COPY/PASTE SVAŠTARA

[sanyalica]

Aha!

[Dj.Olivera]

AJKUS

DA LI RAK ODSTUPA?

Posle primene fotodinamičke terapije sedamdeset odsto onkoloških bolesnika u potpunosti se izleči.

O fotodinamičkoj terapiji malo šta znaju i mnogi lekari iako je danas to jedno od najefikasnijih i najperspektivnijih sredstava u borbi protiv raka.Ova terapija danas se primenjuje u tri naučnoistraživačka instituta i u regionalnim centrima Moskve, Novosibirska, Irkutska, Omska, Petrozavodska,Kaluge,podmoskovskoj Balašihi i Obninsku.

Kiseonik razara obolele ćelije

O tome šta je fotodinamička terapija govori rukovodilac odeljenja laserske onkologije i fotodinamičke terapije,redovni član Laserske akademije nauka,doctor medicinskih nauka Jevgenij Stranadko.

Suština metoda fotodinamičke terapije svodi se na to,što se u krv bolesnika uvodi neutralna supstanca,zvana fotosenzibilizator.Prilikom uticaja laserskog zraka na obolelo mesto dolazi do fotohemijske reakcije usled koje se formira aktivni kiseonik,koji upravo razara ćelije raka.Sama procedura fotodinamičke terapije izgleda jednostavno,48 sati nakon unutarvenskog uvođenja fotosenzibilizatora,što se čini ambulantno,pacijent dolazi na ,,operaciju,, na podvrgavanje uticaju zraka niskointenzivnog lasera.Bolesnik se stavlja u fotelju i pristupa se snimanju onog dela tela koje će biti podvrgnuto zračenju,zatim se utvrđuje kojom jačinom zraka će uticaj biti izvršen,i nakon provere kako reaguje koža bolesnika na laserski zrak započinje seansa fotodinamičke terapije koja traje od 10 –-- 40 minuta.Po kazivanju pacijenata koji su podvrgnuti ovoj ,,operaciji,, oni pri tom ne osećaju nikakvu nelagodnost,sem lagane toplote.

U toku poslednjih pet i po godina samo u Moskovskom centru laserske medicine metoda fotodinamičke terapije primenjena je na više od trista pacijenata,i to ne samo onih sa spoljašnjim onkološkim oboljenjima kao rak kože,jezika,usta,dojki već i onih koji su oboleli od raka pluća,jednjaka,mokraćnih kanala,bubrega,ženskih polnih organa …...

I kakvi su rezultati lečenja?Skoro kod 70% obolelih rak je u potpunosti izlečen,kod trećine je zabeleženo značajno poboljšanje, i samo kod 6.3 % slučajeva nije registrovano nikakvo poboljšanje.Kod većine slučajeva pozitivni rezultati postignuti su nakon samo jedne seanse fotodinamičke terapije.Kod jedne petine pacijenata,uglavnom onih sa onkološkim recidivima,seansa je ponovljena.

Do potpunog izlečenja

Treba reći da je većina pacijenata,koji su podvrgnuti fotodinamičkoj terapiji,ranije lečena opšteptihvaćenim metodama,ali su njihove mogućnosti bile iscrpene,a bolest je progresirala.U početnim fazama oboljenja od raka fotodinamička terapija osigurava potpuno izlečenje,bez primene hirurške intervencije ili drugih metoda lečenja.Kada je u pitanju zapuštena bolest,na primer,rak pluća ili jednjaka,fotodinamička terapija doprinosi vaspostavljanju izgubljenih funkcija.I najzad,fotodinamička terapija može pomoćI mnogim bolesnicima recidivima onkoloških oboljenja,sa jedinačnim ili većim brojem metastaza kod nekih vrsta raka,kada metod laserskog zračenja ne daje rezultate.Doduše,mogućnosti fotodinamičke terapije su kudikamo šire.Kako su pokazala istraživanja,ona se može primenjivati i kada su u pitanju druge bolesti.Ova metoda je naročito efikasna u lečenju najtežih slučajeva psorijaze kada ne pomažu nikakve tradicionalne metode lečenja,kao i kod nekih očnih oboljenja.

Novosti (Moskva)
13.03.1998.

Gore navedeni članak je još jedan u nizu koji se osvrće na ulogu kiseonika,kao najvažnije supstance u održavanju zdrave ćelije ali i u uspešnom lečenju najtežih oboljenja.

Squalene ima ulogu da snabdeva i hrani naše ćelije kiseonikom pa mu naučne institucije i lekari s razlogom dodeljuju vodeću ulogu u svetu preventive i alternativne medicine kao glavnim sastojkom Ajkus perlica.


Dr. John Maras, poznati onkolog iz SAD, za skvalamin ima veoma ohrabrujuće rezultate u tretmanu raznih vrsta kancera.

Ulje iz ajkuline jetre je steklo veliku popularnost tokom zadnje 4 godine otkako je pronađen sastojak zvani skvalamin u ulju koje se primenjuje u procesu angiogeneze. Angiogeneza je proces formacije krvnih sudova u telu koji tumori koriste da bi rasli/napredovali.Istraživači na Johns Hopkins i Managainin pharmaceuticals su otkrili da je skvalamin kočio sposobnost krvnih sudova da se preseli u tumore i tako odseče tumor od njegove sposobnosti da se poveže sa krvotokom. Drugi važni sastojak u ulju iz ajkuline jetre se zove alkylglycerol. Mehanizam protiv rasta raka za alkylglycerole je drugačiji od funkcije skvalamina. Alkylglyceroli deluju da zaustave kritičnu fazu/proces unutar ćelije raka koji se zove kinase C koji ćelija raka koristi da bi se duplirao. Ja sam otkrio da kombinacija skvalamina i alkylglycerola rade bolje i efektivnije zajedno nego kad se odvojeno koriste.Ja lično ne primenjujem ajkulinu hrskavicu zbog nekoliko razloga, prvenstveno zbog njegove visoke cene, količine potrebne da se postigne terapeutski nivo, i zbog nedostatka skvalamina. Ajkulina hrskavica nema ni malo skvalamina ili alkylglycerola, ali ima malo proteina za koje se otkrilo da ima nekog uticaja na proces angiogeneze zbog čega je uvek i bio poznat i korišćen.
Sve do nedavnih istraživanja i otkrića o skvalaminu, za hrskavicu se mislilo da je to jedina mogućnost da se neki agent primeni na proces angiogeneze.
Ja redovno dajem pojedincima da uzimaju hrskavicu i ulje iz ajkuline jetre zajedno. Obe imaju sastojak koji drugi nema, tako deluju zajedno protiv procesa angiogeneze. Ulje iz ajkuline jetre sadrži brojne komponente koji su korisni za razna stanja bolesti, ali sadrži dve specifične u ulozi raka. To su skvalamin i alkylglyceroli koji nisu prisutni u ulju jetre bakalara. Skvalamin deluje protiv procesa angiogeneze kritičnog procesa koji je potreban svim malignim ćelijama pomoću kojeg krvni sudovi migriraju u tumor i deluje kao njegova "životna linija". Bez formiranja krvnih sudova u tumor- on jednostavno ne može da napreduje. Postoji direktan međusobni odnos između stope angiogeneze i formiranja krvi do stope rasta tumora. Što je veći broj krvnih sudova koji se formiraju u masu, to veći i napredniji postaje.
Alkylglyceroli takođe imaju dejstvo antitumora, ali njihova uloga je specifičnija za funkcionisanje imunološkog sistema. Ova uloga je najvažnija u slučajevima gde se koristi hemoterapija zbog dejstva gušenja imuniteta hemoterapijom. Alkylglyceroli rade da poboljšaju koštanu srž, emisiju ćelija belih krvnih zrnaca i aktivnost T ćelija.
Postoji još nekoliko lečenja uz visoke doze ulja iz ajkuline jetre koje treba izvršiti kada se izlaže hemoterapiji ili radijaciji.
NIH trenutno finansira nekoliko studija koje uključuju skvalamin u vezi sa kombinacijom agenata hemoterapije. Ove studije se sprovode u Viskonsinu, Teksasu i Džordztaunu, Nju Jork.
Ako mogu da Vam još pomognem oko lečenja, javite mi. Postoje razni procesi koji se mogu primeniti, a ne primenjuju se samo sa hemoterapijom/radijacijom. Takođe ću Vam poslati nekoliko svedočenja koja sam primio tokom zadnjih nekoliko meseci od pojedinaca koji sa trazili režim u vezi sa svojim trenutnim lečenjem. Javite mi ako biste želeli da ih kontaktiram. Molite se za "pravi put"..



