SAVETI NUTRICIONISTA

[sanyalica]

Pozdravljam temu

Elem...evo nesto korisno...


VMS Zemun
Viša medicinska škola u Beograduhttp://vzsbeograd.edu.yu/



Viša medicinska škola osnovana je 17. januara 1958 godine, i počela je sa radom septembra iste godine. Tada je imala zadatak da obrazuje kadrove više stručne spreme za rad u zdravstveno-socijalnim ustanovama, za organizatore patronažne sližbe, za rad na zdravstvenom vaspitanju kao i za rad u higijenskoj službi i sanitarnoj inspekciji. Škola je imala dva perioda u svom radu, koji su se razlikovali po programu i uslovima prijema. U prvom periodu koji je trajao do 1963. godine škola je bila internatskog tipa i školovanje je trajalo tri godine. Na školovanje su primani samo kandidati ženskog pola, neudate i sa proverom fizičkog i psihičkog zdravlja. Kako je bila internatskog tipa, nije bilo moguće upisati veći broj studenata, pa je u ovom periodu bilo upisano 137 studenata, od kojih je diplomiralo 103. Tada je imala samo odsek viših medicinskih sestara i odsek viših sanitarnih tehničara. Brz razvoj medicinske nauke, izdvajanje brojnih specijalizacija i subspecijalizacija, rezultirao je potrebom za školovanjem novih profila zdravstvenih radnika na višem nivou. Tako se 1964. godine u Školi otvara odsek viših fizioterapeuta, 1965. godine i odsek viših radnih terapeuta. Školske 1973/74. godine upisani su prvi studenti na grupi viših ortotičko-protetičkih tehničara, a 1974/75. godine i prvi viši rendgen tehničari. Školske 1987/88 godine se otvara odsek viših dijetetičara-nutricionista, 1990/91. je otvoren odsek viših zubnih tehničara-protetičara i 1995/96. godine smer viših medicinsko-laboratorijskih tehničara. Smer viši estetičar-kozmetičar otvoren je školske 1999/2000. godine, a smer viša stomatološka sestra školske 2000/01. Škola je sa radom otpočela u zgradi sadašnje srednje medicinske škole u Deligradskoj ulici 31, pa se preselila u ulicu Vojvode Milenka 33, zatim u ulicu Pante Srećkovića 2, da bi 1988. godine dobila svoju stalnu zgradu u ulici Cara Dušana 254. u Zemunu.

Акредитација школе

ВИША МЕДИЦИНСКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ АКРЕДИТОВАНА ОДЛУКОМ КОМИСИЈЕ ЗА АКРЕДИТАЦИЈУ И ПРОВЕРУ КВAЛИТЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (одлука број 612-00-125/2006-04 од 30.04.2007.) као Висока здравствена школа струковних студија у Београду



Школска слава

Школа слави као своју заштитницу пред Господом преподобну мати Параскеву - свету Петку.

Спомен светој Петки се држи 27. октобра (14.октобра по јулијанском календару) на дан њеног упокојења у Господу.



Danas se mogu upisati sledeci smerovi: Струковна медицинска сестра-бабица,Струковна медицинска сестра,Струковни санитарно-еколошки инжењер,Струковни медицински радиолог,Струковни физиотерапеут,Струковни радни терапеут,Струковни медицинско - лабораторијски технолог,Струковни нутрициониста – дијететичар



Biblioteka

Библиотека представља једну од најзначајних потпора квалитетном наставно-образовном процесу, као и научно-истраживачком раду Школе.

Кроз систематску набавку и праћење стручне литературе, обраду и чување публикација, давање на коришћење библиотечких фондова, развијањем библиотечко-информационе делатности, као и пружањем других услуга, библиотека се труди да задовољи потребе својих корисника, пре свега студената и наставног особља.

Велика пажња се поклања набавци стручне литературе за специфичне области у којима се образују студенти.

Тренутно библиотека поседује више од 12000 библиотечких јединица, и преко 120 наслова домаћих и иностраних стручних часописа

Путем интернета и пројекта еIFL, омогућен је приступ великом броју иностраних часописа у електронском облику.

Библиотека је и чланица Заједнице библиотека универзитета у Србији, чиме су створени услоови за бољу међубиблиотечку сарадњу.



Библиотека и читаоница су отворене за кориснике сваког радног дана од 9 до 16ч.

