SAVETI NUTRICIONISTA

[sludjena mama]

Kombinovanje pojedinih namirnica

Šećer – rafinisani ugljeni hidrat i treba ga tretirati kao skrob.

Deserti – ako se jedu nakon proteinskog obroka, ometaće želudačnu kiselinu. Sve slatke namirnice najbolje je ograničiti na minimum. Uzimajte ih povremeno i pokušajte pauzirati najmanje 1 sat između glavnog jela i deserta.

Alkohol – ako volite popiti čašu vina uz obrok, ne brinite se koje namirnice trenutno koristite. Male količine alkohola ne narušavaju obrok kombinovane hrane. Umerene količine alkohola predstavljaju zdrav dodatak ishrani. U prevelikim količinama alkohol je vrlo opasan i štetan.

Masti – mogu se tretirati kao prilagodljive. Kombinuju se i sa skrobom i sa belančevinama, ali se moraju mudro koristiti. Moraju se napraviti razlike između dobrih i loših masnoća.

Mleko i pavlaka –iako se razmišlja o mleku kao belančevinastoj namirnici ona iz perspektive kombinovanja hrane ima nizak udeo belančevina (oko 3%). Bogato je laktozom (ugljeni hidrat) koja može biti teško probavljiva. Pavlaka ima još manji procenat belančevina, ali je procenat masti visok, pa je treba koristiti kao masnoću. Kombinuje se sa većinom belančevina i skroba.

Jogurt i kiselo mleko – prilagodljiva namirnica.

Testenina –sa ili bez jaja posmatra se kao skrobna namirnica. Dobra je kombinacija sa začinskim biljem, spanaćem, kupusom, sosom od paradajza i belog luka i naravno uvek uz svežu salatu.

Preliv za salatu –kašičica bilo kakvog preliva (sirće i ulje) može se kombinovati i sa skrobnim i sa belančevinastim namirnicama. Obično se dodaju male količine, da bi uzrokovale značajnu promenu u varenju glavnih sastojaka.

Mladi kukuruz i grašak – ovako mlade koristiti kao prilagodljive namirnice. Lako se kombinuju i sa belančevinama i sa skrobom, a starenjem postaju sve skrobniji.

Čaj i kafa –konzumiranje previše kafe i čaja (pravog) može narušiti apsorpciju nekih vitamina i minerala. Nema potrebe da se tih pića odreknete zauvek (postoje dokazi o tome kako šoljica ili dve dnevno mogu biti podsticajne i ukusne), ali ih je najbolje piti odvojene od glavnog obroka.

Čokolada –ne uklapa se dobro u kombinovanje hrane. Priuštite je sebi kao poslasticu, ali je ne kombinujte ni sa belančevinama ni sa skrobom.

Sladoled – nije dobar kombinator. Neki sladoled sadrže mlečne proizvode zajedno sa modifikovanim skrobom.

So – kao začin može se koristiti i sa belančevinama i sa skrobom. Ali sa solju oprezno. Skoro svi industrijski proizvodi je imaju u velikim količinama.

Bezalkoholni napici – izbegavajte napitke sa aditivima ili ih konzumirajte minimalno. Visok sadržaj mnogih vrsta aditiva znači da ih je najbolje piti odvojeno od ostalih namirnica.

www.nutricionisti.org

[sludjena mama]

[sludjena mama]

[sludjena mama]

Dodaci u ishrani
So

SoSo ili natrijum hlorid, je jedinjenje koje je našem organizmu potrebno u tačno određenim količinama. Nažalost lako možemo preterati u količini soli koju svakoga dana unosimo u organizam. To preterivanje posledica je navike soljenja i onih namirnica koje već u prirodnom obliku sadrže upravo onu količinu soli, koja je dovoljna našem organizmu.

So je preko potrebna za život?

Tačno. So se sastoji od jona natrijuma i jona hlora. Oba jona su neophodno za niz osnovnih metaboličkih procesa. Oni su neophodni za transport kroz ćelijsku membranu, čime se ćelija zapravo hrani, obnavlja i izbacuje iz sebe štetne materije. Natrijum je potreban i za izlučivanje vode, čime se osigurava acidobazna ravnoteža organizma. Jedna od najvažnijih uloga jona hlora ostvaruje se u procesu varenja (lučenje želudačne kiseline).

