Dajte kontakt od tog homeopate, jer ja više ne znam šta da radim.



Mama je jako loše, u užasnim bolovima već 6 dana.
Počelo je po završetku zračenja endokranijuma. To zračenje je dobro podnela (iako je imala jedan napad prvog dana), doveli smo je kući posle poslednjeg (petog) i počeli su strašni bolovi (ali ne u glavi, što sam očekivala). Više ni ne znam gde je boli, nigde ne možemo da je pipnemo, ni da ja namestimo. Žao mi je što nemam boljih vesti. Ona se baš borila. Posle Xelode regulisala se funkcija jetre i opšte stanje se popravilo. Nažalost, dobila je samo 3 ciklusa, jer u njenom stanju ne možemo da je dovodimo u BG, gde Xelodu jedino daju (?!). To su 4 sata putovanja kolima.

Čini mi se da je Fortuna pisala na nakoj drugoj temi da je zaboravila šifru za forum, pa se ponovo registrovala, a da joj je mama, nažalost, umrla.

Natasa1980,
јавите ми се на емаил који је у мом профилу (или преко мог сајта). Пробаћу да нађем докторицу јер годинама већ не радимо заједно.

Nažalost, kao i većina na ovom forumu, i moja priča ima tužan kraj.

Mama je umrla u ponedeljak uveče, 18. februara. Herojski se držala i borila, ponosna sam na nju. Četiri godine od operacije dojke, a dve godine od pojave metastaza. Poslednjih 6-7 dana bili su joj pravo mučenje. Protiv bolova ništa nije pomoglo. Tokom lečenja probali smo svašta od alternativnih sredstava koja se pominju na forumu. Čak i Vidatox. Ne znam da li je nešto doprinelo boljem kvalitetu života, ali, kraj je neminovan, ma šta radili.

I za mene je enigma šta je uzrok smrti, šta se zapravo dešavalo u tim poslednjim danima, da li joj je zračenje endokranijuma imalo veze sa pojavom bolova... Ali odgovor na to ni od koga neću dobiti.

Želela bih da se zahvalim svima sa foruma, koji su mi pružali pomoć i podršku. Dosta ljudi sam ovde ispratila i zbog njih zaplakala. Ne poznajem Bokily, ali sam na nju vrlo ponosna, što je, uprkos svemu što jo se desilo, ostala čvrsto na svojim nogama, završila fakultet, i nesebično deli svoje znanje sa nama. Ne sumnjam da će biti dobar lekar. Takodje, i Sasasa, koji često piše na ovim temama, i sa kojim se ne slažem uvek, ali poštujem što i on svoje slobodno vreme deli sa nama.

Iako je postalo uobičajeno da ružno govorimo o lekarima, postoje i oni kojima želim da kažem veliko HVALA. Hvala dr Ljiljani Vasić i dr Vladanu Popoviću iz KC Kragujevac. Žao mi je što ih nisam upoznala ranije. Takodje hvala divnim i pažljivim medicinskim sestrama sa Odeljenja zračne terapije KC Kragujevac. Mama im je tamo često gostovala. I takođe hvala sestri Zori, takođe KC Kragujevac, žao mi je što ne znam kako se preziva, jedna sjajna žena, velikog srca. Nadam se da ću imati snage da ih posetim još jednom i lično im se zahvalim.

Nekoliko puta sam dolazila u Dnevnu bolnicu Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, i hvala i tim mladim doktorkama, koje su me ljubazno saslušale i odgovorile na moja pitanja.

Što se tiče onkologa užičke bolnice, dragi moji Užičani, neka Vam je Bog u pomoći. Neću napisati ime doktorke, ali.. Nestručna i nezainteresovana. I zaslužna što nije na vreme otkriveno gde su bile početne metastaze.

Želim svima da u ovoj teškoj i neravnopravnoj borbi što duže istraju. Ne odustajte, ipak je svaki pacijent priča za sebe. Nikad se ne zna.

Drage dame, idite redovno na kontrole. Najviše će mi značiti ako moja priča natera nekog da povede računa o sebi. Moja mama nije otišla na vreme kod lekara...

Natasa,moje iskreno saucesce !

Жао ми је.

