prijatelji
-
bobans1983
- Aktivan član
- Postovi: 628
- Pridružio se: Sre Dec 20, 2006 9:02 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: in the middle of nowhere
Znaci, nisam uspela da preguram cak ni te cuvene 2 najkriticnije godine s obzirom da su se meni metastaze pojavile u prvoj godini nakon zavrsetka lecenja!
Pitanjce, da li u slucaju postojanja metastaza marker (CA 125) moze da fluktuira, a da nije u toku hemo tj. jos uvek lecenje nije pocelo?
Nekako mi je logicno da marker mogu u tom slucaju da obore samo citostatici, a kada je osoba zdrava on moze da raste i pada.
Pitanjce, da li u slucaju postojanja metastaza marker (CA 125) moze da fluktuira, a da nije u toku hemo tj. jos uvek lecenje nije pocelo?
Nekako mi je logicno da marker mogu u tom slucaju da obore samo citostatici, a kada je osoba zdrava on moze da raste i pada.
koliko se secam, vi ste bili u remisiji oko pola godine, tj. kontrola na kojoj je nalaz bio u redu je bila remisija.
moze da flultuira!
celije malignog tkiva su se otrgnule procesima kontrole deobe, i kvaliteta da tako kazem tkiva koje deobom nastaje. tako dolazi do toga da potomci, u narednim generacijama produkuju razlicite supstance u razlicitim koncentracijama.
na ovom principu se zasniva i spontana remisija tumora koja se retko desava ali se ipak nekada desava, tada se javlja potomak-celija koja ipak ima mogucnost samounistenja.
moze da flultuira!
celije malignog tkiva su se otrgnule procesima kontrole deobe, i kvaliteta da tako kazem tkiva koje deobom nastaje. tako dolazi do toga da potomci, u narednim generacijama produkuju razlicite supstance u razlicitim koncentracijama.
na ovom principu se zasniva i spontana remisija tumora koja se retko desava ali se ipak nekada desava, tada se javlja potomak-celija koja ipak ima mogucnost samounistenja.
Juce sam bila privatno kod jednog onkologa hirurga. Rece on meni da je za mene jedini spas da me se operise (operacija traje 12 sati, vadi se sve sto nije neophodno za zivot, ispira se sa citostaticima) i da druga alternativa ne postoji. Pitala sam ga da li cu u slucaju hemoterapije ponovo dobijati Taxol i carboplatinu i on mi rece da se to ne radi i da se primenjuje druga linija.
Cinjenica je da mi je na proslom konzilijumu receno da op ne dolazi u obzir jer su zlezde smestene paraaortalno i sve u svemu, neko bas zeznuto mesto.
Danas sam bila na konzilijumu.
Ginekolog (mlad, optimista, nasmesen, pazljiv) mi je rekao da operacija moze doci u obzir i to sada. Kasnije, u slucaju progresije, bilo bi prekasno. No, videce on kada prouci moju istoriju.
Kad udjoh u ordinaciju, videh kako mi se smesi moja sobna doktorka. Oni su odluku vec doneli. Dobijam Taxol i carboplatinu. Znaci, opet hospitalizacija i druzenje na II spratu.
Onako usput upitah da li mogu da nastavim da idem na jogu i dr mi rece da mislim o nevaznim stvarima i da mi to nije potrebno. Znaci - NE.
Meni je ta joga delic normalnog zivota, koji ce mi preostati kada ponovo krenem na lecenje.
Drugi dr sa IORS mi je rekao da moram da se pomirim da imam hronicnu bolest i da stvari jednostavno tako funkcionisu.
Boze kad samo pomislim da mi je moja predivna dr radiolog u petak rekla "Srce, nemoj da brines. To se cesto desava i vise se ne ponavlja. Nije to nista neuobicajeno. Sve ovo jako sporo napreduje i to je odicno."
Tata ne jede vec danima. Juce je povratio dve pune sake usirene krvi. Krv stalno polako izlazi zajedno sa pljuvackom. Pocela je desna ruka da mu se nekontrolisano trese. Danas je ljubio maminu ruku i plakao.
