Sve vas puno pzdravljam.
Bobo kao sto kaze Eve valjda svako od nas zna ili ce znati kad jr kraj.
Otac moje prijateljice se borio 4 godine. Dok mu zena(majka moje prijateljice) nije rekla: ja cubti dobro, ti mozes da ides i ne brini za nas. Mi cemo se snaci. Poslije sat vremena je otisao. Preselio se na mjesto bez tug,bez bola i bolesti.
A opet ujak moje druge prijateljice nije htio da ode do zadnjeg. Borio se i borio. I nikad nije htio da prica o bolesti. Do posljednjeg casa.
Moja dobra prijateljica je umrla prije 3 mj. od raka zeludca. Godinu dana je bila dobro ionda se bolest vratila . U roku od 3 mj. nje vise nije bilo. Tri sedmice prije nego je otisla isla je na bazen. Uzivaaje do posljednjeg momenta u zivotu. I uvijek mi jegovorila: Svi cemo jednom tamo, danas li sutra ili malo poslije. Sad smo ovdje i trebalo bida radimo sve ono sto nas ispunjava i sto mozemo.
A opet moja susjeda kojoj su prognozirali smrt u roku par mjesecije jos uvije ziva i vesela, hvala Bogu. Vec 20 godina.
Zelim svima puno hrabrosti.
Ljubim vas sve
prijatelji
-
bobans1983
- Aktivan član
- Postovi: 628
- Pridružio se: Sre Dec 20, 2006 9:02 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: in the middle of nowhere
To je mog muza najvise bolelo kako cemo mi?
Kazem mu sta te briga gledaj sebe, ma jok.
Od juce ne moze ni vodu da pije samo mu kapljemo u usta.
Pitam sestru:da li je on u komi?
Kaze nemam ni jednog lekara tu.....
Nece da kaze,znaci da jeste, samo da lekar potvrdi.
On fakticki spava, miran je, po meki put se nakaslje.
Najveca tuga je sto imam utisak da hoce nekad nesto da kaze a mi mu samo vodu kapljemo.........
Kazem mu sta te briga gledaj sebe, ma jok.
Od juce ne moze ni vodu da pije samo mu kapljemo u usta.
Pitam sestru:da li je on u komi?
Kaze nemam ni jednog lekara tu.....
Nece da kaze,znaci da jeste, samo da lekar potvrdi.
On fakticki spava, miran je, po meki put se nakaslje.
Najveca tuga je sto imam utisak da hoce nekad nesto da kaze a mi mu samo vodu kapljemo.........
-
sanjalica38
- Novi član
- Postovi: 34
- Pridružio se: Sub Mar 29, 2008 11:27 am
Draga Bobo molim se dragom Bogu da mu olaksa muke, a vama da podari hrabrosti da sve to izdrzite.
Jedna dr ovdje mi je rekla kad sam je pitala zasto bolesnici u tako velikim bolovima padaju u neku vrstu kome a onda mi je ona objasnila da nas mozak luci nesto (zaboravila sam kako se ta tvar zove) i kroz tu tvar se nas organizam bor protiv boli a samim tim iskljucuje za sve vanjske poticaje (uticaje) i samim tim nastaje stanje kome.
a onda ako je po njenom takvi bolesnici ne osjecaju vise ni bol.
Jedna dr ovdje mi je rekla kad sam je pitala zasto bolesnici u tako velikim bolovima padaju u neku vrstu kome a onda mi je ona objasnila da nas mozak luci nesto (zaboravila sam kako se ta tvar zove) i kroz tu tvar se nas organizam bor protiv boli a samim tim iskljucuje za sve vanjske poticaje (uticaje) i samim tim nastaje stanje kome.
a onda ako je po njenom takvi bolesnici ne osjecaju vise ni bol.