Iskreno saucesce.Tvoja mama je zaista bila veliki borac.Neka joj je laka zemlja,i neka je andjeli cuvaju.

Hvala svima.

dragi moji...redovito vas čitam ali nemam snage pisati...kao i svi vi i ja sam u istom problemu...mene samo zanima da li visoki markeri koji rastu uz dobivenu terapiju znači da se bliži ono najgore?????
do kolko markeri mogu da rastu...osoba je još uvijek prisebna, komunicira, jede ali je nepokretna

Tumor markeri svakako ukazuju na progresiju bolesti, ali, ne verujem da se samo na osnovu njih može prognozirati ishod. Znam ljude kojima je tumor marker išao i do 2-3.000. Ukoliko je moguće, menjajte terapiju.

razmišljamo o promjeni terapije ali nemamo previše što za birati...

Како немате? Витамин Б17, уље језгра кајсије, уље конопље, др Симонцини и сода бикарбона, петролеј, домаћи кефир, неке гљиве из Мађарске... Има на форуму доста искустава по тим питањима.

Nikad nisam pisala na nekom forumu, ali sad osjecam potrebu za tim, a nadam se da će mi neko i dati neki dobar savjet...
Situacija je sledeća: mojoj mami je 2010. godine pronađen rak dojke, rečeno je da se javila na vrijeme, mada se on bio proširio i na susjedne limfne čvorove. Dojka joj je odstranjena, kao i svi čvorovi pod pazuhom, prošla je hemoterapiju, zračenje, i primala herceptin. Sve je bilo u redu, ona se vratila normalnom životu. Međutim, prije neki dan je zaboljela noga, tj. gornji dio noge, bol nekako kreće od prepona pa do koljena, ne može to baš precizno da opiše. Boli je na pokret, posebno pri penjanju uz stepenice.
E, sad, problem je u tome što ona čeka da to prođe, zaista je i manje boli, možda i prođe, ali kako iko da zna da to nije ono čega se ja plašim? Ne bih da paničim i da plašim nju, ali ne prestajem da plačem dva dana od pomisli na tu mogućnost. Njoj sam preko telefona provukla mogućnost nekih pregleda, ona mene smiruje, zaista to samo majka može, i tvrdi da ne treba ni da razmišljam o tome, da je možda diskus ili nešto drugo što nema veze sa rakom. Šta ja sad da radim? Napominjem da ona živi u manjem gradu, nema tu nekih velikih mogućnosti za neka snimanja, a ni odgovarajućih doktora. Ne znam koliko je pametno da nastavim insistiranje da dođe kod mene u Bg i da idemo privatno na preglede, bojim se da ću je samo preplašiti, a da ipak neće pristati. A sa druge strane ne mogu da dišem kad pomislim da možda samo gubimo vrijeme, vidjela sam dosta takvih postova ovde... Napominjem da su joj tumor markeri bili u redu, skoro ih je radila, ali znam da to ništa ne mora da znači.
Molim nekoga na ovom forumu da me posavjetuje, kako uopšte da se postavim, da li da insistiram na nečemu i na čemu...?

Znaš šta, ne bih da paničim, ali, poučena iskustvom, preporučila bih da tvoja mama uradi scintigrafiju kostiju (ako već nije) i snimanje karlice, za početak. Bolje da nije ništa, pa da budeš mirna, jer čim si došla na ovu temu, znaš šta sve može da bude. Znam vrlo dobro kakva je situacija u malim mestima, insistirajte na pregledima, ili, ako ste u mogućnosti, radite privatno, samo nemojte da se desi ono što se nama desilo.

Nataša, hvala ti na brzom odgovoru. Čitala sam i tvoje postove, jako mi je žao zbog tvoje mame, ali ako ti išta znači mislim da si uradila dobru stvar dijeleći svoje iskustvo ovako, jer nekome zaista može da pomogne...
Scintigrafiju je radila prije nekoliko mjeseci, tad je sve bilo u redu...ali moraću nekako da je natjeram da je uradi opet. A jesi mislila na rendgen snimak karlice?

Ne, nisam mislila na rtg snimanja, jer mojoj mami ti snimci nisu ništa pokazali. Samo smo izgubili dragoceno vreme. Skener ili magnetna, nisam pametna šta je bolje.