Контакт: Јасмина Димитријевић, библиотекар, тел.: 2618 120 лок.111

http://vzsbeograd.edu.yu/

http://vzsbeograd.edu.yu/Nastavni_planovi.html

http://vzsbeograd.edu.yu/Raspored_teori ... stave.html



Цара Душана 254
11080 Земун
Телефони школе су:
+381 (11) 2618-120
+381 (11) 2618-024
+381 (11) 105-727

Факс:
+381 (11) 2100-535




Sludjeniceeeee!!!
Ne zameri gdji Malinkulji!
Ona je profesinolno deformisana...vaspitno-obrazovno zeli da deluje na okolinu, pa tako i na forumashe. Moj savet gdji je da za uchenje nikada nije kasno! Zato sam napred navedeno kopi/pastovala...lep smer za josh boju, deficitarnu profesiju!!!

[Dj.Olivera]

Sanjalice nedostaje mi knjiga Ja sam dokaz da za učenje nikad nije kasno i evo sada, posle ovog tvog posta, ozbiljno trazmišljam da upišem VMŠ Sviđa mi se ovaj smer Strukovni-nutricionista – dijetetičar

[Malinka Grujic]

izvini sluđena mama nije bilo ništa zlonamerno šala je bila i na moj račun jer se nikad nešalim samo na tuđ račun već prebacim i sebi.,,
SAMO PROSTACI PREBACUJU DRUGIMA A PLEMENITI LJUDI SEBI,, izvinjavam se ostalim čitaocima jer ovo ne pripada ovom postu.

[sludjena mama]

nikada nije kasno za doskolavanje!

ionako mi fale bodovi na konkursu!ovi dobijeni posle zavrsene vise medicinske ,smer STRUKOVNI -NUTRICIONISTA-DIJETETICAR ,samo ce doprineti!

Malinka,jos jedan savet -ko se maca lati od maca ce i stradati!

I da,ovo pripada ovom postu!

[sludjena mama]

Uobičajeni postupci pripremanja hrane u nedeljnom obroku u našem stanovništvu su postupci koji uključuju manje ili veće korišćenje masnoća. Ređe se koristi kuvanje u vodi ili pečenje bez dodatka masnoće, a vrlo retko kuvanje u pari i tušenje, kao najbolji postupci pripreme hrane. Pored toga, u našoj tradicionalnoj ishrani uglavnom se koriste duže termički obrađivana jela (prekuvana jela), sa većom količinom dodate masnoće, soli i zaprške. Istovremeno koriste se velike količine crvenih mesa, a manje se koriste riba, povrće, voće i začinsko bilje.

Kvalitet kulinarno pripremljene hrane zavisi od:

*
Režima termičke obrade (primenjene temperature i dužine njenog delovanja)
*
Sredine u kojoj se hrana priprema (u pari, u vodi i vodenoj pari, masnoći ili u strujanju toplog vazduha – pečenje)
*
pH namirnica
*
prisustva kiseonika i svetlosti
*
prisustva hemijskih kontaminenata i aditiva
*
rukovanja sa namirnicama u toku pripremanja i sa gotovim jelom
*
kvaliteta posuđa i pribora za obradu namirnica

Kulinarnom pripremom hranu treba učiniti: nutritivno i biološki vrednom, higijenski i zdravstveno ispravnom, lako svarljivom sa maksimalnim iskorišćenjem hranljivih sastojaka i estetski prihvatljivom. Takođe, pripremljena hrana treba da zadrži svoja senzorna svojstva i da ne uzrokuje digestivne probleme.

[sludjena mama]

Tehnička obrada namirnica

Tehnička obrada namirnica sastoji se od velikog broja operacija, koje su međusobno povezane. To su: sortiranje, čišćenje, pranje, usitnjavanje i obrada poluproizvoda.

Čišćenje- u zavisnosti od vrste namirnica čišćenje je različito i obavlja se ručno ili mehanički. Postupci čišćenja namirnica su trebljenje, prosejavanje, odvajanje, ljuštenje i struganje.

Potrebno je u toku pripreme mesa odvojiti opne i žilice, masnoće i kožice sa živinskog mesa. Prilikom čišćenja voća i povrća odvajaju se oštećeni i uveli delovi, drugačije obojeni delovi koji mogu biti štetni po zdravlje, zatim delovi koji su nesvarljivi. Kod paradajza odvaja se peteljka i deo ispod peteljke ploda, zeleno obojen. U njemu se koncentriše solanin. Solanin se delimično razgrađuje u digestivnom traktu i može biti uzrok želudačno-crevnih poremećaja.