SKVALEN; PRISUTAN U AJKULAMA I MASLINAMA

Ono što sam siguran da bi voleli da znate je šta skromna i blagotvorna maslina ima zajedničko sa svirepom ajkulom. Ne mnogo, osim što imaju jedinstveno visok nivo supstance zvane skvalen.
Da se na trenutak udaljimo od skvalena. Stvarno interesantan pravac u pristupu ovoj celoj stvari je zapitati kako je obilno uzimanje maslinovog ulja povezano sa naglim padom broja raka dojke i verovatno nekoliko drugih vrsta raka. U Grckoj žene uzimaju oko 40 % masti od celokupnog unošenja hrane. To je bio nivo na kom su bile amerikanke do blagog pada do kojeg je došlo zadnjih godina. Suprotno bilo kakvoj optimističnoj teoriji o odnosu uzimanja masti i raka dojke, Grkinje imaju samo jednu trećinu pojave raka dojke u odnosu na amerikanke. To nije kraj dobrim vestima za Grkinje. One među kojima unose maslinovo ulje više nego jednom dnevno imaju daljih 25% manje šanse da dobiju rak dojke. Ovaj fenomen nije ograničen na Grčku. Većina zemalja u kojima se koristi maslinovo ulje, u okolini Sredozemnog mora, imaj sličnu situaciju. Jedna studija sprovedena u Španiji je pokazala smanjeni rizik od raka dojke kod žena koje najviše koriste maslinovo ulje. Slično istraživane u Italiji pokazuje da maslinovo ulje ima zaštitni uticaj; Italijani koriste 80% maslinovog ulja od ukupne upotrebe jestivog ulja. Italijanska studija obavljena 1990 g. takođe je pokazala smanjenu mogućnost od pojave raka pankreasa kod ljudi koji su koristili najviše maslinovo ulje.
Za zaštitni uticaj maslinovog ulja se mislilo da postoji zbog njegove visoke razmere (72%) koja dolazi iz mononezasićene masne kiseline oleinske kiseline. Ova masna kiselina se takođe nalazi i u teletini i živini (45% masti) kao i udrugim uljima povrća, kao što su kukuruzno, palmino, sojino i suncokretovo ulje. Mnoge od ovih masti i ulja bogatih oleinskom kiselinom su, u stvari, pokazale da imaju veze sa većim rizikom od raka. To je nateralo naučnike da pogledaju skvalen.Skoro 1% sadržaja maslinovog ulja je skvalen. To je jedinstveno visoka koncentracija u poređenju s drugim mastima i uljima koje ljudi često koriste. U stvari, kontrolni parametri hrane koriste koncentraciju skvalena da bi odredili čistoću maslinovog ulja.
Zaista nije iznenađenje što bi skvalen trebao da bude dobar momak. Studije su pokazale da ovaj hranljivi prethodnik ima antikancerogena dejstva za šta postoji veoma dobro objašnjenje. On koči rak kože kod zivotinja u laboratorijama koji je izazvan potencijalnim kancerogenim bezoprenom. U drugim studijama životinje su bile zaštićene od raka dojke, i možda znamo mehanizam ove zaštite. Za skvalen se otkrilo da koči ( čak u 80%) enzim zvani HMGcoA-reductase koji, nakon raznih hemijskih razmena, čini mogućim aktiviranje ras oncogena.
Oncogene su, inače, posebni geni koji obično ostaju skriveni ili neaktivirani tokom naših života. Nikada nam ne stvaraju probleme osim ako se aktiviraju, a tada su skloni da nas teraju ka raku.
Ras oncogene je prilično zloglasan zločinac u studijama raka. Pokazao se da ima veze s mnogim vrstama raka, uključujući rak debelog creva, dojke, i pankreasa. Ako nas skvalen štiti, kao što se čini da radi, evo zašto je to možda tako. Molim Vas obratite pažnju: Prosečan unos skvalena u SAD-u je samo 30 mg na dan. U Grčkoj i Italiji, sa njihovom mnogo višom primenom maslinovog ulja, dnevni unos skvalena je 200 do 400 miligrama.
Svi ovi dokazi upiru prst u skvalen. Postoje veoma dobri logični razlozi koji navode na to da on treba da štiti od raka. Studije na životinjama i ljudskoj populaciji u zemljama koje se graniče sa Sredozemnim morem daju jake indikacije da je ova hipotetička zaštita veoma stvarna. Ja mogu da preporučim samo dva koraka. Prvo, uvrstite maslinovo ulje u Vašu dijetu. Naučite da kuvate s njim. Ono je daleko najzdravije ulje za kuvanje koje se redovno koristi. Jednom kada se naviknete na njega, počnite da ga koristite sa salatama. Samo to koristite u domaćinstvu. Predlažem da koristite neprerađeno maslinovo ulje ili ekstra nedirnuto maslinovo ulje jer su napravljeni od prvih presovanih maslina i dijetetski su bogatiji. Moja druga preporuka, osnovana na dokazima u ovom poglavlju, je da dodate ulje iz ajkuline jetre Vašoj listi dijetetskih dodataka. Kombinacija AKG-a i dodatnog skvalena koja će se dodati u Vašu dijetu biće veoma dobra za poboljšanje Vašeg zdravlja.

Korisna upotreba skvalena kod navedenih oboljenja:

rak mozga
rak dojke
rak prostate
rak debelog creva
infekcije

Sastanak u Plimutu, PA, 16. novembar 2000.-Magainin Pharmaceuticals a.d. (NASDAQ:MAGN)danas je objavio pozitivne rezultate o svom anti-angiogenskom leku, skvalaminu, u svojoj prvoj terapeutskoj kliničkoj studiji u ne malim ćelijama raka pluća. Faza 2a probe u ne maloj ćeliji raka pluća je bio dizajn otvorene oznake sa više centara u kojoj su se ispitivali preliminarna efikasnost i bezbednost skvalamina, u kombinaciji sa standardnom hemoterapijom karboplatinom/ugljenoplatinom i paclitaxelom, kod pacijenata sa IIIb ili IV stepenom napredne bolesti. Primećene su objektivne reakcije kod 36% pacijenata (8 od 22), koji su primali dozu skvalamina (300 mg/m2/dnevno) u toku jende ili više ciklusa terapije. Ukupno je 31% pacijenata (11 od 36) osetilo objektivne reakcije u svim dozama skvalamina. Da uporedimo, istorijski pokazatelj stope objektivne reakcije za ovu grupu pacijenata koji su se lečili samo karboplatinom i paclitaxelom je 15% kao što je pokazano u velikoj studiji Istočne Kooperativne Grupe za Onkologiju predstavljenoj na sastanku Američkog Društva za Kliničku Onkologiju u maju 2000. godine. Objektivna reakcija je definisana kao 50% veće smanjenje veličine tumora. Podaci o preživljavanju za pacijente u drugim studijama se i dalje sakupljaju, i srednje vreme se još ne može odrediti. KomentariŠući rezultate studije, Dr. Joan Schiller, Profesor onkologije na Wisconsin Univerzitetu, i vodeći istražitelj u probi, primetila je da rezultati ove prve kliničke probe ukazuju na to da skvalamin deluje obećvajajuće kao neobična terapija kod pacijenata s ovom boleŠću koja pustoši. Radujem se Što ću učestvovati u daljem razvoju skvalamina u lečenju raka pluća.'
Dr, Kenneth Holrozd, stariji podpredsednik kliničkog Istraživanja i kontrolnih poslova je komentarisao: Ova uspeŠna proba nam je omogućila da uspostavimo kliničke aktivnosti za skvalamin kod raka pluća. Unapred se radujem što ću raditi sa našim istaknutim naučnim i medicinskim saradnicima u daljem razvoju skvalamina kod raka pluća, i drugih važnih medicinskih stanja. Magainin je tako skicirao planove za dalji klinički razvoj skvalamina. Sprovešće se još opširnije, nasumice rađene sudije kod ne malih ćelija raka pluća, i kompanija trenutno razmatra ove dalje planove sa svojim savetodavcima. U toku su i kliničke studije kod primarnog i povratnog raka jajnika. Kompanija će se najverovatnije koncentrisati na svoje napore da ide napred kod pacijenata koji pate od povratnih i otpornih bolesti, kod kojih je Kompanija videla ohrabrujuće objektivne reakcije. Odvijaju se i studije kod drugih velikih tumora kod odraslih ljudi, i Kompanija planira da sprovede dodatne studije kod raka prostate, pedijatrijskih velikih tumora , tumora mozga (u kombinaciji sa terapijom s radijacijom), i fidrodysplasia ossificans progressiva (FOP). Michael R. Dougherty, Predsednik i Glavni IzvrŠni Referent je komentarisao, Mi smo očarani dejstvom skvalamina koje je prikazano u ovoj drugoj fazi studije. Postizanje naših ciljeva u ovom proizvodu bio je važan korak napred u našoj kompaniji i naš pogram rada sa aminosterolom privatnih jedinjenja. Klinički program za skvalamin se širi, i postoje mnogostruke mogućnosti za uspeh sa ovim jedinstvenim anti-angiogenim agentom.
NaŠe vodjstvo u stvaranju vrednosti otkrića novog prirodnog proizvoda i genomike u nove obećavajuće lekove učinilo je mogućim razvoj drugačijih terapija kao što je skvalamin. Kompanijin resor kandidata za razvoj leka se lepo formira i pored skvalamina. Naš respiracioni program uključuje program sa antitelima s olovom IL-9 u saradnji sa Genetechom, i druge dodatne mogućnosti. Ovo uključuje naše upale kod regulatora makula' koji se razvijaju za bolesti upala disajnih puteva, kao što su hronični sinusitis, hronična bolest plućnih prepreka. Naš amino sterol program je učvršćen skvalaminom, ali mi se pojačano koncentrišemo na produlestan koji se pokazao obećavajućim u mnogim prekliničkim gojaznim modelima i biće razvijen kao mnogo potrebno lečenje za medicinski važnu gojaznost. Skvalamin je prvi kandidat za klinički lek u klasi onih koji nastaju prirodno, deluju farmakološki koji su male molecule poznate kao aminosteroli.. Skvalamin je anti-angiogenski molekul sa jedinstvenim mehanizmom dejstva koji blokira endotelijalno (krvni sud) aktiviranje ćelije, migraciju i razmnožavanje putem faktora mnogostrukog rasta. Skvalaminova intraćelijska blokada faktora mnogostrukog rasta je drugačija od mnogih drugih programa kočenja/inhibicije angiogeneze. Prekliničke studije su pokazale da ovaj pristup sa mnogo gledišta može da dozvoli široku primenu skvalamina kod mnogih vrsta raka, i kod proliferativne bolesti oka.
U trenutnoj probi je u početku bilo 18 pacijenata s intenziviranom dozom skvalamina od 100 mg/m2/dnevno do 400 mg/m2/dnevno. Osamnaest pacijenata je tada uključeno u drugi deo studije s dozom od 300 mg/m2/dnevno. Na osnovu stope reakcije koju smo videli, devet dodatnih pacijenata je uključeno u studiju. Pacijenti su primili do 6 ciklusa karboplatine i placlitaxela svake tri nedelje, kojima se dodala petodnevna infuzija skvalamina svake tri nedelje. Terapija sa skvalenom je počela čim se završila infuzija karboplatine i paclitaxela.

[Dj.Olivera]

Alternativna medicina

"Pare i život" umesto "pare ili život"


Postoji kategorija nadrilekara koja zaslužuje da o njima govorimo na poseban način. To su oni koji vrebaju samo ljude obolele od najtežih bolesti, onih koje naučna medicina smatra praktično neizlečivim. Najunosnije tržište za ove “specijaliste” čine oboleli od raka.