So nema nikakvu energetsku vrednost.

So treba svakog dana unositi hranom?

Tačno. Kao što je rečeno so je jedinjenje čiji je nedostatak u ishrani nespojiv sa životom. Ona je za održavanje osnovnih životnih funkcija važna gotovo skoro kao i voda. Dovoljno je samo 1-2g soli kako bismo zadovoljili dnevnu potrebu organizma za tom namirnicom. Činjenica je da tu količinu uglavnom unesemo namirnicama koje u svom sastavu imaju natrijum hlorid, pa nije potrebno dodatno soljenje. Ako se ipak, u izuzetnim slučajevima, dogodi da unosimo manju količinu soli od dnevne potrebe, vrlo brzo osetićemo grčenje mišića i opštu slabost.

So pomaže zadržavanju vode u organizmu?



Tačno. Veća količina soli u organizmu utiče na povećanje količine vode u organizmu, kako bi se ta suvišna so na neki način „razredila“ i zadržala normalna, uravnotežena koncentracija soli (0,9%). Treba naglasiti da takvo stanje traje kratko vreme i da ne izaziva nikakve dodatne smetnje kod zdravih osoba. Međutim, kod osoba koje pate od bolesti srca veća količina soli uslovljava zadržavanje veće količine vode, pa se povećava ukupna količina krvi i srce mora jače i više „pumpati krv“. Zbog toga se svim srčanim bolesnicima i osobama koje zbog bilo kog razloga imaju problem sa radom srca preporučuje neslana hrana. Pojedini lekovi koji utiču na zadržavanje vode u organizmu (kortikosteroidi i kontracepcijske pilule) mogu izazvati isti rezultat kao i povećana koncentracija soli, pa se pri upotrebi tih lekova preventivno preporučuje nesoljena hrana.

Ko se bavi sportom mora izbegavati so?



Netačno. Zavisno od vrste sporta, svaki bi sportista morao voditi računa o ishrani. Bavimo li se sportom, pri kome se dodatno znojimo, organizam traži unošenje dodatnih količina soli hranom. Pri izrazitim fizičkim naporima, posebno leti, organizam znojenjem može na dan izgubiti i do 2 litre tečnosti. Znojenjem se iz organizma izlučuju mnoga štetna i toksična jedinjenja, ali i velike količine rastvorenih minerala. Tako se može izlučiti i do 15g natrijum hlorida na dan. Dodatno soljenje namirnica koje prirodno već sadrže so u takvim slučajevima je neophodno za održavanje ravnoteže metabolizma.

Jodirana so sprečava pojavu gušavosti?



Tačno. Nedostaje li joda u prehrani duže vreme nastaje gušavost, odnosno nedovoljna aktivnost štitne žlezde, praćena uvećanjem žlezde. Danas se obična kamena so jodira i time se sprečava pojava gušavosti.

Dnevna količina za unos soli bile bi oko 6g – 1 kafena kašičica.

[sludjena mama]

www.nutricionisti.org za sve informacije i pitanja u vezi ishrane!

[sludjena mama]

Sirće

Sirće koristimo kao začin jelima, a najviše se koristi za oplemenjivanje ukusa salata pripremljenih od sirovog povrća. Brojne svetske kuhinje koriste sirće kao dodatak gotovim jelima napravljenim sa manjom količinom masti, odnosno ulja i soli. Ono daje poseban ukus i dijetalnim jelima, a pritom nema opasnosti od pojave neželjenih posledica.

Sirće koje se upotrebljava u kulinarstvu je vodeni rastvor sirćetne kiseline (5-6%). Sirćetna kiselina je slaba organska kiselina koja sirćetu daje karakterističan kiseli ukus.

Sirće se dobija vrenjem vina ili nekih drugih alkoholnih napitaka. Pojedini mikroorganizmi odgovorni su za zakiseljavanje jer etil-alkohol pretvaraju u sirćetnu kiselinu.