-
sanjalica38
- Novi član
- Postovi: 34
- Pridružio se: Sub Mar 29, 2008 11:27 am
-
bobans1983
- Aktivan član
- Postovi: 628
- Pridružio se: Sre Dec 20, 2006 9:02 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: in the middle of nowhere
Tako sam i mislila da je priroda nasla nacin da olaksa te strasne trenutke.
Nadam se da je zena u pravu,nista mi drugo i ne preostaje.
Mada moj muz kad ga pomeramo, da ga presvucemo samo bolno zajeci.
Trenutno mu Durogesic flasteri pokrivaju bolove injkcije vise ne prima.
Temperaturu ima stalno 37 sa 5.
Lekari kazu to je "centralna temperatura" sta znaci jbmlg.
Mada zvuci lose.
Kad udju u vizitu kod njega i ne prilaze samo slezu ramenima.
Sestra mi pre neki dan po,aze da ga izbrisem vlaznim maramicama i presvucem.
On jeci.
Kaze: ne daj Boze nikom.
Doslo mi da je tresnem sto pred njim prica to.
Jutros u pola 5 mi umrla baka, mamina majka.
Velika hiscanka u 86 godini, zaspala.
I u smrti svetacki lepa.
Kazu: ovakvu smrt da platis.
. . .
Ne da platis no da zaradis mislim se ja.
A racun placa ko poslednji ostane za stolom.
Ljubim vas sve i hvala na podrsci.
Nadam se da je zena u pravu,nista mi drugo i ne preostaje.
Mada moj muz kad ga pomeramo, da ga presvucemo samo bolno zajeci.
Trenutno mu Durogesic flasteri pokrivaju bolove injkcije vise ne prima.
Temperaturu ima stalno 37 sa 5.
Lekari kazu to je "centralna temperatura" sta znaci jbmlg.
Mada zvuci lose.
Kad udju u vizitu kod njega i ne prilaze samo slezu ramenima.
Sestra mi pre neki dan po,aze da ga izbrisem vlaznim maramicama i presvucem.
On jeci.
Kaze: ne daj Boze nikom.
Doslo mi da je tresnem sto pred njim prica to.
Jutros u pola 5 mi umrla baka, mamina majka.
Velika hiscanka u 86 godini, zaspala.
I u smrti svetacki lepa.
Kazu: ovakvu smrt da platis.
. . .
Ne da platis no da zaradis mislim se ja.
A racun placa ko poslednji ostane za stolom.
Ljubim vas sve i hvala na podrsci.
-
minaa
- Novi član
- Postovi: 38
- Pridružio se: Pon Feb 25, 2008 9:02 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
Mozete li mi preporuciti nekog dobrog lekara za limfome na Onkoloskom institutu ili u KBC? Novi smo u svemu ovome pa ne znamo odakle da krenemo. Koliko vidim iz vasih postova situacija nigde nije najbolja ali bar da izvucemo dobrog doktora...
Unapred hvala
Citam vase postove i zapanjena sam borbom koju vodite protiv ove bolesti. Svaka vam cast!
Neka je Bog uz Vas.
Unapred hvala
Citam vase postove i zapanjena sam borbom koju vodite protiv ove bolesti. Svaka vam cast!
Neka je Bog uz Vas.
-
Masa123
- Novi član
- Postovi: 22
- Pridružio se: Uto Apr 29, 2008 9:54 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: canada
Nije me bilo par dana.
Svekrva je zavrsila prvu hemoterapiju. Lekove koje sam pominjala protiv mucnine u prethodnim postovima cine sa veoma bitnim. Pila ih je 3 dana hemoterapije i jos 4 dana posle. (jedan od tih dana posle terapije zaboravila da popije magicnu zutu tabletu pa je bilo cudo.)