Medicina je u znatnoj meri objasnila mehanizam nastanka i širenja ove strašne bolesti, ali pošto “kvar” nastaje u ćeliji na molekularnom nivou (u genetskom kodu) i brzo se umnožava i širi deobom ćelija, put do pronalaska efikasnog leka je dug i još uvek je neizvesno kada će biti krunisan uspehom. Zato su alternativci, ne pokušavajući da shvate pravu prirodu bolesti, razvili svoje pristupe bazirane na metafizičkim spekulacijama. Po jednoj od ovih teorija, rak je simptom (a ne bolest) čiji uzrok treba tražiti u pogrešnoj ishrani, stresu ili okruženju u kome čovek živi. Lek se, dakle, nalazi u pravilnom izboru hrane, medikamentima koji potiču iz prirode i mobilisanju mentalnih i duhovnih snaga pacijenta. Ova terapija se predstavlja kao prirodna i neškodljiva, a medicinska kao opasna jer ne leči pravi uzrok bolesti, služi se sečenjem (hirurškim intervencijama), trovanjem (citostaticima) i zračenjem čime samo slabi prirodne sposobnosti organizma za samoizlečenje.

Kad nekoga zadesi nesreća da dobije dijagnozu bolesti kao što je rak, on i njegovi najbliži ulaze u težak period u kome će im više nego ikad biti potrebna pomoć i razumevanje okoline. Neće svako od prijatelja i poznanika umeti da pronađe pravi način da bude od koristi, pa će ponekad dolaziti i do sukoba mišljenja oko toga kako se treba postaviti prema teškoj bolesti. Ako bolesnik i njegova porodica pripadaju grupi realista i skeptika koji gaje poverenje prema naučnoj medicini, mogu da računaju na oštru konfrontaciju sa onima koji bi “prevrnuli svaki kamen” ne bi li nekako pobedili bolest. To su osobe koje pripadaju kulturološkom miljeu za koji je upravo takvo ponašanje stvar pristojnosti, pa zato nikad (čak ni posle smrti pacijenta) neće priznati da je ta akcija bila obično uznemiravanje bolesnika i njegove porodice.

Ovo je veoma delikatna situacija i sukob mišljenja može da dovede do nepotrebnog rasipanja energije u trenutku kad je treba usmeriti na važnije stvari. Dr. Elizabet Kibler-Ros (Elizabeth Kubler-Ross) je u knjizi “Smrt: poslednji stepen u odrastanju” (Death: the final stage of growth) navela faze kroz koje prolaze skoro svi koje je zadesila neizlečiva bolest: najpre gnev, zatim poricanje, pa cenkanje (“pogodba sa bolešću”), depresija i na kraju prihvatanje sudbine i manje-više racionalna priprema za neizbežan kraj. Jedan zanimljiv televizijski film koji obrađuje ovu temu, “Ko će voleti moju decu”, snimljen je po istinitom događaju. U njemu En Margaret igra ulogu siromašne samohrane majke koja, znajući da je obolela od raka, preostalih nekoliko meseci života provodi u pokušajima da pronađe domove u kojima će zbrinuti desetoro svoje dece.

U tako teškim okolnostima, bolesnika će s jedne strane opsedati “profesionalci” sa sumnjivim motivima nudeći im svoje isceliteljske usluge, a s druge poznanici koji će ga (uglavnom iz najbolje namere ali bez puno razmišljanja) ubeđivati da “pokuša još samo ovo” ili mu stalno pronalaziti nove nadrilekare koje je preporučila komšinica od rođake jedne prijateljice. Protivnici ovog pristupa u takvoj situaciji obično čuvaju svoje mišljenje za sebe, jer se (ne bez razloga) osećaju kao da su im usta zapušena još pre nego što su izgovorili i prvu reč.

A posle smrti bolesnika? Porodica i prijatelji se posle prvog šoka teše mišlju “bar smo pokušali sve što se moglo” ili su u takvoj depresiji da im ne pada na pamet da bilo koga pozivaju na odgovornost. Materijalni gubitak se prećutkuje, nešto iz stida pred drugima a nešto iz poštovanja prema pokojniku. Nadrilekara obično više niko ništa ne pita, a ako se i to dogodi on će samo izvaditi iz arsenala neki od standardnih izgovora, pre nego što mu na vrata zakuca sledeća žrtva.

Ako želite da dođete do brze i lake zarade a pripadate grupi ljudi koji ne znaju za grižu savesti, najbolje ćete proći baveći se prodajom leka protiv raka. Neka vas ne brine to što nemate takav lek - prodajte bilo šta (mnogi već prodaju razne neškodljive travke razmućene u medu ili slično) i sasvim sigurno ćete imati tržište, kupce koji će vas opsedati, besplatno će vas reklamirati drugima, nikada neće pitati za cenu niti će vas opterećivati pitanjima posle neuspešnih terapija a uz to nećete imati problema ni sa zakonom.

Ovo, je inače, prilično star recept za laku zaradu; već hiljadama godina putujući trgovci prodaju razne eliksire za koje se zaklinju da vraćaju zdravlje, mladost, snagu, polnu moć i sve što je na ceni.

Da li ajkule oboljevaju od raka?

Jedan od savremenih lekova za koje se tvrdi da leče rak ili da pomaže u njegovoj prevenciji, spravlja se od ajkuline hrskavice. Za popularnost ovog leka zaslužan je Vilijam Lejn (William Lane), autor knjige “Ajkule ne dobijaju rak” i drugog izdanja koje nosi naziv “Ajkule još uvek ne dobijaju rak”. Nažalost, ova tvrdnja nije tačna - ajkule ipak dobijaju rak! Na spisku kancerogenih oboljenja koja ih ugrožavaju nalaze se i ona sa najgorom prognozom: melanom, tumor mozga, rak krvi i krvnih sudova, pa čak i rak hrskavičavog tkiva, od koga se pravi “svemoćni” lek.

Osnova za verovanje u efikasnost leka jeste tvrdnja da on sadrži angiogenezne inhibitore, koji sprečavaju formiranje krvnih sudova u organizmu, pa samim tim i unutar kancerogenog tkiva. Anti-angiogenezni efekat (doduše, sasvim skroman) zaista je postignut u laboratorijskim uslovima, ali samo u epruveti, a ne i u ljudskom ili životinjskom organizmu.

U glasniku Američkog udruženja za kliničku onkologiju objavljeni su rezultati manje studije koja se bavila ispitivanjem efikasnosti ovog leka. Lek je dobijalo 58 pacijenata obolelih od raka tokom 12 nedelja i ni kod jednog nije došlo do izlečenja niti do poboljšanja kliničke slike. Istina, dva pacijenta su prijavila privremeno poboljšanje subjektivnog stanja, što se očekivalo i bez terapije. Kasnije je sprovedeno još nekoliko sličnih studija i ni jedna nije dala rezultate koji bi ukazali na vezu između uzimanja ovog leka i toka bolesti.

Zanimljivo je da zagovornici ovog načina lečenja raka nikad nisu pokušali da objasne jedan prost apsurd - da je aktivna supstanca koja se izdvaja iz hrskavičavog tkiva ajkule zapravo protein koji se pod dejstvom želudačnih sokova vari kao i svaki drugi. Posledica je očigledna - lek (koji se inače uzima oralno) zapravo i ne stiže do obolelog tkiva u organizmu! Slično bi bilo i sa insulinom koji uzimaju oboleli od šećerne bolesti; njima bi svakako bilo lakše da piju tablete nego da se bodu iglom svaki dan, ali bi u tom slučaju i on bio svaren i ne bi izazvao nikakav efekat.

Lekovi koji se baziraju na ajkulinoj hrskavici relativno su skupi. Komplet medikamenata za terapiju od 16 nedelja košta oko 3000 dolara. Postoje i jeftinije varijante ovog leka, koje uz ajkulino hrskavičavo tkivo sadrže i razne aditive i standardna neaktivna sredstva za popunjavanje mase leka, ali je posle ispitivanja objavljeno upozorenje da su neki dodaci koji se ovde koriste otrovni za čoveka. Osim toga, utvrđeno je da ajkulina hrskavica sadrži sastojke koji usporavaju rast dece i fetusa, usporavaju zarastanje rana posle operacija (koje, na žalost, često prate obolele od raka), smanjuju broj belih krvnih zrnaca (što slabi prirodnu odbrambenu moć organizma) i kod nekih pacijenata izazivaju dijareju, što inače pojačava negativne efekte konvencionalne terapije citostaticima i zračenjem.

Za rasplet priče o lečenju raka ajkulinom hrskavicom dugujemo zahvalnost samom Vilijamu Lejnu, autoru knjige “Ajkule ne dobijaju rak” i osnivaču kompanije Cartilage Technologies koja je proizvodila i prodavala lek. Lejn je 1996. godine prodao firmu (posle čega je ona preimenovana u Bio Therapies), i izjavio za štampu da je (citiramo): hrskavica ajkule potpuno neefikasna u lečenju raka!

Ako postoji još neko koga nije šokirao ovakav obrt, trebalo bi da čuje nastavak Lejnove izjave, jer ona zaslužuje istaknuto mesto u istoriji alternativne medicine: Jeste, proizvodi “prve generacije” zaista nisu bili efikasni, ali je on zato stvorio proizvode “druge generacije” koji jesu! U čemu je razlika? Pa, Lejn nam otkriva i tu tajnu: nije svejedno da li se koristi sveža ili zamrznuta hrskavica. I u tome je cela mudrost!

Ne treba sumnjati da Vilijam Lejn i ovoga puta dobro zna šta radi, jer će tržište prihvatiti njegov novi proizvod i on će se prodavati isto tako dobro kao i stari. Nevolja je u tome što se ova priča ne završava na ajkulinoj hrskavici, nego je u igri ceo niz lekova koje nadrilekari spravljaju od divljih životinja. Tu je krljušt krokodila, oklop i krv kornjače, nekoliko žlezda od jelena, mišići sa ruku majmuna, rog nosoroga, žučna kesa medveda, zubi i polni organi tigra i još mnogo delova tela životinja koje se love i ubijaju samo zato da bi se od njih spravljali i skupo prodavali beskorisni preparati.

