prijatelji

bobans1983 · Post od **bobans1983** » Pet Jan 23, 2009 2:47 pm

Drago mi je Biljo da je tati bolje, to je najvaznije.
Samo da nije gore.
Pozdrav, Gica.

Biljaa · Post od **Biljaa** » Pet Jan 23, 2009 10:26 pm

Hvala Bobo.Super je sve,i leukociti 6,6.
U ponedeljak hemo pa nova borba sa krvnom slikom.

Pozdrav za sve.

evo mene · Post od **evo mene** » Pet Jan 23, 2009 11:38 pm

Draga Biljo,konačno neka lijepa vijest.Radujem se s tobom.Javi za nalaze,a ja se nadam da će i oni biti dobri.Pozdrav svima.

conica · Post od **conica** » Sub Jan 24, 2009 12:37 am

Moja najdraza mama je zaspala danas.
Nadam se da je na boljem mestu i da je bolje cuvaju no sto smo znali mi.
Vecno ce mi faliti.
Da nije bilo njene snage, hrabrosti i odlucnosti, ne bi bilo ni mene i vecno cu joj biti zahvalna.

evo mene · Post od **evo mene** » Sub Jan 24, 2009 1:56 am

Conica,moje iskreno saučešće.
Da nije bilo nje,ne bi bilo tebe,a da nije tebe,ne bi bilo ni uspomene na nju.Budi hrabra,snažna i odlučna,kao što si je upamtila.

mislimsvojimmozgom · Post od **mislimsvojimmozgom** » Sub Jan 24, 2009 2:29 am

Conica,
pesma D. Maksimovic koju ti pisem -u meni je citavog zivota kada god bih je citala a imala sam cesto potrebu za tim-trenutno umanjivala prazninu i tugu sto je nemam a nemam je od svoje 14-te godine... Vec sam "omatorila" ali je jos uvek dosta cesto sanjam...i ti sastanci sa njom u snovima donose olaksanje...

OBECALA SI DA CES BITI VECNA

Obecala si jednom u detinjstvu
da ces biti vecna,
otkle god se vracali da ce mo te zateci,
kao senku ispod kucne strehe,
kao kucni prag.

Nije bilo nijedne nase plovidbe
da je nisi, kao ribarske zene,
presedela na pucini gledajuci;
nije bilo bure ni brodoloma
da nismo posle njih
pored neba ugledali i tvoje lice.

Gde god bismo se probudili,
bila si u prozoru ti i sunce;
bila si nam uvek na dohvatu ruke
kao voda,
uvek kao vazduh
prisutna i neophodna.

Obecala si nam da ces biti vecna
kao sve sto nas na svetu docekuje
i ostaje posle nas.

I kada si umirala,
cinilo se da se osecas krivom
sto nas napustas.

Neka Tvoja mama u miru pociva.R

conica · Post od **conica** » Sub Jan 24, 2009 11:32 am

Hvala vam puno evo mene i msm.
Hvala na pesmi .. cuvacu je i citati dok mislim na nju.

Mama se borila svim snagama 6 dugih godina.
Nebrojene hemo, operacije, zracenja. Bila je na nogama do pre dve nedelje kada se jednostavno umorila. Ko je moze kriviti.
U medjuvremenu je postala baka, ja sam diplomirala i nasla divnog decka kojeg je obozavala. Bilo je losih dana i dobrih dana.

A kako cu je upamtiti? Kao vedru nasmejanu slatku kao devojcicu, postenu, cvrstu kao stena, hrabru, istrajnu i dobru.
Ona je bila i ostala moja inspiracija, i trudicu se da uspomena na nju traje dugo koliko i ja.

Svim borcima zelim puno zdravlja i srecnih trenutaka. Puno istrajnosti i hrabrosti, posto niko od nas koji smo samo posmatraci ne znamo kroz sta prolazite. Oprostite nam ponekad ako ne znamo sta radimo i pricamo. Trudimo se kako znamo i umemo.

Puno vas ljubim sve

Biljaa · Post od **Biljaa** » Sub Jan 24, 2009 1:18 pm

Draga conica,

Primi moje iskreno saucesce.Najteze mi je ovakve poruke pisati,ustvari prosto neznam sta da kezem.Znas i sama da je tako moralo biti i da ce tvoja majka imati uvek posebno mesto u tvom srcu.