Upotreba sirćeta seže u daleku prošlost. Sirće se spominje i u Bibliji. Stari Grci i Rimljani su ga koristili kao začin i kao napitak za čišćenje organizma. Upotreba sirćeta nije ograničena samo na začinjavanje salata, već se primenjuje i u postupku konzervisanja brojnih namirnica, u prvom redu raznovrsnog povrća.
Vrste sirćeta

Boja i ukus sirćeta zavise od svojstava osnovne materije od koje se pravi sirće. (5)

Vinsko sirće -dobijeno fermentacijom crnog ili belog vina, sve više se koristi u svakodnevnoj pripremi jela, ali je još uvek veća zastupljenost alkoholnog sirćeta. Mirisni aceto balsamico, tamno smeđe je boje, dobija se vrenjem crnog vina iz područja Modene. Proces starenja traje 15-50 godina. Cena takvog sirćeta nije mala, ali daje salatama izuzetan ukus.

Postoje i posebne vrste vinskog sirćeta koje se proizvode uz dodatak aromatičnih i lekovitih biljaka. Najčešće se primenjuju pelin, divlji komorač i ruzmarin.

Jabukovo sirće –dobija se vrenjem jabukovog soka, pri čemu je najbolje koristiti nekultivisane, samonikle, divlje jabuke koje mogu da uspevaju i donose rod bez primene zaštitnih hemijskih sredstava. Mogu se koristiti i kultivisane jabuke pod uslovom da nisu prskane. Smatra se da jabukovo sirće ima i lekovita svojstva, pa se primenjuje u narodnoj medicini kod artritisa, astme, smetnji pri varenju, respiratornih infekcija, povišenih vrednosti holesterola i dr. Od jabukovog sirćeta može se napraviti izuzetan napitak sa vodom i medom. I ovaj napitak može se uzimati ujutru na prazan stomak, pre jela, uz jelo ili posle jela (1 supena kašika sirćeta, 1 kašičica meda i razmuti se u čaši obične vode). (8)

[sludjena mama]

Začini

To su proizvodi biljnog porekla, svojstvenog mirisa i ukusa, koji se dodaju jelima, prehrambenim proizvodima i pićima, radi postizanja odgovarajućeg mirisa i ukusa ili poboljšavanja njihove svarljivosti. Začini podstiču lučenje sokova za varenje, pa poboljšavaju apetit, varenje hrane i iskorišćenje hranljivih sastojaka. Isto tako začini:

*
Poboljšavaju cirkulaciju na oštećenoj sluzokoži
*
Poboljšavaju rad nekih organa
*
Deluju na rad pljuvačnih žlezda
*
Pospešuju proizvodnju žuči (anis, crni luk)
*
Razbijaju krvne ugruške (biber, čili, ljuta paprika)
*
Poboljšavaju rad gušterače (cimet, kari, karanfilić, lovor)
*
Rastvaraju sluzi i pomažu njihovom izbacivanju (cimet)
*
Poboljšavaju izlučivanju mokraće (list peršuna i celera)
*
Deluju baktericidno, u svežem stanju (crni i beli luk, cimet, majčina dušica, ruzmarin, itd.)
*
Deluju protiv crevnih parazita (beli luk, bosiljak i dr.)

Pored toga, mnogi sastojci začinskih biljaka su snažni antioksidansi (đumbir, slačica, majoran, cimet, nana i dr.) i deluju antikancerogeno (svi začini).

Začinske biljke koje treba dodavati na početku kuvanja, jer sadrže dosta celuloze su: kim, anis, lorberov list, biber, aleva paprika i dr.

Pred kraj kuvanja dodaju se: bosiljak, čubar, majoran, nana, majčina dušica, a pred služenje: peršun, celer, mirođija, kopriva, muskatni oraščić.

Začinsko aromatično bilje stavlja se u manjim količinama u jelo, posebno ako se koristi mešavina začina, da bi jelo bilo prijatnog ukusa i mirisa. Začine treba kupovati u manjim količinama i držati u dobro zatvorenim kutijama ili tamnim teglicama, i to na suvom, provetravanom mestu. Rok upotrebe treba poštovati, jer mogu izazvati mikrobiološko kvarenje hrane.

Anis - začin koji se najviše upotrebljava za testa, kolače i likere. Može se dodati kao karminativ (smanjuje nadutost i grčeve izazvane varenjem hrane bogate biljnim vlaknima), a služi i za spravljanje karminativnih čajeva.