Solanin se nalazi i u drugim biljkama. U manjim količinama nalazi se u ljusci krompira i spoljnim delovim tkiva krompira. Njegova količina se povećava stajanjem krompira na suncu. Naročito se koncentriše u mestima oko klice, pa ih treba odstraniti. Kuvanjem se razgrađuje, pa se u kuvanom krompiru, kome je prethodno uklonjena klica, ne nalazi.

Prilikom ljuštenja treba se truditi da količina otpada bude što manja i to činiti specijalnim noževima za ljuštenje, jer se neposredno ispod ljuske nalaze najveće količine vitamina C. Postoje mesta na voću i povrću gde sa najviše koncentrišu pesticidi i druga hemijska jedinjenja koja se koriste u poljoprivredi. Ta mesta su:

*
kora – citrusno i drugo južno voće, jabuka, avokada, plavi paradajz, lubenica, dinja, bundeva, krastava, tikvice
*
mahuna povrća – grašak, bob, pasulj
*
kožica – paprika, paradajz, breskva, grožđe
*
deo ispod i oko peteljke – trešnja, višnja, jagoda, šljiva, grožđe, paradajz
*
semenik, deo oko semenika – jabuka, dunja, kruška
*
koštice – grožđe, kajsija, breskva
*
koren – kupus, kelj, srce zelene salate
*
spoljni listovi – kupus, kelj, glavičasta salata

Voće i povrće prska se hemijskim sredstvom za zaštitu od kvara i premazuje voskom, radi dužeg čuvanja u skladištima. Kožica voća i povrća, premazana voskom je sjajna. Treba je ukloniti blanširanjem. Koru citrusnog voća ne treba koristiti za pripremu kandiranog voća, slatkog ili deserta.

[sludjena mama]

Pranje – pranjem namirnica sa njihove uklanja se prašina, insekti, mikroorganizmi i druge nečistoće. Zato povrće i voće treba temeljno prati, pre i posle ljuštenja, naročito ako se koristi u sirovom stanju. Brižljivim pranjem smanjiće se i sadržaji hemijskih sredstava korišćenih u poljoprivredi i drugih hemijskih kontaminenata.

U zavisnosti od vrste, namirnice se peru tuširanjem i potapanjem u vodu, pa naknadno se tuširaju.

Najbolje je namirnice oprati brzo pod mlazom tekuće vode, kako bi gubici u hranljivim sastojcima bili što manji. Pod slabijim mlazom vode pere se osetljivije voće kao što su jagode, maline, kupine i sl.

Povrće i voće koje se često prska treba potapati u vodu kojoj je dodato sirće ili natrijumbikarbonat. Namirnice se naizmenično, ali brzo, potapaju u vodu i tuširaju. Povrće i voće pere se sa peteljkama, koje se zatim odstranjuju. Usoljenu ribu ili dimljeno i sušeno meso treba potapati u vodu kako bi se smanjio sadržaj soli. Vodu treba menjati više puta.

Hladna voda (voda iz česme) koristi se za pranje svežeg voća, povrća i mahunarki. Mlakom vodom peru se suhomesnati proizvodi, suvo voće i žito. Pod mlazom toplije vode pere se u komadu: sirovo meso, riba, iznutrice i živinsko meso. Tako ne dolazi do isticanja mesnog soka u spoljašnju sredinu.

Posle pranja namirnice treba ocediti i dalje pripremati, kako bi se sprečio gubitak hranljivih sastojaka i moguće zagađenje.

NoževiUsitnjavanje – usitnjavanje se primenjuje pri obradi namirnica u sirovom stanju ili kulinarno pripremljenih namirnica. Usitnjene namirnice se brže vare, jer imaju veću površinu dodira sa sokovima za varenje. Brže podležu promenama i kvarenju, pa se ovi postupci obavljaju neposredno pred njihovu upotrebu ili dalju obradu. Usled bržeg i intenzivnijeg razmnožavanja bakterija usitnjene namirnice se brže kvare. U mlevenom mesu se brže razvijaju mikroorganizmi. Zato se usitnjene namirnice odlažu u frižider, u poklopljenoj posudi, ukoliko se odmah dalje ne pripremaju.