Pljačkaši zdravlja

Dr Viljem Džervis (William T. Jarvis), osnivač i predsednik američkog Nacionalnog veća za borbu protiv zdravstvenih obmana (NCAHF, National Council Against Health Fraud), u knjizi Pljačkaši zdravlja (The Health Robbers) priložio je listu načina na koje alternativci mogu da pričine štetu bolesniku i njegovoj okolini. Kategorije štete su ekonomska, direktna, indirektna, psihološka i socijalna.

Ekonomska šteta. Ukupna količina novca koju bolesnici od raka godišnje potroše na alternativnu terapiju nije poznata, ali se procenjuje da ona samo u Americi znatno premašuje milijardu dolara, što je inače suma koja se u svetu potroši za naučno istraživanje ove bolesti. Finansijski udar na bolesnike i njihove porodice može da bude katastrofalan ako uđu u zamku alternativaca, jer su mnogi spremni da zloupotrebe njihovo očajanje ne bi li im “iscedili” i poslednju paru. Dr. Džervis navodi slučajeve u kojima su porodice obolelih potrošile celu ušteđevinu i ušle u dugove, pa čak izgubile i kuće i imanja (pri čemu, naravno, bolesniku nije bilo pomoći).

Direktna šteta. Alternativna terapija može da izazove ozbiljne povrede, nepotrebnu patnju i bolove, unakažavanje pa i prevremenu smrt bolesnika. Lekovi koji se u improvizovanim uslovima spravljaju od koštica kajsija (Laetrile) ponekad sadrže dozu cijanida opasnu po život, terapija sirovim mlekom može da izazove infekciju salmonelom, klistir od kafe uzrokuje elektrolitički debalans u organizmu, energičnom masažom je moguće izazvati oštećenja organa i unutrašnje krvarenje, pregrevanje tela pacijenta izaziva oštećenja mozga, a nanošenje korodivnih hemikalija na kožu zahvaćenu rakom stvara teške opekotine. Portugalski nadrilekar Manuel Dinis Pimentel je 1998. godine optužen za ubistvo 8 i pokušaj ubistva još 21 pacijenta koje je lečio od raka tako što im je kožu posipao prahom koji sadrži pesticide. Ovo je samo jedan primer - lista je duga, a zajedničko za sve nabrojane postupke je da nemaju nikakvog pozitivnog uticaja na tok bolesti.

Dr Džervis je naveo slučaj koji je kao sudski veštak službeno istraživao. Rut Konrad (Ruth Conrad), iz države Ajdaho, obratila se naturopatu (alternativcu koji leči isključivo prirodnim preparatima) radi lake površinske povrede ramena. On je usput primetio ispupčenje na njenom nosu, proglasio ga za rak i prodao joj biljni melem kojim će ga mazati. Posle nekoliko dana telefonom ga je obavestila da je koža na nosu i oko njega boli i da su se pojavile prugaste mrlje preko obraza, na šta je dobila odgovor da je to dobro jer te mrlje “liče na (životinju) raka, a i sama bolest je rak”. Takođe joj je rekao da treba da pojača terapiju melemom. Posle nedelju dana, veći deo njenog lica, uključujući i nos, bukvalno je nestao! Bilo je potrebno 17 plastičnih operacija kojima je za tri godine delimično rekonstruisan uništeni deo lica.

Ovo nesrećno iskustvo otvara još jedan problem alternativne medicine - nestručnu dijagnozu bolesti. Rut Konrad nije ni imala rak; izraslina na nosu bila je bezopasna i lako se mogla sanirati ambulantnom intervencijom, samo je trebalo obratiti se lekaru. Ona je, dakle, osim toga što je doživela teško fizičko oštećenje, trpela i nepotrebne duševne patnje jer je mislila da boluje od neizlečive bolesti.

Indirektna šteta. Rak je bolest koju u mnogim slučajevima medicina može da izleči ili bar da značajno produži život pacijentu, pod uslovom da se sa terapijom počne odmah posle potvrđene dijagnoze. Zato je prava tragedija kad se dragoceno vreme izgubi u neefikasnim terapijama.

Izgleda da su, bar što se tiče indirektne štete, najopasnije dijete ili neke druge terapije koje se svode na posebne režime ishrane jer dugo traju, od njih se (za razliku od terapije medikamentima) ne očekuje brzo ozdravljenje i najčešće prođe puno dragocenog vremena pre nego što pacijent shvati da od njih nema nikakve koristi.

Slučaj iz arhive doktora Džervisa opisuje tragičan put koji je prešla vlasnica prodavnice zdrave hrane koja je imala rak dojke. Mada je u proseku 80% ovakvih tumora benigno, njen je bio maligni.

Pošto je ona mnogo puta ranije drugima preporučivala specijalne dijete u sličnim slučajevima, odlučila je da isto primeni i na sebi. Najpre se opredelila za metod iz knjige “Lečenje grožđem” (“The Grape Cure”). Prema ovoj knjizi grožđe ima “snažno antiseptičko dejstvo” koje pomaže da se “odagna svako zlo i da se istovremeno formiraju nova tkiva”. Pacijent može da postigne “pročišćenje” tako što će jesti isključivo grožđe, dok ne počne da gubi na težini. U sledećoj fazi se dozvoljava dodavanje voća, paradajza i sirovog mleka. Treća faza uvodi sirovu hranu, a četvrta je “mešana dijeta”. Posle nekoliko meseci, bolesnica je odustala od ovoga jer je bilo očigledno da dijeta nije zaustavila rast tumora.

Potom je posetila herbalistu (specijalistu za terapiju lekovitim biljem) koji je sledećih šest meseci pokušavao da je izleči, ali je tumor i dalje rastao. Zatim je otišla u Meksiko kod terapeuta koji pacijente leči supstancom laetrile, koja se dobija iz koštice kajsije. Posle nekoliko nedelja pozvala je supruga da je vodi kući jer se pokazalo da ni to ne deluje. Sledećih godinu dana je provela kod kuće, gde je pokušavala razne terapije i uz koje je jedinu negu dobijala od supruga. Pošto je tumor narastao do dramatičnih razmera i bolovi su postali nepodnošljivi, konačno se, po prvi put, obratila lekaru i odmah je smeštena u bolnicu. Umrla je posle pet dana.

Najčudniji deo priče govori o tome da je ona otišla u grob uverena da je sve vreme činila ispravnu stvar. Njen suprug, koji je doktora Džervisa detaljno upoznao sa celom pričom, takođe je rekao da smatra da je odluka o lečenju dijetom bila ispravna. On, naime, “zna” gde su načinili grešku i ako se jednoga dana i sam razboli od raka, primeniće ispravan tretman i izlečiće se. Nastavio je da vodi prodavnicu zdrave hrane, da šalje ljude kod herbaliste i da propagira lečenje košticom kajsije.

Psihološka šteta. Tok bolesti je često takav da se naizmenično smenjuju subjektivna pogoršanja i poboljšanja stanja, što pacijenta često navodi na pogrešne zaključke o uspešnosti terapije. Ovo je poznato kao Post Hoc zabluda (Post hoc ergo propter hoc = posle ovoga dakle zbog ovoga), kod koje se pri svakoj remisiji (poboljšanju stanja) pomno pretresaju stvari koje su učinjene neposredno pre toga i izvodi se netačna uzročno - posledična veza. Ovi pogrešni zaključci postaju deo iskustva i rado se prenose drugima, pri čemu u njih svi imaju veliko poverenje jer su autentični i dolaze od samog bolesnika koji ih je iskusio na svojoj koži.

Najveća šteta nastaje kad se takav pogrešan zaključak odnosi na terapiju kod nadrilekara, jer se time i nehotice pomaže širenje kruga obmanutih i oštećenih ljudi. Ovaj psihološki mehanizam najčešći je način na koji samozvani iscelitelji regrutuju nove klijente za svoj tretman. Ovakvo pogrešno ubeđenje lako može da dovede do verbalnog sukoba sa okolinom koja se prema zaključivanju odnosi kritički, pa čak i do paranoidnih ideja kod bolesnika “da mu niko ne želi dobro, kad ga odvraća od stvari koje su mu nesumnjivo pomogle”.

Osim što tokom bolesti dolazi do kratkotrajnih remisija, do zablude o uspešnosti terapije često dovodi i pogrešna dijagnoza (ako je bolest takva da simptomi samo liče na rak, ako je forma tumora benigna ili ako je bolest rezultat uobrazilje). Postoji i mogućnost da je terapija koja se sprovodi u medicinskoj ustanovi uspešna mada niko to ne uzima u obzir, ili da je tok bolesti takav da bolesnik prosto ostaje u životu duže nego što se to očekivalo.

Socijalna šteta. Svaki od nabrojanih načina na koji se oštećuje pojedinac i njegova porodica istovremeno nanosi štetu i društvu, ali najveća socijalna šteta nastaje od pomeranja sistema vrednosti. Društvo u kome se više pažnje poklanja onima koji mistifikuju prirodu nego onima koji je demistifikuju i pokušavaju da je objasne, nosi težak teret u borbi za prosperitet.

Fraze koje pobeđuju

Evo nekoliko uobičajenih slogana koje alternativci koriste u pokušajima da uvere publiku da njihova terapija zaslužuje pažnju. Oni su često pravi majstori za marketing, jer umeju da pronađu put do našeg emocionalnog bića i da nam ponude baš ono što nam treba. Onima koji trpe bolove oni nude olakšanje, neizlečivo bolesnima izlečenje, zabrinutima za zagađenje životne sredine nude prirodne sastojke, a za one koji sumnjaju, tu su brojna svedočenja izlečenih ljudi koji su sada zdravi, vitki, snažni i srećni. Dakle, da li “padate” na slogane kao što su...

“Mi lečimo čoveka, a ne bolest.”
Nema ničeg lošeg u tome da terapeut pomogne pacijentu da izmeni svoj stil života tako da bude zdraviji i vitalniji i da svoj emocionalni život učini bogatijim. Svaki dobar lekar će učiniti isto. Nevolja je u tome što se ovo često koristi kao izgovor zašto terapeut ne prilazi lečenju bolesti, a upravo to je problem zbog koga se pacijent i obratio za pomoć.

