovi koji ga gledaju sazaljivo, a njemu nije jeasno o cemu se radi. Vec 14 godina ti isti likovi mi postavljaju imbecilno pitanje da citiram "kako JADAN zivi". Da ponovim moj sin je zdrav, prav, u minusu 2 prsta na desnoj ruci i mislim da nikad nece svirati klavir, al i onako nema sluha. Tom rukom hvata, pise, jede, igra kosarku,... E onda mi je pre par godina umro otac. Tesila sam kog sam stigla. Ja sam inace cerka jedinica i tih dana sam samo vodila racuna o mami (skocio joj secer od stresa nebu pod oblake). Mislim da sam bar 20 puta raznoraznim likovima objasnjavala kako treba da budu jaki, i kako to nije nista strasno. Da bih mami skinula secer stalno sam je vodala napolje. Za nju je tad bilo najgore da sedi i da kuka u kuci.Rodbina me je proglasila ludom i neuracunljivom. (O tome kako oca ne zalim i da ne pricam. mislim da sam i dan danas predmet svih familijarnih ogovaranja.) Ipak mami sam skinula secer za 10 dana. E sad sam se susrela sa novim zivotnim izazovom. Svekrva koja zivi sa nama u kuci je obolela od raka i otprilike je u stadijumu koji koliko sam shvatila iz vasih prica lekari u Srbiji vracaju kuci sa kalendarom da precrtavaju dane (pluca/jetra/nabubrezna/kosti). Muz mi je inace tezak depresivac pa sam ponovo sve primila na sebe, a posebno kako ja to kazem "odnose sa javnoscu". E tu susrecem te iste kretene o kojima ti pricas. Posto sad zivim daleko od rodjaka i familije zivot mi zagorcavaju zamljaci. Odstranjujem ih jednog po jednog. Face su im kao zalosne sove, glas im je placan, lupaku kad pricaju, ali zato ladno znaju da se pojave na vratima sa kijavicom (citaj temperaturu im nisam merila). Posto je moja svekrva na hemoterapiji to sve izbacim jos sa vrata. Vise niko do moje svekrve i mog muza ne moze da dodje dok ne prodje prvo mene.

BRAVO!!!

[majja]

Odstranjujem ih jednog po jednog. Face su im kao zalosne sove, glas im je placan, lupaku kad pricaju, ali zato ladno znaju da se pojave na vratima sa kijavicom (citaj temperaturu im nisam merila). Posto je moja svekrva na hemoterapiji to sve izbacim jos sa vrata. Vise niko do moje svekrve i mog muza ne moze da dodje dok ne prodje prvo mene.

A o tome da ne pričam........još kad im sa vrata uvalim maske za lice, jer zaboga, oni bi da je vide, A KIJAJU-kao, nije ništa, nego alergija , imaju gljivice u ustima, ali zaboga, "pa to ima svako i to se ne prenosi, ti Majo stvarno preteruješ", ja se osećam kao idiot, kao telohranitelj.

Pre neki dan odem da završavam neke papire za mamu, ostavim je sa prijateljicom, vraćam se, a mama na sred promaje, glava nepokrivena. Otvorena dva prozora na različitim krajevima stana, a jedan naspram drugoga, mama na sredini i kako sam ušla tako sam tresnula prozorom i razdrala se: PA POBOGU, MAMA JE NA SRED PROMAJE!!!!! Na šta mi žena ladno odgovara, ma dobro, nije strašno, vrućina je a i promaja samo u Srbiji postoji kao pojam!!!!!!

I kako onda čovek da ne poludi, kako??????

[majja]

A imam i modus kad zovu telefonom kazem:[(sapatom)kad je neko ko mi ne odgovara)] ej on sad spava 'ajde zvacu vas kad mu bude dobro.A to je naravno neznam kad.

Znam to sa narodom je muka cak i sa najrodjenijima a kamoli sa nekima koji vam nisu bili u kuci godinama.