BiberBela slačica –seme koje se koristi kao začin u pripremi marinada, turšija, kobasica, umaka, za proizvodnju senfa i majoneza.

Senf – se dobija mešanjem mlevene bele i crvene slačice, kojima je oduzeto ulje, uz dodatak vode, sirćeta ili vina, soli i drugih začina, sa šećerom ili bez njega. Oštar ukus i aroma senfa dobija se fermentacijom smeše.

Biber – pojavljuje se u 2 oblika: beli i crni. Razlikuju se po stepenu sazrevanja plodova. Biber u zrnu se čuva duže vremena, a mleveni gubi miris i podložan je dejstvu bakterija. Upotrebljava se za: sva jela i proizvode od mesa i ribe, supe, gulaše, paprikaše, turšije, marinade, salate i umake.

Bosiljak – zeljasta biljka prijatnog mirisa i pomalo sladunjavog i oštrog ukusa. Upotrebljava se kao začin za paradajz (svež ili kuva), mahunasto povrće i jela sa jajima.

Vanila – tropska biljka vrlo mirisnog, dugačkog ploda sličnog mahuni. Upotrebljava se u šipci i u prahu za slatka testa i kolače.

Karanfilić –cvetni pupoljak tropskog drveta, prijatnog mirisa sličnog karanfilu. Upotrebljava se u cvetu ili u prahu, za slana ili slatka jela, bujone i marinade.

VanilaKim – jednogodišnja biljka čije je seme izrazito jakog mirisa i ukusa. Upotrebljava se za jela od mese, divljači i za posipanje slanog peciva.

Lorber (lovor) –zimzeleni žbun Mediterana, čije lišće, kada se protrlja ima miris badema. Upotrebljava se u malim količinama za supe, kisele čorbe, umake, marinade, jela od pasulja i jela od kupusa.

Beli luk – ima snažna baktericidna svojstva. Koristi se kao dodatak mnogim jelima od mesa, ribe i povrća. Treba ga jesti svakodnevno i dodavati u prohlađena jela, ali ne mnogo usitnjen zbog lake isparljivosti aktivnog sastojka.

[sludjena mama]

Nana – sladunjavo-oštra i na ukus hladno delujuća aromatična biljka. Upotrebljava se kao začin za jela od leguminoza, sladolede, kremove i likere.

Mirođija –zeljasta biljka izrazitog mirisa. Koristi se kao začin za čorbe, umake, jela od graška, namaze za sendviče i druga jela. Cvet se upotrebljava za turšiju, naročito za kisele krastavce.

Morski (muskatni) oraščić – aromatični plod tropskog drveta, koji se stavlja u razna slana i slatka jela.

Ruzmarin – zimzeleno šiblje igličastog lista. Koristi se kao začin za jela od ribe, mesa, mesa kunića, a naročito za mesa jačeg mirisa (meso ovaca i divljači).

Soja – jednogodišnja mahunasta biljka poreklom iz kine.

Ekstrakt od soje (soja sos) – začin koji se priprema od kuvanog, samlevenog sojinog ploda, koji se podvrgava fermentaciji od 1-5 godina. Upotrebljava se za isticanje ukusa jela i dodaje se u kapima.

Cimet – aromatična kora tropskog drveta crvenkaste boje, prijatnog ukusa i mirisa. Osušena kora ili njen prah upotrebljavaju se kao začin za slatka i slana jela. Cimet u kombinaciji karija, karanfilića i lorbera je neophodan sastojak ishrane dijabetičara, jer stimuliše rad pankreasa, tj. lučenje insulina.

Kari – vrlo ljut i pikantan indijski začin u prahu, kombinovan od više začina. Može se upotrebljavati i za jela od mesa i za jela od povrća. (8)


sa sajta www.nutricionisti.org

[Dj.Olivera]

ZABLUDE O DIJETAMA

Prave savete o zaista pravilnoj ishrani možete da saznate samo od nutricioniste (pogledajte SAVETE NAŠEG NUTRICIONISTE). Sve dijete koje smo dali na ovim stranama jesu proverene, ali ipak ne garantuju da ćete izgubiti višak kilograma (kako smo rekle u uvodu...). Zato svima onima koji bi da nas pitaju BILO ŠTA u vezi dijeta, odmah da kažemo da je ovo jedan HEDONISTIČKI SAJT ZABAVNOG KARAKTERA, a mi ga radimo isključivo zbog sopstvenog zadovoljstva. SAMO SU SAVETI NUTRICIONISTA POTPISANI IMENOM STRUČNJAKA I LEKARA i zaista NEŠKODLJIVI I DELOTVORNI!.