Da je zajednica ljudi koji govore jezikom istim kao i mi u ovom dalekom kanadskom gradu nevelika to sam znala. Ali brzina kojom se sire novosti u istoj e to je za pricu. Informacije, koje doduse nismo krili, putovale su brzo. Mogu samo misliti kako su telefoni zvrcali. Tako je pocela opsta imigrantska akcija sirokih razmera u deljenju dobronamernih saveta. Postoji odredjena grupa ljudi koja ocito i ne razume prirodu bolesti. Jeste da je rak smrtonosan i da brzo napreduje ali da nas neko zove i pre i popodne svakodnevno kako bi saznao koliko bolest napreduje je ipak malo previse. Interesantno je da svako od ovih ljudi koji nas zove obavezno ima iskustvo iz druge do trinaeste ruke, (npr komsiju čije taste bratanac ima prijatelja kome je neki tip iz Negotina majci izlecio rak mobilnim). Svi primeri su dakako pozitivni ali samo ako se pridrzavamo ozbiljne i proverene metode: 26 tableta brokolija na dan, meditaciju, astralnu stagod - ovo bas nisam najbolje razumela, dijetu bez mesa a bogami i bez hrane uopste, bioenergiju, ruske magnete, filipinske hirurge, nekave kristale, Manastir Ostrog ili cak put u Svetu Goruj i mislim da je prenociste u nekoj od piramida bilo jos u opticaju. Nikako nisam protiv prirodnih suplemenata ali u toj neverovatnoj kolicini koju smo slusali cak sam i ja posustala. (Preuzela sam ulogu za odnose sa javnoscu u nasoj kuci kao najpribranija.)
Mi smo ipak resili da probamo kao prvo hemoterapiju i prezivesmo nekako prvi ciklus. Jos samo da deluje. Nesto sto me fasiniralo na odeljenju za hemoterapiju u bolnici je da su sve sestre koje rade ovde jako kratko osisane. (Pazi ti na kakve detalje ovi ovde obracaju paznju.)
Sad smo u procesu obnove krvnih zrnaca.
Svekrva je zavrsila prvu hemoterapiju. Lekove koje sam pominjala protiv mucnine u prethodnim postovima cine sa veoma bitnim. Pila ih je 3 dana hemoterapije i jos 4 dana posle. (jedan od tih dana posle terapije zaboravila da popije magicnu zutu tabletu pa je bilo cudo.)
Da je zajednica ljudi koji govore jezikom istim kao i mi u ovom dalekom kanadskom gradu nevelika to sam znala. Ali brzina kojom se sire novosti u istoj e to je za pricu. Informacije, koje doduse nismo krili, putovale su brzo. Mogu samo misliti kako su telefoni zvrcali. Tako je pocela opsta imigrantska akcija sirokih razmera u deljenju dobronamernih saveta. Postoji odredjena grupa ljudi koja ocito i ne razume prirodu bolesti. Jeste da je rak smrtonosan i da brzo napreduje ali da nas neko zove i pre i popodne svakodnevno kako bi saznao koliko bolest napreduje je ipak malo previse. Interesantno je da svako od ovih ljudi koji nas zove obavezno ima iskustvo iz druge do trinaeste ruke, (npr komsiju čije taste bratanac ima prijatelja kome je neki tip iz Negotina majci izlecio rak mobilnim). Svi primeri su dakako pozitivni ali samo ako se pridrzavamo ozbiljne i proverene metode: 26 tableta brokolija na dan, meditaciju, astralnu stagod - ovo bas nisam najbolje razumela, dijetu bez mesa a bogami i bez hrane uopste, bioenergiju, ruske magnete, filipinske hirurge, nekave kristale, Manastir Ostrog ili cak put u Svetu Goruj i mislim da je prenociste u nekoj od piramida bilo jos u opticaju. Nikako nisam protiv prirodnih suplemenata ali u toj neverovatnoj kolicini koju smo slusali cak sam i ja posustala. (Preuzela sam ulogu za odnose sa javnoscu u nasoj kuci kao najpribranija.)
