prijatelji

[JanaJ]

I ja vas pratim iako realno gledano mozda nemam vise sta ovde da trazim Ali ostao je taj osecaj neke bliskosti sa ljudima koji imaju realne probleme,sa vama koji prolazite kroz sve to na ovaj ili onaj nacin. Proslo je tri meseca od smrti moje majke ali verujte da mi je sada teze nego onda kad se sve to izdesavalo. I te slike-bolnice,citostatika,njenog ocaja i nemoci,to je nesto sto mi je non stop pred ocima i sto ce me pratiti dok sam ziva,znam.
I ostaje secanje i nekakva asocijacija da sam ovde dolazila dok je jos bila ziva...
Puno vas ljubim i pozdravljam i drzite se.

[oldtimer]

Do sada uradjeno:

- ultrazvuk male karlice - super (limfocista se istopila, nikako ne mogu da je nadju),
- ultrazvuk abdomena dobar (malo uvecana jetra i malo peska u bubregu, ali nema nista vise),
- hormoni malcice odstupaju od granicnih vrednosti, ali je, sve u svemu, nalaz endokrinologa uredan;

Slede skeneri (dva), hirurzi (isto dva), ultrazvuk mekih tkiva vrata, kolor dopler (opet, male karlice) i biohemija.

Drz'te mi palceve!!

Pozdrav!!

[evelina]

Jano
Tuga za roditeljem ce uvek postojati samo ce vremenom tvoje srce ispuniti ljubav prema nekim drugim dragim bicima pa ce se napraviti ravnoteza.

Oldi
Samo hrabro draga. Jos malo. Da li znas da danas imam osecaj kao da mi se citav onaj horor nije desavao? Kao da sve to nije bilo stvarno?

Moja kuma kaze da sam prosla koncentracioni logor. Pa ako usporedimo koncentracioni logor i kancer ima slicnosti. Obe situacije su pune neizvesnosti, ocaja, osecaja nepravedne osudjenosti na strasnu patnju. Ali eto i taj strasan susret sa bolescu doneo je nesto dobro. Ucinio me boljom, smirenijom i zahvalnom. Naucio me je da je zivot satkan od mnogo malih radosti i da ne treba da prodje u iscekivanju neceg velikog.

Sve vas mnogo pozdravljam

[sanči]

Ne snalazim se baš s kompjuterom al valjda će ova poruka doći na pravo mjesto. U sličnoj sam situaciji s Vama na ovom forumu. Otac mi se bori sa rakom debelog creva, trenutno su metastaze na plućima. Jako je slab i doktori kažu da su u pitanju mjeseci. Slabo jede, ima bolove s desne strane u predjelu ramena. Za sada su podnošljivi i molim se Bogu da ostane tako. Često ima temperature i onda mu uključuju infuziju i antibiotike pa bude bolje par dana pa sve opet ispočetka... Užasno je teško... Svima Vama želim puno zdravlja! Sanči

[bobans1983]

Pozdrav svim dragim prijateljicama (kako to da nema muskaraca?)
dobijam bezbroj privatnih poruka i one mi mnoooogo znace.
Verujte ljudi do poslednjeg casa jer statistika kaze da se 7% ljudi provuce i bez terapije a sa terapijom mnogo vise (neznam procenat nacicu).
Neka vas slucaj mog muza ne obeshrabri jer ima bezbroj lepih prica i dugih zivota.
To sto evelina kaze da je postala jako bliska sa tatom je tolika istina da nemate razloga da ne verujete.To se meni isto desilo sa muzem u zadnjih par meseci.Nikad nismo bili zajedno vise nego tada, nikad nismo vise planova napravili i ja se sada trudim da ih realizujem.
Deca su ranije besnela kad ih je otac za nesto prekorevao sad su ve to
poprimili.
Lepo kaze ona stara vodite racuna sta zelite mogu vam se zelje ispuniti.
Moj muz je stalno govorio da nece raditi vise od 40-te godine i nije.
Ja sam stalno besnela sto mi je kuca ko zeleznicka stanica evo sad je tiha.
Nikad nisam imala vremena za svoje drage prijatelje evo sad su stalno kod mene svi na red.Stalno smo bili u konfliktu sa njegocim roditeljima evo sad smo super.
Nazalost meni su se moje zelje ispunile.
Zato budite veoma obazrivi i veoma precizni u svojim zeljama neke vam se mogu zaista najbukvalnije ostvariti.
Pozdrav