Ipak znamo (iz ličnog iskustva), da će se većina naših čitalaca radije odlučiti za neku brzu dijetu nego za potpunu promenu načina ishrane... Zato vam predstavljamo najpoznatije ZABLUDE koje se tiču dijeta.

Ako jedete pre spavanja, gojite se - NETAČNO! - ako je zalogaj pre spavanja ono što vašem telu treba, slobodno se poslužite, jer samo zbog njega nećete dobiti kilograme.
Preskakanje obroka smanjuje kilažu - NETAČNO! - ovo je možda jedna od najvećih zabluda u vezi s dijetom, zato što narušavate pravilno funkcionisanje metabolizma, pa ćete tokom sledećeg obroka uneti više hrane nego što vaš organizam može da potroši.
Dovoljna je dijeta bez vežbanja - NETAČNO! - kombinujući dijetu i vežbanje ostvarujete najbolje rezultate u skidanju kilograma i što je najvažnije oni se ne vraćaju.
Premladi ste da biste se brinuli za svoje zdravlje - NETAČNO! - danas od bolesti srca i dijabetesa obolevaju i ljudi u ranim dvadesetim! Unošenjem voća i povrća, kalcijuma i ostalih korisnih sastojaka regulišete svoju težinu i sprečavate bolesti koje su direktno povezane s prekomernom težinom.
Zdrava ishrana je dosadna - NETAČNO! - postoje kulture koje jedu izuzetno zdravu hranu i ta hrana je jako uzbudljiva. Mediteranska kuhinja je jedan od najboljih primera sa svim svojim začinima, svežim povrćem i plodovima mora.
Nikako nemojte da jedete svoje omiljene kolače - NETAČNO! - naravno da možete da ih jedete, ali pokušajte nešto da promenite u samom receptu. Koristite belance umesto žumanca ili smanjite dozu šećera. Ipak, ako su vaši omiljeni kolaći baklave, upitajte se koliko su one dobre za vašu borbu protiv suvišnih kilograma, pogotovo ako znamo da jedna sadrži 600 kalorija.
So uglavnom sami dodajemo u hranu - NETAČNO! - još jedna neistina. Na mnogo stolova nema slanika, pa ipak konzumiramo mnogo soli jer ne obraćamo pažnju na količinu soli u namirnicama. Sva gotova i brza hrana sadrži veliku količinu soli. Preporučena dnevna doza od 6 grama u nekim pakovanim proizvodima može biti uvećana i do 5 puta.

[Dj.Olivera]

VITAMINI

Imaju čudesnu moć

Gotovo sve što se događa u organizmu ne može se zamisliti bez vitamina; oni učestuju u bezbroj bioloških procesa u telu, štite ga od bolesti i odžavaju u punoj formi...


Neki vitamini se mogu rastopiti u vodi, a neki samo u mastima.

U vodi se tope vitamini C i B. Osetljivi su na svetlost i toplotu, a moraju se unositi u organizam svakodnevno jer se ne stvaraju zalihe.

U mastima se tope vitamini A, D, E i K. Otporni su na toplotu i od njih organizam može da stvara zalihe, taložeći ih u masnom tkivu.

Prirodni vitamini nisu isto što i sintetički (veštački). Uz prirodne vezane su i neke druge supstance za koje se veruje da su vredne koliko i sami vitamini.

Neprijatelj vitamina su:
antibiotici i razni lekovi za umirenje,
anti-bebi pilule,
aspirin,
aditivi (veštački dodaci hrani),
alkohol i
pušenje.

Posle četrdesete godine života količinu vitamina i minerala treba udvostručiti, jer ih želudac teže prihvata, a osim toga organizam postepeno dehidrira (gubi vlagu) pa gubi iu vitamine.



