COPY/PASTE SVAŠTARA

[Dj.Olivera]

Asocijalno ponašanje

Asocijalno ponašanje je pojam se koristi i različito definiše u društvenim naukama. Najšire posmatrano, obuhvata ona odstupanja u ponašanju koja označavaju neprihvatanje ili suprotstavljanje proklamovanim ili običajnim normama zajednice, bez obzira na formu, sadržaj ili posledice. Zato, kada govorimo o asocijalnom ponašanju, najčešće obuhvatamo široku skalu asocijalnih postupaka počev od preterane neposlušnosti u ranom detinjstvu do prestupničkog ponašanja. Tim ponašanjima zajedničko je da su uperena protiv okoline, društvenih normi i običaja što u bitnoj meri otežava ili onemogućava normalan rast i razvoj, a za posledicu ima angažovanost različitih službi socijalne zaštite na prevenciji, otkrivanju, ispitivanju i tretmanu.

Asocijalnost je obeležje pojedinca ili grupe koja ne može da prihvati opšte društvene norme, razvije društvena osećanja, ili da se prilagodi društvenim odnosima.

[Dj.Olivera]

ASOCIJALNOST - PSIHIČKE POSLEDICE INKONTINENCIJE

Zar je nekom ko nosi pelene teško da postane preterano povučen i izolovan ? Naravno da nije . Ovakav nedostatak je posebno ponižavajući i , ukoliko je stepen inkontinencije teži , naprosto se ne da sakriti , osim na kraće vreme . Pre ili kasnije svi saznaju . A šta onda ? Treba smoći snage da se uđe u prostoriju punu ljudi zdravih i sposobnih da kontrolišu izlučivanje urina i stolice , sesti pored njih , komunicirati sa njima , gledati ih pravo u oči . A za to vreme mozak neumorno proizvodi ovakve misli : Šta oni sada razmišljaju o meni ? Šta pričaju meni iza leđa ? Sigurno me strašno ogovaraju čim izađem , sigurno jedva čekaju da odem ! Sigurno se osećam . Šta sad ? Da ustanem ? Odem ? Ne odem ? Ako se ovde pred svima umokrim , kako ću ljudima ponovo izaći na oči ?


Sve u svemu , zaključak je jasan . Asocijalnost je veoma realna mogućnost kod osoba sa ovakvim problemom . Ne retko je prisutna . Često i okolina tome doprinosi .


A zamislite sada ovakvu situaciju : stara , zanemoćala osoba – ili mlađa , fizički i mentalno relativno očuvana - koja ima takve mesečne prihode da nije u stanju platiti ni hranu , po novom pravilniku uskraćena za besplatne pelene , leži u svom stanu ( ili možda šupi ) i želi da umre jer ne može više da živi od smrada sopstvenog izmeta , jer ne može da izlazi među ljude . Povukla se u ništavilo i tiho skapavanje naprosto zato što nema izbora . Ona je živa sahranjena na način toliko ponižavajući da stvari koje većina naziva ponižavajućim naspram toga deluju kao dobronamerna šala . Ovi ljudi trule pre nego što umru . Lišeni dostojanstva , najosnovnijih prava , pitaju se za nešto samo kada treba glasati I plaćati račune . Kao da su izbrisani sa spiska živih , njihove mogućnosti za lični razvoj i doprinos drugima bezosećajno poništene .


Asocijalnost koči prirodan tok stvari baš kao što havarija na vodovodnoj mreži remeti distribuciju vode . Jedna od najosnovnijih stvari u ljudskom životu – kako pojedinca tako I vrste – je KOMUNIKACIJA , razmena ideja , osećanja , postupaka , energije , udruživanje , vezivanje , interakcija. Kod asocijalnosti zdrave komunikacije ima premalo ili nimalo . A ukoliko u samo jednoj , ne preterano velikoj zemlji imate silne hiljade ljudi koji su asocijalni zbog jednog jedinog problema …Pa šta više i reći o tome .

[Dj.Olivera]

Asocijalnost?

Pokušavam biti savršena,iako znam da ništa nije vrijedno toga.

Ali,nije sve tako lako shvatiti.

...kad bi vjerovali u moju dušu,možda bi shvatili da bez ijedne riječi ljudima pokušavam reći koliko mi znače.

Ovo je mjesto toliko prazno,a moje misli su toliko zaglušujuće.

I ne znam kako je postalo ovako loše.

Govorim u prazno,jer niko i ništa ne može izmjeniti sudbinu.Lice mi nosi teret jednog te istog raspoloženja.U njemu se ne odražava moj karakter,ni moja duša,niti ono što nazivam "ja".Moje lice ja samo broj primjerka prototipa ljudska vrste.Problem je u tome da,ako ne vjerujem u iluziju da lice odražava moje "ja",kako da počnem ozbiljno shvatati život?

Vjerujem da sam jedinstvena individua.Ponosna sam na sebe što trpim svakoga i svačije gluposti.Obraćam pažnju čak i na one sitnice koje ju nisu zaslužile.Svima iznova pružam novu šansu.Osjećam kao da me počinju koristiti.Ne,nikada nisam bila naivna,iako izgledam tako.

Postoje ljudi oko mene koji su svjetlost u ovoj tami,ali osjećam da više nisu tu.

Blijede i nestaju.
A ja se mijenjam brzinom svjetlosti.Iz raspoloženja u raspoloženje,iz jedne faze u drugu..

Iz jedne potonule nade izronim drugu.Ili se barem pretvaram da nije potonula.

I dalje tražim ćup na kraju duge.Nisam realna,a trebala bih biti.

Duga me zasljepljuje svim svojim bojama,budi mi maštu iz dubokog sna,tjera me na maštanje,i ispunjava svaki atom mog tijela srećom.

Eto,barem me nešto,što u ovom kišnom danu postoji samo u mojoj glavi,čini sretnom.

What if all these fantasies
Come flailing around
Now I've said too much..

http://www.youtube.com/watch?v=eMm-imPBWQY

[jesy]

Adrenalin

molekul adrenalinaAdrenalin ili epinefrin je hemijska supstanca koja se proizvodi u organizmu. Najveći deo adrenalina se sintetiše i oslobađa iz srži nadbubrežnih žlezda kao hormon. Samo ime adrenalin (lat. ad+renes=na bubregu) ili epinefrin (grč. epi-+nephros=na bubregu) ukazuje na poreklo ovog hormona. U centralnom nervnom sistenu neki neuroni oslobađaju adrenalin kao neurotransmiter.