Dr iz kucnog lecenja je rekla da je na samom kraju. Ima Durogesic flaster, dobija Trodon. (da bi dobijao injekciju morfija, morali bi ga dovesti do IORS-a da ga oni pogledaju i daju papirce da mu iz kucnog lecenja mogu davati injekcije. Doduse, da se sve to papiroloski sredi najcesce prolazi 4-5 dana. Mozes misliti!) Najgore je sto je svestan. Moja majka i brat prolaze pakao.
Danas sam rekla mami da mu stavi telefonsku slusalicu na uvo. Rekla sam mu da ga volimo i da ne brine jer cemo brat i ja brinuti o mami. Pitala sam ga da li me razume i kao iz velike daljine sam cula njegovo "aha".
A tada su krenule sve one suze koje su u meni ugusene nedeljama. Eto i sada teku i mnogo mi je tesko.
Cinjenica je da mi je na proslom konzilijumu receno da op ne dolazi u obzir jer su zlezde smestene paraaortalno i sve u svemu, neko bas zeznuto mesto.
Danas sam bila na konzilijumu.
Ginekolog (mlad, optimista, nasmesen, pazljiv) mi je rekao da operacija moze doci u obzir i to sada. Kasnije, u slucaju progresije, bilo bi prekasno. No, videce on kada prouci moju istoriju.
Kad udjoh u ordinaciju, videh kako mi se smesi moja sobna doktorka. Oni su odluku vec doneli. Dobijam Taxol i carboplatinu. Znaci, opet hospitalizacija i druzenje na II spratu.
Onako usput upitah da li mogu da nastavim da idem na jogu i dr mi rece da mislim o nevaznim stvarima i da mi to nije potrebno. Znaci - NE.
Meni je ta joga delic normalnog zivota, koji ce mi preostati kada ponovo krenem na lecenje.
Drugi dr sa IORS mi je rekao da moram da se pomirim da imam hronicnu bolest i da stvari jednostavno tako funkcionisu.
Boze kad samo pomislim da mi je moja predivna dr radiolog u petak rekla "Srce, nemoj da brines. To se cesto desava i vise se ne ponavlja. Nije to nista neuobicajeno. Sve ovo jako sporo napreduje i to je odicno."
Tata ne jede vec danima. Juce je povratio dve pune sake usirene krvi. Krv stalno polako izlazi zajedno sa pljuvackom. Pocela je desna ruka da mu se nekontrolisano trese. Danas je ljubio maminu ruku i plakao.
Dr iz kucnog lecenja je rekla da je na samom kraju. Ima Durogesic flaster, dobija Trodon. (da bi dobijao injekciju morfija, morali bi ga dovesti do IORS-a da ga oni pogledaju i daju papirce da mu iz kucnog lecenja mogu davati injekcije. Doduse, da se sve to papiroloski sredi najcesce prolazi 4-5 dana. Mozes misliti!) Najgore je sto je svestan. Moja majka i brat prolaze pakao.
Danas sam rekla mami da mu stavi telefonsku slusalicu na uvo. Rekla sam mu da ga volimo i da ne brine jer cemo brat i ja brinuti o mami. Pitala sam ga da li me razume i kao iz velike daljine sam cula njegovo "aha".
A tada su krenule sve one suze koje su u meni ugusene nedeljama. Eto i sada teku i mnogo mi je tesko.
Eveli, i ja zadnjih dana mnogo placem....Bez glasa, suze same teku.Cini mi se da bi mi bilo lakse da kriknem iz sveg glasa, da placem i naricem kao one babe po seoskim grobljima.Sutra sam obecala sebi da cu pravo sa groblja sesti u kola, sama, i otici u neku nedodjiju i tu cu se isplakati i iskukati.Osecam ogroman pritisak na grudima, kao da mi neko sedi na njima, nedostatak vazduha....
Mnogo mi je zao zbog situacije u kojoj se nalazis....
Mnogo mi je zao zbog situacije u kojoj se nalazis....
-
bobans1983
- Aktivan član
- Postovi: 628
- Pridružio se: Sre Dec 20, 2006 9:02 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: in the middle of nowhere