VITAMIN A - za svežu, zdravu i lepu kožu

Efikasno štiti sluzokožu čitavog sistema za varenje i organa za disanje kao i sluzokožu bubrega i mokraćnih kanala. Obezbeduje vlažnost sluzokože i stvara zaštitnu membranu protiv raznih infekcija I drugih štetnih uticaja.

Ima veliki uticaj na funkciju očiju, poboljšava vid (naročito noćni), štiti od očnih bolesti

Jača odbrambene snage organizma (pretpostavlja se da rak pluća nastaje istovremeno kad počne da se gubi vitamin A).
Utiče na funkciju seksualnih žlezda, leči sterilitet,
otklanja menstrualne poremećaje
Ubrzava zarastanje rana
Umanjuje štetno dejstvo zagađenog vazduha,
obnavlja površinski sloj pluća
Otklanja ili ublažava štetne posledice stresa
Pospešuje rast i razvoj dece,
izgradnju kostiju i zuba
Obezbeđuje dobar rad čula ukusa
Leči akne, eksceme, crvenilo i "guščiju kožu"
Jača nokte i koran kose.

RIBLJE ULJE (riba iz polarnih oblasti), JETRA (crna džigerica, naročito goveđa), ŠARGAREPA, BUNDEVA, RADIČ (salata), KAJSIJA, PERŠUN, KESTEN, spanać, kelj, miridija, blitva, maslačak, dinja, paradajz, med.

[sludjena mama]

POBOLJSANA ISHRANA (deo 1) kako smrsati, a ne menjati vrstu hrane koja se konzumira…

Hteli mi to da priznamo ili ne, velika vecina nas je zavisnik (addicted) od hrane. Vecina ljudi trpa i gura hranu u sebe dok se ne dobije taj slatki i blazeni osecaj sitosti. Mnogi ne zele da se odreknu mesa, rostilja, cvaraka, slanine, kolaca, torti iako svi svesno ili podsvesno znamo da su oni stetni po zdravlje. Zasto bi doktori samo bolesnicima uskracivali tu stetnu hranu? Zasto taj princip ne vazi za sve?

Posto ljudi radije cekaju da su VEOMA bolesni, pa da promene nacin zivota i ishrane, evo jedan mali predlog u vezi ishrane:

SKONCENTRISI SE 100% NA HRANU KOJU UNOSIS!

Svako zivo bice na zemlji, sem coveka, jede na isti naci: jedu sa punom paznjom, skoncentrisani samo na hranu, ukus hrane i nista drugo. Kada osecaj gladi prodje, zivotinje prestanu da jedu.

Zasto je covek drugaciji? Tri razloga.
1)Mi jedemo prema satu, tri obroka na dan, sa uzinama izmedju, retko kad smo bas gladni;
2)Jedemo zacinjenu hranu (so, secer, biber...), i zacini nas stimulisu da jedemo vise nego sto je potrebno
3)Zato sto za vreme jela radimo hiljadu drugih stvari: citamo novine, kniju, gledamo TV, pricamo na telefon ili za stolom

Rezultat svega je unosenje mnogo vise hrane nego sto je potrebno organizmu. Nasa paznja je usemerena na nesto drugo (TV, prica), pa signal iz stomaka da je pun prodje nezapazen.

RESENJE: Za pocetak, probaj da jedes samo jedan obrok dnevno sledecih 5 dana na sledeci nacin:

Jedi samo kad si gladan. Prvo uzivaj u izgledu i mirisu hrane. Sa svakim zalogajem, zatvori oci da uzivas u ukusu hrane i da bi iskljucio okolinu od sebe. Samo razmisljaj o hrani koju jedes. Ne citaj nista, ne gledaj TV, i ne razgovaraj ni sa kim. Zvaci hranu dobro, dok ne postane tecna u ustima, pa tek onda progutaj.

Na ovaj nacin ces se brze zasititi i unosices manje kolicine hrane, a osecaj sitosti u punoce ce i dalje ostati isti.