Rasprostranjenost
Najveći deo adrenalina potiče iz srži nadbubrežnih žlezda. One sekretuju adrenalin u krv i putem krvi adrenalin dospeva do gotovo svih organa gde se vezuje za receptore i ostvaruje svoju funkciju.
Neke nervne ćelije smeštene u produženoj moždini u oblasti rostralne-ventro-lateralne produžene moždine (RVLPM) (prednje-trbušno-bočnog dela produžene moždine) sekretuju adrenalin na svojim nervni završecima. Ovi neuroni učestvuju u baroreceptorkom refleksu. Baroreceptori su specijalne senzorne ćelije koje se nalaze u zidu velikih arterija: aorte u aortnom luku (lat. arcus aortae) i karotidanim arterijama (lat. arteria carotis comunis). Imaju ulogu u regulaciji krvnog pritiska.
Adrenalin zajedno sa noradrenalinom pripada simpatičkom nervnom sistemu.
Za više informacija pogledajte Baroreceptorski refleks


Uloga
Adrenalin je jedan od hormona stresa. Usled stresne reakcije dolazi do lučenja adrenalina iz nadbubrežne žlezde. Putem krvi dolazi do gotovo svih organa gde izaziva sledeće promene (u zagradi su navedeni glavni receptori preko kojih se postiže dejstvo):

ubrzanje rada srca (ß1)
povećanje snage srca (β1)
suženje krvnih sudova (vazokonstrikcija) (α1) perifernog tkiva, ali proširenje (vazodilatacija) krvnih sudova srca, mozga, nekih mišića (β2) i još nekih bitnih organa.
širenje bronhija (bronhodilatacija) (ß2)
stvaranje toplote (ß2)
razgradnja glikogena i povećanje koncentracije glukoze u krvi (ß2)
razgradnja masnog tkiva i povećanje koncentracije slobodnih masnih kiselina u krvi (ß1)
proširenje zenica (midrijaza)...
Adrenalin priprema organizam za borbu ili beg.






Metabolizam i dejstvo adrenalina

Sinteza
Adrenalin zajedno sa dopaminom i noradrenalinom pripada grupi kateholamina. Svi katehoamini se sintetišu iz aminokiseline tirozin. Sinteza se vrši direktno u nervnim završecima adrenergičkih neurona,odnosno ćelija srži nadbubrežnih žlezdi, koji poseduju enzime neophodne za ovu sintezu. Tirozin se transportuje iz spoljašnje sredine, mada se može proizvesti iz aminokiseline fenilalanin u ćelijama. Najpre se tirozin hidroksiliše uz pomoć tirozinhidroksilaze do dihidroksifenilalanina (DOPA). Zatim se DOPA procesom dekarboksilacije uz dejstvo enzima dekarboksilaza aromatičnih aminikiselina prevede u dopamin. Dopamin se hidroksiliše preko enzima dopaminhidroksilaza i nastaje noradrenalin, još jedan od neurotransmitera. Na kraju se dodaje metil grupa preko enzima feniletanolamin-N-metiltransferaza i iz noradrenalina nastaje adrenalin.

Adrenalin se skladišti u sinaptičkim vezikulama, odnosno vezikulama ćelija srži nadbubrežnih žlezda, odakle se i oslobađa procesom egzocitoze.





Dejstvo
Adrenalin ispoljava dejstvo vezujući se za odgovarajuće receptore. Postoje α i β receptori. α receptori se dele na α1 i α2, a β na β1, β2 receptore. Adrenalin se vezije i za α i za β receptore podjednakim afinitetom (možda ipak za β receptore nešto jače), dok se neurotransmiter noradrenalin vezuje nešto jače za α receptore. Odatle potiče i mala razlika u dejstvu ovih veoma sličnih supstanci, tako da npr. adrenalin preko β2 receptora može delovati vazodilatatorno, a preko α1 vazokonstriktorno, dok noradrenalin deluje više preko α1 receptora vazokonstriktorno.

Svi receptori su povezani sa G-proteinom.

α1-receptori aktiviraju preko proteina-G fosfolipazu C, koja dovodi do daljih promena.

α2-receptori inhibiraju preko proteina-G adenilciklazu-smanjuje se koncentracija cAMP-a, otvaraju se kalijumski kanali, a zatvaraju kalcijumski. Ovi receptori imaju inhibitorno dejstvo.

ß1, ß2-receptori aktiviraju preko proteina-G adenilciklazu, što dovodi do daljih promena kao npr. razgradnja glikogena, razgranja masti.





Inaktivacija adrenalina
Adrenalin je vrlo kratko aktivan, a zatim se inaktivira reapsorpcijom u nervne završetke. U njihovoj citoplazmi se razgrađuje putem enzima monoaminooksidaza (MAO) i kateholamin-O-metiltransferaza (COMT) ili ponovo skladišti u vezikule. Prizvodi inaktivacije su metanefrin,hemovanilinska kiselina i vanilin mandelična kiselina. Koncentracija vanilin mandelične kiseline se može meriti u mokraći, što igra ulogu u dijagnozi nakih bolesti.





Poremećaji
Feohromocitom
Feohromocitom je tumor koji proizvodi i oslobađa kateholamine i serotonin. Karakteriše se naglim napadima visokog krvnog pritiska (hipertenzija), crvenila (engl. flush) i povraćanja.

[jesy]

aneurin-Vitamin B1


TiaminVitamin B1 se još naziva i tiamin i aneurin. U ćelijama tiamin je koenzim piruvat dekarboksilaze u reakcijama oksidativne dekarboksilacije 2-oksokiselina. Time tiamin učestvuje u tvorbi piruvata, odnosno pirogrožđane kiseline, u acetil-SoA (acetil koenzim A), koji nakon toga ulazi u Krebsov ciklus - karika aerobnog i anaerobnog metabolizma.

U ishrani izvor tiamina su kvasac, mleko, žitarice, voće i povrće. Posledica nedostatka ovog vitamina je bolest zvana Beriberi, i često se javlja kod osoba koje pate od alkoholizma.