[evelina]

E pa dragi moji prijatelji da vam ispricam kako sam se juce provela na Reumatoloskom u BG.
Da vas potsetim tamo sam zavrsila zbog bolova u zglobovima, a doktorka sa IORS-a trazi njihovo misljenje.
Dakle, doktorka koja me je primila dr Pajic je primer ljubaznosti i profesionalnosti. Ah kako mi je prijao boravak kod nje.
Dala mi je silne interne upute "neke hitne, a neke ne" te me upozorila da ce neke sestre na nekim odeljenjima pokusate da me upute na privatne ordinacije i da ja to odbijem jer nemam neki preterani razlog za hitnost.
Pa udjoh ja u ordinaciju 8 gde se zakazuje dezintometrija. Tamo je sestra sa gnusanjem prokomentarisala kako je to "glupost sto doktorka trazi dexu. uostalom vi ste u menopauzi tek godinu dana. Pa neide ta osteoporoza tako brzo!" - Dakle, ovo je primerak sestre koja je pametnija od svoje doktorke!
Odoh u prizemlje da mi se izvadi krv, medjutim njima je vec kasno pa "je bolje da dodjem sutra".
Odoh na I sprat gde mi iz prve urade rtg saka i stopala. Bravo za njih!
Odoh na V sprat da zakazem UZ kukova i kapilaroskopiju.
E tamo me je sestra obavestila da je jedna doktorka otisla iznenada na godisnji, a druga je na specijalizaciji i da ona sve ljude zakazane za jun sada mora da zove i pomera. Rekoh ja njoj da mi nije hitno i da me upise za jul. Ona se sada polomi od ljubaznosti i predlozi me da idem u ordinaciju u koju upucuje doktorka kada kod njih nema mesta (ah, tu smo). Ja se zahvalim na njenoj ponudi i zamolim je da me upise za avgust. No, imala je ona argumenat i na to: Znate, godisnji odmori su!
Doooobrooo, ajde u septembru.
E tu me ona definitivno otkaci i rece "Zao mi je, ne mogu!".
Pitanje je: da li je ovo po zakonu? Da li mogu negde da je prijavim?

[kat0404]

Drage moje
Imala sam cudnu asocijaciju,citajuci Evelinu pricu:
Dobro jutro Vijetname,dobro dosli u zemlju Srbiju,ako jos postoji.
Kod nas se sve raspada,institucije ne funkcionisu,raspada se nase duhovno telo,a imam utisak i tajkuni vise nisu zainteresovani,nema vise ubistava,crni humor....ali prisutan.
Tako nekog prijavljivati ne da nema efekta ,nego sebe dovodis u situaciju da se nerviras.
Treba da umirimo misli.Strpljenje uvodi u smirenje,a to je vec put,koji nam omogucava duhovno i fizicko ozdravljenje.
Oprostite za ovo moje razmisljanje,ali to je bila moja asocijacija.
Pozz.

[evelina]

Ma u pravu si ti Kat.
Da sam ja ona stara Evelina, vec bi joj tamo podigla frku. Trazila njenog sefa, direktora......ali ovako laganica. Kada odem na kontrolu 3.06. (tada ce mi biti gotovi svi ostali rezultati) ispricacu doktorki da sestra nije htela da mi zakaze pa cemo videti sta dalje.
pozz

[Nacko]

Pozdrav svima.