Mi smo ipak resili da probamo kao prvo hemoterapiju i prezivesmo nekako prvi ciklus. Jos samo da deluje. Nesto sto me fasiniralo na odeljenju za hemoterapiju u bolnici je da su sve sestre koje rade ovde jako kratko osisane. (Pazi ti na kakve detalje ovi ovde obracaju paznju.)
Sad smo u procesu obnove krvnih zrnaca.
Draga Maso,
Verujem da se neces imati prilike da gledas razne "verovali ili ne" situacije kojima smo svi mi ovde izlozeni.
Razmisljala sam zasto se velika vecina lekara i ostalog medicinskog osoblja tako ponasa prema pacijentima obolelim od karcinoma.
Eto palo mi je na pamet i ovo. Oni se odnose prema nama kao da imamo malo jaci grip. Na taj nacin u stvari nam daju do znanja da mozda previse dramimo i da ta bolest i nije toliko opasna koliko smo mi mislili.
Pa hvala im.
Verujem da se neces imati prilike da gledas razne "verovali ili ne" situacije kojima smo svi mi ovde izlozeni.
Razmisljala sam zasto se velika vecina lekara i ostalog medicinskog osoblja tako ponasa prema pacijentima obolelim od karcinoma.
Eto palo mi je na pamet i ovo. Oni se odnose prema nama kao da imamo malo jaci grip. Na taj nacin u stvari nam daju do znanja da mozda previse dramimo i da ta bolest i nije toliko opasna koliko smo mi mislili.
Pa hvala im.
Masa,Masa123 napisao:
Da je zajednica ljudi koji govore jezikom istim kao i mi u ovom dalekom kanadskom gradu nevelika to sam znala. Ali brzina kojom se sire novosti u istoj e to je za pricu. Informacije, koje doduse nismo krili, putovale su brzo. Mogu samo misliti kako su telefoni zvrcali. Tako je pocela opsta imigrantska akcija sirokih razmera u deljenju dobronamernih saveta.
Evo upadoh i ja, pa ako me nisi pronasla kod postova samo kratko, ja sam jedna onih koja se lecila u susednoj nam drzavi,
dakle u tudjini...sve je pocelo pre sest meseci... isled jos kontrole...kazu svi lekari "sad si zdrava"... a ove reci sto si napisala su mi strasno poznate...sve isto sam dozivela od nase zajednice u inostranstvu svi do jednog su se ponasali kao i u kanadi..nista novo..ali "svako cudo za tri dana" sada,valjda su se umorili od silne brige za mene, pa su me "ostavili na miru"...
Da vam kazem jos da sam prilicno smirena, sta je tu je, ne mogu mnogo promeniti zivot koji imam...
Svako iskustvo je donekle individualno ipak su mi znacili neki komentari prijatelja sa ovog foruma pogotovo Evelinini...
Pozdrav tebi, pozdrav svim prijateljima posebno Evi i bobans...
Draga moja Srpkinjo,
Drago mi je sto sam ti pomogla. Kada sam se pojavila na forumu zelela sam da ohrabrim one koji su tek trebali da krenu sa lecenjem i da smirim clanove porodica koji su uz nekog svog bliznjeg prozivljavali traumu.
Na zalost, neki su me pogresno shvatili i optuzili da propagiram lecenje hemoterapijom, odnosno zracenjem, ali sta da se radi? Ne mogu da se ljutim ni na koga jer muka coveka totalno sludi. Cinjenica je da mnogima zvanicna medicina nije pomogla , ali pitanje je da li bi i alternativa. Na zalost, kada se kancer kasno otkrije i kada metastaze zahvate organizam, mislim da ne moze nista da pomogne.
Sve je to jako tesko, vecini ljudi nepojmljivo (bilo je i nama kada smo bile zdrave!) i potrebno je barem pokusati ohrabriti ljude da bi mogli da se bore.
pozz
Drago mi je sto sam ti pomogla. Kada sam se pojavila na forumu zelela sam da ohrabrim one koji su tek trebali da krenu sa lecenjem i da smirim clanove porodica koji su uz nekog svog bliznjeg prozivljavali traumu.