( preuzeto sa sajta http://drbass.com/attentive.html )

[sludjena mama]

na ovom forumu je pokrenuta diskusija sa puno dobrih saveta na ovu temu


http://www.doktor.rs/forum/viewtopic.php?t=18597

[sludjena mama]

Ishrana odojčeta

Pravilna ishrana odojčeta ima veliki značaj u zaštiti i održanju zdravlja, kao i za psihofizički razvoj deteta. Ukoliko je ishrana adekvatna odojče se najbrže razvija i napreduje. Za razliku od odraslih detetu je potrebna veća količina hrane srazmerno telesnoj masi i to naročito gradivnih nutrijenasa koji služe za sintezu novih tkiva i za rast bebe. Smatra se da odojče do svog šestog meseca treba da udvostruči svoju porođajnu težinu, a do prve godine da je utrostruči.
Načini ishrane

Ishrana odojčeta može biti:

*

Prirodna ishrana – humano mleko
*

Mešovita ishrana – dohrana adaptiranim mlekom
*

Veštačka ishrana – ishrana adaptiranim mleko

[sludjena mama]

Prirodna ishrana – dojenje

Majčino mleko predstavlja najsavršeniju hranu za odojče, jer je majčino mleko hemijskim sastavom prilagođeno potrebama odojčeta, samim tim se lakše vari i bolje iskorišćava. Većina majki su sposobne da doje svoje dete. Mleko nadolazi treći dan od porođaja a nekada i kasnije (kod carskog reza).

Količina mleka zavisi od i od pravilne ishrane majke dojilje. Hrana dojilje treba da je raznovrsna i da se sastoji od testenina, sireva, mesa, zelenog povrća, voća i voćnih sokova i ½ l mleka dnevno,pa i više. Dojilja treba da se dovoljno odmara i da ima ljubav i volju da doji svoje dete.

Prednosti dojenja:

*

Obezbeđuje prirodnu hranu
*

Obezbeđuje vezu između majke i deteta
*

Stvara emocionalnu stabilnost
*

Majčino mleko sadrži antitela koja štite bebu od infekcija (pospešuju imunitet)
*

Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno
*

Majčino mleko poseduje optimalnu temperaturu (37 C)
*

Sisanje omogućava odojčetu pravilan razvoj vilica
*

Dojenje omogućava lakšu regulaciju telesne mase majke posle porođa

[sludjena mama]

Mešovita ishrana

Ukoliko majka nema dovoljno mleka pristupa se dohranjivanju, najčešće adaptiranim mlekom (ređe kravljim – prilagođenim 2/3, uz dodatak šećera).

Veštačka ishrana

Ukoliko majka nema mleka ili zbog bolesti majke koriste se adaptirana mleka koja su po svom sastavu najsličnija, gotovo identična majčinom mleku. Upotreba razblaženog kravljeg mleka (2/3) se ne preporučuje pre svega jer može biti bakteriološki neispravno, zatim se javljaju alergije na ovu vrstu mleka kao i intolerancija (nepodnošenje).

Raspored obeda i vrste namirnica u ishrani odojčeta

*

0-2 meseca starosti odojče treba da ima 6-8 podoja u toku 24h, u količini od 90-120ml po podoju i da razmak između podoja ne bude manji od 2h ni veći od 3h. Podoji trebaju da traju 20-30min.
*

3-4 mesec starosti – odojče treba da ima 5-6 podoja u toku 24h u količini od 120-150ml po podoju u razmaku od 3h. Po mogućnosti u trećem mesecu ukinuti noćni podoj. Odojče na veštačkoj ishrani takođe ima isti broj podoja samo što se daju adaptirana mleka.
*

5 mesec starosti – odojče treba da ima 4-5 podoja na dan u količini od 150-180ml po podoju uz dodataka mlečne kaše, najčešće kao pretposlednji obed. Prvi i poslednji obed treba uvek da bude mleko! U petom mesecu možemo dodati i voćnu kašicu (jabuka, breskva, kajsija), voćni kompot ili voćni sokić za bebe (razblažen sa vodom u razmeri 1:1) ili kašicu od jabuke i šargarepe. U početku ponuditi nekoliko kašičica pa kasnije postepeno povećavati količinu.
*

6-7 meseci starosti – odojče ima 3-4 podoja, 180-200ml mleka po podoju.