Nikako da napisem poruku a citam vas vec duze vreme. I tako danas cu, sutra cu... sve se mislim imaju ljudi svoju muku samo im ja jos falim... Ali mozda nasa prica nekome i pomogne. A ona pocinje pre neke 2 godine kada je moja mama prvi put osetila da se sa njom nesto desava.

Dakle sve je krenulo sa krvarenjima, cestim stolicama, blagom slaboscu. Citamo novine, cujemo svasta na televiziji, ja insistiram da ide kod lekara, sumnjamo na karcinom debelog creva...

Uzimamo uput za hirurga, on uradi rektalni tuse trajanja 2-3 sekunde i kaze: "Pobogu gospodjo svaka druga osoba vasih godina pati od hemoroida a vi odmah pravite dramu i umisljate svasta. Ovde ima teskih bolesnika a vi dolazite zbog ovako necega. Idite kuci i pazite malo sta jedete" Mama pita jel treba kontrola. Kaze: "Nema potrebe"...

Krvarenje se nastavlja, mama pocinje da koristi neke tamo cepice od kantariona koji joj "izuzetno pomazu". Pa Aloe vera!!! Autosugestija je cudo...

Ja i dalje nisam mirna, radimo markere u privatnoj laboratoriji, na nuli su. Znam da nisu pouzdani ali mislim se ako su oni dobri, ako lekar kaze da su hemoroidi i ako njoj ti cepici pomazu mozda ja nisam normalna i mozda preterujem. I od tada potpuno prestajemo da mislimo na to...

Pre par meseci mama mi kaze kako vec duze vreme ponovo ima iste probleme i kako joj je sve gore i gore...

Odlazim u dom zdravlja trazim uput za kolonoskopiju...

Radimo kolonoskopiju, pronalaze tumor velicine pesnice, jasno mi je da to nije polip...

Nedelju dana kasnije saopstavaju mi da je karcinom, ja saopstavam mami...

Pronalazim lekara koji je rekao da su hemoroidi, smeska se. Ja pitam "Sta je smesno?" Kaze "Pa necu valjda da placem". Tutnem mu fotokopiju one brljotinu koju je potpisao. Prestaje da se smeska.

Mama odlazi u bolnicu, analize, markeri, UZ, rtg obecavaju.... operacija uspesna, hirurg optimista (hirurg nam je inace dusa od coveka, dao je sve od sebe i vise od toga). Kaze moramo da sacekamo patohistoloski nalaz.

Cekamo nalaz, nema ga u petak, nema ga u ponedeljak, stize tek danas. Metastaze na linfnim cvorovima, zahvacenost 11/18, stadijum po Dukesu C2 (zadnji). Sestra mi daje nalaz u ruke, sve mi je jasno. Nas lekar nije tu. Sestra zove drugog lekara, jurim ga po hodniku, na tom istom hodniku pogleda nalaz, kaze "Lose, male su vam tu sanse, nekih 15 %". Vraca mi nalaz, okrece se i odlazi. Ja ostajem potpuno ukopana i zurim u prazno. A nisam ga ni pitala za prognozu...

U ponedeljak idem kod naseg doktora, poslace nas na IORS. Bas me briga za tih 15 %, ne odredjuje se to tako lako, ni CT jos nisu uradili. Mi smo resili da se borimo ma sta oni govorili, ali me jako boli sto smo toliko vremena izgubili a bolest je vec dugo davala znakove. I pitam se kakav cu ja to lekar da budem kada sam rodjenoj majci ovako nesto uradila a nju volim najvise na svetu!? Da mi je bilo ko drugi rekao sta mu se desava rekla bih "Jesi lud, idi snimi to pod hitno" ali ja sam mislila nece to na moju mamu... Eto uverih se da hoce na svakoga...

Ljudi drzite se i sve najbolje!

[severus]

Pozdrav svima.

Nikako da napisem poruku a citam vas vec duze vreme. I tako danas cu, sutra cu... sve se mislim imaju ljudi svoju muku samo im ja jos falim... Ali mozda nasa prica nekome i pomogne. A ona pocinje pre neke 2 godine kada je moja mama prvi put osetila da se sa njom nesto desava.