Na zalost, neki su me pogresno shvatili i optuzili da propagiram lecenje hemoterapijom, odnosno zracenjem, ali sta da se radi? Ne mogu da se ljutim ni na koga jer muka coveka totalno sludi. Cinjenica je da mnogima zvanicna medicina nije pomogla , ali pitanje je da li bi i alternativa. Na zalost, kada se kancer kasno otkrije i kada metastaze zahvate organizam, mislim da ne moze nista da pomogne.
Sve je to jako tesko, vecini ljudi nepojmljivo (bilo je i nama kada smo bile zdrave!) i potrebno je barem pokusati ohrabriti ljude da bi mogli da se bore.
pozz
Drage moje,
Mislila sam da otvorim novu temu, ali dobra je i ova...
Ukratko, meni je sad - frka!!!
Preciznije, frka mi je od predstojece procene. OK, znam da ne mogu da mi pronadju nista sto ja vec nemam, ali me i pored toga malo drma trema,
I to, pazite - frka mi je ako mi produze terapiju (ovu poslednju sam bas tesko podnela, grlila sam WC solju kao najrodjenijeg,), a jos veca mi je frka ako mi NE produze (za neupucene - drugu operaciju sam jedva iskukala, tvrdili su da mi nije nista, da bi posle operacije i pronadjenih metastaza bilo - ups, zeznuli smo se!).
Svi pregledi su mi zakazani za desetak dana, a ja sam vec sad u nekoj drami,)
Eto, sad kad sam sve ovo napisala, vec mi je malo lakse,)
Pozdravljam vas sve!!
Mislila sam da otvorim novu temu, ali dobra je i ova...
Ukratko, meni je sad - frka!!!
Preciznije, frka mi je od predstojece procene. OK, znam da ne mogu da mi pronadju nista sto ja vec nemam, ali me i pored toga malo drma trema,
I to, pazite - frka mi je ako mi produze terapiju (ovu poslednju sam bas tesko podnela, grlila sam WC solju kao najrodjenijeg,
), a jos veca mi je frka ako mi NE produze (za neupucene - drugu operaciju sam jedva iskukala, tvrdili su da mi nije nista, da bi posle operacije i pronadjenih metastaza bilo - ups, zeznuli smo se!).Svi pregledi su mi zakazani za desetak dana, a ja sam vec sad u nekoj drami,
)Eto, sad kad sam sve ovo napisala, vec mi je malo lakse,
)Pozdravljam vas sve!!
Oldi draga,
Znam o cemu pricas. Ja sam bila na ivici zivaca cekajuci procenu. Bez obzira sto sam uspela sebe da pripremim i na dodatne dve hemo terapije, ipak mi je bilo tesko to cekanje na njihovu odluku.
Kako mi je dolazilo koje snimanje, pregled, vadjenje krvi, meni srce u grlu dok cekam rezultate. Kada sam otisla u bolnicu, kada su mi izvadili krv, vec sam bila definitivno ubedjena da cu dobiti dodatne hemo. Bez obzira sto su svi rezultati koje sam donela na procenu bili ok.
Secas se da sam napisala da, kada mi je Zorica (nasa sobna sestra) rekla da sam zavrsila sa lecenjem, ostala totalno tupa i da nisam cak mogla da se radujem onako kako sam mislila da cu.
Tada mi je proradio i crv sumnje. Zasto ja nisam dobila dve dodatne hemo, a moja cimerka jeste i to bez obzira sto su i njeni rezultati bili ok?
(Kasnije sam saznala, a to sam i napisala, da je razlog bio u tome sto je ona na hemo krenula sa racidivom koji je nastao u periodu izmedju operacije i pocetka hemo).
Ne mozes tu nista posebno da uradis. To je jednostavno sledeca stvar koja te ceka. Sve sto osecas je normalno. I strah, i zabrinutost. Samo budi svesna da je to tako i nemoj se jos vise nervirati zato sto se nerviras! Al sam ovo srocila!