Evo mene,puno ti hvala na lepim recima i zeljama.Javljacu se ja redovno,nadam se sa lepim vestima.

Pozdrav za sve.

cejka · Post od **cejka** » Sub Jan 24, 2009 1:19 pm

Conica, iskreno saucesce. Zivot tece dalje, uspomene ostaju. Budi jaka i gledaj napred.

duplabaka · Post od **duplabaka** » Sub Jan 24, 2009 6:53 pm

najiskrenije saucesce,voljeni nikad ne umiru,ne odlaze u zaborav ,,ona spava,oci ne otvara.....tesko jeste ali zivot ide dalje...

Natasha2 · Post od **Natasha2** » Sub Jan 24, 2009 9:56 pm

Conica,iskreno saučešće.
I šta reći u ovom teškom času,da te utešim,ne umem, jer mene još uvek strašno boli i kad god pročitam ovako nešto ponovo se raspadam.
Potpuno mi je jasno zašto je Zlatiborac nestao.

Biljaa · Post od **Biljaa** » Sub Jan 24, 2009 10:10 pm

Natasa,nemojte to da nam radite.Mi citajuci vase poruke svasta primenimo al ponekad nesto i predvidimo a vi nazalost "iskusniji" ste tu da nas podsetite.

Nego reci ti nama kako ti je sestra?

Veliki pozdrav

evo mene · Post od **evo mene** » Ned Jan 25, 2009 12:31 am

Msm,prelijepa pjesma,za sve i svakoga.
Negdje ,na našim stranicama sam pročitala da ne treba pisati ,kao da razgovaraš sa osobama,ustvari ,razgovaramo sa mašinom.NIKAKO se ne slažem.Mašina ili ne,pomaže nam da prebrodimo neke teške trenutke,pomažu nam ljudi,koji ,baš kao i ja sada ,kuckaju po tastaturi,pokušavajući utješiti ,pronaći riječi,koje će ,makar za trenutak pomoći da se ne osjetimo usamljeni.Dragi prijatelji,nadam se da ćemo nastaviti pisati i da če nam se vratiti naši prijatelji koji nas,nadam se čitaju i znaju da smo tu,za njih.Pozdrav svima.

bobans1983 · Post od **bobans1983** » Ned Jan 25, 2009 2:18 am

I ti ces se udati za svog divnog mladica i dace Bog imacete puuno dece.
A kad se moji ozene i udaju....... ja cu biti SAMA.

Iskreno saucesce conica.Odmorila se tvoja lepa majka.Kao posle teskog dana san, tako posle teskog zivota dodje smrt.

evo mene · Post od **evo mene** » Ned Jan 25, 2009 4:10 pm

Bobans,možda ovo što ću ti napisati zvuči grozno,iz ove perspektive,ali nadam se da nećeš krivo shvatiti.
Moja jedina sestra je ostala bez muža kad su oboje imali po 29 godina.Njegov život je ukrao rat,a nju je ,sa petogodišnjim sinom,rat odnio na sjever Evrope.Sama,u tuđini,sa malim djetetom...Zna ona kako joj je bilo,samo ne priča o tome.Njen pokojni muž i ona su bili zaljubljeni od gimnazije,zajedno studirali,dobili studentsko dijete,svog najdražeg sina,a onda nam se desio rat ,i sve je nestalo.Njena borba je za divljenje,poslije osam godina je upoznala divnog čovjeka,dobila jednu slatku djevojčicu s njim,jedno vrijeme je tražila svog pokojnog muža u njemu,ali shvatila je da nije pošteno prema čovjeku sa kojim živi i koji voli i nju i njenog sina i sa kojim ima kćerkicu.Nije lako,ali onaj kojeg nema,ostaje u srcu,na onom posebnom mjestu.Ali,život mora ići dalje, možda ti se čini ,ne sada ,ali nekad treba krenuti dalje,i zbog sebe i zbog djece,jer čini mi se da, nepravedno, djecu vežemo za sebe,ako smo sami,a trebalo bi ih pustiti dalje,da žive svoj život.

prijatelji

MAMA