Odmrzavanje - je postupak kojim se odmrzavaju prethodno smrznute namirnice. Ovaj proces traje duže od procesa smrzavanja, pa je za kvalitet odmrznutih namirnica od posebnog značaja:

*
da se zamrzavaju samo komadi veličine koji mogu da se dalje direktno pripremaju
*
da se ne zamrzavaju usitnjene namirnice, jer su veći gubici u hranljivim sastojcima
*
da se jednom odmrznuta namirnica ne sme ponovo smrzavati. Razmnožavanje mikroorganizama u odmrzunutom mlevenom mesu, kao i u gotovoj hrani, je znatno veće nego u sirovom, pod istim uslovima.

Odmrzavanje namirnica manjih težina može se obaviti na temperaturi frižidera, na temperaturi programa za odmrzavanje u mikrotalasnoj pećnici, pod tekućom hladnom vodom u originalnoj ambalaži ili se mogu direktno ubaciti u sud sa vodom koja ključa ili u pećnicu.

[sludjena mama]

Termička obrada namirnica

S obzirom da se u ishrani našeg stanovništva koriste načini pripremanja hrane sa velikim dodatkom masnoće, kako bi se dobila zdravije pripremljena hrana, preporučuju se sledeći postupci pripreme:

*
blanširanje – kratko kuvanje namirnica u proključaloj vodi uz zatvoren poklopac. Ukoliko se blanšira lisnato i zeljasto povrće (kelj, kupus, spanać, karfiol, blitva) blanširanje vršiti uz otvoren poklopac, da bi se uklonila isparljiva jedinjenja sumpora, koja otežavaju proces varenja hrane
*
kuvanje u pari – najbolji način pripreme povrća i voća jer omogućava maksimalno očuvanje mineralnih materija, hidrosolubilnih vitamina i drugih osetljivih sastojaka. Za ovaj način obrade potreban je zatvoren sistem sa perforiranim ulošcima za namirnice.
*
tušenje – kuvanje namirnica u vodi i vodenoj pari. Koristi se u pripremi mesa, složenih jela, povrća i voća. Usitnjeno povrće treba staviti na dno suda i preliti toplom vodom u količini do ¼ zapremine povrća. Sud se zatvori i na temperaturi ključanja vode namirnice se tuše. Na kraju se dodaju začini, a može i kašičica masnoće
*
pečenje u pećnici– način pripreme posredstvom zagrejanog vazduha pri temperaturi od 160-250°C, pri čemu namirnice omekšavaju. Može se primeniti u pripremi različitih i namirnica i jela. Preporuka je da se namirnice do polovine gotovosti prekriju alu-folijom, pa da se zatim folija skine, kako bi se dobio lepši ukus i izgled gotovog jela. (8)
*
pečenje na žar ploči –način pripreme pri kojem se ne koristi masnoća, jer se uz to tope masti sadržane u namirnicama. Nedostatak je u tome što se jelo pripreme na visokim temperaturama, pa se gube vitamini i deo minerala.
o
Bolje je namirnice pripremati na žar ploči nego na roštilju jer ona omogućuje ravnomerniju raspodelu temperature i nema vraćanja jedinjenja gorenja masti na otvorenom žaru, za koje se smatra da su kancerogene. Pre jela obavezno treba ukloniti sve gorenja bilo mesa bilo povrća. (5)

[sludjena mama]

Posuđe za pripremu hrane

TiganjPosuđe i pribor za pripremu hrane mora biti izrađeno od kvalitetnih materijala, koji ne smeju da utiču na promenu sastava, boje, mirisa i ukusa hrane, a samim tim ni na zdravlje ljudi, i koje omogućava lako pranje i održavanje. Takođe, materijal za izradu posuđa trbe da je dobar provodilac toplote, kako bi se brzo postigla temperatura pripreme i kako bi vreme obrade namirnica bilo kraće. Tako će gubici u hranljivim sastojcima biti manji, a senzorna svojstva jela neće mnogo odstupati. (8)

Kako bi se pripremila zdrava hrana za njenu pripremu preporučuje sledeće posuđe: (8)