Dakle sve je krenulo sa krvarenjima, cestim stolicama, blagom slaboscu. Citamo novine, cujemo svasta na televiziji, ja insistiram da ide kod lekara, sumnjamo na karcinom debelog creva...

Uzimamo uput za hirurga, on uradi rektalni tuse trajanja 2-3 sekunde i kaze: "Pobogu gospodjo svaka druga osoba vasih godina pati od hemoroida a vi odmah pravite dramu i umisljate svasta. Ovde ima teskih bolesnika a vi dolazite zbog ovako necega. Idite kuci i pazite malo sta jedete" Mama pita jel treba kontrola. Kaze: "Nema potrebe"...

Krvarenje se nastavlja, mama pocinje da koristi neke tamo cepice od kantariona koji joj "izuzetno pomazu". Pa Aloe vera!!! Autosugestija je cudo...

Ja i dalje nisam mirna, radimo markere u privatnoj laboratoriji, na nuli su. Znam da nisu pouzdani ali mislim se ako su oni dobri, ako lekar kaze da su hemoroidi i ako njoj ti cepici pomazu mozda ja nisam normalna i mozda preterujem. I od tada potpuno prestajemo da mislimo na to...

Pre par meseci mama mi kaze kako vec duze vreme ponovo ima iste probleme i kako joj je sve gore i gore...

Odlazim u dom zdravlja trazim uput za kolonoskopiju...

Radimo kolonoskopiju, pronalaze tumor velicine pesnice, jasno mi je da to nije polip...

Nedelju dana kasnije saopstavaju mi da je karcinom, ja saopstavam mami...

Pronalazim lekara koji je rekao da su hemoroidi, smeska se. Ja pitam "Sta je smesno?" Kaze "Pa necu valjda da placem". Tutnem mu fotokopiju one brljotinu koju je potpisao. Prestaje da se smeska.

Mama odlazi u bolnicu, analize, markeri, UZ, rtg obecavaju.... operacija uspesna, hirurg optimista (hirurg nam je inace dusa od coveka, dao je sve od sebe i vise od toga). Kaze moramo da sacekamo patohistoloski nalaz.

Cekamo nalaz, nema ga u petak, nema ga u ponedeljak, stize tek danas. Metastaze na linfnim cvorovima, zahvacenost 11/18, stadijum po Dukesu C2 (zadnji). Sestra mi daje nalaz u ruke, sve mi je jasno. Nas lekar nije tu. Sestra zove drugog lekara, jurim ga po hodniku, na tom istom hodniku pogleda nalaz, kaze "Lose, male su vam tu sanse, nekih 15 %". Vraca mi nalaz, okrece se i odlazi. Ja ostajem potpuno ukopana i zurim u prazno. A nisam ga ni pitala za prognozu...

U ponedeljak idem kod naseg doktora, poslace nas na IORS. Bas me briga za tih 15 %, ne odredjuje se to tako lako, ni CT jos nisu uradili. Mi smo resili da se borimo ma sta oni govorili, ali me jako boli sto smo toliko vremena izgubili a bolest je vec dugo davala znakove. I pitam se kakav cu ja to lekar da budem kada sam rodjenoj majci ovako nesto uradila a nju volim najvise na svetu!? Da mi je bilo ko drugi rekao sta mu se desava rekla bih "Jesi lud, idi snimi to pod hitno" ali ja sam mislila nece to na moju mamu... Eto uverih se da hoce na svakoga...

Ljudi drzite se i sve najbolje!