Zamislite vi ste bolesni i dodje vam drugarica koju niste videli 10 godina sa ocima punim brige.Pa sta biste pomislili, nego, ja sam gotov nema mi spasa.E za njih sam ja tu strategiju smislila.Rekla sam svekrvi da cu biti rigorozna po pitanju poseta te da se ne cudi ako se neko naljuti jer ko je moj dobar prijatelj on mi nece zameriti (njih primam jer sam napravila odabir ko zna da se ponasa) a ko zameri on mi znaci nije prijatelj i njegovo me misljenje ne zanima.Uostalom to radim za dobro njenog sina a ne iz hira.
Da biste mi verovali recicu da su mi najveci problem moji roditelji koji mog muza nenormalno vole.Dodju i onda mama:kako si,.... el si dobro,....dace Bog valjda,evo bre taj i taj isto tako.......i gusi,gusi.Kazem joj nasamo da to ne radi ali ne vredi sve nesto unjka, pa sve kao kroz neke oborene obrve prica a moj otac sedi i guta neke knedle.Dodju i ja onda kratim pogledima posete kao ocima prema vratima.Ili kazem idite sad malo kod prijatelja.

Ne vredi ljudi za ovakvu borbu potrebno je snage vise nego sto ima jedan covek potreban je ceo tim ljudi.

Tek sada vidim, o ovome što mene (izmedju ostalog) muči, je već pisano, tako da neću da smaram i pišem ponovo isto, nego da ćutim i da čitam. Prodjoh trećinu ove teme, sjajne ste sve!!!

Evelina, polako se upućujem i u tvoju priču, pravi si borac i od svih vas ovde se može mnogo toga naučiti!!!!

Odoh dalje da učim.........

[oldtimer]

O prozoru mogu da pisem satima - prilikom pretposlednjeg boravka u IORS sam se najstrasnije posvadjala sa barem tri cimerke.

Jednostavno, kad mi je krevet pored prozora, NECU da spavam pored otvorenog prozora u februaru mesecu!!

Cak sam nesto i pisala na tu temu na nekom drugom forumu - ako nadjem, kopiracu ovde,

[Masa123]

A o tome da ne pričam........još kad im sa vrata uvalim maske za lice, jer zaboga, oni bi da je vide, A KIJAJU-kao, nije ništa, nego alergija , imaju gljivice u ustima, ali zaboga, "pa to ima svako i to se ne prenosi, ti Majo stvarno preteruješ", ja se osećam kao idiot, kao telohranitelj.

E Majo ovo cu stvarno da primenim, mislim te maske. Vidis i ja sam primetila da skoro svi naprasno imaju alergije. Koliko ih ja znam nikad nisu patili od istih al' sad poceli naprasno.Mislim to moze da bude obostrano korisno. Prvo nece da sire zarazu, a drugo ne mozes da im vidis oborene usne pa deluju veselije.

[bobans1983]

Vec tri dana "palim" racunar al' nemam srca da napisem ono sto moram.

I sada se osecam ko da sam vas izdala...


Moj dragi muz je preminuo 6. maja, na Djurdjevdan (kad se rajska vrata otvaraju).Sad mi treba Kat........

I tacno da dva, tri dana, pred smrt nije imao bolove.
Samo je cutao i gledao.
Pomerim mu ruku koja ga boli, ne nista.
Otisli smo da sahranimo babu i po sred sahrane mi javljaju da je preminuo.Mozete misliti...

Hranili smo ga i pojile do poslednjeg dana, ja i svekrva na smenu.
Presvlacile.
Te smo mirne da bar nije umro gladan ni zedan ni prljav.
Jedino mi zao sto je umro sam.
Otisla sam da sahranim babu.
Zamilsite moju majku koja je u dva dana sahranila zeta i majku.
Podneli smo dostojanstveno.
Nemojte da vas moja borba i poraz obeshrabri jer kad bih se ponovo vratila u period pocetka bolesti, opet bih se isto borila do poslednjeg trenutka.
Drugacije ne moze ljudi.

[majja]

Primi moje iskreno saučešće


Koliko sam do sada uspela da te upoznam iz postova, lavovski si se borila, dala si sve od sebe.........

Čuvaj se.

[evelina]

Moje iskreno saucesce.

[Masa123]

Moje iskreno saucesce.
Eto ipak ne moze se svaka bitka u zivotu dobiti.
Ipak ti i tvoj suprug i vasa borba je inspiracija za sve nas.

[bobans1983]

Hvala puno svima.
Hvala i za sve privatne poruke.
Necu vas ostaviti.
Mislim stalno i molim se za sve vas.