*
Vatrostalno i posuđe od porcelana – koristi se za pripremu i serviranje hrane. Može da izdrži visoke temperature, ali ne i nagle promene temperatura. Otporno na dejstvo kiselina i baza iz hrane. Smatra se kvalitetnim materijalom za pripremu hrane
*
Posuđe od nerđajućeg čelika – dobar provodnik toplote i otporno na dejstvo kiselina i baza iz hrane.
*
Posuđe od nerđajućeg čelika sa akutermnim dnom – dno posude akumulira toplotu i zatim je jednako prenosi. Namirnice se kuvaju u sopstvenom soku, u pari, bez dodatka masnoće i soli. Ovakvom pripremom dobije se kvalitetno pripremljena hrana, sa maksimalnim pozitivnim dejstvom na vaše zdravlje.
*
Posuđe od teflona –obezbeđuje pripremu hrane bez dodatka masti, a ne dolazi do zagorevanja hrane. Posuđe ne podnosi temperaturne šokove, jer može doći do pucanja teflonski sloj. Mora se održavati po uputstvu proizvođača, sa blagim sredstvima za čišćenje. Oštećeno posuđe ne treba koristiti, jer iz oštećenog teflona u namirnice prelaze materije koje su štetne po zdravlje.

[sludjena mama]

Istine i zablude o mikrotalasnoj pećnici

Mikrotalasna pećnicaU poslednje vreme najnovija naučna istraživanja postepeno uklanjaju nedoumice koje se odnose na pripremu jela u mikrotalasnoj pećnici. Tako smo dobili odgovore i na neka pitanja koja su nas često zbunjivala i od čijih smo se odgovora znali ograditi jer ih nismo do kraja razumeli. Pogledajmo najčešća pitanja i odgovore u vezi sa pripremom jela na taj „moderan“ način.

Razvijaju li se u jelu pri pripremi u mikrotalasnoj pećnici kancerogene materije?

Ne. Najnovija istraživanja pokazala upravo suprotno. Kuvanje u mikrotalasnoj pećnici ostvaruje se reakcijom na toplotu koja se stvara u unutrašnjosti namirnica. Stvorena toplota proizvod je stalnog pokretanja (vibracije) čestica vode u samom jelu ili u namirnici. Zato nema opasnosti da se na površini jela ili namirnice pojavi izgorela „korica“ kao pri pripremi jela u klasičnoj pećnici. Takvi izgoreli delovi mogu sadržavati kancerogena jedinjenja i zato se moraju obavezno ukloniti pre jela.

Emituje li mikrotalasna pećnica opasno zračenje?

Ne. Ako se mikrotalasna pećnica upotrebljava prema uputstvima proizvođača, možemo biti sigurni da se talasi ne emituju izvan pećnice. Ona je potpuno sigurna za okolinu i za osobu koja ja koristi jer se emisija mikrotalasa automatski zaustavlja čim se otvore vrata.

Mogu li mikrotalasi izazvati povrede?

Da. Mikrotalasi bi se zadržavali u pojedinim delovima tela čoveka kada bi čovek njima bio direktno izložen. Nastupila bi toplotna oštećenja koja se ne bi mogla ispraviti. Osim ovih oštećenja, kod mikrotalasa ne treba zanemariti ni elektromagnetno zračenje koje se u obliku elektromagnetnog polja stvara oko pećnice kada je uključena. Ne preporučuje se biti u neposrednoj blizini pećnice dok je uključena, jer je elektromagnetno polje, koje se time stvara, nekoliko miliona puta jače od našeg prirodnog elektromagnetnog polja. Pri daljoj izloženosti mogu se javiti teški simptomi poput vrtoglavice, mučnine, razdražljivosti, nesanice i smušenosti. Sve se te opasnosti pravilnom upotrebom pećnice svode na minimum, a i današnji usavršeni modeli pećnica pružaju potpunu sigurnost. Ipak, zbog opreza valja pripaziti na sledeće:

*
Mikrotalasna pećnica u svakom trenutku upotrebe treba biti potpuno ispravna i treba je isključiti ako se posumnja i na najmanju neispravnost.
*
Nije preporučljivo zadržavati se duže vreme u neposrednoj blizini pećnice, dok je uključena.
*
Nije dobro da deca budu blizu pećnice, dok se priprema jelo. Nemojte dopustiti da njihova radoznalost o tome „šta se unutra događa“ nadvlada mere opreza.

Osigurava li mikrotalasna pećnica sterilizaciju namirnica?