[jesy]

antipernicin-Vitamin B12


Vitamin B12, naziva se još „kobalamin“ i „cijanokobalamin“. Po svojoj hemijskoj strukturi vitamin B12 je jedan od najsloženijih vitamina. U kristalnom obliku dobijen je 1948. godine. Njegova struktura utvrđena je desetak godina kasnije, metodom rentgenostrukturne analize. Potpuna sinteza vitamina B12 izvršena je 1972. godine, a prvi su je ostvarili organski sintetičari Robert Vudvord iz SAD i Albert Ešenmozer iz Švajcarske. Vitamin B12 ne sintetizuju ni biljke ni životinje. Vitamin B12 sintetizuju samo neke vrste bakterija. Na primer, mikroflora preživara sintetizuje vitamin B12 u neophodnim količinama. Za čoveka su stoga osnovni izvori vitamina B12 proizvodi životinjskog porekla jetra, bubrezi, srce, mišići, govedina i svinjetina. U ovim delovima organizma se nagomilava vitamin B12 koga su proizvele bakterije. Dobar izvor vitamina B12 su riba i jaja. Ovaj vitamin se veoma brzo razgrađuje na svetlosti i zbog toga ga je neophodno čuvati na tamnom mestu. Vitamin B12 ima značajnih antitumorski efekat i može biti izvor energije ne samo za telo čoveka, već i za njegov centralni nervni sistem. Održava dobro stanje nervnog sistema, poboljšava koncentraciju, pamćenje i ravnotežu.

[Dj.Olivera]

" B "

[Dj.Olivera]

BAZALNI METABOLIZAM

To je proces kojim Vase telo pretvara kalorije iz hrane u energiju. Ljudi cesto veruju da je metabolizam mrsave osobe brz, a gojazne spor, ali to nije uvek slucaj. Metabolizam nije jedini faktor koji odredjuje Vasu tezinu. Ona zavisi i od balansa kalorija koje se konzumiraju, nasuprot sagorelim kalorijama.... Ako uzimate vise kalorija nego sto Vam je potrebno, dobijate na tezini...Ako uzimate manje kalorija nego sto Vam je potrebno, gubite na tezini.
Metabolizam je kao motor, koji sagoreva ove kalorije i skala koja regulise Vase kalorijske potrebe.... Vas metabolizam (kolicina kalorija koje Vase telo sagori svaki dan) obuhvata tri kljucne stvari:
1. Osnovne potrebe - poznato kao stopa bazalnog metabolizma, koja pokriva kalorije koje su potrebne za odrzavanje vitalnih telesnih funkcija; "gorivo" za organe, disanje, cirkulaciju krvi, regulisanje hormonskih nivoa, rast i obnavljanje celija. Stopa bazalnog metabolizma obuhvata 66%-75% ukupnih kalorija kije su telu potrebne za dnevno.
2. Varenje i apsorpcija hrane - oko 10% Vasih dnevnih kalorija ide na varenje i apsorpciju hrane koju pojedete. Ironicno je to da su potrebne kalorije da bi se sagorele kalorije.
3. Fizicka aktivnost - Vezba, u zavisnosti od toga, koliko ste aktivni preko dana, racuna se kao sredstvo sagorevanja kalorija.
Evo nekih faktora koji uticu na metabolizam, a ne mogu se kontrolisati:
- Starost - Metabolizam prirodno usporava oko 5% po dekadi, posle cetrdesete godine. To je uglavnom zato sto, sto smo stariji, vise gubimo misicnu masu, a povecavamo salo. Misicna masa bez masti metabolicki je aktivnija nego masno tkivo. Tako, kad gubite misice, Vas metabolizam usporava.
- Pol - Muskarci generalno imaju brzi metabolizam nego zene, zato sto su krupniji i prirodno imaju manje masnoce. Utvrdjeno je da muskarci imaju 10-15% visu stopu bazalnog metabolizma, nego zene
- Hipotireoza - manje aktivna tiroidna zlezda usporava metabolizam i neminovno dovodi do gojenja. Dobre vesti: jednostavna analiza krvi moze da utvrdi ovo stanje i, sa odgovarajucim lekovima, Vas metabolizam ce se vratiti u normalu.
- Genetika - Neki ljudi su dovoljno srecni da se rode sa brzim metabolizmom, dok drugi nisu.

Evo i nekoliko stvari koje mogu da pomognu da se Vas metabolizam ubrza:
- Nemojte jesti manje od 1000 kalorija! Vase telo i metabolizam zavise od hrane. Kada postite, na dijeti ste ili smanjite kalorije ispod 1000, Vas metabolizam ce usporiti - kao odgovor na cuvanje energije. Zamislite da je Vas metabolizam plamteca vatra... Hranite vatru dosledno, odgovarajucom kolicinom kvalitetnog drveta, i ona ce nastaviti da plamti. Ako nema dovoljno drveta, vatra se gasi. Sa previse drveta - ona se otima kontroli, bas kao i Vas struk!
- Jedite svakih 4-5 sati! Nase telo naporno radi da bi svarilo i apsorbovalo hranu koju pojedemo, pa je metabolizam "pod punim gasom". To se zove termicki efekat hrane. Rasporedite obroke i uzine na svakih 4-5 sati.
- Neka Vam dorucak bude prioritet! Istrazivanja pokazuju da ljudi koji redovno zdravo doruckuju u roku od dva sata od ustajanja, imaju vece sanse da kontrolisu svoju tezinu. Mozda je to zato sto podizu svoju metabolicku stopu, posto je bila u fazi mirovanja preko noci.
- Belancevine uz svaki obrok! Jedenje svih vrsta hrane proizvodi termicki efekat i malo ce ubrzati metabolizam posle konzumiranja. Ipak, konzumacija belancevina izaziva najvece metabolicko ubrzanje, kada se uporedi sa ugljenim hidratima i mastima. Takodje, uzimanje odgovarajuce kolicine belancevina osigurace mogucnost odrzavanja misicne mase. Jedite odgovarajucu kolicinu belancevina svaki dan (oko 50% Vase tezine = dnevna kolicina grama belancevina koja Vam je potrebna)..