Ima nas raznih koleginice.Nazalost

[sanči]

Nacko, i moj otac je operisao karcinom debelog creva a nadjen je kad je bio veličine pesnice. Nije imao metastaza u limfnim čvorovima ali su prognoze doktora ipak bile loše. Smatrali su da će se za godinu dana javiti metastaze. Medjutim moj otac je nakon operacije četiri godine bio sasvim dobro, primao je hemioterapiju i od nje je imao mučnine ali smo nekako izgurali. Onda su se našle metastaze na jetri prije 3 godine i to je operisao a jedva je preživio operaciju. Doktorica koja je i neka naša daljnja rodjaka odredila je terapiju i nakon nje jetra je očišćena od metastaza. Svaka 3 mjeseca radili smo ultrazvuk abdomena kako bi kontrolisali stanje i sve je bilo ok, nitko nas od doktora nije uputio da kontrolišemo pluća, samo jetru. U januaru ove godine nadjene su mu 4 velike metastaze pluća.. da smo ih ranije otkrili hemoterapija bi nešto učinjela medjutim... 4 ciklusa su prošla, namučio se, svakih 5-6 dana dobija temperaturu.. gubimo bitku..metastaza ima sve više, sve je slabiji.. Sad krivim doktoricu što mi nije rekla da kontrolišem pluća, pa krivim sebe što mu nikad nisam rekla pravu dijagnozu, jer bi možda više pazio na sebe.. Užasno je teško i bolno.. Želim ti puno snage i sreće u borbi koja ti predstoji i puno zdravlja tebi i tvojoj majci. Sanči

[Nacko]

Sanči
Hvala na podrsci. Zaista mi je zao zbog tvog tate, ali nemoj kriviti sebe, nisi mu rekla i verovatno si imala dobar razlog za to. Znas, nisu svi ljudi isti... Da, mozda bi vise pazio na sebe a mozda bi jednostavno klonuo i odustao... ipak mi najbolje poznajemo svoje najblize i mozemo otprilike proceniti kako ce reagovati (mada sam ja generalno za to da se kaze istina). Npr kada je moj deda slucajno saznao da ima karcinom (procitao u uputstvu za citostatik) jednostavno je bacio kutiju sa istim rekavsi: "Necu vise da pijem ovo djubre, nema svrhe". I umro je vrlo brzo. Mi smo mami rekli istinu zato sto je ona po prirodi borac i ne predaje se tako lako. Verujem da si dobro postupila, nemoj muciti sebe osecajem krivice, uradila si sve sto si mogla. Ja krivim sebe zbog drugih stvari, zbog izgubljenog vremena, krivim lekare zbog svega sto su nam uradili (odnosno zbog svega sto nisu uradili) ali ne i zbog progresije bolesti. Na to draga moja ni ti ni ja ne mozemo uticati. Uostalom zar je bitno ko je kriv... Sta ja imam sada od toga da tuzim "doktora"? Mama je lose i to joj nece pomoci. Kod njega sam otisla samo da mu kazem sta je uradio i da ga zamolim da tako nesto vise nikome ne uradi. Necu da pocinjem na ovu temu jer kada pocnem nema kraja...
Budi jaka, drzi se i cuvaj tatu, sada si mu jako potrebna. Sve najbolje...

[Masa123]