Mlečna kaša, kaša sa žitaricama i mlekom (pirinčana kaša);

Voćne kaše (jabuka, breskva, kajsija, bundeva, banana kombinovana sa jabukom ili posebno 2 puta nedeljno, šljiva i kruška, pri čemu se one daju jednom nedeljno), minimum voća koje se daje je 50g, a maksimum voćnog soka je 150ml dnevno;

Kaše od povrća (brokule, karfiol, krompir, šargarepa, blitva, spanać), minimum povrća je 50g, a maksimum 120g;

Polako se uvodi meso (20-30g), i to posne vrste mesa – prvo piletinu, belo meso. Pa zatim jagnjetinu, teletinu i ćuretinu. Prvo se pripremaju bujoni od mesa (supe), a zatim se daje i meso. Svinjsko meso se ne uvodi do navršene 1 godine;

Obzirom da se dete prvi put sreće sa novim ukusom hrane ne treba ga prisiljavati da jede. Bitno je uvoditi namirnice postepeno i u malim količinama (2-3 kašičice dnevno). Svaki treći ili četvrti dan po jednu novu namirnicu kako bi se dete naviklo na novi ukus.

* 8-12 meseca – podoj ujutru i uveče, 200-250ml mleka po podoju.

Uvodi se žumance, prvo 1/8 žumanceta nedeljno (veličina zrna graška), sledeće nedelje 1/6, pa postepeno povećavati do celog žumanceta nedeljno. Kada uvedemo celo žumance davati ga 2-3 puta nedeljno i taj dan se izostavlja meso. Inače, jaje treba da bude tvrdo kuvano, najmanje 7min da vri. U početku se daje uz mleko ili u kašici a kasnije može i posebno.

Sa 8-9 meseci takođe uvodimo hleb, jogurt, kiselo mleko, pavlaku, mladi sir, može se uvesti neka vrsta doručka i ne mora (kačamak, popara, griz i dr.).

Na kraju pripreme jela dodaje se na vrh kašičice butera ili pola kašičice maslinovog ulja.

Sa 10 meseci uvesti od povrća grašak, boraniju i kupus, ali ukoliko dete to ne prihvata ne siliti ga, već mu ponuditi neki drugi dan uz mali dodatak soli (prstohvat).

Posle navršenih godinu dana možemo polako uvoditi sledeće namirnice: med – prvo bagremov, jagode, maline, kupine, citrusno voće – kivi, limun, ananas, pomorandža, mandarina, koštunjavo voće – orah, badem, lešnik, kikiriki, belance, industrijske supe, svinjetinu, morske plodove, suhomesnate proizvode, ribu i drugu hranu sa konzervansima. Ove namirnice su visoko energetske i treba ih postepeno uvoditi u ishranu deteta.

U ovom periodu količina mleka i mlečnih proizvoda dnevno treba da iznosi oko 500ml dete ima 3 glavna obroka (doručak, ručak, večera) i dve užine (sok, voće, sutlijaš, puding, koh, kolači,itd.). Na mogu da se nađu gotove slane i voćne kašice kao i razne vrste sokova koji u potpunosti mogu da zadovolje kompletne potrebe deteta. Ovi proizvodi se mogu slobodno koristiti uz strogo pridržavanje uputstava od strane proizvođača.

Zbog mogućnosti pojava alergija i infekcija do navršenih godinu dana ne treba davati detetu: svež paradajz, jagode, maline, kupine, mandarine, kivi, kvasac, orah, badem, kikiriki, lešnik, eurokrem, čokolade, belance jaja, suhomesnate proizvode, školjke, konzerviranu ribu i drugu hranu sa konzervansima.

Svako dete bi trebalo da ima svoj pribor za jelo i njega ne bi smeli koristiti odrasli. Ono mora da bude čisto i po potrebi iskuvati ga i ne brisati ga nakon pranja.

Od sudova se preporučuje: lonac od 1l, šerpe od ½ i 1l, metalno lonče od ½ i ¼ l, šolja i šoljica, staklena čaša, supena i kafena kašika, rende, cediljka, 2-3 flašice ako mora, itd.

Pored svega navedenog treba imati u vidu činjenicu da je svako dete svet za sebe i da ima individualne potrebe koje treba uzeti u obzir.