[Dj.Olivera]

Brza šetnja
Autor: dr Saša Plećević Postavljeno: 03.02.2009


Tehnika pravilnog hodanja

Stopala: pravite u jednoj minuti umesto dugih, više kraćih koraka.
Ruke: savijte ruke u laktovima pod uglom od 90 stepeni, održavajući ih čvrsto u tom položaju, koristeći leđne mišiće koje treba da vas pokreću. Laktove održavajte u visini struka uz opuštena ramena.
Odgurivanje: u cilju da se za vreme hoda snažno odgurujete napred, koristite mišićne kontrakcije zadnjeg dela butina i stražnjice uz čvrsto prijanjanje prstiju stopala za tle.
Trajanje: prvog dana hodajte do 20 minuta. Prvih 5 pet minuta zagrevajte se laganim pešaćenjem, a poslednjih 5 minuta usporite hod. Kontinuirano brzo pešačenje prvog dana vežbanja treba da traje najviše 10 minuta.
Intenzitet: trebalo bi da se održava u takozvanoj ZONI ZDRAVLJA, a to je između 60 i 70% max. srčanog rada. To je zona u kojoj trošite najviše masti, a pritom jačate srce i borite se protiv starenja.
Postoje dva načina da proverite da li vežbate u zoni zdravlja, odnosno da izračunate optimalne frekvencije rada srca tokom vežbanja.

Da li sam u zoni zdravlja?

Egzaktan način

Intezitet pešačenja odredite premeravajući puls i maksimalnu frekvenciju rada srca (puls merite u miru, u naporu i posle napora).

Određivanje max. frekvencije srca: od broja 220 oduzimaju se godine starosti. Zatim se od dobijene cifre izračuna procenat od 60 do 70%.

Merenje pulsa je jednostavno: tri prsta stavite na radijalnu arteriju odmah sa leve strane iznad šake, izbrojite otkucaje u toku 15 sekundi, pomnožite tu brojku sa četiri i dobićete maksimalni broj otkucaja u 1 minuti.

Dobijene vrednosti vam pokazuju u kojoj ste zoni maksimalne srčane frekvencije za vreme pešačenja. Primer - osobi od 30 godina u zoni zdravlja srce treba da kuca u opsegu od 114 do 133 otkucaja u minuti.

Pešačite, prvih nedelju dana, na 50% max. srčane frekvencije.

Određivanje po osećaju

Ukoliko ste u stanju da tokom vežbe vodite kratku konverzaciju, vežbate u zoni zdravlja. Ako možete da razgovarate ili pevate tada se nalazite ispod zone zdravlja, a ako teško dišete, niste u stanju da govorite ili imate nesvesticu - vežbate iznad preporučene zone.

Odeća odeća tokom pešaćenja treba da bude lagana, zaštitna u slučaju kiše i hlanoće, a obuća udobna (po mogućnosti koristite patike i to platnene sa mekanim đonom).

Zašto brza šetnja?

Zato što :

tokom šetnje postoji minimalna mogućnost povrede
angažuju se velike mišićne grupe
brzom šetnjom se ostvaruje povoljan uticaj na kardiovaskularni, respiratorni, koštani i mišićni sistem.
ovu fizičku aktivnost možete sprovodite bilo gde, pod različitim vremenskim uslovima kao i sa minimumom troškova

Saveti

Ukoliko osetite brzo lupanje srca, otežno disanje, mučninu i vrtoglavicu PREKINITE AKTIVNOST!
Najmanje dva do tri sata pre početkatka brze šetnje ne jedite tešku hranu
Vodu možete slobodno piti pre, za vreme i posle brze šetnje.
Dobro je da pri ruci imate sat, da biste tačno odredili vreme pešačenja, još bolje štopericu,a najbolje kada biste se snabdeli malim pulsmetrom tj. monitorom srčane frekvence.

[Dj.Olivera]

BOLESTI ZAVISNOSTI

U drevnim civilizacijama (vavilonskoj, persijskoj, staroindijskoj, Grci,
Rimljani, Turci, Indijanci, Inke…) ljudi su koristili prirodne droge iz svoje
okoline najčešće u magijskim i religioznim obredima. Korišćenje droga
izvan tog konteksta bila je retka pojava.


U drugoj polovini XX veka došlo je do ekspanzije korišćenja i pojave
zloupotrebe droga.

Dolazi i do dramatičnog porasta broja osoba - zavisnika od različitih
droga, bilo prirodnog ili sintetičkog porekla i to naročito među mladima.

http://www.novine.ca/razno/BOLESTI/narkomanija.html
http://www.novine.ca/razno/BOLESTI/marihuana.html
http://www.novine.ca/razno/BOLESTI/inhalanti.html
http://www.novine.ca/razno/BOLESTI/Metamfetamin.html
http://www.novine.ca/razno/BOLESTI/kokain.html
http://www.novine.ca/razno/BOLESTI/heroin.html
http://www.novine.ca/razno/BOLESTI/heroin.html

[Dj.Olivera]

BEBE

Rast bebe


Rast je složen proces i definiše se kao promena telesne mase, oblika i proporcija, kao i fizioloških funkcija u toku organogeneze. Pored fizičkog postoje i druge dimenzije rasta: intelektualni, emocionalni, socijalni i kulturni razvoj. Rast je rezultat složene interakcije naslednih faktora, ishrane, neuroendokrine regulacije i tkivnog odgovora.

Kvalitativne promene u toku biološkog sazrevanja – izmene funkcije ćelija, tkiva i organa, indukcija enzimske aktivnosti, reorganizacija regulacionih mehanizama – označavaju se kao razvoj.

Period rasta počinje za vreme fetalnog života, a završava se između 20. i 25. godine. Fizički, somatski rast posledica je hiperplazije i hipertrofije ćelija i uvećanja međućelijske supstance.

Na rast utiču mnogi elementi:

pol
rasa
genotip
konstitucijske anomalije
sredina u kojoj dete živi
bolesti
ishrana
stanje žlezda sa unutrašnjim lučenjem
Rast deteta se procenjuje:

merenjem visine
telesne težine
obima glave
toraksa i abdomena
debljine kožnih nabora
procenjuje se i zubna starost
skeletno sazrevanje
Novorođenče ima specifične proporcije tela. Glava je relativno velika i čini ¼ dužine tela, a lice je malo sa slabo razvijenom donjom vilicom. Grudni koš je više valjkast a abdomen je ispupčen. Ekstremiteti su relativno kratki.