Zato draga, odradjuj jednu stvar za drugom, budi spremna na dodatne terapije. Ako dobijes dodatne - dobro je. Ako ne dobijes dodatne - dobro je.
I da, ta sesta svima pada jako tesko. Vec smo potpuno iscrpljeni i psihicki i fizicki i osetljivost nam je dovedena do maksimuma te reagujemo na sve mnogo intenzivnije nego pre.
Ajde, jos malo. Izdrzala si sve ovo pa ces i tu procenu.
Znam o cemu pricas. Ja sam bila na ivici zivaca cekajuci procenu. Bez obzira sto sam uspela sebe da pripremim i na dodatne dve hemo terapije, ipak mi je bilo tesko to cekanje na njihovu odluku.
Kako mi je dolazilo koje snimanje, pregled, vadjenje krvi, meni srce u grlu dok cekam rezultate. Kada sam otisla u bolnicu, kada su mi izvadili krv, vec sam bila definitivno ubedjena da cu dobiti dodatne hemo. Bez obzira sto su svi rezultati koje sam donela na procenu bili ok.
Secas se da sam napisala da, kada mi je Zorica (nasa sobna sestra) rekla da sam zavrsila sa lecenjem, ostala totalno tupa i da nisam cak mogla da se radujem onako kako sam mislila da cu.
Tada mi je proradio i crv sumnje. Zasto ja nisam dobila dve dodatne hemo, a moja cimerka jeste i to bez obzira sto su i njeni rezultati bili ok?
(Kasnije sam saznala, a to sam i napisala, da je razlog bio u tome sto je ona na hemo krenula sa racidivom koji je nastao u periodu izmedju operacije i pocetka hemo).
Ne mozes tu nista posebno da uradis. To je jednostavno sledeca stvar koja te ceka. Sve sto osecas je normalno. I strah, i zabrinutost. Samo budi svesna da je to tako i nemoj se jos vise nervirati zato sto se nerviras! Al sam ovo srocila!
Zato draga, odradjuj jednu stvar za drugom, budi spremna na dodatne terapije. Ako dobijes dodatne - dobro je. Ako ne dobijes dodatne - dobro je.
I da, ta sesta svima pada jako tesko. Vec smo potpuno iscrpljeni i psihicki i fizicki i osetljivost nam je dovedena do maksimuma te reagujemo na sve mnogo intenzivnije nego pre.
Ajde, jos malo. Izdrzala si sve ovo pa ces i tu procenu.
godisnjica
Drage moje devojke,
Evo mene da se javim,sve vas pozdravljam.
Danas je godisnjica prve operacije mog muza,koju je obavio u Sloveniji.
Za devojke koje su se kasnije ukljucile u ovu temu,imao je karcinom prostate sa lokalnim metastazama,znaci zapusten i velikog maligniteta za tu vrstu tumora.Otkriven je u 59oj godini njegovog zivota,iako je imao tegobe u zadnjih 4-5godina.Ali ,muskarci da idu na kontrolu, to je malo teze.Doduse ,davao je on krv jednom godisnje ,ali ne na PSA,tumor marker za ca prostate.Tu kontrolu bi trebalo da rade muskarci jednom godisnje posle pedesete godine,a iz rizicnih grupa(neko u porodici je imao taj ca i ranije).Da ne zamaram vise nasom pricom ,ukratko posle je imao jos jednu operacije na besici i zracenje dva meseca.
Bilo je teskih trenutaka i sve smo to prebrodili i kada se vratimo u nazad secanja nam nisu obojena crno.
Zelela bi Oldi da porucim da se opusti koliko je to moguce.Nas pristup pacijentima je mnogo grub.Sam termin procena te stavlja kao na optuzenicku klupu.