“Veliki broj ljudi nam je poklonilo poverenje”
Kad bi naučna medicina bila efikasna, ne bi se toliko ljudi obraćalo nadrilekarima. Da li je ovo tačno? Otprilike isto kao i konstatacija da su astronomi odgovorni za popularnost i zloupotrebu astrologije.

“Terapija bez štetnih efekata”
Ovo je uglavnom tačno - alternativna terapija je najčešće neškodljiva, dok će savremena medicina ponekad rešiti jedan zdravstveni problem a načiniti drugi. Ipak, ako hoćete da primenite lek koji ima moć da vas izleči, moraćete da se pomirite s tim da će možda imati i moć da vam naškodi. Zato je uvedeno važno pravilo da korist mora da bude znatno veća od štete. Alternativna terapija je u najvećem broju slučajeva (mada ne uvek) samo predstava za pacijenta, i ona uglavnom ne može ni da mu pomogne ni da mu naškodi.

“Mi nastupamo tamo gde je medicina nemoćna”
Omiljeni argument nadrilekara je da oni leče sve i da kod njih nema beznadežnih slučajeva. Ipak bi samo kratak uvid u istorije bolesti pokazao da ovo nije tačno, ali je ovaj slogan sa marketiškog gledišta veoma efikasan, budući da se novim pacijentima nikad ne pruža mogućnost da provere ove tvrdnje.

“Naučno dokazana efikasnost”
Ako nije reč o standardnom medicinskom postupku koji nadrilekar protura kao svoj izum, onda se iza ovoga često krije licemerna laž. Ponekad je to loša interpretacija naučnih istraživanja, nekad falsifikovanje rezultata, a nekad i navođenje naučnih činjenica koje su impresivne ali nemaju veze sa tvrdnjom koju bi alternativac želeo da dokaže. Malo insistiranja na detaljima i konsultacija sa stručnjacima dovešće onoga ko ovo tvrdi u neugodan položaj.

“Lek koji se generacijama prenosi sa kolena na koleno”
Ovo bi trebalo da nas uveri da je lek efikasan, jer da nije, ne bi se tako dugo koristio. Ipak, delotvornost leka nije u srazmeri sa njegovom starošću; mi ćemo se u poglavlju Nauka i pseudonauka / Mehanizmi verovanja upoznati sa psihološkom mehanizmima koji omogućavaju dugi opstanak zabluda u narodu. Mnogi savremeni (i, bez sumnje, efikasni) lekovi imaju veoma kratko vreme aktivne upotrebe, ali ne zato što su loši, nego zato što njihovo mesto ubrzo preuzimaju još bolji.

“Naučna medicina nema odgovore na sva pitanja”
Ovo je tačno, uostalom niko to i ne poriče. Istina je, ipak, da njen efektan metod istraživanja stalno pronalazi nove odgovore na pitanja o funkcionisanju ljudskog organizma i lekove za nove bolesti. Alternativna medicina je, bar što se tiče efikasnosti, još uvek tamo gde se nalazila na početku, jer se ona koristi metodologijom koja je “štiti” od bilo kakvog napretka.

“Ništa vas ne košta da pokušate”
Vredi razmisliti na trenutak o ovoj tvrdnji, jer nije teško videti koliko je ona opasna. Ispravan izraz bi trebalo da glasi “Moglo bi mnogo da vas košta ako pokušate”.

[jesy]

Alva

Alva ili halva (arap. halva - slatko) je slatko jelo, koje potiče sa Bliskog istoka. Alva, kao poslastica, je najviše raširena po arapskim zemljama i na Balkanu. Ime Alva dolazi iz arapske reči halva, šta znači slatkiš.

To je slatko jelo od pšeničnog brašna, masti i meda ili od susama, brašna, meda ili šećera. Postoje različite vrste: ćeten-alva, tahan-alva, kos-alva itd.

Prave ga i prodaju alvadžije u svojim alvadžinicama. Do 1908. u Sarajevu su imali posebnu čaršiju alvadžiluk. Tim poslom su se najviše bavili Makedonci, Albanci i Goranci.

[jesy]

Asfiksija


Uzrok nastanka
Uzroci asfiksije su najrazličitiji i prema poreklu su podeljeni na prirodne i nasilne. Prirodni uzroci asfiksije proističu iz prirode različitih oboljenja: oboljenja praćena opstrukcijom disajnih puteva (edem glotisa, difterija, maligni procesi), oboljenja plućnog parenhima (difuzna pneumonija, plućni edem, difuzna fibroza), bolesti krvi praćene neadekvarnim transportom i oslobađanjem kiseonika (anemije), nesposobnost ćelija perifernih tkiva da koriste dopremljeni kiseonik (hipovitaminoza vitamina B – beri beri) i neuromuskularni poremećaji praćeni hipoventilacijom. Nasilni uzroci asfiksije mogu biti: hemijske prirode (trovanje ugljen monoksidom, cijanovim jedinjenjima i sl), fizičke prirode (tehnički i prirodni elektricitet) i mehaničke prirode (zatvaranje nosa i usta, zapušenje ždrela i grkljana, zapušenje dušnika i dušnica, utopljenje, zagušenje, zadavljenje, vešanje, pritisak na grudni koš).

Klinička slika
Prva faza asfiksije je praćena hipoksijom, hiperkapnijom, produbljenim i ubrzanim disanjem i blagom cijanozom (modrilo). U drugoj fazi disanje je otežano, razvija se cijanoza, kongestija i petehijalna krvarenja (tačkasta krvarenja). Svest postaje pomućena, javljaju se grčevi slični tetaničkim. U trećoj fazi disanje je neregularno, površno, nastupa potpuni gubitak svesti, zenice su proširene i smrt nastupa usled paralize respiratornog centra.

Lečenje
Uklanja se uzrok koji je doveo do asfiksije. Ukoliko je nastalo zagušenje stranim telom osoba kojoj je deo disajnih puteva potpuno neprolazan, može se spasiti ako joj se može pomoći u najkraćem mogućem roku. Kao prvo, primenjuje se Heimlichov zahvat. Osobi koja stoji ili sedi zatvorenom šakom se pritisne snažno i naglo preko sredine između donje ivice grudne kosti i pupka, i obuhvati se dlanom druge šake. Brzo i snažno se pritiska trbuh prema unutra i gore. Pritom se ne sme pritiskati koštani vrh grudne kosti, tako se smanjuje mogućnost povređivanja organa u unutrašnosti grudnog koša. Izvede se pet pritiska u dubinu i tako se vazduh iz pluća kroz dušnik potisne do grkljana. Taj pritisak vazduha trebao bi izbaciti strano telo. Posle prvih pet zahvata, može se pokušati s pet snažnih udaraca između lopatica. Heimlichovi zahvati se rade ili do uspešnog izbacivanja stranog tela ili dok osoba ne izgubi svest. Tada treba rukom očistiti ždrelo i osobu staviti u bočni položaj (ako diše nakon što smo izvadili strano telo,).
U zavisnosti od osnovne bolesti primenjuje se odgovarajuća medikamentozna terapija.
Ukoliko nastane respiratorni arest (prestanak disanja) najlakši način za pamćenje redosleda radnji kod opštih mera reanimacije jest tzv. ABCD sistem.
Prva u nizu mera jeste prohodnost disajnih puteva (Airway). Bolesnik se postavi na leđa, na tvrdu podlogu. Prstom se uradi brza eksploracija usne šupljine. Ukloni se sve što bi moglo da ometa prolaz vazduha, uključujući i mobilne proteze. Glava pacijenta se ekstendira tako da se dlanom jedne ruke čelo pacijenta potisne prema nazad, a istovremeno se prstima druge ruke podigne donja vilica, prstima je hvatajući ispod koštanog dela brade.
Drugi korak jeste provera postoji li spontano disanje kod pacijenta (Breathing). Osoba koja sprovodi reanimaciju nagne se nad pacijentova usta i nos i sluša postoji li šum disanja. Istovremeno se posmatra postoji li pomeranje grudnog koša ili trbuha. Ukoliko se utvrdi da pacijent ne diše, potrebno je sprovesti veštačko disanje.
Veštačko disanje sprovodi se uduvavanjem izdahnutog vazduha reanimatora metodom usta na usta ili usta na nos. Usne bolesnika se očiste od stranog sadržaja, preko njih se postavlja maramica ili nešto slično. Reanimator se nalazi sa strane bolesnika, jednu ruku podvuče ispod vrata (i nešto niže), podiže vrat bolesnika da glava spontano pada niže i nazad temenom prema leđima. Palcem i kažiprstom druge ruke zatvori nozdrve, dlanom iste ruke pritiska čelo i gura glavu što više dole i nazad da brada zauzme najviši položaj. Duboko udahne, prisloni usta na usta bolesniku i uduvava vazduh pazeći da je obuhvatom svojih usana pokrio obim usana bolesnika, jer se tako izbegava gubitak vazduha. Zatim reanimator oslobađa usta bolesnika da omogući da uduvani vazduh spontano izađe. Prvih desetak uduvavanja izvede se brzo i uzastopno a zatim se uduvavanje nastavi ravnomerno u ritmu normalnog disanja (12-14 u minuti). Provera uspešnosti uduvavanja se ocenjuje pojavom sinhronih pokreta grudnog koša.
Sledeći korak jeste kontrola na aretriji carotis ili arteriji femoralis i uspostava cirkulacije (Circulation). U slučaju nedostatka pulsa pristupa se spoljašnjoj masaži srca. Spoljnu masažu srca treba započeti odmah čim prestane ili jako oslabi rad srca. To se može ustanoviti po tome, što se ne može napipati puls na arterijama vrata, ruke ili noge, a povređenom su proširene zenice i poprimi mrtvački izgled. Izvodi se ravnomernim i snažnim pritiskom u predelu spoja gornje dve trećine i donje trećine sternuma (grudne kosti). Potiskivanje sternuma prema kičmi 3,5-5 cm prenosi se na srce. Osoba koja pomaže reanimatoru podigne bolesnikove noge da se što više krvi premesti prema srcu i mozgu. Oko 2 cm iznad kraja grudne kosti postavi se koren dlana jedne ruke i preko njega koren druge ruke. Ruke su ispružene u laktovima a ramena se nalaze iznad grudne kosti, jer se tako težina tela reanimatora prenosi na njegove ruke, da bi kompresija srca bila efikasnija. Prsti položene ruke ne dodiruju grudni koš. Ruke se ne odvajaju od predela grudne kosti pri narednim kompresijama. Ritam kompresija iznosi 80-100 u minuti, a posle svake tridesete kompresije obavlja se dva uduvavanja vazduha i u tom trenutku se kompresija ne izvodi. Provera uspešnosti obavlja se posle dva minuta reanimacije.
Znaci uspešnosti reanimacije: palpira se puls na arterijama vrata ili noge, zenice nisu maksimalno dilatirane (proširene), popravlja se boja kože, javlja se mišićni tonus, grudni koš se spontano i ritmično pokreće.
Sledi faza primene lekova (Drugs). Lekovi koji će biti primenjeni zavise od stanja koje je dovelo do respiratornog aresta.