Dužina novorođenog deteta je u proseku oko 52 cm. Dečaci su u proseku za 1 cm duži od devojčica na rođenju. Rast telesne dužine je neravnomeran. Najbrži je u prva tri meseca posle rađanja i do kraja prve godine progresivno i brzo se smanjuje. Obično u prvoj godini beba poraste oko 25 cm. U drugoj godini deca porastu još 12 cm, u trećoj oko 8 cm, a sa 4 godine su visoka nešto više od metra. Pri polasku u školu visina je oko 120 cm.

Masa novorođenčeta je u proseku oko 3,4 kg. Blizanci su pojedinačno manji – oko 30% blizanaca ima masu oko 2 i 2,5 kg, a ostali su i lakši od 2 kg. Pražnjenjem creva u toku prvih dana života, mokrenjem i gubitkom tečnosti preko kože i pluća dete gubi višak tečnosti a samim tim gubi i telenu masu. Unos majčinog mleka je u prvim danima života mali, tako da beba gubi oko 7% telesne težine (fiziološki pad). Nadalje (posle desetog dana) telesna težina brzi i pravilno raste: u prvom mesecu bebe prosečno dodaju oko 550 grama, u drugom 850 a u trećem oko 700 grama. U petom mesecu se udvostruči težina koju je dete imalo na rođenju, a oko prve godine se utrostruči. Deca koja su bila krupnija na rođenju napreduju sporije.

Obim glave kod novorođenčeta je oko 35cm i nešto je veći kod dečaka. Sa 6 meseci obim je 43 cm, sa godinu dana 46 cm, a sa tri godine 50 cm. Obimi grudnog koša i trbuha su za 1-2 cm manji od obima glave deteta.

Kompenzatorni rast (catch-up rast) je biološki fenomen akceleracije rasta kod dece. Zapaža se kada se posle prolazne retardacije rasta usled bolesti ili gladovanja, ukloni uzrok usporenog rasta. Ovo je moguće kod male dece ili ako je poremećaj koji je ometao rast trajao kratko.

[Dj.Olivera]

Nega kože bebe

Koža je najveći organ čovečijeg tela. Njena ukupna površna iznosi 1,5 – 2m². To je organ koji ima mnogobrojne funkcije koje su za održavanje života vrlo značajne.

Koža sadrži različite kožne adnekse - nokti, kosa, kožne, lojne i znojne žlezde. U koži su zastupljeni različiti funkcionalni i koordinacioni sistemi organizma. Koža sadrži komponente odbrambenog imunološkog sistema koji uklanja strane materije: makrofage (fagocitoza), mastocite (upala) i Langerhansove ćelije i limfocite. Krvni sudovi u koži su arterije, vene, kapilari i limfni sudovi. Nervni sistem u koži pretežno je zastupljen senzitivnim i autonomnim vlaknima. Senzitivna vlakna prenose osećaj dodira, boli, svraba, temperature i pritiska prema CNS-u. Autonomna vlakna (simpatikus) inervišu krvne sudove i adnekse. Motorina vlakna pokreću mimičku muskulaturu lica.

Funkcije kože su raznovrsne
zaštitna funkcija (ogleda se u zaštiti od različitih agenasa - mehaničkih toplotnih, aktiničkih, hemijskih, bioloških)
senzitivna funkcija (bogato razvijena mreža nervnih vlakana i specijalnih nervnih telašaca)
sekretorna funkcija (lojne i znojne žlezde)
ekskretorna funkcija (izlučivanje žlezda kože preko kojih se organizam oslobađa od nekih štetnih materija)
termoregulaciona funkcija (sistemom krvnih sudova, znojenjem, isparavanjem)
enzimska aktivnost (obnavljajnje epiderma, sinteza melanina i vitaminja D)
resorptivna funkcija
imunobiološka svojstva
Koža deteta, a naročito odojčeta i novorođenčeta, se višestruko razlikuje od kože odraslih u fiziološkom i histološkom pogledu
Tanja je, manje dlakava, manje keratinizovana i propustljivija za razne supstance. Rožnati sloj je tanak i do šest godina nema kompletnu funkciju. Znojne žlezde su mnogobrojne, nežne sa slabom funkcijom, naročito prvih nedelja života, tako da se ne može regulisati temperatura putem znojenja. Lojne žlezde su, takoiđe, u prvom mesecu života slabo razvijene.

Pored toga, koža bebe je od inficiranja prirodno zaštićena mnogim faktorima
Barijerom rožnatog sloja, neprestanom deskvamacijom kojom mehanički otklanja mikroorganizme, kiselošću svoje površine, pH kože je manja na glatkim površinama, a veća u naborima.

Preparati za čišćenje dečje kože imaju zadatak da uklone nečistoće i izlučevine tela, patogene mikroorganizme i ostatke kozmetičkih preparata sa površine kože.

Tradicionalan stav da novorođenče treba kupati svaki dan danas je napušten, pa se roditeljima preporučuje da svaki dan peru samo intimne zone, a da se koža prebriše vlažnom pelenom ili peškirom.

Posle kupanja bebu treba obavezno namazati nekim hidrantnim preparatom (to je najčešće mleko), a najbolji su oni koji sadrže ureu. Preparati za negu dečje kože obezbeđuju koži dovoljnu količinu lipida koji su odstranjeni tokom kupanja, održavaju kožu vlažnom, smanjuju trenje i štite je od nečistoća. Zaštitni preparati mogu da štite kožu dece od delovanja urina i fecesa, od štetnog delovanja sunca, od uboda insekata

Nega i zaštita kože deteta ne razlikuje se mnogo ranjivija, ali i izlečenje je kod deteta mnogo brže. Nega mora da se prilagodi starosti deteta, a nekada i tipu kože. Savremena sredstva za higijenu i negu posebno su formulisana i sa najvećom brižnošću prilagođena osetljivoj koži bebe, imajući u vidu osnovne principe nege beba – čišćenje i zaštitu.