Ovde je neko vreme bila dr.micaa koja je za mene bila jako pozitivno orjentisana i kod teskih dijagnoza.To nam je potrebno,pozitivan stav,jer uvek moze da bude gore.Cak sam u jednom postu pisala o vicu da moze da bude gore,koji mi je ispricao svestenik,kada smo moj muz i ja bili u nekom beznadju.
Eveli,isticem kao primer kako treba biti odgovoran prema svom telu i kako je ona koristila kontrolne preglede i na vreme otkrila podmuklog neprijatelja.Nadam se da se nece naljutiti ,ona je kao maskota ovog foruma,uvek je spremna da da pravi savet ,koji je i sama opitno iskusila.
Sto se tice obavestavanja okoline,moj muz je svakog koga je sreo ,pricao o svojoj bolesti.Pitala sam ga zasto to radi jer je pricao i poznatim i nepoznatim,on mi je odgovorio da mu je tako lakse.
Sada je to iza nas,kada ljudi dobiju tu informaciju,budu zbunjeni pa ne daju neke savete,koji bi ga vodili u nedoumicu.Najvise su nas namucili nasi lekari,ali izasli smo i iz toga.
Mojoj bragoj Bob ,zelim da joj Gospod da snage da izdrzi sve ,hrabro, kao i do sada.
Drzite se devojke ,sve vas volim i napred u nove pobede.
Pozz.
Evo mene da se javim,sve vas pozdravljam.
Danas je godisnjica prve operacije mog muza,koju je obavio u Sloveniji.
Za devojke koje su se kasnije ukljucile u ovu temu,imao je karcinom prostate sa lokalnim metastazama,znaci zapusten i velikog maligniteta za tu vrstu tumora.Otkriven je u 59oj godini njegovog zivota,iako je imao tegobe u zadnjih 4-5godina.Ali ,muskarci da idu na kontrolu, to je malo teze.Doduse ,davao je on krv jednom godisnje ,ali ne na PSA,tumor marker za ca prostate.Tu kontrolu bi trebalo da rade muskarci jednom godisnje posle pedesete godine,a iz rizicnih grupa(neko u porodici je imao taj ca i ranije).Da ne zamaram vise nasom pricom ,ukratko posle je imao jos jednu operacije na besici i zracenje dva meseca.
Bilo je teskih trenutaka i sve smo to prebrodili i kada se vratimo u nazad secanja nam nisu obojena crno.
Zelela bi Oldi da porucim da se opusti koliko je to moguce.Nas pristup pacijentima je mnogo grub.Sam termin procena te stavlja kao na optuzenicku klupu.
Ovde je neko vreme bila dr.micaa koja je za mene bila jako pozitivno orjentisana i kod teskih dijagnoza.To nam je potrebno,pozitivan stav,jer uvek moze da bude gore.Cak sam u jednom postu pisala o vicu da moze da bude gore,koji mi je ispricao svestenik,kada smo moj muz i ja bili u nekom beznadju.
Eveli,isticem kao primer kako treba biti odgovoran prema svom telu i kako je ona koristila kontrolne preglede i na vreme otkrila podmuklog neprijatelja.Nadam se da se nece naljutiti ,ona je kao maskota ovog foruma,uvek je spremna da da pravi savet ,koji je i sama opitno iskusila.
Sto se tice obavestavanja okoline,moj muz je svakog koga je sreo ,pricao o svojoj bolesti.Pitala sam ga zasto to radi jer je pricao i poznatim i nepoznatim,on mi je odgovorio da mu je tako lakse.
Sada je to iza nas,kada ljudi dobiju tu informaciju,budu zbunjeni pa ne daju neke savete,koji bi ga vodili u nedoumicu.Najvise su nas namucili nasi lekari,ali izasli smo i iz toga.
Mojoj bragoj Bob ,zelim da joj Gospod da snage da izdrzi sve ,hrabro, kao i do sada.
Drzite se devojke ,sve vas volim i napred u nove pobede.
Pozz.
ko otrpi do kraja, spasice se