[jesy]

Aktinomikoza pluća



Aktinomioza pluća je danas veoma retko oboljenje, što se pripisuje upotrebi antibiotika.

Uzrok nastanka
Plućna aktinomikoza je izazvana asporogenim gram pozitivnim anaerobnim bakterijama, prvenstveno Actinomyces israelii. Zbog svoje filamentozne strukture A. israelii dugo je svrstavan među gljive. Pripada saprofitnoj flori čoveka i životinja i najčešće se nalazi u ustima, ždrelu i debelom crevu. Da bi se bolest manifestovala, A. israelii se mora naći u anaerobnim uslovima što se dešava najčešće pri povredama, ekstrakciji zuba, hirurškim zahvatima.

Klinička slika
Simptomi od strane respiratornog trakta u početku su suv kašalj, subfebrilnost, kasnije kašalj postaje produktivan, purulentan (gnojav), a ponekad i sukrvičav. Pri širenju procesa prema torakalnom zidu javlja se bol. Ako promene progrediraju, stvaraju se apscesne šupljine a moguće je i stvaranje empijema. Proces može zahvatiti perikard, dijafragmu, rebra i grudni deo kičme.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, rendgenografije i mikrobioloških ispitivanja-dokazom druza (kolonije uzročnika) u ispljuvku, gnoju, bioptičnom i aspiracijskom materijalu.

Lečenje
Lek izbora je penicilin G. Daju se visoke doze penicilina. Kod preosetljivih na penicilin preporučuju se adekvatne doze tetraciklina, rifampicina, eritromicina. U težim slučajevima primenjuje se hirurško lečenje.

[jesy]

Akutni respiratorni distres sindrom odraslih


Uzrok nastanka
Do nastanka ARDS dovode različita oboljenja i stanja, označeni kao faktori rizika ili predisponirajući faktori: difuzne plućne infekcije (virusne, bakterijske, gljivične), aspiracija (želudačni sadržaj, voda u toku davljenja), inhalacija toksičnih gasova i iritanasa (hlor, azot dioksid, dim cigarete, ozon, visoka koncentracija kiseonika), narkotici (heroin, metadon, morfin), lekovi (nitrofurantoin, bleomicin), imunološki (Goodpastureov sindrom, sistemski eritemski lupus), multiple traume, sistemske reakcije na proces van pluća (sepsa, hemoragični pankretatitis, embolija amnionskom tečnošću, masna embolija), postkardiopulmonalni bypass, šok, masivne opekotine, masivne transfuzije). Najčešći uzročnik je sepsa, zatim multiple traume i pneumonije.




Klinička slika
Klinička slika je tipična: nakon inicijalnog delovanja faktora rizika, nastaje latentni period, od 24 do 72 sata, a zatim se javlja tahipneja (ubrzano disanje) i dispneja (otežano disanje). Analizom respiracionih gasova u arterijskoj krvi otkriva se hipoksemija sa hipokapnijom. Fizikalni nalaz na plućima je najčešće normalan ili se čuju retki kasno-inspirijumski pukoti. Rendgenološki nalaz na plućima je normalan ili se uočavaju minimalne intersticijumske promene. Progresija bolesti je veoma brza: tahipneja i dispneja se pogoršavaju, razvija se cijanoza centralnog tipa (modar jezik). Na plućima se čuje masa kasnoinspirijumskih pukota, a na rendgenogramu pluća vide se difuzni bilateralni plućni infiltrati. U ovom stadijumu postoji teška hipoksemija, koja se ne može korigovati oksigenoterapijom. Ako bolest progredira dalje, u terminalnoj fazi se razvija i hiperkapnija, sa respiratornom acidozom i znacima insuficijencije desnog srca. Dolazi do hipotenzije u sistemskoj cirkulaciji i insuficijencije drugih organa. Sepsa je česta komplikacija bolesti.




Dijagnoza
Postavlja s ena osnovu postojanja faktrora rizika, tipične kliničke slike, refrakternosti na oksigenoterapiju i radioloških znakova na plućima.




Lečenje
Oksigenoterapija je prva terapijska mera. Međutim, vrlo brzo, uprkos maksimalno primenjenoj oksigenoterapiji, pritisak kiseonika u arterijskoj krvi pada i mehanička ventilacija je sledeća terapijska mera. Održavanje hemodinamskog stanja organizma podrazumeva održavanje adekvatnog minutnog volumena srca, periferne cirkulacije i normalnog kapilarnog pritiska u plućima. Od lekova se primenjuju prostaglandini, antioksidanti, antielastaze, anticitokini, surfaktant, antibiotici, kardijalni inotropni lekovi. Smrtnost bolesnika sa ARDS kreće se oko 50 do 60% obolelih, uprkos primeni svih terapijskih mera.

[Dj.Olivera]

Atkins dijeta / Atkinsonova dijeta


Ppoznata i kao Dijeta bez ugljenih hidrata / Proteinska dijeta / Etkinsonova dijeta

Pre svega da razrešimo enigmu odakle ovoliki broj naziva za jednu istu dijetu. Odgovor je jednostavan: Ova dijeta se sastoji od unosa namirnica koje sadrže veliku količinu proteina sa, jedva primetnim, procentom ugljenih hidrata (odatle naziv: Proteinska i Dijeta bez ugljenih hidrata). Što se tiče Atkins, Atkinson i Etkinson - sve ove reči su nastale od prezimena "pronalazača" ove dijete (Dr Robert Atkins). Stari, dobri običaj "čitaj kako je napisano" uzeo je svoj danak i tako je danas uobičajan naziv ove dijete: Atkinsonova dijeta (mada bi pravilnije bilo Etkinsonova). Bilo kako bilo - u pitanju je jedna ista dijeta sa više naziva koja je namenjena osobama koje bi trebale da izgube veći broj kilograma.

Dijeta se sastoji od tri faze. Takođe, postoji i četvrta faza koja je u stvari održavanja postignutog. U prvoj fazi ograničava se unos ugljenih hidrata na svega 20 grama dnevno. Dužina ove faze je 2 nedelje. U fazi dva dolazi do laganog uvođenja ugljenih hidrata, naročito kroz povrće, a u trećoj fazi formira se optimalna količina ugljenih hidrata koju bi osoba mogla da unosi duži period a da nema problema sa težinom.

Osobama koje su držale ovu dijetu savjetuje se da i nakon postizanja željene težine nastave s ograničenim unosom ugljenih hidrata i to četvrta faza.

Teorija...

Kada se eliminišu ugljeni hidrati iz dnevnih obroka, jetra pretvara masne naslage u glukozu, a dodatni proizvodi te sinteze su toksični ketoni. Ketoni potiskuju apetit, čime se manje jede pa nastupa gubitak telesne mase. Pošto da kroz dijetu nije razmotren unos vitamina i minerala autor dijete je preporučio uzimanje vitaminskih pilula koje će nadoknaditi očigledan deficit vitamina i minerala.

U ovoj dijeti unos proteina nije ograničen. Bez ograničenja se može jesti meso, riba i jaja. Sir povrće, masline, ulja i masti jedu se u ograničenim količinama, a alkoholna pića, šećer, voće mleko, jogurt, žitarice, proizvodi od brašna i slatkiši su potpuno zabranjeni.

...i praksa

PRVA FAZA

Cilj prve faze dijete je promena metabolizma. Unos ugljenih hidrata ograničava se na 20 grama dnevno. Kako to praktično izgleda? Pa, recimo, za doručak možete da pojedete omlet od dva jaja sa šunkom ili slaninom, za ručak odrezak s roštilja, a za večeru kuvanu ribu. Prva faza traje 14 dana.

DRUGA FAZA

Podrazumeva gubitak tjelesne mase potrošnjom masnih zaliha. Dnevni unos ugljenih hidrata ograničen je na 15 do 40 grama. Znači, meso, povrće (sa niskim sadržajem ugljenih hidrata) i to je to...

TREĆA FAZA

Ugljeni hidrati se postupno uvode, ali ograničeni su na maksimalnih 60 grama, čije se ograničenje prenosi i na 4. FAZU održavanje postojeće smanjene težine.

Kritički osvrt

Zbog smanjenog unosa ugljenih hidrata (Dr Atkins svima preporučuje da ograničen unos na maksimalnih 60 grama dnevno) ova dijeta izazvala je brojne kontroverze. Neka istraživanja pokazala su kako bi dugotrajnije provođenje moglo uticati na psihičko zdravlje i izazvati mrzovolju, umor i bezvoljnost. Posebno su se takvi simptomi bili vidljivi kod žena čije su promene raspoloženja bile intenzivnije. Takođe, rizici su povećan sadržaj triglicerida u krvi, kao i povećan sadržaj zasićenih masnih kiselina. Osim toga, prva (uvodna) faza Atkinsove dijete može izazvati probleme kod osoba koje inače konzumiraju veće količine ugljenih hidrata ili kod ljudi koji pate od hipoglikemije jer njihovo telo ne može tako brzo da proizvede glukozu da bi se zadovoljile potrebe mozga i mišića, što rezultira iznenadnim umorom ili nesvesticom.

Sa druge strane drugo istraživanje pokazalo je kako je Atkinsova dijeta bila najdelotvornija za gubljenje kilograma u poređenju sa tri kontrolna dijetna režima prehrane.