[Dj.Olivera]

Razvoj bebe od šest meseci do godinu dana

Šest meseci predstavljaju navršenu polovinu ove toliko važne prve godine, tokom koje Vaše dete raste i razvija se brže nego u bilo koje doba života. Njegovo mentalno i fizičko napredovanje će Vas zapanjiti i oduševiti.

Između šest i osam meseci možete očekivati da će Vaše dete uspravno sedeti, a da ga ne poduprete, udaraće kašikom ili lupati po stolu igrajući se, biće pokretnije ako mu malo pomognete. Imaće običaj da uzme sa stola kocku ili neki predmet, ili će u svakoj ruci držati po jednu stvar.

Nadići će galamu ako mu nešto ne bude po volji. Izražavaće zadovoljstvo gukanjem i čavrljanjem, pružaće ruke da dohvati predmete koje vidi, dobiće jedan zub, a možda i dva, na sredini donje vilice.

Krajem šestog meseca mnoge bebe pokušavaju da puze
Kada ga stavimo da leži, odojče će samo podići ramena i glavu i pružiće ruke da ga podignemo.

Kada ga povlačamo iz ležećeg stava unapred, učvrsti ramena i samo se diže, a često ako nastavimo sa povlačenjem diže se i na noge. Beba koja ima pet ili šest meseci ima potrebu da dira ili pipa svaku stvar.

Neartukulisani glasovi koje pušta beba, njeno čavrljanje i gukanje, sve to spada u učenje govora. Odojče istovremeno počinje da razaznaje razne tonove vašeg glasa, može da odredi da li se ljutite, tešite ili odobravate. U ovom uzrastu dete govori nekim svojim jezikom kada se nađe u društvu, pa vas čak iznenadi prelazima i intonacijskim frazama koje podsećaju na govor odraslih – u stanju je da intonira pitanje. Zatim, nekako u ovo isto doba, počinje da razumeva i prepoznaje izvesne reči koje mu govorite.

U osmom mesecu sedi čvrsto, a neka deca i stoje kada se pridržavaju
Puzi. Traži predmete koji su mu ispali. Od nepoznatih se boji i stidi, nekada plače i odbija da se sa njima igra ili da uzima od njih igračke. Pojačava se ljubav i naklonost prema članovima porodice. Jede kašičicom, pije iz šolje.

Između osam i dvanaest meseci dete će čvrsto sedeti
Igraće se sa svojom slikom u ogledalu, puziće i biće u stanju da samo sedne. Čak će možda i hodati, ali ga ne podstičite na to. Hvataće rukama male i velike predmete i pažljivo će ih ispitivati. Imaće dva zuba a na putu će biti još četiri, uzimaće učešća u ritmičkim igrama za sasvim malu decu, zabavljaće ga da baca stvari.

Otprilike kada napune devet meseci, neke bebe prestaju da spavaju pre podne, dok ima dece koja će u dva maha dnevno spavati sve dok ne navrše četrnaest ili petnaest meseci. Potreba za snom nije ista kod sve dece. Mogu da stoje bez pridržavanja krajem devetog meseca, može da se diže uz ogradicu pridržavajući se rukama. Upotrebljava kažiprst za pokazivanje. Reaguje na poznate reči. U desetom mesecu zna svoje ime. Razume jednostavne naloge. Hoda uz pridržavanje. Izgovaraće prve reči – mama tata i sl.

Kada napuni godinu dana razumeće veliki broj reči, čak iako neće biti u stanju da ih izgovara
To se naziva pasivnim rečnikom koji će se uvek sastojati od većeg broja reči nego aktivni rečnik ili od reči kojima se dete služi u svakodnevnom govoru. Budući da dete shvata reči koje mu upućujete, važno je da mu se što više obraćate kratkim, jednostavnim rečenicama i da jasno i pravilno izgovarate pojedine reči. Nemojte se maziti u govoru!

Dete stabilno hoda kada se drži za samo jednu ruku. Kod neke dece to počinje kasnije. Zna da čučne iz stojećeg stava i da se opet podigne. Prilikom oblačenja stavlja ruke u rukave i sl.

Naravno nije ritam razvoja kod sve dece isti i ne teče ravnomerno. Velike su individualne razlike i u fizičkom i u psihičkom razvoju. Potrebno je strpljenje roditelja i ne može se očekivati da dete uvek u isto vreme spava, jede, da uvek uzima iste količine hrane, jer svakod dete ima oscilacije kada su navike u pitanju.

[Dj.Olivera]

Nega pupka bebe

Definitivno presecanje pupčane vrpce i podvezivanje vrši se posle 5 do 10 minuta kada pupčana vrpca prestane da pulsira i kada krv koja je u pupčaniku bude u organizmu deteta. Podvezivanje pupka mora da se uradi brzo i sterilno, rana se dezinfikuje i pokrije sterilnom gazom i zavojem.

Dalja nega pupka je veoma važna – obavezno je svakodnevno previjanje da bi pupak bio čist i suv. Od materijala za negu pupka potrebno je imati: povidon jodid (rastvor), sterilnu vatu i sterilnu gazu. Osoba koja previja pupak mora da ima čiste ruke, da se obrada vrši sterilno i da po mogućstvu to radi stručno lice.

Treba izvršiti dezinfekciju Povidon jodid rastvorom i zaštititi ga novom, sterilnom gazom (male komprese 5X5 centimetara). Patrljak se dobro zalije jodom iz flašice potom zamota trouglastom gazom, koja se dobije kada se mala kompresa gaze razmota u veliki kvadrat, koji se potom presavije po dijagonali na pola.

Ovako se postupa posle svakog kupanja, sve dok patrljak ne otpadne (3-25, u proseku 8-10 dana). Pupčana rana se u toku nekoliko narednih dana sasušuje, a za to vreme se i dalje dezinfikuje sa nekoliko kapi joda (kapanjem iz flašice). Posle toga se odozgo stavi sterilna kompresa od gaze, koja se za kožu fiksira nekim nežnijim flasterom, ili se koriste gotovi tupferi gaze sa flasterom.

Ukoliko se pupak ne osuši za pet dana od otpadanja patrljka, ili patronažna sestra ima neku primedbu, ili se pojavi crvenilo kože oko pupka - bebu treba istog dana da pregleda pedijatar.