Pa stvarno cu da poludim. Danas sam pustila supruga da ode na kontrolu kod onkologa sa svojom mamom, cinilo mi se da je to nekako normalnije nego da ja vodim svekrvu. Konacno smo imali uspesnu biopsiju jetre posle neuspesne bronhoskopije.Ako se zalite na doktore u Srbiji da vam daju samo "stura" ili "prekoncizna" objasnjenja barem dobijete nesto napismeno. Moj suprug je danas izasao samo sa dijagnozom "osrednjih celija". Ja sokirana. Dakle nije uspeo ni da iskamci da li je mikrocelularni ili nije. Da ne pricam ako nije mikrocelularni da li je adenokarconom ili neki drugi tip. Ma nista. Kaze samo osrednji. Nije da ne verujem onkologu ali ipak volim da znamo dijagnozu.Mislim covek se stvarno trudi oko nje, bar mi se tako cini. Bez obzira na pocetnu sliku (primarni pluca velicine 6cm + meta na jetru, nadbubreznu i kosti) poceo je jednu turu hemoterapije i bez biopsije, da ne cekamo. Ukljucio je cisplatinu koja je deo terapije u svakom slucaju za kancer pluca. Sad ce da promeni terapiju jer je dobo nalaz biopsije. Pitao je on nekoliko puta ali nista konkretno nije dobio. Moracu sutra ja da je vodim na hemoterapiju pa cu valjda nesto da iskopam.
Evo sad nesto i da se nasmejete. Fascinirala me doza neobrazovanosti prosecnog kanadskog coveka. Zakazakli smo menjanje prozora na kuci pre par meseci dok smo jos svi bili zdravi.Moja svekrva na hemoterapiji, a blizi sa dan za akciju. Pozovem ja firmu izvodjaca radova da pitam koliko ce to da traje, i racunam promaja + hemoterapija ne ide bas najbolje. Ako velim da odlozim proceduru. Ljubazni menadzer me saslusa i pita sta je hemoterapija. Dobro ne mora covek to da zna. Objasnim da je tretman za rak pluca (ili bilo kog organa) koji smanjuje imunitet. Detalnjo objasnim sta me brine. Njegov odgovor u obliku pitanja je: GOSODJO, DA LI JE TO ZARAZNO? AKO NIJE ZARAZNO NIKAKO NE VIDIM RAZLOG ZA ODLAGANJE . Pa stvarno nisam mogla da odolim. Pustila sam ih da dodju sa sve maskama i rukavicama. Iz straha da se ne zaraze bili su brzi kao pcelice.

[bobans1983]

Puno pozdrava svima a najvise Jani koja iz istog razloga (navika) cista srca svraca na ovaj forum i veeeeeeliki pozdrav za severusa blazenog medju lekarima koji nas jedini ali JEDINI nije zaboravio.

Opste je poznato svim starim forumasima da su lekari na ovaj forum samo nakratko svracali i brzo se "gubili".

Severus ovo je zaista vredno naseg najdubljeg postovanja.

Na ovaj post me podstakla vasa recenica, vise kao potpis, da ima raznih kolega lekara.Dugo sam razmisljala o ovome.Zaista, pa i lekari su ljudi.
Ponekad umorni,ljuti, pacijenata i porodica pacijenata naravno svakojakih.
Nisu svi razumni i dokazani.Svakom svoja muka najteza.

Problem je sto je nasa nacija generalno jako bolesna a poznato je da je svako najosetljiviji kad je bolestan ili jos gore kad mu je bolestan neko najblizi. Evo samo koliko novih korisnika onkoloskog foruma, svaki Boziji dan. Ne pamtim da je skoro neka nova bolnica sagradjena a narod sve vise bolestan. Te stoga izvodim svoj laicki zakljucak da je nedostatak osoblja i mesta u bolnicama, te paralelan rad u drzavnoj i privatnoj praksi napravio i neke ljubazne i postene lekare nervoznim i sludjenim.Zamisljam samo u kakvim uslovima opstim i medjuljudskim rade.

To je naravno opsta slika naseg drustva.

[sanči]

Nacko,

hvala ti na riječima utjehe. Moj otac prije nego je ustanovljen karcinom nije htio da ide doktoru jer je govorio da ako mu nadju nešto on ne bi živio ni pola vremena od onoga što bi mu oni dali. Zato mu nikad nismo rekli pravu dijagnozu, uvijek smo to uvili u neko navodno predkancerogeno stanje. Sada na kraju nema smisla da mu kažemo. Borimo se na svemoguće načine i neznam što smo još mogli ... Čitala sam za lijek avastin koji navodno ne djeluje na zdrave ćelije već samo na maligne ali nitko nam od doktora isti nije spominjao a sada je već vjerovatno i kasno za neki rezultat s njim. Uzima GD 100, pa Noni sirup, pšenične klice itd. Medjutim svakim danom sve ga manje ima... Samo se plašim bolova, molim Boga da ga poštedi muka.. .. Nadam se da je tvojoj majci dobro. Cuvaj je i puno te pozdravljam kao i ostale ucesnike sajta. Puno zdravlja!