Ne. Da bi se uništile bakterije i ostali patogeni mikroorganizmi u namirnici, potrebno ju je zagrajati na temperaturu veću od 70°C. To se u mikrotalasnoj pećnici ne događa u svim delovima namirnice, jer se jelo ne zagreva ravnomerno, zato što zagrevanje zavisi od količine vode sadržane u samoj namirnici, odnosno u pojedinim njenim delovima. Zbog mogućeg trovanja (posebno salmonelom) potrebno je upotrebiti zaista sveže namirnice. To je jedan od razloga zbog kog se jaja ne smeju pripremati u mikrotalasnoj pećnici.

Osiguravamo li takvom pripremom i manju upotrebu masti?

Da. Budući da se toplota stvara u unutrašnjosti namirnice, nije potrebno dodavati mast ili ulje, kako se jelo ne bi zalepilo za posudu. Zatim, zbog relativno niske temperature pripreme jela smanjuje se opasnost od pojave toksičnih jedinjenja, koja se stvaraju zagrevanjem masti ili ulja do tačke dimljenja. Nedostatak takve pripreme je u tome što se masti sadržane u hrani više oksiduju i stvaraju veći procenat peroksida (materije koje učestvuju u nastanku slobodnih radikala). Potrebno je takvu hranu kombinovati sa namirnicama koje sadrže mnogo antioksidanasa (sveže voće i povrće) ili već pripremljenom jelu dodati kašičicu hladno ceđenog maslinovog ulja.

Menjaju li mikrotalasi strukturu namirnice?

Nije dokazano. Godine 1989, nizom pokušaja, izvršenih u australijskoj laboratoriji dokazano je da delovanjem mikrotalasa može doći do razaranja strukture same namirnice, ali u poslednje vreme pojavili su se sasvim suprotni rezultati drugih istraživačkih grupa. Zasad je dokazano da mikrotalasi uništavaju spoljašnju ćelijsku membranu biljaka, pa se oslobađa veća količina vode nego pri drugim postupcima pripreme hrane.

Mogu li mikrotalasi uništiti vitamine prisutne u namirnici?

Ne / Da. Zapravo je najtačnije reći, da se pripremom u mikrotalasnoj pećnici, gubi mnogo manje vitamina nego pri klasičnim načinima. Manji gubitak vitamina objašnjava se upotrebom mnogo manje količine vode pri kuvanju u mikrotalasnoj pećnici, pa se dragoceni vitamini ne gube rastvaranjem u suvišnoj količini vode.

Smemo li mikrotalasnu pećnicu koristiti za zagrevanje dečije (mlečne) hrane u flašici?

Da. Mleko zagrejano uz pomoć mikrotalasa ne gubi nutritivne sastojke, niti postoji ikakva razlika u poređenju sa mlekom zagrejanim na štednjaku. Postoji samo mogućnost pregrejavanja, pa treba kontrolisati temperaturu tako pripremljene „flašice“ pre nego što je damo detetu.

Da li je za pripremu jela u mikrotalasnoj pećnici potrebno koristiti posebno posuđe?

Da. Potrebno je koristiti posuđe izrađeno od keramike ili stakla. To su inertni materijali (ne reaguju) i propuštaju mikrotalase. Ne smeju se koristiti aluminijumska folija, metalne posude ili posuđe od inoksa.

[sludjena mama]

Hrana koju preporučuju nutricionisti



Zamislite "superhranu", ne lek već hranu, koja ima moć da vam pomogne da snizite holesterol, umanjite rizik od srčanih bolesti ili kancera i, kao bonus - da vam popravi raspoloženje. Da li smo pomenuli da nema neželjenih efekata? Pitate se o čemu je reč, a najbolje od svega je - takvu hranu možete nabaviti upravo sada, u lokalnom supermarketu.

Vodeći američki nutricionisti kažu: "Uticaj koji način ishrane ima na sadašnje i buduće stanje vašeg organizma je neverovatan. I ljudi koji su zdravi uvek se, zahvaljujući brizi o ishrani, mogu osećati još bolje. Bolovi se mogu ublažiti ili eliminisati čak za 50% ako vodite računa o hrani."

Nije vam potrebna specifična hrana za razne potrebe. Prema američkim stručnjacima, zdrav način ishrane podrazumeva kombinovanje "supernamirnica" koje pomažu da održite odgovarajuću težinu, da se štitite od bolesti i živite duže. Tim namirnicama zajedničko je sledeće: sve spadaju u prirodnu (hemijski neobrađenu) hranu.