TekstOVI preuzetI iz knjige „Od prvog obroka do školske užine" Prim dr med. Jasminke Komnenović




[img]http://* REKLAMA */pics/8/2708/t ... 150/1.jpeg
[/img]

[Dj.Olivera]

BES


Određena doza besa može da bude efikasno sredstvo za poboljšanje života! Ipak, nekontrolisani izlivi gneva, kao i zadržavanje besa u sebi, mogu bitno da ugroze vaše psihičko i fizičko biće. Zato vas savetujemo kako da kanališete bes i učinite ga moćnim sredstvom za poboljšanje života


U poslednjih nekoliko godina, postali smo svedoci učestalih izliva besa i frustracije, kako u svakodnevnom okruženju, tako i u medijima. Zbog toga, slobodno može da se kaže da je bes univerzalno, i sasvim prirodno, osećanje, a izlivi agresivnosti takođe su planetarna pojava. Ipak, da ispoljavanje besa ne bi bilo destruktivno, kako za vas, tako i za okolinu, najvažnije je da savladate veštinu njegovog kontrolisanja i kanalisanja. Jedino tako, bes može da bude vaš dobar saveznik i donese vam korist koju želite.

GDE SE SVE KRIJE BES

Činjenica da se bes ne manifestuje uvek kao tipičan izliv agresivnosti, prilično komplikuje stvari, tvrde psiholozi. I dok pojedini ljudi ispoljavaju svoj bes na prepoznatljiv način - svađom sa supružnikom ili vikanjem na kolege - drugi, pak, prikrivaju svoja negativna osećanja. Međutim, i kamufliran bes može da se ispolji na indirektan način i to u formi konstantnog prigovaranja, ogovoranja, neprijatnih i sarkastičnih opaski, ignorisanja ili prekidanja komunikacije sa pojedinim ljudima, bez ikakvog objašnjenja. Prekomerno uživanje u piću ili u hrani, takođe je čest oblik ublažavanja osećanja i borbe protiv prigušenog besa. Naravno, gušenje negativnih osećanja može da ugrozi zdravlje. Istraživanja pokazuju da žene, koje ne uspevaju da izađu na kraj sa besom, dva puta češće obolevaju od bolesti srca. Takođe, osobe koje pokušavaju da sakriju osećaj besa, ili ga ispoljavaju tako što okrivljuju ostale, nalaze se pod većim rizikom od anksioznosti, tenzije i napada panike. Zbog svega trpi i samopouzdanje. Nemogućnost da se kontrolišu negativna osećanja rađa osećaj bespomoćnosti, koji je, opet, direktan uvod u depresiju.

ZDRAV BES

Ipak, bes nije toliko štetan. Naime, on može da posluži kao sredstvo za postizanje značajnih (i, naravno pozitivnih) promena u životu. Bes takođe pomaže da bolje upoznamo sebe i druge. Osim toga, ovo osećanje može da nam pomogne da razrešimo, ili da se oslobodimo, neproduktivnih, frustrirajućih ili stagnirajućih odnosa sa drugima.

Pojedine studije pokazuju da epizode besa imaju pozitivne efekte na duže staze, i to u 40 % slučajeva. Brojni ljudi priznaju da su im napadi besa pomogli da shvate sopstvene greške. Naravno, to i ne treba da čudi, jer stanje besa može da baci drugačije, jasnije svetlo na situaciju u kojoj smo se našli. Taj trenutak istine pruža nam hrabrost da prevaziđemo, ili rešimo, neki problem koji nas dugo muči.

KOJI JE VAŠ STIL?

"Tek kada sam 'pokvarila' jedno blisko prijateljstvo, shvatila sam da imam problem sa besom", kaže Jelena.

"Poput mnogih ljudi, trudila sam se da držim svoja osećanja, naročito negativna, duboko u sebi. A onda bi me neka 'sitnica' - zaboravnost moje prijateljice da me pozove, ili njeno kašnjenje na večeru koju sam spremila, naterala da eksplodiram. Sve ono što se akumuliralo mesecima, izlilo bi se u jednom trenu, isprovocirano nekom krajanje trivijalnom situacijom. Istog trenutka, zažalila bih zbog svoje erupcije gneva i iskreno bih se izvinila. Međutim, jednom se zbilo nešto sasvim drugačije. 'To što ćeš reći da ti je žao, ne znači da su stvari OK', obavestila me je prijateljica. Bila sam šokirana. Za mene je moj bes bio poput munje tokom letnjeg pljuska - brzi bljesak, snažan zvuk, a onda tajac. No, iskustvo sa mojom prijateljicom nateralo me je da shvatim da drugi ne mogu tako lako i brzo da izađu na kraj sa mojom 'grmljavinom'", objašnjava Jelena.

Naravno, svako od nas ima svoj način ispoljavanja besa. Ove šeme ponašanja uče se u najranijem detinjstvu, ili posmatranjem reakcija roditelja na bes, ili kroz samodobrambenu reakciju na način na koji su nas tretirali. Bolje razumevanje načina na koji se borite sa besom - ili se ne borite - pomoći će vam da izmenite bilo koju destruktivnu ulogu koju imate u emotivnim i poslovnim odnosima. Konstruktivno ispoljavanje besa znači da ostajete pri svojim ubeđenjima, ali to morate da uradite na svesnom nivou, planski i poštujući dostojanstvo drugih ljudi. Oni, koji izražavaju svoj bes na zdrav način su sigurne osobe koje autoritativno iznose svoje argumente, bez uvreda i omalovažavanja suprotne strane, što je, razumljivo, pravi način da se izbegne odbrambeni stav suprotne stare. Takođe, one se ne plaše konflikata, jer znaju da su sukobi mišljenja sastavni deo svakog odnosa. Njihovo ponašanje omogućava da različitosti i sukobi budu razrešeni na razuman, konstruktivan način.

Ukoliko ovakav pristup besu, nije vaš stil, onda je vreme da ga, uz malo treninga, končano naučite. Prvi korak jeste da identifikujete šta je to što generiše vaš bes. Drugi korak jeste da donesete odluku da nešto preduznete povodm toga. No, najvažnije od svega jeste da shvatite, i prihvatite, da se dugogodišnje navike ne mogu izmeniti preko noći. Za sticanje novih veština uvek je potrebna vežba. Imajte na umu da je bes prirodno osećanje koje ne treba da potsikujete, niti da poričete, kao i da ono može da, ukoliko se pravilno kanališe, bude sredstvo za napredak u životu.