VARIJACIJE NA ZADATU TEMU

Internet ne bi bio internet kada nam ne bi dao i "originalniju" varijantu od samog originala. Naime, dole možete pročitati "Atkinsonovu dijetu" koja kruži netom a u koju se pojedinci kunu da im je više pomogla nego "originalna" dijeta. Bilo kako bilo - uzeli donju dijetu kao anegdotu ili ozbiljnu stvar, vredi bar biti informisan:

ATKINSONOVA DIJETA - INTERNET VERZIJA

Ova dijeta se sastoji u tome da se isključi unos ugljenih hidrata u organizam kako bi pomogli telu da se očisti od naslaga sala. Sa ovom dijetom nećete biti gladni, ne morate jesti samo tri puta na dan, ne trebate hranu meriti i posebno spremati obroke, ne morate piti čajeve i tablete protiv pojačanog apetita, ne morate trčati ili ići na akupunkturu.

Kako deluje

Sa potpunim isključenjem unošenja ugljenih hidrata, naše naslage sala počnu se topiti. Sa prvih 6 dana gubite 5 kg, svaki sledeći dan lakši ste za 1 kg. Za 24 dana možete izgubiti do 20 kg.

ALI OPREZ! Ako samo jedan dan samo jednom pojedete komadić hleba ili bilo kakvu sitnicu koja sadrži ugljene hidrate organizam će blokirati topljenje masnih naslaga.
NE SME SE JESTI HRANA KOJA SADRŽI UGLJENE HIDRATE

Ovu dijetu mozete držati onoliko dana koliko želite smršati. Kada postignete željenu težinu, organizam neće dobijati na kilaži izvesno vreme, čak i godinu-dve.

Pažnja: Ova dijeta nije za svakoga! Zbog obilja proteina, ljudi sa zdravstvenim problemima, trebalo bi da konsultuju lekara pre početka dijete.

ZABRANJENO

hleb, krompir, brašno, pirinač, soja, grašak, prezle, pohovano meso, testenine, kikiriki, musmule, lešnik, viršle, zaprška, margarin, šlag, šećer, čokolada, razne grickalice slane i slatke, sladoled, ni jedna vrsta sira, ništa od voća...

OGRANIČENO
MLEČNI PROIZVODI – mleko, puter, kiselo mleko i pavlaka, jogurt

Da bi nadoknadili deficit vitamina koji će nastati zbog neunošenja gore navedene hrane uzimajte vitamine i to: C, E, A, B, kalcijum i magnezijum.


HRANA KOJU MOŽETE JESTI

Sve vrste mesa

Junetina, piletina, teletina, svinjetina, jagnjetina, guska, patka, ćuretina, sve vrste iznutrica, divljač na sve načine-osim pohovana- kuvano, pečeno, roštilj, možete jesti i čvarke ali bez hleba, sušeno meso, kobasice osim viršli, sve vrste narezaka.

Sve vrste riba
Morske ribe, slatkovodne ribe, sve vrste ribljih konzervi.

Sve vrste salata
Sveža zelena, paprike, sveže ili pečene, paradajz, krastavci, sveže zelje ili kiselo, salata od morskih plodova, salata od luka, sveži spanać. Sve salate začiniti sa uljem, sirćetom, solju, biberom... ajvarom - po želji.

Jaja
Možete jesti jaja na sve načine.

Povrće
Karfiol, blitva, spanać, praziluk, kelj, luk, zelje, artičoke, patlidžan, šargarepa, peršun, celer, rotkvice, pečurke.

Mleko i mlečni proizvodi
Pod uslovom da količina ugljenih hidrata u ukopnom zbirnom unosu ne bude veća od 15 gr dnevno

Možete piti
Mineralna voda, limun, crna kafa, sve vrste čaja bez šećera, pola litre belog vina ili 1 litar gemišta ali nakon 6. dana dijete. Umesto šećera koristite veštačke zaslađivače tipa natren i sl.

[Dj.Olivera]

Аутосугестија

Аутосугестија је ментални процес путем којег субјект самом себи сугерише да измени нека своја ранија уверења, ставове, вредности, склоности или устаљене обрасце понашања и да усвоји нове. Постоје различите технике аутосугестије како би се побољшало властито здравље, осећање сигурности и самопоштовање.

[Dj.Olivera]

Autosugestija moćno oružje


Klinički psiholog dr Nikola Tomić smatra da noćno mokrenje nije izraz nekog psihičkog problema, već se radi o lošoj navici koju dete uz pomoć stručnjaka može samo da prevaziđe

Noćno mokrenje kod dece školskog uzrasta vrlo je česta pojava, a mnogi roditelji čije dete ima ovaj problem znaju da se ono vrlo teško leči. I za roditelje i za dete ono je neprijatno i često nerešivo. U Novom Sadu je nedavno boravio klinički psiholog dr Nikola Tomić koji već deset godina živi i radi u Sidneju.
– Razvio sam svoj metod lečenja noćnog mokrenja, koji sam počeo da primenjujem u našoj zemlji, a potom sam se usavršavao u Danskoj i u Australiji – kaže dr Tomić. – Metod je kombinacija sugestivne terapije, terapije ponašanja i hipnoze. Sugestija je, po meni, najmoćnije terapijsko sredstvo. Veoma je važno da dete veruje u mene i moj metod rada i tada se problem zaista može rešiti. Zato s njim razvijam prijateljski odnos, a ne odnos lekar–pacijent. Noćno mokrenje ne shvatam kao izraz nekog psihičkog problema, kao mnogi psihoanalitički orijentisani psiholozi, već kao lošu naviku koju dete može samo da zaustavi uz moju pomoć. Uvek naglašavam da je važno da dete shvati da je njegova uloga u terapiji presudna, a ne da ću ga ja izlečiti. Problem noćnog mokrenja češći je kod dečaka nego kod devojčica. Osnova metode dr Tomića zasniva se na učenju kroz uslovljavanje. Kod deteta treba da se razvije osetljivost bešike, koja kod pojedinih mališana za vreme sna ne postoji. Kako kaže naš sagovornik, ova osetljivost može da se razvije u hipnotičkom stanju pod uticajem autosugestije.
– Detetu dajem niz uputstava ili zahteva i od njega tražim da ih ponovi kao autosugestiju – kaže dr Tomić. – Tako dete ponavlja jedan vid naredbi, kao što je “ja ću se probuditi kada osetim da mi je bešika puna”. U ovome mnogo može da pomogne hipnoza u kojoj se dete pod uticajem autosugestije budi kad oseti potrebu za pražnjenjem bešike. Kad u hipnozi dete uspe da razvije ovu osetljivost, ona se prenosi i u vreme noćnog sna.
Neka deca nisu dovoljno motivisana da se sama leče. Ona navode da im ne smeta što je postelja mokra. Da bi se motivisala na saradnju i samopomoć, roditeljima se savetuje da ih nateraju da svakog jutra sama promene svoju posteljinu. To nije kazna i ne treba je u vidu naredbe i prekora nametati detetu. Treba ga zamoliti da samo uradi ovaj posao, a kada mu to dosadi, može se desiti da nesvesno prestane, ili manje učestalo mokri u krevet. Oslobađanje od ovog zadatka deca doživljavaju kao nagradu koja povećava motivaciju za lečenje.
J. Barbuzan


psiholog Radmila Grujičić

[mislimsvojimmozgom]

Za Dj.Olivera-copy/paste SVASTARU ))

IZUM ITALIJANSKIH NAUČNIKA
Elektronski nos otkriva bolesti
Elektronski nos može otkriti osobe obolele od raka pluća “mirišući” njihov dah, objavili su naučnici sa univerziteta u Rimu, s nadom da će ovo otkriće omogućiti ranu dijagnozu te bolesti.
Brojne bolesti prati odgovarajući dah obolele osobe. Tako se alifatične kiseline pojavljuju u dahu obolelih od ciroze jetre, di-i trimetilamini u dahu pacijenata kojima otkazuju bubrezi, dok pacijenti s rakom pluća izdišu koktel alkana i derivata benzena.
Gasna hromatografija i spektometrija obično se koriste za analizu mešavina gasova, no te su tehnike preskupe za dijagnostičke testove, piše “N. Scientist”.
Elektronski nosevi već se koriste za kontrolu kvaliteta u prehrambenoj industriji, a italijanski naučnici se nadaju da bi njihov izum mogao poslužiti i kao dijagnostičko sredstvo.
Elektronski nos, baš kao i ljudski ili životinjski, koristi niz senzora koji reaguju na sastojke daha. U prehrambenoj industriji tako se otkrivaju mirisi i ukusi koji su znak da je proizvod pokvaren.
Pri probnom radu izuma upotrebljen je osmosenzorni nos koji je otkrivao sastojke iz daha šezdeset pacijenata u bolnici “Forlanini”. Njih 35 čekalo je operaciju tumora pluća. Svaki je test trajao jedan minutu, a nos je uspešno izdvojio svaku obolelu osobu.
Cilj naučnika je da se poboljša osetljivost elektronskog nosa, kako bi otkrivao tumore u što ranijem stepenu razvoja.

Lekari danas( kao i pre ovog otkrica)dijagnozu raka pluća postavljaju hstopatoloskim pregledom ( mikroskopsim) biopsa("isecka")dobivenog u toku bronhoskopije.

Ovaj tekst objavljen je pre par godina( nisam zapisala !)
Poz.R

Jesy dobar ti opis ARDS-a .Prvi slucajevi > Vijetnamski rat( zvao se Dan'aang sy - po mestu ).
I kod dece se opisuje Distres sy <"nezrela pluca" i dr uzroci...