[sludjena mama]

Superhrana

* pasulj
* borovnice
* brokoli
* ovas
* narandže
* bundeva
* losos
* soja
* spanać
* čaj (zeleni ili crni)
* krompiri
* ćureće meso
* jogurt

Da razmotrimo malo podrobnije neke od njih.

[sludjena mama]

Borovnice - američki nutricionisti svrstali su ih u superhranu zato što sadrže puno antioksidanata, kao i kalijuma i vitamina C.

Ribe bogate omegom-3 - pre svega losos, a potom haringe, sardine i dr. Sve ove namirnice pozitivno utiču na organizam u borbi protiv mnogih bolesti. Treba ih imati na jelovniku dva do tri puta sedmično. Sem u ribama, omega-3 se može naći i u jajima i orasima. Najveća zasluga ovog elementa ishrane jeste u tome što pomaže u smanjenju holesterola u organizmu.

Soja - ova biljka takođe je bitna, ako vam je neophodno da smanjite nivo holesterola. U tom smislu neće biti od pomoći soja-sos (on utiče samo na ukus), ali hoće tofu - sir od soje, mleko od soje i slično.

Vlakna - namirnice koje smo svrstali u superhranu zahvaljujući tome što su bogate vlaknima su: žitarice, pasulj, voće i povrće. Sve je najbolje unositi sveže.

Čaj - novije japansko istraživanje pokazalo je da ljudi koji redovno piju zeleni čaj imaju niži nivo holesterola od onih koji to ne čine.

Crna čokolada - jedina vrsta čokolade koju su stručnjaci ubrojali u "superhranu" je tamna čokolada. Ona sadrži antioksidante i pomaže u snižavanju krvnog pritiska.

[sludjena mama]

Kombinovanje namirnica

Da bi se hrana pravilno iskombinovala treba pratiti prve i osnovne linije vodilje:

Banana1 - jesti voće na prazan želudac - postoji mnogo načina za povećanje količine voća u ishrani:

*
popiti čašu svežeg voćnog soka, čim ujutru ustanete
*
pojesti 2-3 komada svežeg voća kao osvežavajući i lak doručak, umesto svog uobičajenog doručka, 1-2 puta nedeljno
*
pojesti jabuku, krušku ili bananu kao jutarnju užinu umesto kafe ili keksa
*
ako vam treba dodatni podsticaj usred popodneva uživajte u čaši svežeg voćnog soka
*
umesto voća za desert, posle večernjeg obroka, zašto ne bi uzeli salatu od svežeg voća kao predjelo
*
razredite čisti voćni sok sa 30% vode

2 - ne kombinovati koncentrovane belančevine sa koncetrovanim skrobom u istom obroku – sredina za varenje belančevina mora biti kisela, tj. varenje u želucu prouzrokuje stvaranje veće količine želudačne kiseline, ali skrob traži baš suprotno – baznu sredinu. Kada se uzimaju u istom obroku ne mogu se normalno variti, jer će uvek jedno od njih biti sprečeno od strane onog drugog. Samim tim se proces varenja usporava. Namirnice koje predugo ostaju u telu podstiču vrenje, nakupljanje gasova i proizvodnju toksina.

ove i sledece informacije preuzete su sa sajta www.nutricionisti.org

[sludjena mama]

Namirnice sa koncentrovanim belančevinama su:sve vrste crvenih mesa, konzervirana i sveža riba, sir, piletina, jaja, divljač, školjke, mleko od soje, tofu sir, ćuretina, soja u zrnu, biljne belančevine (odrezak od soje).

Namirnice sa koncentrovanim skrobom su: sve vrste žitarica (ječam, pirinač, kukuruz, ovas, proso, heljda), sve vrste brašna, testenine, bulgur, kuskus, musli, lisnata testa, krompir, mahunarke (sve osim soje).

Treba kombinovati belančevine sa:

*
svežim povrćem
*
varivima od povrća (ne krompirom)
*
uljima, mastima, namazima, jezgrastim plodovima, semenkama i prelivima

Skrob treba kombinovati sa:

*
svežim povrćem
*
varivima od povrća i krompira
*
uljima, mastima, namazima, jezgrastim plodovima, semenkama i prelivima

Često se postavlja pitanje koliki bi trebao da bude razmak između uzimanja obroka od belančevina i skroba. Idealno bi bilo da razmak između ta dva obroka bude najmanje 3-4 sata.