BES VAN KONTROLE

Ukoliko smatrate da bes bitno ugrožava vaš normalan život, kako u emotivnoj vezi, tako i na poslu, i da zbog nemogunosti da ga pravilno kanališete trpite velike posledice, vreme je da se obratite stručnom licu za pomoć, ili da naučite da kontrolišete ovo osećanje. Navodimo vam nekoliko simptoma koji upućuju na zaključak da je vaš bes (možda) van kontrole:

- Delimično ili potpuno ste prekinuli odnose sa nekim članom familije ili bliskim prijateljem.
- Teško vam je da se opustite ili zabavite. Udaljili ste se od ljudi, koji su vam nekada bili bliski, i aktivnosti, u kojima ste nekada uživali. Razlog? Previše vas nerviraju ili su naporni.
- Trpite kritike drugih zbog načina na koji reagujete na stresne situacije? Većina ljudi nerado razgovara o ovim emocijama, ali ako su vam ljudi skrenuli pažnju na vaše ponašanje, onda je sigurno nešto ozbiljno.
- Osećate sramotu zbog ispada u stanju besa i zabrinuti ste da niste prekoračili granicu.
- Svakodnevi iritanti, poput gužve u saobraćaju ili sporosti i odbijanja deteta da se spremi za školu, glavni su izvori besa i frustracije.
- Svoje zdravstvene tegobe (učestala glavobolja, hronična slabost, depresija, bolovi u vratu i leđima) povezujete sa hroničnim stanjem stresa.



VRSTE BESA

Stručnjaci su načine ispoljavanja besa podelili u četiri kategorije:

PASIVAN: Jedan od dominantnih motiva za ove osebe jeste da udovolje okolini. Upravo zbog toga, ispod njihove smirene spoljašnjosti, krije se pravi vulkan besa u duši. Ovaj vid ponašanja direktna je posledica iskustava iz detinjstva, kada su naučili da ispoljavanje besa ima za posledicu kaznu ili odbacivanje okoline. Upravo zbog toga, ovi ljudi po svaku cenu izbegavaju konflikte. Izuzetno im je teško da kažu "Ne" i konstatno ih muči osećaj krivice zbog povređivanja drugih ljudi.

AGRESIVAN: Ove osobe sklone su agresivnom ponašanju, vređanju, maltretiranju i ponižavanju drugih ljudi. Njihovi izlivi besa mogu da izazovu priličnu emotivnu štetu kod ljudi koji su postali njihove žrtve.

PASIVNO - AGRESIVAN: Na izgled smirene i pomirljive, pasivno-agresivne osobe osećaju veliki otpor prema autoritetima, obavezama i odgovornosti. Sa raumevnjem će saslušati želje i potrebe drugih, ali ih gotovo nikada neće ispoštovati. Naklonost drugih, koju obično stiči neposredenošću i naočigled iskrenošću, zapravo korsite kao sredstvo kontrole nad ljudima i situacijama.

NEPRIJATELJSKI: Neprijateljski nastrojeni ljudi obično su oni koji stalno kritikuju, prigovaraju i osećaju da su pod velikim pritiskom obaveza. Ubeđeni su da ih drugi ljudi uzimaju zdravo za gotovo i utrošiće mnogo reči da bi ih ubedili da se ceo svet urotio protiv njih i da su oni, zapravo, najveće žrtve okolnosti.


KANALISANJE BESA

Kada je neko besan, najvažnija stvar koju treba da uradite jeste da ga saslušate, kažu stručnjaci. Nemojte mu se suprotstavljati, sačekajte da se "izduva" i, tek kada se potpuno smiri, možete racionalno da razgovarate o onome što je izazvalo bes. Većina ljudi jednostavno želi da bude saslušana, a pokazivanje saosećajnosti i razumevanja ("Jasno mi se zbog čega si toliko ljut!"), može znatno da ublaži negativna osećanja i pomogne u rešavanju problema.

Dajemo vam još nekoliko saveta o tome kako treba da "rukujete" ljudima, koji izražavaju bes na različite načine.

PASIVNA OSOBA

Ohrabrite je da ispolji svoj bes, a ne da ga drži u sebi. Kada se konačno otvori, nemojte negativno da reagujete tako što ćete je prekidati, kritikovati ili omalovažavati ono što vam upravo govori. Smireno saslušajte, a kada pasivna osoba završi svoje izlaganje, iznesite svoje mišljenje.

AGRESIVNA OSOBA

Izbegavajte direktno sučeljavanje sa agresivnom koja ima ispad besa, jer ćete samo "doliti ulje na vatru". Udaljite se od nje i odbijte da razgovarate sa njom sve dok ne povrati moć rasuđivanja.

PASIVNO-AGRESIVNA OSOBA

Ukoliko naiđete na odbijanje, "hladnu" raekciju ove osobe, nemojte reagovati u istom maniru. Zapamtite da se pasivno-agresivna osoba najviše plaši da je neko kontroliše, tako da ćete morati da uložite znatan trud da joj dokažete da nemate takve namere. Što je više ohrabrujete da se otvori, i kaže šta oseća, pokazujući joj svoje razumevanje, više ćete problema, pa i konflikata, rešiti. Napokon, i pasivno-agresivna osoba će shvatiti da ne želite njome da manipulišete, niti da je iskoristite, već samo da joj pomognete.

NEPRIJATELJSKI RASPOLOŽENA OSOBA

Ove osobe, jednostavno, izgledaju konstantno gnevne zbog svakodnevnih neugodnosti koje ostali ljudi lakše prihvataju i podnose. Zbog toga, one moraju da nauče da pričaju racionalno o svojim osećanjima, kao i da shvate da nisu dužni da izvrše sve što se od njih očekuje (što je i razlog zbog kojeg se osećaju loše i preopterećeno). Podstaknite ih da se bave fizičkom aktivnošću, da meditiraju ili da počnu da se bave nekim hobijem koji će im pomoći da se opuste.