[Dj.Olivera]

ASTMA

Fitnes kao terapija astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisa
Autor: dr Dragan Zlatanović

Približno 80 procenata astmatičara, posbeno sportista, doživljava napade astme tokom vežbanja (zove se astma izazvana vežbanjem ili skraćeno na engleskom EIA, exercise induced asthma), koje karakteriše umerena opstrukcija koja nije opasna po život, ali smanjuje takmičarsku sposobnost. Težina napada EIA povezana je sa intenzitetom vežbanja i potrebama za vazduhom, kao i sa ekološkim uslovima. Udisanje hladnog, suvog vazduha izgleda da prouzrokuje veću opstrukciju nego udisanje toplog, vlažnog vazduha.Nije potpuno jasno šta tačno uzrokuje EIA, ali se veruje da se EIA izaziva kada disajni putevi postanu suvi kada se vlaga iz vazduha apsorbuje dok prolazi kroz nos do donjeg dela pluća.
Bronhitis, oblik opstruktivnog plućnog oboljenja koje karakteriše upala bronhija, prvenstveno prouzrojuje pušenje cigareta, mada zagađenje vazduha i nezdravo radno okruženje mogu da imaju manju ulogu. Akutni bronhitis je pored toga i upala sluznica. Međutim, akutni bronhitis može da se javi i posle prehlade ili izlaganja određenim česticama prašine ili isparenjima, i da se izleči za nekoliko dana ili nedelja. Hronični bronhitis u najvećem broju slučajeva traje doživotno.

Emfizem je drugi oblik hroničnog oboljenja pluća koje uzrokuje hronična upala alveola, što za posledicu ima pucanje zidova alveola. Ovo prouzrokuje znatno smanjenje respiratorne funkcije. Klasični znakovi emfizema su hronični nedostatak daha i kašljanje. Emfizem i bronhitis se zajedno nazivaju hronična opstruktivna pulmonalna oboljenja, ili skraćenica na engleskom, COPD.
Vežbanje i astma

Većina osoba koje imaju kontrolisanu astmu imaće koristi od redovnog vežbanja, koje pomaže smanjenju potreba za udisanjem vazduha za različite zadatke, što im olakšava da obavljaju normalne svakodnevne aktivnosti sa manjim gubljenjem daha i ređim napadima astme. Nekoliko studija pokazalo je da redovno vežbanje može i da smanji broj i težinu napada astme izazvanih vežbanjem.
Vežbanje i hronični opstruktivni bronhitis

Laki trening će osobama sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom možda koristiti, a možda i neće, što zavisi od težine njihovog oboljenja. Ove osobe treba pažljivo da proverava i prati njihov lekar. mada većina osoba sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom ne popravljaju funkciju svojih pluća, vežbanjem mogu da se ostvare druga poboljšanja kao što je smanjena uznemirenost, telesna težina i stres, kao i poboljšana sposobnost za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Osnovni ciljevi treninga su: a) da poboljšaju funkcionalni kapacitet, b) poboljšaju funkcionalno stanje, c) smanje težinu subjektivnog osećaja nedostatka vazduha, i d) poboljšaju kvalitet svog života.

Osobe sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom koje imaju stabilno stanje i koje su stekle sva moguća poboljšanja kroz program vežbanja pod lekarskim nadzorom, trebalo bi da imaju koristi i od programa vežbanja bez lekarskog nadzora. Podstičite ove osobe da učine najviše što mogu, jer svaka, i najmanja, vežba koju urade može da eventualno poboljša njihovo zdravlje.

Smernice za vežbanje u slučaju:

Astme


Hroničnog opstruktivnog bronhitisa

1. Astmatičari treba da sa sobom uvek imaju inhalator za bronhodilataciju i treba im naložiti da ga upotrebe čim se pojavi prvi znak šištanja u plućima.

1. Osobe sa nestabilnim hroničnim opstruktivnim bronhitisom ne treba da učestvuju u programu vežbanja bez lekarskog nadzora.

2. U početku intenzitet vežbanja držite na niskom nivou pa ga postepeno povećavajte tokom vremena, jer je intenzitet vežbanja direktno povezan sa težinom i učestalošću astme.

2. U početku izbegavajte vežbe za gornji deo tela kao što su "ručni bicikl" ili veslanje, zato što one previše naprežu pulmonalni sistem. Opsežnom programu vežbanja može postepeno da se doda trening sa opterećenjem za gornji deo tela.

3. Ukoliko se pojave simptomi astme, smanjite intenzitet vežbanja.


3. Kod klijenata sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom primenite smernice za vežbanje astmatičara.

4. Upotreba inhalatora nekoliko minuta pre vežbanja može da smanji mogućnost napada astme.


4. Osobe sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom treba da sa sobom uvek imaju inhalator za bronhodilataciju i treba im naložiti da ga upotrebe čim se pojavi prvi znak šištanja u plućima.

5. Podstičite astmatičare da popiju dosta tečnosti pre i u toku vežbanja.


5. Osobe sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom treba da izvode vežbe disanja radi jačanja respiratornih mišića.

6. Astmatičari treba da imaju duže periode zagrevanja i hlađenja.


6. Pažljivo odradite zarevanje i hlađenja kako biste izbegli pojavu gubljenja daha.

7. Osobe sa disajnim poremećajima često će doživeti više simptoma respiratornih problema kada vežbaju u ekstremnim uslovima (visoka ili niska temperatura sredine, veliko prisustvo polena i velika zagađenost vazduha).


7. Nekim osobama sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom možda će biti potreban dopunski kiseonik tokom vežbanja.

8. Nošenje maske za lice tokom vežbanja pomaže da vazduh koji se udiše bude topliji i vlažniji, i može da svede astmatične reakcije tokom vežbanja na minimum.


8. Klijenti sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom ne smeju da puše. Ukoliko ne žele da prestanu da puše nemojte sa njima vežbati.

9. Osobe sa disajnim poremećajima treba pažljivo da prati njihov lekar.


9. Na osnovu reakcija na vežbanje, zajedno sa lekarom proverite vrstu i doze lekova koje koriste.

10. Treba da vežbaju samo stabilni astmatičari.


10. Ukoliko se učinak pacijenta hroničnim opstruktivnim bronhitisom pogoršava, podstaknite ih da učestvuju u programu pulmonalne rehabilitacije dok im se simptomi ne poprave.


Primer preporuke za vežbanje


Astma


Hronični opstruktivni bronhitis

Režim.

Dobri primeri vežbanja za astmatičare jesu dinamičko vežbanje, hodanje, vožnja bicikla i plivanje. Plivanje može da bude posebno korisno zbog toga što astmatičarima omogućava da udišu vlažan vazduh iznad površine vode.

Dinamičko vežbanje, hodanje i vožnja stacionarnog bicikla. U početku vežbe za gornji deo tela kao što su "ručni bicikl", veslanje i skijaški kros možda neće biti pogodne zbog većih zahteva za udisanjem vazduha. Postepeno dodajte vežbe sa opterećenjem za gornji deo tela.

Intenzitet.


Preporučite dinamičko vežbanje niskog intenziteta na osnovu stanja fizičke sposobnosti i ograničenja.


Preporučite dinamičko vežbanje niskog intenziteta. Podesite intenzitet prema disajnoj reakciji pacijenta na vežbanje. Intenzitet vežbanja držite ispod tačke u kojoj se može pojaviti bilo kakav problem u disanju.

Učestalost.


Podstičite asmatičare da vežbaju najmanje tri do četiri puta nedeljno. Osobe sa niskim funkcionalnim kapacitetom, ili oni koji gube dah tokom dužeg vežbanja mogu da imaju koristi od vežbanja sa prekidima (dva puta po deset minuta).


Podstičite obolele od hroničnog opstruktivnog bronhitisa da vežbaju bar četiri do pet puta nedeljno. Možda im mogu koristiti i kraći blokovi vežbanja sa prekidima.

Trajanje.


Podstičite duže, postepenije zagrevanje i hlađenje (duže od 10 minuta). Ukupno trajanje vežbanja postepeno povećavajte na 20 do 45 minuta.


Podstičite dugo, postepeno zagrevanje i hlađenje (duže od 10 minuta). Ukupno trajanje vežbanja postepeno povećavajte na 20 do 30 minuta.

[Dj.Olivera]

ASTMA I SPORT


http://www.youtube.com/watch?v=cu3khJOO ... a-i-sport/

Hladan i suv vazduh izaziva napad kod astme izazvane vežbanjem
(Posebno pazite zimi, i kad duva ova Košava, koliko god da ste zdravi verovatno ćete imati problema ako trčite po ovakvom vremnu. Moje današnje trčanje 3×2000 m je primer za to.)

Kada mirujete vazduh koji dišete kroz nos se tokom svog puta u pluća greje, vlaži i filteriše. Tokom vežbanja dišete brže, često na usta, pa u pluća dolazi hladan vazduh. Čak i kod neastmatičara ovaj hladan vazduh izaziva grčenje mišića oko bronhija (većih disajnih puteva), što izaziva smanjen protok vazduha. Ali za astmatičare, tu se priče ne zaustavlja, i već za par minuta hladan vazduh izaziva i zapaljensku akciju koja posle dovodi do stvaranja mukusa, pa se disajni putevi smanjuju.

(Desnis Rodman kao primer dobro kontrolisane astme…)

Evo i par saveta od ovog čike:

NE VEŽBAJ KADA:

Izbegavajte sport kad se ne osećate dobro ili imate simptome
Ako vam je peak flow rezultat maji od 80% onda nemojte vežbati
Kada je Loš kvalitet vazduha (u Beogradu cele zime zbog grejanja, a i cele godine zbog gomile automobila) tih dana ne trenirajte. Ako mislite da je dobar dan za vežbanje:

VEŽBAJ:

Počnite polako sa dobrim zagrevanjem
Završite istezanjem (obavezno)
Tokom vežbanja pijte dosta tečnosti
Tečnost opušta mišiće bronhiola koji su se stegnuli zbog hladnog vazduha
Uzmi lek pre vežbanja i drži ga pored sebe tokom
Ako imaš napad uzmi lek
Posle 5 minuta ako si ok i ako su simptomi nestali možeš nastavi sa vežbanjem
Ako imaš drugi napad i posle uzimanja pumpice odmah prekini

Ključ vašeg celokupnog zdravlja je da naučite da kontrolišete astmu izazvanu vežbanjem (2:59)

NEAKTIVNOST MOŽE SAMO DA ŠKODI!!!
(ali pre početka bavljenja sportom obavezno se konsultujte sa lekarom

[sanyalica]

ALO ALOchuvena humoristichka serija

[Dj.Olivera]

http://www.youtube.com/watch?v=BWicCd3u-xM